{"collection":"Bible & Christianity","html_url":"https://unchartedknowledge.5gfusion.net/browse/bib/wb/cro/gen.htm","path":"bib/wb/cro/gen.htm","source_url":"https://sacred-texts.com/bib/wb/cro/gen.htm","text":"1:1 U po\u010detku stvori Bog nebo i zemlju.\n1:2 Zemlja bija\u0161e pusta i prazna; tama se prostirala nad bezdanom i Duh Bo\u017eji lebdio je nad vodama.\n1:3 I re\u010de Bog: \"Neka bude svjetlost!\" I bi svjetlost.\n1:4 I vidje Bog da je svjetlost dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame.\n1:5 Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva no\u0107. Tako bude ve\u010der, pa jutro - dan prvi.\n1:6 I re\u010de Bog: \"Neka bude svod posred voda da dijeli vode od voda!\" I bi tako.\n1:7 Bog na\u010dini svod i vode pod svodom odijeli od voda nad svodom.\n1:8 A svod prozva Bog nebo. Tako bude ve\u010der, pa jutro - dan drugi.\n1:9 I re\u010de Bog: \"Vode pod nebom neka se skupe na jedno mjesto i neka se poka\u017ee kopno!\" I bi tako.\n1:10 Kopno prozva Bog zemlja, a skupljene vode mora. I vidje Bog da je dobro.\n1:11 I re\u010de Bog: \"Neka proklija zemlja zelenilom - travom sjemenitom, stablima plodonosnim, koja, svako prema svojoj vrsti, na zemlji donose plod \u0161to u sebi nosi svoje sjeme. I bi tako.\n1:12 I nikne iz zemlje zelena trava \u0161to se sjemeni, svaka prema svojoj vrsti, i stabla koja rode plodovima \u0161to u sebi nose svoje sjeme, svako prema svojoj vrsti. I vidje Bog da je dobro.\n1:13 Tako bude ve\u010der, pa jutro - dan tre\u0107i.\n1:14 I re\u010de Bog: \"Neka budu svjetlila na svodu nebeskom da lu\u010de dan od no\u0107i, da budu znaci blagdanima, danima i godinama,\n1:15 i neka svijetle na svodu nebeskom i rasvjetljuju zemlju!\" I bi tako.\n1:16 I na\u010dini Bog dva velika svjetlila - ve\u0107e da vlada danom, manje da vlada no\u0107u - i zvijezde.\n1:17 I Bog ih postavi na svod nebeski da rasvjetljuju zemlju,\n1:18 da vladaju danom i no\u0107u i da rastavljaju svjetlost od tame. I vidje Bog da je dobro.\n1:19 Tako bude ve\u010der, pa jutro - dan \u010detvrti.\n1:20 I re\u010de Bog: \"Nek' povrvi vodom vreva \u017eivih stvorova, i ptice nek' polete nad zemljom, svodom nebeskim!\" I bi tako.\n1:21 Stvori Bog morske grdosije i svakovrsne \u017eive stvorove \u0161to mile i vrve vodom i ptice krilate svake vrste. I vidje Bog da je dobro.\n1:22 I blagoslovi ih govore\u0107i: \"Plodite se i mno\u017eite i napunite vode morske! I ptice neka se namno\u017ee na zemlji!\"\n1:23 Tako bude ve\u010der, pa jutro - dan peti.\n1:24 I re\u010de Bog: \"Neka zemlja izvede \u017eiva bi\u0107a, svako prema svojoj vrsti: stoku, gmizavce i zvjerad svake vrste!\" I bi tako.\n1:25 I stvori Bog svakovrsnu zvjerad, stoku i gmizavce svake vrste. I vidje Bog da je dobro.\n1:26 I re\u010de Bog: \"Na\u010dinimo \u010dovjeka na svoju sliku, sebi sli\u010dna, da bude gospodar ribama morskim, pticama nebeskim i stoci - svoj zemlji - i svim gmizavcima \u0161to puze po zemlji!\"\n1:27 Na svoju sliku stvori Bog \u010dovjeka, na sliku Bo\u017eju on ga stvori, mu\u0161ko i \u017eensko stvori ih.\n1:28 I blagoslovi ih Bog i re\u010de im: \"Plodite se, i mno\u017eite, i napunite zemlju, i sebi je podlo\u017eite! Vladajte ribama u moru i pticama u zraku i svim \u017eivim stvorovima \u0161to puze po zemlji!\"\n1:29 I doda Bog: \"Evo, dajem vam sve bilje \u0161to se sjemeni, po svoj zemlji, i sva stabla plodonosna \u0161to u sebi nose svoje sjeme: neka vam budu za hranu!\n1:30 A zvijerima na zemlji i pticama u zraku i gmizavcima \u0161to puze po zemlji u kojima je dah \u017eivota - neka je za hranu sve zeleno bilje!\" I bi tako.\n1:31 I vidje Bog sve \u0161to je u\u010dinio, i bija\u0161e veoma dobro. Tako bude ve\u010der, pa jutro - dan \u0161esti.\n2:1 Tako bude dovr\u0161eno nebo i zemlja sa svom svojom vojskom.\n2:2 I sedmoga dana Bog dovr\u0161i svoje djelo koje u\u010dini. I po\u010dinu u sedmi dan od svega djela koje u\u010dini.\n2:3 I blagoslovi Bog sedmi dan i posveti, jer u taj dan po\u010dinu od svega djela svoga koje u\u010dini.\n2:4 To je postanak neba i zemlje, tako su stvarani. Kad je Jahve, Bog, sazdao nebo i zemlju,\n2:5 jo\u0161 nije bilo nikakva poljskoga grmlja po zemlji, jo\u0161 ne bija\u0161e niklo nikakvo poljsko bilje, jer Jahve, Bog, jo\u0161 ne pusti da\u017eda na zemlju i nije bilo \u010dovjeka da zemlju obra\u0111uje.\n2:6 Ipak, voda je izvirala iz zemlje i natapala svu povr\u0161inu zemaljsku.\n2:7 Jahve, Bog, napravi \u010dovjeka od praha zemaljskog i u nosnice mu udahne dah \u017eivota. Tako postane \u010dovjek \u017eiva du\u0161a.\n2:8 I Jahve, Bog, zasadi vrt na istoku, u Edenu, i u nj smjesti \u010dovjeka koga je napravio.\n2:9 Tada Jahve, Bog, u\u010dini te iz zemlje niko\u0161e svakovrsna stabla - pogledu zamamljiva a dobra za hranu - i stablo \u017eivota, nasred vrta, i stablo spoznaje dobra i zla.\n2:10 Rijeka je izvirala iz Edena da bi natapala vrt; odatle se granala u \u010detiri kraka.\n2:11 Prvom je ime Pi\u0161on, a optje\u010de svom zemljom havilskom, u kojoj ima zlata.\n2:12 Zlato je te zemlje dobro, a ima ondje i bdelija i oniksa.\n2:13 Drugoj je rijeci ime Gihon, a optje\u010de svu zemlju Ku\u0161.\n2:14 Tre\u0107a je rijeka Tigris, a te\u010de na istok od A\u0161ura; \u010detvrta je Eufrat.\n2:15 Jahve, Bog, uzme \u010dovjeka i postavi ga u edenski vrt da ga obra\u0111uje i \u010duva.\n2:16 Jahve, Bog, zapovjedi \u010dovjeku: \"Sa svakoga stabla u vrtu slobodno jedi,\n2:17 ali sa stabla spoznaje dobra i zla da nisi jeo! U onaj dan u koji s njega okusi\u0161, zacijelo \u0107e\u0161 umrijeti!\"\n2:18 I re\u010de Jahve, Bog: \"Nije dobro da \u010dovjek bude sam: na\u010dinit \u0107u mu pomo\u0107 kao \u0161to je on.\"\n2:19 Tada Jahve, Bog, na\u010dini od zemlje sve \u017eivotinje u polju i sve ptice u zraku i predvede ih \u010dovjeku da vidi kako \u0107e koju nazvati, pa kako koje stvorenje \u010dovjek prozove, da mu tako bude ime.\n2:20 \u010covjek nadjene imena svoj stoci, svim pticama u zraku i \u017eivotinjama u polju. No \u010dovjeku se ne na\u0111e pomo\u0107 kao \u0161to je on.\n2:21 Tada Jahve, Bog, pusti tvrd san na \u010dovjeka te on zaspa, pa mu izvadi jedno rebro, a mjesto zatvori mesom.\n2:22 Od rebra \u0161to ga je uzeo \u010dovjeku napravi Jahve, Bog, \u017eenu pa je dovede \u010dovjeku.\n2:23 Nato \u010dovjek re\u010de: \"Gle, evo kosti od mojih kostiju, mesa od mesa mojega! \u017denom neka se zove, od \u010dovjeka kad je uzeta!\"\n2:24 Stoga \u0107e \u010dovjek ostaviti oca i majku da prione uza svoju \u017eenu i bit \u0107e njih dvoje jedno tijelo.\n2:25 A bijahu oboje goli - \u010dovjek i njegova \u017eena - ali ne osje\u0107ahu stida.\n3:1 Zmija bija\u0161e lukavija od sve zvjeradi \u0161to je stvori Jahve, Bog. Ona re\u010de \u017eeni: \"Zar vam je Bog rekao da ne smijete jesti ni s jednog drveta u vrtu?\"\n3:2 \u017dena odgovori zmiji: \"Plodove sa stabala u vrtu smijemo jesti.\n3:3 Samo za plod stabla \u0161to je nasred vrta rekao je Bog: 'Da ga niste jeli! I ne dirajte u nj, da ne umrete!'\"\n3:4 Nato \u0107e zmija \u017eeni: \"Ne, ne\u0107ete umrijeti!\n3:5 Nego, zna Bog: onog dana kad budete s njega jeli, otvorit \u0107e vam se o\u010di, i vi \u0107ete biti kao bogovi koji razlu\u010duju dobro i zlo.\"\n3:6 Vidje \u017eena da je stablo dobro za jelo, za o\u010di zamamljivo, a za mudrost po\u017eeljno: ubere ploda njegova i pojede. Dade i svom mu\u017eu, koji bija\u0161e s njom, pa je i on jeo.\n3:7 Tada se obadvoma otvore o\u010di i upoznaju da su goli. Spletu smokova li\u0161\u0107a i naprave sebi prega\u010de.\n3:8 Uto \u010duju korak Jahve, Boga, koji je \u0161etao vrtom za dnevnog povjetarca. I sakriju se - \u010dovjek i njegova \u017eena - pred Jahvom, Bogom, me\u0111u stabla u vrtu.\n3:9 Jahve, Bog, zovne \u010dovjeka: \"Gdje si?\" - re\u010de mu.\n3:10 On odgovori: \"\u010cuo sam tvoj korak po vrtu; pobojah se jer sam go, pa se sakrih.\"\n3:11 Nato mu re\u010de: \"Tko ti kaza da si go? Ti si, dakle, jeo sa stabla s kojega sam ti zabranio jesti?\"\n3:12 \u010covjek odgovori: \"\u017dena koju si stavio uza me - ona mi je dala sa stabla pa sam jeo.\"\n3:13 Jahve, Bog, re\u010de \u017eeni: \"\u0160to si to u\u010dinila?\" \"Zmija me prevarila pa sam jela\", odgovori \u017eena.\n3:14 Nato Jahve, Bog, re\u010de zmiji: \"Kad si to u\u010dinila, prokleta bila me\u0111u svim \u017eivotinjama i svom zvjeradi divljom! Po trbuhu svome puzat \u0107e\u0161 i zemlju jesti sveg \u017eivota svog!\n3:15 Neprijateljstvo ja zame\u0107em izme\u0111u tebe i \u017eene, izme\u0111u roda tvojeg i roda njezina: on \u0107e ti glavu satirati, a ti \u0107e\u0161 mu vrebati petu.\"\n3:16 A \u017eeni re\u010de: \"Trudno\u0107i tvojoj muke \u0107u umno\u017eit, u mukama djecu \u0107e\u0161 ra\u0111ati. \u017dudnja \u0107e te mu\u017eu tjerati, a on \u0107e gospodariti nad tobom.\"\n3:17 A \u010dovjeku re\u010de: \"Jer si poslu\u0161ao glas svoje \u017eene te jeo sa stabla s kojega sam ti zabranio jesti rekav\u0161i: S njega da nisi jeo! - evo: Zemlja neka je zbog tebe prokleta: s trudom \u0107e\u0161 se od nje hraniti svega vijeka svog!\n3:18 Ra\u0111at \u0107e ti trnjem i korovom, a hranit \u0107e\u0161 se poljskim raslinjem.\n3:19 U znoju lica svoga kruh svoj \u0107e\u0161 jesti dokle se u zemlju ne vrati\u0161: t\u00d3a iz zemlje uzet si bio - prah si, u prah \u0107e\u0161 se i vratiti.\"\n3:20 Svojoj \u017eeni \u010dovjek nadjene ime Eva, jer je majka svima \u017eivima.\n3:21 I na\u010dini Jahve, Bog, \u010dovjeku i njegovoj \u017eeni odje\u0107u od krzna pa ih odjenu.\n3:22 Zatim re\u010de Bog: \"Evo, \u010dovjek postade kao jedan od nas - znaju\u0107i dobro i zlo! Da ne bi sada pru\u017eio ruku, ubrao sa stabla \u017eivota pa pojeo i \u017eivio navijeke!\"\n3:23 Zato ga Jahve, Bog, istjera iz vrta edenskoga da obra\u0111uje zemlju iz koje je i uzet.\n3:24 Istjera, dakle, \u010dovjeka i nastani ga isto\u010dno od vrta edenskog, pa postavi kerubine i plameni ma\u010d koji se svjetlucao - da stra\u017ee nad stazom koja vodi k stablu \u017eivota.\n4:1 \u010covjek pozna svoju \u017eenu Evu, a ona za\u010de i rodi Kajina, pa re\u010de: \"Mu\u0161ko sam \u010dedo stekla pomo\u0107u Jahve!\"\n4:2 Poslije rodi Abela, brata Kajinova; Abel postane sto\u010dar, a Kajin zemljoradnik.\n4:3 I jednoga dana Kajin prinese Jahvi \u017ertvu od zemaljskih plodova.\n4:4 A prinese i Abel od prvine svoje stoke, sve po izbor pretilinu. Jahve milostivo pogleda na Abela i njegovu \u017ertvu,\n4:5 a na Kajina i \u017ertvu njegovu ni pogleda ne svrati. Stoga se Kajin veoma razljuti i lice mu se namrgodi.\n4:6 I Jahve re\u010de Kajinu: \"Za\u0161to si ljut? Za\u0161to ti je lice namrgo\u0111eno?\n4:7 Jer ako pravo radi\u0161, vedrinom odsijeva\u0161. A ne radi\u0161 li pravo, grijeh ti je kao zvijer na pragu \u0161to na te vreba; jo\u0161 mu se mo\u017ee\u0161 oduprijeti.\"\n4:8 Kajin pak re\u010de svome bratu Abelu: \"Hajdemo van!\" I na\u0161av\u0161i se na polju, Kajin sko\u010di na brata Abela te ga ubi.\n4:9 Potom Jahve zapita Kajina: \"Gdje ti je brat Abel?\" \"Ne znam\", odgovori. \"Zar sam ja \u010duvar brata svoga?\"\n4:10 Jahve nastavi: \"\u0160to si u\u010dinio? Slu\u0161aj! Krv brata tvoga iz zemlje k meni vi\u010de.\n4:11 Stoga budi proklet na zemlji koja je rastvorila usta da proguta s ruke tvoje krv brata tvoga!\n4:12 Obra\u0111ivat \u0107e\u0161 zemlju, ali ti vi\u0161e ne\u0107e davati svoga roda. Vje\u010dni \u0107e\u0161 skitalica na zemlji biti!\"\n4:13 A Kajin re\u010de Jahvi: \"Kazna je moja odvi\u0161e te\u0161ka da se snosi.\n4:14 Evo me tjera\u0161 danas s plodnoga tla; moram se skrivati od tvoga lica i biti vje\u010dni lutalac na zemlji - tko me god na\u0111e, mo\u017ee me ubiti.\"\n4:15 A Jahve mu re\u010de: \"Ne! Nego tko ubije Kajina, sedmerostruka osveta na njemu \u0107e se izvr\u0161iti!\" I Jahve stavi znak na Kajina, da ga tko, na\u0161av\u0161i ga, ne ubije.\n4:16 Kajin ode ispred lica Jahvina u zemlju Nod, isto\u010dno od Edena, i ondje se nastani.\n4:17 Kajin pozna svoju \u017eenu te ona za\u010de i rodi Henoka. Podigao je grad i grad prozvao imenom svoga sina - Henok.\n4:18 Henoku se rodio Irad, a od Irada potekao Mehujael; od Mehujaela pote\u010de Metu\u0161ael, od Metu\u0161aela Lamek.\n4:19 Lamek uzme dvije \u017eene. Jedna se zvala Ada, a druga Sila.\n4:20 Ada rodi Jabala, koji je postao praocem onih \u0161to pod \u0161atorima \u017eive sa stokom.\n4:21 Bratu mu bija\u0161e ime Jubal. On je praotac svih koji sviraju na liru i sviralu.\n4:22 Sila rodi Tubal-Kajina, praoca onih koji kuju bakar i \u017eeljezo. Tubal-Kajinovoj sestri bija\u0161e ime Naama.\n4:23 Lamek prozbori svojim \u017eenama: \"Ada i Sila, glas moj poslu\u0161ajte! \u017dene Lamekove, \u010dujte mi besjedu: \u010covjeka sam ubio jer me ranio i dijete jer me udarilo.\n4:24 Ako \u0107e Kajin biti osve\u0107en sedmerostruko, Lamek \u0107e sedamdeset i sedam puta!\"\n4:25 Adam pozna svoju \u017eenu te ona rodi sina i nadjenu mu ime \u0160et. Re\u010de ona: \"Bog mi dade drugo dijete mjesto Abela, koga ubi Kajin.\"\n4:26 \u0160etu se rodi sin, komu on nadjenu ime Eno\u0161. Tada se po\u010delo zazivati ime Jahvino.\n5:1 Ovo je povijest Adamova roda. Kad je Bog stvorio \u010dovjeka, napravio ga je na priliku svoju;\n5:2 stvorio je mu\u0161ko i \u017eensko. A kad ih je stvorio, blagoslovi ih i nazva - \u010dovjek.\n5:3 Kad je Adamu bilo sto i trideset godina, rodi mu se sin njemu sli\u010dan, na njegovu sliku; nadjenu mu ime \u0160et.\n5:4 Po ro\u0111enju \u0160etovu Adam je \u017eivio osam stotina godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n5:5 Adam po\u017eivje u svemu devet stotina i trideset godina. Potom umrije.\n5:6 Kad je \u0160etu bilo sto i pet godina, rodi mu se Eno\u0161.\n5:7 Po ro\u0111enju Eno\u0161evu \u0160et je \u017eivio osam stotina i sedam godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n5:8 \u0160et po\u017eivje u svemu devet stotina i dvanaest godina. Potom umrije.\n5:9 Kad je Eno\u0161u bilo devedeset godina, rodi mu se Kenan.\n5:10 Po ro\u0111enju Kenanovu Eno\u0161 je \u017eivio osam stotina i petnaest godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n5:11 Eno\u0161 po\u017eivje u svemu devet stotina i pet godina. Potom umrije.\n5:12 Kad je Kenanu bilo sedamdeset godina, rodi mu se Mahalalel.\n5:13 Po ro\u0111enju Mahalalelovu Kenan je \u017eivio osam stotina i \u010detrdeset godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n5:14 Kenan po\u017eivje u svemu devet stotina i deset godina. Potom umrije.\n5:15 Kad je Mahalalelu bilo \u0161ezdeset i pet godina, rodi mu se Jered.\n5:16 Po ro\u0111enju Jeredovu Mahalalel je \u017eivio osam stotina i trideset godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n5:17 Mahalalel po\u017eivje u svemu osam stotina devedeset i pet godina. Potom umrije.\n5:18 Kad je Jeredu bilo sto \u0161ezdeset i dvije godine, rodi mu se Henok.\n5:19 Po ro\u0111enju Henokovu Jered je \u017eivio osam stotina godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n5:20 Jered po\u017eivje u svemu devet stotina \u0161ezdeset i dvije godine. Potom umrije.\n5:21 Kad je Henoku bilo \u0161ezdeset i pet godina, rodi mu se Metu\u0161alah.\n5:22 Henok je hodio s Bogom. Po ro\u0111enju Metu\u0161alahovu Henok je \u017eivio trista godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n5:23 Henok po\u017eivje u svemu trista \u0161ezdeset i pet godina.\n5:24 Henok je hodio s Bogom, potom i\u0161\u010deznu; Bog ga uze.\n5:25 Kad je Metu\u0161alahu bilo sto osamdeset i sedam godina, rodi mu se Lamek.\n5:26 Po ro\u0111enju Lamekovu Metu\u0161alah je \u017eivio sedam stotina osamdeset i dvije godine te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n5:27 Metu\u0161alah po\u017eivje u svemu devet stotina \u0161ezdeset i devet godina. Potom umrije.\n5:28 Kad su Lameku bile sto osamdeset i dvije godine, rodi mu se sin.\n5:29 Nadjene mu ime Noa, govore\u0107i: \"Ovaj \u0107e nam pribavljati, u trudu i naporu na\u0161ih ruku, utjehu iz zemlje koju je Bog prokleo.\"\n5:30 Po ro\u0111enju Noinu Lamek je \u017eivio pet stotina devedeset i pet godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n5:31 Lamek po\u017eivje u svemu sedam stotina sedamdeset i sedam godina. Potom umrije.\n5:32 Po\u0161to je Noa pro\u017eivio pet stotina godina, rode mu se \u0160em, Ham i Jafet.\n6:1 Kad su se ljudi po\u010deli \u0161iriti po zemlji i k\u0107eri im se narodile,\n6:2 opaze sinovi Bo\u017eji da su k\u0107eri ljudske pristale, pa ih uzimahu sebi za \u017eene koje su god htjeli.\n6:3 Onda Jahve re\u010de: \"Ne\u0107e moj duh u \u010dovjeku ostati dovijeka; \u010dovjek je tjelesan, pa neka mu vijek bude stotinu dvadeset godina.\"\n6:4 U ona su vremena - a i kasnije - na zemlji bili Nefili, kad su Bo\u017eji sinovi op\u0107ili s ljudskim k\u0107erima pa im one ra\u0111ale djecu. To su oni od starine po snazi glasoviti ljudi.\n6:5 Vidje Jahve kako je \u010dovjekova pokvarenost na zemlji velika i kako je svaka pomisao u njegovoj pameti uvijek samo zlo\u0107a.\n6:6 Jahve se pokaja i u svom srcu ra\u017ealosti \u0161to je na\u010dinio \u010dovjeka na zemlji.\n6:7 Re\u010de Jahve: \"Ljude koje sam stvorio izbrisat \u0107u s lica zemlje - od \u010dovjeka do zvijeri, puzavce i ptice u zraku - jer sam se pokajao \u0161to sam ih napravio.\"\n6:8 Ali je Noa na\u0161ao milost u o\u010dima Jahvinim.\n6:9 Ovo je povijest Noina: Noa je bio \u010dovjek pravedan i neporo\u010dan u svom vremenu. S Bogom je Noa hodio.\n6:10 Tri su se sina rodila Noi: \u0160em, Ham i Jafet.\n6:11 U o\u010dima Bo\u017ejim zemlja se bila iskvarila; nepravdom se napunila.\n6:12 I kad je Bog vidio kako se zemlja iskvarila - t\u00d3a svako se bi\u0107e na zemlji izopa\u010dilo -\n6:13 re\u010de Bog Noi: \"Odlu\u010dio sam da bude kraj svim bi\u0107ima jer se zemlja napunila opa\u010dinom; i, evo, uni\u0161tit \u0107u ih zajedno sa zemljom.\n6:14 Napravi sebi korablju od smolastoga drveta; korablju na\u010dini s prijekletima i oblo\u017ei je iznutra i izvana paklinom.\n6:15 A pravit \u0107e\u0161 je ovako: neka korablja bude trista lakata u duljinu, pedeset u \u0161irinu, a trideset lakata u visinu.\n6:16 Na korablji na\u010dini otvor za svjetlo, zavr\u0161i ga jedan lakat od vrha. Vrata na korablji na\u010dini sa strane; neka ima donji, srednji i gornji kat.\n6:17 Ja \u0107u, evo, pustiti potop - vode na zemlju - da izgine svako bi\u0107e pod nebom, sve u \u010demu ima dah \u017eivota: sve na zemlji mora poginuti.\n6:18 A s tobom \u0107u u\u010diniti Savez; ti \u0107e\u0161 u\u0107i u korablju - ti i s tobom tvoji sinovi, tvoja \u017eena i \u017eene tvojih sinova.\n6:19 A od svega \u0161to je \u017eivo - od svih bi\u0107a - uvedi u korablju od svakoga po dvoje da s tobom pre\u017eivi, i neka budu mu\u0161ko i \u017eensko.\n6:20 Od ptica prema njihovim vrstama, od \u017eivotinja prema njihovim vrstama i od svih stvorova \u0161to po tlu puze prema njihovim vrstama: po dvoje od svega neka u\u0111e k tebi da pre\u017eivi.\n6:21 Sa sobom uzmi svega za jelo pa \u010duvaj da bude hrane tebi i njima.\"\n6:22 Noa u\u010dini tako. Sve kako mu je Bog naredio, tako je izvr\u0161io.\n7:1 Onda Jahve re\u010de Noi: \"U\u0111i ti i sva tvoja obitelj u korablju, jer sam uvidio da si ti jedini preda mnom pravedan u ovom vremenu.\n7:2 Uzmi sa sobom od svih \u010distih \u017eivotinja po sedam parova: mu\u017ejaka i njegovu \u017eenku.\n7:3 Isto tako od ptica nebeskih po sedam parova - mu\u017ejaka i \u017eenku - da im se sjeme sa\u010duva na zemlji.\n7:4 Jer \u0107u do sedam dana pustiti da\u017ed po zemlji \u010detrdeset dana i \u010detrdeset no\u0107i te \u0107u istrijebiti s lica zemlje svako \u017eivo bi\u0107e \u0161to sam ga na\u010dinio.\"\n7:5 Noa u\u010dini sve kako mu je Jahve naredio.\n7:6 Noi bija\u0161e \u0161est stotina godina kad je potop do\u0161ao na zemlju.\n7:7 I pred vodama potopnim u\u0111u s Noom u korablju njegovi sinovi, njegova \u017eena i \u017eene sinova njegovih.\n7:8 Od \u010distih \u017eivotinja i od \u017eivotinja koje nisu \u010diste, od ptica, od svega \u0161to zemljom puzi,\n7:9 u\u0111e po dvoje - mu\u017ejak i \u017eenka - u korablju s Noom, kako je Bog naredio Noi.\n7:10 A sedmoga dana zaplju\u0161te potopne vode po zemlji.\n7:11 U dan onaj - \u0161estote godine Noina \u017eivota, mjeseca drugog, dana u mjesecu sedamnaestog - navale svi izvori bezdana, rastvore se ustave nebeske.\n7:12 I udari da\u017ed na zemlju da plju\u0161ti \u010detrdeset dana i \u010detrdeset no\u0107i.\n7:13 Onog dana u\u0111e u korablju Noa i njegovi sinovi: \u0160em, Ham i Jafet, Noina \u017eena i tri \u017eene Noinih sinova s njima;\n7:14 oni, pa sve vrste \u017eivotinja: stoka, gmizavci \u0161to po tlu gmi\u017eu, ptice i svakovrsna krilata stvorenja,\n7:15 u\u0111u u korablju s Noom, po dvoje od svih bi\u0107a \u0161to u sebi imaju dah \u017eivota.\n7:16 \u0160to u\u0111e, sve bija\u0161e par, mu\u017ejak i \u017eenka od svih bi\u0107a, kako je Bog naredio Noi. Onda Jahve zatvori za njim vrata.\n7:17 Pljusak je na zemlju padao \u010detrdeset dana; vode sveudilj rasle i korablju nosile: digla se visoko iznad zemlje.\n7:18 Vode su nad zemljom bujale i visoko rasle, a korablja plovila povr\u0161inom.\n7:19 Vode su sve silnije navaljivale i rasle nad zemljom, tako te prekri\u0161e sva najvi\u0161a brda pod nebom.\n7:20 Petnaest lakata dizale se vode povrh potonulih brda.\n7:21 Izgibo\u0161e sva bi\u0107a \u0161to se po zemlji kre\u0107u: ptice, stoka, zvijeri, svi gmizavci i svi ljudi.\n7:22 Sve \u0161to u svojim nosnicama ima\u0161e dah \u017eivota - sve \u0161to bija\u0161e na kopnu - izgibe.\n7:23 Istrijebi se svako bi\u0107e s povr\u0161ja zemaljskog: \u010dovjek, \u017eivotinje, gmizavci i ptice nebeske, sve se izbrisa sa zemlje. Samo Noa ostade i oni \u0161to bijahu s njim u korablji.\n7:24 Stotinu pedeset dana vladahu vode zemljom.\n8:1 Onda se Bog sjeti Noe, svih zvijeri i sve stoke \u0161to bija\u0161e s njim u korablji, pa pokrenu vjetar nad zemljom da uzbije vodu.\n8:2 Zatvori\u0161e se izvori bezdanu i ustave nebeske, i da\u017ed s neba prestade.\n8:3 Polako se povla\u010dile vode sa zemlje. Nakon stotinu pedeset dana vode su jenjale,\n8:4 a sedmoga mjeseca, sedamnaestog dana u mjesecu korablja se zaustavi na brdima Ararata.\n8:5 Vode su neprestano opadale do desetog mjeseca, a prvoga dana desetog mjeseca poka\u017eu se brdski vrhunci.\n8:6 Kad je izminulo \u010detrdeset dana, Noa otvori prozor \u0161to ga je na\u010dinio na korablji;\n8:7 ispusti gavrana, a gavran svejednako odlijeta\u0161e i dolijeta\u0161e dok se vode sa zemlje nisu isu\u0161ile.\n8:8 Zatim ispusti golubicu da vidi je li voda nestala sa zemlje.\n8:9 Ali golubica ne na\u0111e upori\u0161ta nogama te se vrati k njemu u korablju, jer voda jo\u0161 pokriva\u0161e svu povr\u0161inu; on pru\u017ei ruku, uhvati golubicu te je unese k sebi u korablju.\n8:10 Po\u010deka jo\u0161 sedam dana pa opet pusti golubicu iz korablje.\n8:11 Prema ve\u010deri golubica se vrati k njemu, i gle! u kljunu joj svje\u017e maslinov list; tako je Noa doznao da su opale vode sa zemlje.\n8:12 Jo\u0161 po\u010deka sedam dana pa opet pusti golubicu: vi\u0161e mu se nije vratila.\n8:13 \u0160est stotina prve godine Noina \u017eivota, prvoga mjeseca, prvog dana u mjesecu uzmako\u0161e vode sa zemlje. Noa skine pokrov s korablje i pogleda: povr\u0161ina okopnjela.\n8:14 A drugoga mjeseca, sedamnaestog dana u mjesecu, zemlja bija\u0161e suha.\n8:15 Tada Bog re\u010de Noi:\n8:16 \"Izi\u0111i iz korablje, ti, tvoja \u017eena, tvoji sinovi i \u017eene tvojih sinova s tobom.\n8:17 Sa sobom izvedi sva \u017eiva bi\u0107a, sva stvorenja \u0161to su s tobom: ptice, stoku i sve gmizavce \u0161to zemljom puze; neka zemljom vrve, plode se i na zemlji mno\u017ee!\"\n8:18 I Noa izi\u0111e, a s njime sinovi njegovi, \u017eena njegova i \u017eene sinova njegovih.\n8:19 Sve \u017eivotinje, svi gmizavci, sve ptice - svi stvorovi \u0161to se zemljom mi\u010du - izi\u0111u iz korablje, vrsta za vrstom.\n8:20 I podi\u017ee Noa \u017ertvenik Jahvi; uze od svih \u010distih \u017eivotinja i od svih \u010distih ptica i prinese na \u017ertveniku \u017ertve paljenice.\n8:21 Jahve omirisa miris ugodni pa re\u010de u sebi: \"Nikad vi\u0161e ne\u0107u zemlju u propast strovaliti zbog \u010dovjeka, t\u00d3a \u010dovje\u010dje su misli opake od njegova po\u010detka; niti \u0107u ikad vi\u0161e uni\u0161titi sva \u017eiva stvorenja, kako sam u\u010dinio.\n8:22 Sve dok zemlje bude, sjetve, \u017eetve, studeni, vru\u0107ine, ljeta, zime, dani, no\u0107i nikada prestati ne\u0107e.\"\n9:1 Tada Bog blagoslovi Nou i njegove sinove i re\u010de im: \"Plodite se i mno\u017eite i zemlju napunite.\n9:2 Neka vas se boje i od vas strahuju sve \u017eivotinje na zemlji, sve ptice u zraku, sve \u0161to se po zemlji kre\u0107e i sve ribe u moru: u va\u0161e su ruke predane.\n9:3 Sve \u0161to se kre\u0107e i \u017eivi neka vam bude za hranu: sve vam dajem, kao \u0161to vam dadoh zeleno bilje.\n9:4 Samo ne smijete jesti mesa u kojem je jo\u0161 du\u0161a, to jest njegova krv.\n9:5 A za va\u0161u krv, za va\u0161 \u017eivot, tra\u017eit \u0107u obra\u010dun: tra\u017eit \u0107u ga od svake \u017eivotinje; i od \u010dovjeka za njegova druga tra\u017eit \u0107u obra\u010dun za ljudski \u017eivot.\n9:6 Tko prolije krv \u010dovjekovu, njegovu \u0107e krv \u010dovjek proliti! Jer na sliku Bo\u017eju stvoren je \u010dovjek!\n9:7 A vi, plodite se, i mno\u017eite i zemlju napunite, i podlo\u017eite je sebi!\"\n9:8 Jo\u0161 re\u010de Bog Noi i njegovim sinovima s njim:\n9:9 \"A ja, evo, sklapam svoj Savez s vama i s va\u0161im potomstvom poslije vas\n9:10 i sa svim \u017eivim stvorovima \u0161to su s vama: s pticama, sa stokom, sa zvijerima - sa svime \u0161to je s vama izi\u0161lo iz korablje - sa svim \u017eivim stvorovima na zemlji.\n9:11 Dr\u017eat \u0107u se ja svog Saveza s vama te nikada vi\u0161e vode potopne ne\u0107e uni\u0161titi \u017eiva bi\u0107a niti \u0107e ikad vi\u0161e potop zemlju opusto\u0161iti.\"\n9:12 I re\u010de Bog: \"A ovo znamen je Saveza koji stavljam izme\u0111u sebe i vas i svih \u017eivih bi\u0107a \u0161to su s vama, za nara\u0161taje budu\u0107e:\n9:13 Dugu svoju u oblak stavljam, da zalogom bude Savezu izme\u0111u mene i zemlje.\n9:14 Kad oblake nad zemlju navu\u010dem i duga se u oblaku poka\u017ee,\n9:15 spomenut \u0107u se Saveza svoga, Saveza izme\u0111u mene i vas i stvorenja svakoga \u017eivog: potopa vi\u0161e ne\u0107e biti da uni\u0161ti svako bi\u0107e.\n9:16 U oblaku kad se pojavi duga, ja \u0107u je vidjeti i vjekovnog \u0107u se sje\u0107ati Saveza izme\u0111u Boga i svake \u017eive du\u0161e, svakog tijela na zemlji.\"\n9:17 I re\u010de Bog Noi: \"To neka je znak Saveza koji sam postavio izme\u0111u sebe i svih \u017eivih bi\u0107a \u0161to su na zemlji.\"\n9:18 Sinovi Noini, koji su iz korablje izi\u0161li, bijahu: \u0160em, Ham i Jafet. Ham je praotac Kanaanaca.\n9:19 Ovo su trojica Noinih sinova i od njih se sav svijet razgranao.\n9:20 Noa, zemljoradnik, zasadio vinograd.\n9:21 Napio se vina i opio, pa se otkrio nasred \u0161atora.\n9:22 Ham, praotac Kanaanaca, opazi oca gola pa to kaza dvojici svoje bra\u0107e vani.\n9:23 \u0160em i Jafet uzmu ogrta\u010d, obojica ga prebace sebi preko ramena pa njime, idu\u0107i natra\u0161ke, pokriju o\u010devu golotinju. Lica im bijahu okrenuta na drugu stranu, tako te ne vidje\u0161e oca gola.\n9:24 Kad se Noa otrijeznio od vina i saznao \u0161to mu je u\u010dinio najmla\u0111i sin, re\u010de:\n9:25 \"Neka je proklet Kanaanac, bra\u0107i svojoj najni\u017ei sluga nek' bude!\"\n9:26 Onda nastavi: \"Blagoslovljen Jahve, \u0160emov Bog, Kanaanac nek' mu je sluga!\n9:27 Nek Bog ra\u0161iri Jafeta da prebiva pod \u0161atorima \u0160emovim, Kanaanac nek' mu je sluga!\"\n9:28 Poslije Potopa Noa po\u017eivje trista pedeset godina.\n9:29 U svemu po\u017eivje Noa devet stotina pedeset godina; potom umrije.\n10:1 Ovo je povijest Noinih sinova: \u0160ema, Hama i Jafeta, kojima su se rodili sinovi poslije Potopa.\n10:2 Sinovi su Jafetovi: Gomer, Magog, Madaj, Javan, Tubal, Me\u0161ak, Tiras.\n10:3 A sinovi su Gomerovi: A\u0161kenaz, Rifat i Togarma.\n10:4 Javanovi su opet sinovi: Eli\u0161a, Tar\u0161i\u0161, Kitijci i Dodanci.\n10:5 Od njih su se razgranali narodi po otocima. To su Jafetovi sinovi prema svojim zemljama - svaki s vlastitim jezikom - prema svojim plemenima i narodima.\n10:6 Sinovi su Hamovi: Ku\u0161 i Misrajim, Put i Kanaan.\n10:7 Ku\u0161evi su: Seba, Havila, Sabta, Rama i Sabteka. Ramini su: \u0160eba i Dedan.\n10:8 Od Ku\u0161a se rodio Nimrod, koji je postao prvi velmo\u017ea na zemlji.\n10:9 Voljom Jahve bio je silan lovac. Zato se veli: \"Kao Nimrod, silan lovac voljom Jahve.\"\n10:10 Glavno upori\u0161te njegova kraljevstva bili su: Babilon, Erek, Akad i Kalne, svi u zemlji \u0160inearu.\n10:11 Iz ove je zemlje do\u0161ao A\u0161ur. On je podigao Ninivu, Rehobot Ir, Kalah\n10:12 i Resen izme\u0111u Ninive i Kalaha (to je glavni grad).\n10:13 Od Misrajima potekli su Ludijci, Anamijci, Lehabijci, Naftuhijci,\n10:14 pa Patru\u0161ani, Kasluhijci i Kaftorci, od kojih su potekli Filistejci.\n10:15 Od Kanaana potje\u010de Sidon, njegov prvenac, i Het.\n10:16 Dalje: Jebusejci, Amorejci, Girga\u0161ani,\n10:17 Hivijci, Arkijci, Sinijci,\n10:18 Arva\u0111ani, Semarjani i Hama\u0107ani. Poslije se kanaanska plemena razgrana\u0161e,\n10:19 tako da se granica Kanaanaca protezala od Sidona prema Geraru sve do Gaze pa prema Sodomi, Gomori, Admi i Sebojimu sve do Le\u0161e.\n10:20 To su sinovi Hamovi prema svojim plemenima i jezicima, po svojim zemljama i narodima.\n10:21 A i \u0160emu - praocu svih sinova Eberovih i starijem bratu Jafetovu - rodili se sinovi.\n10:22 \u0160emovi su sinovi: Elam, A\u0161ur, Arpak\u0161ad, Lud i Aram.\n10:23 A Aramovi su sinovi: Us, Hul, Geter i Ma\u0161.\n10:24 Arpak\u0161ad rodi \u0160elaha, \u0160elah rodi Ebera.\n10:25 Eberu su se rodila dva sina: jednomu bje\u0161e ime Peleg, jer se za njegova vijeka zemlja razdijelila. Njegovu je bratu bilo ime Joktan.\n10:26 Od Joktana se rodi\u0161e: Almodad, \u0160elef, Hasarmavet, Jerah,\n10:27 Hadoram, Uzal, Dikla,\n10:28 Obal, Abimael, \u0160eba,\n10:29 Ofir, Havila i Jobab. Sve su to sinovi Joktanovi.\n10:30 Njihova se naselja protezahu od Me\u0161e sve do Sefara, brdovitih krajeva na istoku.\n10:31 To su sinovi \u0160emovi prema svojim plemenima, jezicima i zemljama, po svojim narodima.\n10:32 To su rodovi Noinih sinova prema svojim lozama i narodima. Od njih su se razgranali narodi po zemlji poslije Potopa.\n11:1 Sva je zemlja imala jedan jezik i rije\u010di iste.\n11:2 Ali kako su se ljudi selili s istoka, nai\u0111u na jednu dolinu u zemlji \u0160inearu i tu se nastane.\n11:3 Jedan drugome re\u010de: \"Hajdemo praviti opeke te ih pe\u0107i da otvrdnu!\" Opeke im bile mjesto kamena, a paklina im slu\u017eila za \u017ebuku.\n11:4 Onda reko\u0161e: \"Hajde da sebi podignemo grad i toranj s vrhom do neba! Pribavimo sebi ime, da se ne raspr\u0161imo po svoj zemlji!\"\n11:5 Jahve se spusti da vidi grad i toranj \u0161to su ga gradili sinovi \u010dovje\u010dji.\n11:6 Jahve re\u010de. \"Zbilja su jedan narod, s jednim jezikom za sve! Ovo je tek po\u010detak njihovih nastojanja. Sad im ni\u0161ta ne\u0107e biti neostvarivo \u0161to god naume izvesti.\n11:7 Hajde da si\u0111emo i jezik im pobrkamo, da jedan drugome govora ne razumije.\"\n11:8 Tako ih Jahve rasu odande po svoj zemlji te ne sazida\u0161e grada.\n11:9 Stoga mu je ime Babel, jer je ondje Jahve pobrkao govor svima u onom kraju i odande ih je Jahve raspr\u0161io po svoj zemlji.\n11:10 Ovo su potomci \u0160emovi: Kad je \u0160emu bilo sto godina - dvije godine poslije Potopa - rodi mu se Arpak\u0161ad.\n11:11 Po ro\u0111enju Arpak\u0161adovu \u0160em je \u017eivio petsto godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n11:12 Kad je Arpak\u0161adu bilo trideset i pet godina, rodi mu se \u0160elah.\n11:13 Po ro\u0111enju \u0160elahovu Arpak\u0161ad je \u017eivio \u010detiri stotine i tri godine te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n11:14 Kad je \u0160elahu bilo trideset godina, rodi mu se Eber.\n11:15 Po ro\u0111enju Eberovu \u0160elah je \u017eivio \u010detiri stotine i tri godine te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n11:16 Kad su Eberu bile trideset i \u010detiri godine, rodi mu se Peleg.\n11:17 Po ro\u0111enju Pelegovu Eber je \u017eivio \u010detiri stotine i trideset godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n11:18 Kad je Pelegu bilo trideset godina, rodi mu se Reu.\n11:19 Po ro\u0111enju Reuovu Peleg je \u017eivio dvjesta i devet godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n11:20 Kad su Reuu bile trideset i dvije godine, rodi mu se Serug.\n11:21 Po ro\u0111enju Serugovu Reu je \u017eivio dvjesta i sedam godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n11:22 Kad je Serugu bilo trideset godina, rodi mu se Nahor.\n11:23 Po ro\u0111enju Nahorovu Serug je \u017eivio dvjesta godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n11:24 Kad je Nahoru bilo dvadeset i devet godina, rodi mu se Terah.\n11:25 Po ro\u0111enju Terahovu Nahor je \u017eivio sto i devetnaest godina te mu se rodilo jo\u0161 sinova i k\u0107eri.\n11:26 Kad je Terahu bilo sedamdeset godina, rode mu se: Abram, Nahor i Haran.\n11:27 Ovo je povijest Terahova. Terahu se rodio Abram, Nahor i Haran; a Haranu se rodio Lot.\n11:28 Haran umrije za \u017eivota svoga oca Teraha, u svome rodnom kraju, u Uru Kaldejskom.\n11:29 Abram se i Nahor o\u017eene. Abramovoj \u017eeni bija\u0161e ime Saraja, a Nahorovoj Milka; ova je bila k\u0107i Harana, oca Milke i Jiske.\n11:30 Saraja bija\u0161e nerotkinja - nije imala poroda.\n11:31 Terah povede svoga sina Abrama, svog unuka Lota, sina Haranova, svoju snahu Saraju, \u017eenu svoga sina Abrama, pa se zaputi s njima iz Ura Kaldejskoga u zemlju kanaansku. Kad stignu do Harana, ondje se nastane.\n11:32 Dob Terahova dosegnu dvjesta i pet godina; a onda Terah umrije u Haranu.\n12:1 Jahve re\u010de Abramu: \"Idi iz zemlje svoje, iz zavi\u010daja i doma o\u010dinskog, u krajeve koje \u0107u ti pokazati.\n12:2 Velik \u0107u narod od tebe u\u010diniti, blagoslovit \u0107u te, ime \u0107u ti uzveli\u010dati, i sam \u0107e\u0161 biti blagoslov.\n12:3 Blagoslivljat \u0107u one koji te blagoslivljali budu, koji te budu kleli, njih \u0107u proklinjati; sva plemena na zemlji tobom \u0107e se blagoslivljati.\"\n12:4 Abram se zaputi kako mu je Jahve rekao. S njime krenu i Lot. Abramu je bilo sedamdeset i pet godina kad je oti\u0161ao iz Harana.\n12:5 Abram uze sa sobom svoju \u017eenu Saraju, svoga brati\u0107a Lota, svu imovinu \u0161to su je namakli i svu \u010deljad koju su stekli u Haranu te svi po\u0111u u zemlju kanaansku. Kad su stigli u Kanaan,\n12:6 Abram pro\u0111e zemljom do mjesta \u0160ekema - do hrasta More. Kanaanci su onda bili u zemlji.\n12:7 Jahve se javi Abramu pa mu re\u010de: \"Tvome \u0107u potomstvu dati ovu zemlju.\" Abram tu podigne \u017ertvenik Jahvi koji mu se objavio.\n12:8 Odatle prije\u0111e u brdoviti kraj, na istok od Betela. Svoj \u0161ator postavi izme\u0111u Betela na zapadu i Aja na istoku. Ondje podigne \u017ertvenik Jahvi i zazva ime Jahvino.\n12:9 Od postaje do postaje Abram se pomicao prema Negebu.\n12:10 Ali kad je zemljom zavladala glad, Abram se spusti u Egipat da ondje proboravi, jer je velika glad harala zemljom.\n12:11 Kad je bio na ulazu u Egipat, re\u010de svojoj \u017eeni Saraji: \"Znam da si lijepa \u017eena.\n12:12 Kad te Egip\u0107ani vide, re\u0107i \u0107e: 'To je njegova \u017eena', i mene \u0107e ubiti, a tebe na \u017eivotu ostaviti.\n12:13 Nego reci da si mi sestra, tako da i meni bude zbog tebe dobro i da, iz obzira prema tebi, po\u0161tede moj \u017eivot.\"\n12:14 Zbilja, kad je Abram u\u0161ao u Egipat, Egip\u0107ani vide da je \u017eena veoma lijepa.\n12:15 Vide je faraonovi dvorani pa je pohvale faraonu i odvedu \u017eenu na faraonov dvor.\n12:16 Abramu po\u0111e dobro zbog nje; ste\u010de on stoke i goveda, magaraca, slugu i slu\u0161kinja, magarica i deva.\n12:17 Ali Jahve udari faraona i njegov dom velikim nevoljama zbog Abramove \u017eene Saraje.\n12:18 I faraon pozva Abrama pa re\u010de: \"\u0160to si mi to u\u010dinio? Za\u0161to mi nisi kazao da je ona tvoja \u017eena?\n12:19 Za\u0161to si rekao: 'Ona mi je sestra', pa je ja uzeh sebi za \u017eenu? A sad, evo ti \u017eene; uzmi je i hajde!\"\n12:20 Faraon ga onda preda momcima, a oni ga otprave s njegovom \u017eenom i sa svime \u0161to bija\u0161e njegovo.\n13:1 Iz Egipta Abram ode gore u Negeb sa svojom \u017eenom i sa svime \u0161to je imao. I Lot bje\u0161e s njim.\n13:2 Abram je bio veoma bogat stokom, srebrom i zlatom.\n13:3 Od postaje do postaje iz Negeba i\u0161ao je do Betela,\n13:4 do mjesta na kojem je bio postavio \u0161ator, izme\u0111u Betela i Aja, gdje je prije podigao \u017ertvenik. Tu je Abram zazivao ime Jahvino.\n13:5 I Lot, koji i\u0111a\u0161e s Abramom, ima\u0161e ovaca, goveda i \u0161atora,\n13:6 tako da ih kraj ne bi izdr\u017eavao kad bi zajedno ostali. Njihovo je blago bilo veliko, te zajedno nisu mogli boraviti.\n13:7 Sva\u0111a je nastajala izme\u0111u pastira stoke Abramove i pastira stoke Lotove. Tada su zemlju nastavali Kanaanci i Peri\u017eani.\n13:8 Zato Abram re\u010de Lotu: \"Neka ne bude sva\u0111e izme\u0111u mene i tebe, izme\u0111u pastira mojih i tvojih - t\u00d3a mi smo bra\u0107a!\n13:9 Nije li sva zemlja pred tobom? Odvoji se od mene! Krene\u0161 li ti nalijevo, ja \u0107u nadesno; ako \u0107e\u0161 ti nadesno, ja \u0107u nalijevo.\"\n13:10 Lot podi\u017ee o\u010di i vidje kako je dobro posvuda natapana sva Jordanska dolina, kao kakav vrt Jahvin, kao zemlja egipatska prema Soaru. - Bilo je to prije nego \u0161to je Jahve uni\u0161tio Sodomu i Gomoru. -\n13:11 Lot izabere za se svu Jordansku dolinu i ode na istok. Tako se odijele jedan od drugoga.\n13:12 Abram ostade u kanaanskoj zemlji, dok je Lot \u017eivio po mjestima u dolini i razapeo svoje \u0161atore do Sodome.\n13:13 A \u017eitelji Sodome bijahu veoma opaki, sami gre\u0161nici protiv Jahve.\n13:14 Jahve re\u010de Abramu, po\u0161to se Lot od njega rastao: \"O\u010di svoje podigni i s mjesta na kojem si pogledaj prema sjeveru, jugu, istoku i zapadu;\n13:15 jer svu zemlju \u0161to je mo\u017ee\u0161 vidjeti dat \u0107u tebi i tvome potomstvu zauvijek.\n13:16 Potomstvo \u0107u tvoje u\u010diniti kao prah na zemlji. Ako tko mogne prebrojiti prah zemlje, i tvoje \u0107e potomstvo mo\u0107i prebrojiti.\n13:17 Na noge! Pro\u0111i zemljom uzdu\u017e i poprijeko jer \u0107u je tebi predati.\"\n13:18 Abram digne \u0161atore i do\u0111e pa se naseli kod hrasta Mamre, \u0161to je u Hebronu. Ondje podigne \u017ertvenik Jahvi.\n14:1 Kad Amrafel bija\u0161e kralj \u0160ineara, Ariok kralj Elasara, Kedor-Laomer kralj Elama, Tidal kralj Gojima,\n14:2 povedo\u0161e oni rat protiv Bere, kralja Sodome, Bir\u0161e, kralja Gomore, \u0160inaba, kralja Adme, \u0160emebera, kralja Sebojima, i protiv kralja u Beli, to jest Soaru.\n14:3 I vojske se sliju u dolinu Sidim, gdje je danas Slano more.\n14:4 Dvanaest su godina slu\u017eili Kedor-Laomera, ali trinaeste godine dignu se na ustanak.\n14:5 U \u010detrnaestoj godini digne se Kedor-Laomer i kraljevi koji su bili s njim te potuku Refaimce u A\u0161terot Karnajimu, Zuzijce u Hamu, Emijce na ravnici Kirjatajimu,\n14:6 Horijce u brdskom kraju Seiru, blizu El Parana, koji je uz pustinju.\n14:7 Onda se povuku natrag i stignu u En Mi\u0161pat, to jest Kade\u0161, i pokore sve krajeve Amale\u010dana i Amorejaca, koji su nastavali Haseson Tamar.\n14:8 Zatim istupi kralj Sodome, kralj Gomore, kralj Adme, kralj Sebojima i kralj Bele, odnosno Soara, te zapodjenu borbu protiv onih u dolini Sidimu:\n14:9 Kedor-Laomera, kralja Elama, Tidala, kralja Gojima, Amrafela, kralja \u0160ineara, Arioka, kralja Elasara - \u010detiri kralja protiv pet.\n14:10 Dolina Sidim bila je puna provalija s paklinom, pa kraljevi Sodome i Gomore, na bijegu, u njih poska\u010du, a ostali izmaknu u planine.\n14:11 Pobjednici pokupe sve blago po Sodomi i Gomori i svu hranu pa odu.\n14:12 Pograbe i Lota, Abramova brati\u0107a - i on je \u017eivio u Sodomi - i njegovo blago pa oti\u0111u.\n14:13 A bjegunac neki - ro\u0111ak E\u0161kola i Anera, Abramovih saveznika - donese vijest Abramu Hebrejcu dok je boravio kod hrasta Amorejske Mamre.\n14:14 Kad je Abram \u010duo da mu je brati\u0107 zarobljen, skupi svoju mom\u010dad - ro\u0111enu u njegovu domu - njih trista osamnaest, pa po\u0111e u potjeru do Dana.\n14:15 Podijeli svoje momke u dvije \u010dete, napadne no\u0107u te one potu\u010de. Progonio ih je do Hobe, sjeverno od Damaska.\n14:16 Povrati sve blago, svoga brati\u0107a Lota i njegovo blago, \u017eene i ostali svijet.\n14:17 Po\u0161to se vratio, poraziv\u0161i Kedor-Laomera i kraljeve koji su bili s njim, u susret mu, u dolinu \u0160ave, to jest u Kraljev dol, izi\u0111e kralj Sodome.\n14:18 A Melkisedek, kralj \u0160alema, iznese kruha i vina. On je bio sve\u0107enik Boga Svevi\u0161njega.\n14:19 Blagoslovi ga govore\u0107i: \"Od Boga Svevi\u0161njega, Stvoritelja neba i zemlje, neka je Abramu blagoslov!\n14:20 I Svevi\u0161nji Bog, \u0161to ti u ruke preda neprijatelje, hvaljen bio!\" Abram mu dade desetinu od svega.\n14:21 Tada kralj Sodome re\u010de Abramu: \"Meni daj ljude, a dobra uzmi sebi!\"\n14:22 Abram odgovori kralju Sodome: \"Ruku uzdi\u017eem pred Jahvom, Svevi\u0161njim Stvoriteljem neba i zemlje,\n14:23 da ne\u0107u uzeti ni kon\u010di\u0107a, ni remena od obu\u0107e, niti i\u0161ta \u0161to je tvoje da ne ka\u017ee\u0161: na meni se Abram obogatio.\n14:24 Ne, meni ni\u0161ta, osim \u0161to su moji momci upotrijebili; i dio za mom\u010dad \u0161to je sa mnom i\u0161la: Aner, E\u0161kol i Mamre, oni neka uzmu svoj dio.\"\n15:1 Poslije tih doga\u0111aja Jahve uputi Abramu rije\u010d u ukazanju: \"Ne boj se, Abrame, ja sam ti za\u0161tita; a nagrada tvoja bit \u0107e vrlo velika!\"\n15:2 Abram odgovori: \"Gospodine moj, Jahve, \u010demu mi tvoji darovi kad ostajem bez poroda; kad je mojoj ku\u0107i nasljednik Eliezer Dama\u0161\u010danin?\n15:3 Kako mi nisi dao potomstva - nastavi Abram - jedan \u0107e, eto, od mojih uku\u0107ana postati moj ba\u0161tinik.\"\n15:4 Ali mu Jahve opet uputi rije\u010d: \"Taj ne\u0107e biti tvoj ba\u0161tinik, nego \u0107e ti ba\u0161tinik biti tvoj potomak.\"\n15:5 Izvede ga van i re\u010de: \"Pogledaj na nebo i zvijezde prebroj ako ih mo\u017ee\u0161 prebrojiti.\" A onda doda: \"Toliko \u0107e biti tvoje potomstvo.\"\n15:6 Abram povjerova Jahvi, i on mu to ura\u010duna u pravednost.\n15:7 Tada mu on re\u010de: \"Ja sam Jahve koji sam te odveo iz Ura Kaldejskoga da ti predam ovu zemlju u posjed.\"\n15:8 A on odvrati: \"Gospodine moj, Jahve, kako \u0107u ja doznati da \u0107u je zaposjesti?\"\n15:9 Odgovori mu: \"Prinesi mi junicu od tri godine, kozu od tri godine, ovna od tri godine, jednu grlicu i jednog golubi\u0107a.\"\n15:10 Sve mu to donese, rasije\u010de na pole i metnu sve pole jednu prema drugoj; ptica nije rasijecao.\n15:11 Ptice grabe\u017eljivice obarale se na le\u0161eve, ali ih je Abram rastjerivao.\n15:12 Kad je sunce bilo pri zalazu, dubok san obuzme Abrama, a onda se na nj spusti gust mrak pun jeze.\n15:13 Tada Bog re\u010de Abramu: \"Dobro znaj da \u0107e tvoji potomci biti stranci u tu\u0111oj zemlji; robovat \u0107e i biti tla\u010deni \u010detiri stotine godina,\n15:14 ali narodu kojem budu slu\u017eili ja \u0107u suditi; i kona\u010dno \u0107e izi\u0107i s velikim blagom.\n15:15 A ti \u0107e\u0161 k ocima svojim u miru po\u0107i, u sretnoj starosti bit \u0107e\u0161 sahranjen.\n15:16 Oni \u0107e se ovamo vratiti za \u010detvrtog nara\u0161taja, jer mjera se zlodjela amorejskih jo\u0161 nije navr\u0161ila.\"\n15:17 Kad je sunce za\u0161lo i pao gust mrak, pojavi se zadimljen \u017eeravnjak i goru\u0107a zublja te pro\u0111u izme\u0111u onih dijelova.\n15:18 Toga je dana Jahve sklopio Savez s Abramom rekav\u0161i: \"Potomstvu tvojemu dajem zemlju ovu od Rijeke u Egiptu do Velike rijeke, rijeke Eufrata:\n15:19 Kenijce, Keni\u017eane, Kadmonce,\n15:20 Hetite, Peri\u017eane, Refaimce,\n15:21 Amorejce, Kanaance, Girga\u0161ane, Jebusejce.\"\n16:1 Abramova \u017eena Saraja nije mu ra\u0111ala djece. A ima\u0161e ona slu\u0161kinju Egip\u0107anku - zvala se Hagara.\n16:2 I re\u010de Saraja Abramu: \"Vidi\u0161, Jahve me u\u010dinio nerotkinjom. Hajde k mojoj slu\u0161kinji, mo\u017eda \u0107u imati djece.\" Abram poslu\u0161a rije\u010d Sarajinu.\n16:3 Tako, po\u0161to je Abram proboravio deset godina u zemlji kanaanskoj, njegova \u017eena Saraja uzme Hagaru, Egip\u0107anku, slu\u0161kinju svoju, pa je dade svome mu\u017eu Abramu za \u017eenu.\n16:4 U\u0111e on k Hagari te ona za\u010de. A kad je vidjela da je za\u010dela, s prezirom je gledala na svoju gospodaricu.\n16:5 Tada re\u010de Saraja Abramu: \"Nepravda \u0161to se meni nanosi tvoja je krivnja! Prepustila sam svoju slu\u0161kinju tvome zagrljaju, ali otkako opazi da je zanijela, s prezirom na me gleda. Jahve sudio i meni i tebi!\"\n16:6 Nato Abram odvrati Saraji: \"Tvoja je slu\u0161kinja u tvojoj ruci: kako ti se \u010dini da je dobro, tako prema njoj postupi!\" Saraja postupi prema njoj tako lo\u0161e da ona od nje pobje\u017ee.\n16:7 An\u0111eo Jahvin na\u0111e je kod izvora u pustinji - uz vrelo \u0161to je na putu prema \u0160uru -\n16:8 pa je zapita: \"Hagaro, slu\u0161kinjo Sarajina, odakle dolazi\u0161 i kamo ide\u0161?\" \"Bje\u017eim, evo, od svoje gospodarice Saraje\", odgovori ona.\n16:9 Nato joj an\u0111eo Jahvin re\u010de: \"Vrati se svojoj gospodarici i pokori joj se!\"\n16:10 Jo\u0161 joj re\u010de an\u0111eo Jahvin: \"Tvoje \u0107u potomstvo silno umno\u017eiti; od mno\u0161tva se ne\u0107e mo\u0107i ni prebrojiti.\"\n16:11 Dalje joj je an\u0111eo Jahvin rekao: \"Gle, zanijela si i rodit \u0107e\u0161 sina. Nadjeni mu ime Ji\u0161mael, jer Jahve \u010du jad tvoj.\n16:12 On \u0107e biti kao divlje magare: ruka \u0107e se njegova dizati na svakoga i sva\u010dija ruka na njega; i pred licem sve mu bra\u0107e on \u0107e stan sebi podi\u0107i.\"\n16:13 A Jahvu koji joj govora\u0161e nazva: \"Ti si El Roi - Svevid Bog\", jer - re\u010de ona - \"vidjeh Boga i nakon vi\u0111enja - jo\u0161 \u017eivim!\"\n16:14 Stoga se taj zdenac zove Beer Lahaj Roi - Zdenac \u017eivotvornog Svevida, a eno ga izme\u0111u Kade\u0161a i Bereda.\n16:15 Rodi Hagara Abramu sina, a Abram sinu \u0161to mu ga rodi Hagara nadjene ime Ji\u0161mael.\n16:16 Abramu je bilo osamdeset i \u0161est godina kad mu je Hagara rodila Ji\u0161maela.\n17:1 Kad je Abramu bilo devedeset i devet godina, ukaza mu se Jahve pa mu re\u010de: \"Ja sam El \u0160adaj - Bog Svesilni, Mojim hodi putem i neporo\u010dan budi.\n17:2 A Savez svoj ja sklapam s tobom i silno \u0107u te razmno\u017eiti.\"\n17:3 Abram pade ni\u010dice dok mu Bog govora\u0161e dalje:\n17:4 \"A ovo je Savez moj s tobom: postat \u0107e\u0161 ocem mnogim narodima;\n17:5 i ne\u0107e\u0161 se vi\u0161e zvati Abram - ve\u0107 Abraham \u0107e ti ime biti, jer naroda mnogih ocem ja te postavljam.\n17:6 Silno \u0107u te rodnim u\u010diniti; narode \u0107u iz tebe izvesti; i kraljevi \u0107e od tebe iza\u0107i.\n17:7 Savez svoj sklapam izme\u0111u sebe i tebe i tvoga potomstva poslije tebe - Savez svoj za vjekove: ja \u0107u biti Bogom tvojim i tvoga potomstva poslije tebe.\n17:8 Tebi i tvome potomstvu poslije tebe dajem zemlju u kojoj boravi\u0161 kao prido\u0161lica - svu zemlju kanaansku - u vjekovni posjed; a ja \u0107u biti njihov Bog.\"\n17:9 Jo\u0161 re\u010de Bog Abrahamu: \"A ti Savez \u010duvaj moj - ti i tvoje potomstvo poslije tebe u sve vijeke.\n17:10 A ovo je Savez moj s tobom i tvojim potomstvom poslije tebe koji \u0107e\u0161 vr\u0161iti: svako mu\u0161ko me\u0111u vama neka bude obrezano.\n17:11 Obrezujte se, i to neka bude znak Saveza izme\u0111u mene i vas.\n17:12 Svako mu\u0161ko me\u0111u vama, kroz va\u0161a pokoljenja, kad mu se navr\u0161i osam dana, neka bude obrezano; i rob, ro\u0111en u va\u0161em domu, i onaj \u0161to bude kupljen od stranca, koji ne bude od va\u0161e krvi.\n17:13 Da, i rob ro\u0111en u tvome domu ili za novac kupljen mora se obrezati! Tako \u0107e moj Savez na va\u0161em tijelu ostati vje\u010dnim Savezom.\n17:14 Mu\u0161ko koje se ne bi obrezalo neka se odstrani od svoga roda: takav je prekr\u0161io moj Savez.\"\n17:15 Jo\u0161 re\u010de Bog Abrahamu: \"Tvojoj \u017eeni Saraji nije vi\u0161e ime Saraja: Sara \u0107e joj ime biti.\n17:16 Nju \u0107u ja blagosloviti i od nje ti dati sina; blagoslov \u0107u na nju izliti te \u0107e se narodi od nje razviti; kraljevi \u0107e narodima od nje pote\u0107i.\"\n17:17 Abraham pade ni\u010dice pa se nasmija i re\u010de u sebi: \"Onome komu je stotinu godina, zar se mo\u017ee roditi dijete? Zar \u0107e Sara u devedesetoj rod ra\u0111ati!\"\n17:18 Abraham re\u010de Bogu: \"Neka tvojom milo\u0161\u0107u Ji\u0161mael po\u017eivi!\"\n17:19 A Bog re\u010de: \"Ipak \u0107e ti tvoja \u017eena Sara roditi sina; nadjeni mu ime Izak. Savez svoj s njime \u0107u sklopiti, Savez vje\u010dni s njime i s njegovim potomstvom poslije njega.\n17:20 I za Ji\u0161maela usli\u0161ah te. Evo ga blagoslivljam: rodnim \u0107u ga u\u010diniti i silno ga razmno\u017eiti; dvanaest \u0107e knezova od njega postati i u velik \u0107e narod izrasti.\n17:21 Ali \u0107u dr\u017eati svoj Savez s Izakom, koga \u0107e ti roditi Sara dogodine u ovo doba.\"\n17:22 Kad je zavr\u0161io razgovor s njim, od Abrahama Bog se podi\u017ee.\n17:23 Uzme zatim Abraham svoga sina Ji\u0161maela i sve robove koji su bili ro\u0111eni u njegovu domu i sve koje je kupio novcem - sve mu\u0161ke uku\u0107ane - pa ih toga istog dana obre\u017ee, kako mu je Bog rekao.\n17:24 Abrahamu bija\u0161e devedeset i devet godina kad se obrezao,\n17:25 a njegovu sinu Ji\u0161maelu bija\u0161e trinaest godina kad ga obreza.\n17:26 Tako su toga istog dana bili obrezani Abraham i njegov sin Ji\u0161mael;\n17:27 i svi mu\u0161karci njegova doma, ro\u0111eni u njegovoj ku\u0107i ili za novac kupljeni od stranca - svi s njim bijahu obrezani.\n18:1 Jahve mu se ukaza kod hrasta Mamre dok je on sjedio na ulazu u \u0161ator za dnevne \u017eege.\n18:2 Podigav\u0161i o\u010di, opazi tri \u010dovjeka gdje stoje nedaleko od njega. \u010cim ih spazi, potr\u010da s ulaza \u0161atora njima u susret. Pade ni\u010dice na zemlju\n18:3 pa re\u010de: \"Gospodine moj, ako sam stekao milost u tvojim o\u010dima, nemoj mimoi\u0107i svoga sluge!\n18:4 Nek' se donese malo vode: operite noge i pod stablom otpo\u010dinite.\n18:5 Donijet \u0107u kruha da se okrijepite prije nego po\u0111ete dalje. T\u00d3a k svome ste sluzi navratili.\" Oni odgovore: \"Dobro, u\u010dini kako si rekao!\"\n18:6 Abraham se po\u017euri u \u0161ator k Sari pa joj re\u010de: \"Brzo! Tri mjerice najboljeg bra\u0161na! Zamijesi i prevrtu ispeci!\"\n18:7 Zatim Abraham otr\u010da govedima, uhvati tele, mlado i debelo, i dade ga momku da ga br\u017ee zgotovi.\n18:8 Poslije uzme masla, mlijeka i zgotovljeno tele pa stavi pred njih, a sam staja\u0161e pred njima, pod stablom, dok su blagovali.\n18:9 \"Gdje ti je \u017eena Sara?\" - zapitaju ga. \"Eno je pod \u0161atorom\", odgovori.\n18:10 Onda on re\u010de: \"Vratit \u0107u se k tebi kad iste\u010de vrijeme trudno\u0107e; a tvoja \u017eena Sara imat \u0107e sina.\" Iza njega, na ulazu u \u0161ator, Sara je prislu\u0161kivala.\n18:11 Abraham i Sara bijahu u odmakloj dobi, ostarjeli. U Sare bija\u0161e prestalo \u0161to biva u \u017eena.\n18:12 Zato se u sebi Sara smijala i govorila: \"Po\u0161to sam uvenula, sad da spoznam nasladu? A jo\u0161 mi je i gospodar star!\"\n18:13 Onda Jahve upita Abrahama: \"A za\u0161to se Sara smijala i govorila: 'Kako \u0107u rod roditi ja starica?'\n18:14 Zar je Jahvi i\u0161ta nemogu\u0107e? Navratit \u0107u se k tebi kad iste\u010de vrijeme trudno\u0107e: Sara \u0107e imati sina.\"\n18:15 Sara se napravi nevje\u0161tom govore\u0107i: \"Nisam se smijala.\" Jer se prestra\u0161ila. Ali on re\u010de: \"Jesi, smijala si se!\"\n18:16 Ljudi ustanu i krenu put Sodome. Abraham po\u0111e s njima da ih isprati.\n18:17 Jahve pomisli: \"Zar da sakrivam od Abrahama \u0161to \u0107u u\u010diniti\n18:18 kad \u0107e od Abrahama nastati velik i brojan narod te \u0107e se svi narodi zemlje njim blagoslivljati?\n18:19 Njega sam izlu\u010dio zato da pou\u010di svoju djecu i svoju budu\u0107u obitelj kako \u0107e hoditi putem Jahvinim, rade\u0107i \u0161to je dobro i pravedno, tako da Jahve mogne ostvariti \u0161to je Abrahamu obe\u0107ao.\"\n18:20 Onda Jahve nastavi: \"Velika je vika na Sodomu i Gomoru da je njihov grijeh prete\u017eak.\n18:21 Idem dolje da vidim rade li zaista kako veli tu\u017eba \u0161to je do mene stigla. \u017delim razvidjeti.\"\n18:22 Odande ljudi krenu prema Sodomi, dok je Abraham jo\u0161 stajao pred Jahvom.\n18:23 Nato se Abraham prima\u010de bli\u017ee i re\u010de: \"Ho\u0107e\u0161 li iskorijeniti i nevinoga s krivim?\n18:24 Mo\u017eda ima pedeset nevinih u gradu. Zar \u0107e\u0161 uni\u0161titi mjesto radije nego ga po\u0161tedjeti zbog pedeset nevinih koji budu ondje?\n18:25 Daleko to bilo od tebe da ubija\u0161 nevinoga kao i krivoga, tako da i nevini i krivi pro\u0111u jednako! Daleko bilo od tebe! Zar da ni Sudac svega svijeta ne radi pravo?\"\n18:26 \"Ako na\u0111em u gradu Sodomi pedeset nevinih\", odvrati Jahve, \"zbog njih \u0107u po\u0161tedjeti cijelo mjesto.\"\n18:27 \"Ja se, evo, usu\u0111ujem govoriti Gospodinu\", opet progovori Abraham. - \"Ja, prah i pepeo!\n18:28 Da slu\u010dajno bude nevinih pet manje od pedeset, bi li uni\u0161tio sav grad zbog tih pet?\" \"Ne\u0107u ga uni\u0161titi ako ih ondje na\u0111em \u010detrdeset i pet\", odgovori.\n18:29 \"Ako ih se ondje mo\u017eda na\u0111e samo \u010detrdeset?\" - opet \u0107e Abraham. \"Ne\u0107u to u\u010diniti zbog \u010detrdesetorice\", odgovori.\n18:30 \"Neka se Gospodin ne ljuti ako nastavim. Ako ih se ondje na\u0111e mo\u017eda samo trideset?\" - opet \u0107e on. \"Ne\u0107u to u\u010diniti\", odgovori, \"ako ih ondje na\u0111em samo trideset.\"\n18:31 \"Evo se opet usu\u0111ujem govoriti Gospodinu\", nastavi dalje. \"Ako ih se slu\u010dajno ondje na\u0111e samo dvadeset?\" \"Ne\u0107u ga uni\u0161titi\", odgovori, \"zbog dvadesetorice.\"\n18:32 \"Neka se Gospodin ne ljuti\", on \u0107e opet, \"ako re\u010dem jo\u0161 samo jednom: Ako ih je slu\u010dajno ondje samo deset?\" \"Ne\u0107u ga uni\u0161titi zbog njih deset\", odgovori.\n18:33 Kad je Jahve zavr\u0161io razgovor s Abrahamom, ode, a Abraham se vrati u svoje mjesto.\n19:1 Ona dva an\u0111ela stignu nave\u010der u Sodomu dok je Lot sjedio na vratima Sodome. Kad ih Lot ugleda, ustade i po\u0111e im u susret. Nakloni se licem do zemlje,\n19:2 a onda im re\u010de: \"Molim, gospodo, svrnite u ku\u0107u svoga sluge da no\u0107 provedete i noge operete; a onda mo\u017eete na put rano.\" A oni reko\u0161e: \"Ne, no\u0107 \u0107emo provesti na trgu.\"\n19:3 Ali ih on uporno navra\u0107a\u0161e, i oni se uvrati\u0161e k njemu i u\u0111o\u0161e u njegovu ku\u0107u. On ih ugosti, ispe\u010de poga\u010du te blagova\u0161e.\n19:4 Jo\u0161 ne bijahu legli na po\u010dinak, kad gra\u0111ani Sodome, mladi i stari, sav narod do posljednjeg \u010dovjeka, opkole ku\u0107u.\n19:5 Zovnu Lota pa mu reknu: \"Gdje su ljudi \u0161to su no\u0107as do\u0161li k tebi? Izvedi nam ih da ih se namilujemo?\"\n19:6 Lot izi\u0111e k njima na ulaz, a za sobom zatvori vrata.\n19:7 \"Bra\u0107o moja,\" re\u010de on, \"molim vas, ne \u010dinite toga zla!\n19:8 Imam, evo, dvije k\u0107eri s kojima jo\u0161 \u010dovjek nije imao dodira: njih \u0107u vam izvesti pa \u010dinite s njima \u0161to \u017eelite; samo ovim ljudima nemojte ni\u0161ta u\u010diniti jer su do\u0161li pod sjenu moga krova.\"\n19:9 \"Odstupi odatle!\" - reko\u0161e. - \"Do\u0161ao kao dotepenac, a za suca se ve\u0107 postavlja. Sad \u0107emo mi s tobom gore nego s njima.\" I nasrnu\u0161e na jadnika Lota i navali\u0161e na vrata da ih razbiju.\n19:10 Ali ona dvojica pru\u017ee ruke van, povuko\u0161e Lota k sebi u ku\u0107u i zatvore vrata;\n19:11 a ljude pred vratima, mlade i stare, zablije\u0161te tako da nisu mogli na\u0107i vrata.\n19:12 Onda ona dvojica upitaju Lota: \"Koga jo\u0161 ovdje ima\u0161: sinove i k\u0107eri, sve koje ima\u0161 u gradu iz mjesta izvedi!\n19:13 Jer mi \u0107emo zatrti ovo mjesto: vika je na njih pred Jahvom postala tolika te nas Jahve posla da ga uni\u0161timo.\"\n19:14 Izi\u0111e Lot da to ka\u017ee svojima budu\u0107im zetovima koji namjeravahu uzeti njegove k\u0107eri te re\u010de: \"Na noge! Odlazite iz ovog mjesta jer \u0107e Jahve uni\u0161titi grad!\" Ali je u o\u010dima svojih budu\u0107ih zetova ispao kao da zbija \u0161alu.\n19:15 Kako zora pu\u010de, an\u0111eli navale na Lota govore\u0107i: \"Na noge! Uzmi svoju \u017eenu i svoje dvije k\u0107eri koje su ovdje da ne bude\u0161 zatrt kaznom grada!\"\n19:16 Ali on oklijeva\u0161e. Zato ga oni uze\u0161e za ruku, a tako i njegovu \u017eenu i njegove dvije k\u0107eri i - po smilovanju Jahvinu nad njim - odvedo\u0161e ih i ostavi\u0161e izvan grada.\n19:17 Kad ih izvedo\u0161e u polje, jedan progovori: \"Bje\u017ei da \u017eivot spasi\u0161! Ne obaziri se niti se igdje u ravnici zaustavljaj! Bje\u017ei u brdo da ne bude\u0161 zatrt!\"\n19:18 Ali Lot odvrati: \"Nemoj, gospodine!\n19:19 Nego ako je tvoj sluga na\u0161ao milost u tvojim o\u010dima - a toliko milosr\u0111e ve\u0107 si mi iskazao spasiv\u0161i mi \u017eivot - ja ne mogu pobje\u0107i u brdo a da me nesre\u0107a ne sna\u0111e i ne poginem.\n19:20 Eno onamo grada; dosta je blizu da u nj pobjegnem, a mjesto je tako malo. Daj da onamo bje\u017eim - mjesto je zbilja maleno - daj da \u017eivot spasim!\"\n19:21 Odgovori mu: \"Usli\u0161at \u0107u ti i tu molbu i ne\u0107u zatrti grada o kojemu govori\u0161.\n19:22 Brzo! Bje\u017ei onamo, jer ne mogu ni\u0161ta \u010diniti dok ti onamo ne stigne\u0161.\" Zato se onaj grad zove Soar.\n19:23 Kako je sunce na zemlju izlazilo i Lot ulazio u Soar,\n19:24 Jahve zaplju\u0161ti s neba na Sodomu i Gomoru sumpornim ognjem\n19:25 i uni\u0161ti one gradove i svu onu ravnicu, sve \u017eitelje gradske i sve raslinstvo na zemlji.\n19:26 A Lotova se \u017eena obazre i pretvori se u stup soli.\n19:27 Sutradan u rano jutro Abraham se po\u017euri na mjesto gdje je stajao pred Jahvom,\n19:28 upravi pogled prema Sodomi i Gomori i svoj ravnici u daljini: i vidje kako se di\u017ee dim nad zemljom kao dim kakve kla\u010dine.\n19:29 Tako se Bog, dok je zatirao gradove u ravnici u kojima je Lot boravio, sjetio Abrahama i uklonio Lota ispred propasti.\n19:30 Lot se bojao boraviti u Soaru, pa sa svoje dvije k\u0107eri ode gore iz Soara i nastani se u brdu. On i njegove dvije k\u0107eri \u017eivjeli su u pe\u0107ini.\n19:31 Starija re\u010de mla\u0111oj: \"Otac nam ostarje, a mu\u017ea na zemlji nema da bude s nama, kako je obi\u010daj po svem svijetu.\n19:32 Hajdemo oca opiti vinom, pa s njime le\u0107i: tako \u0107emo s ocem sa\u010duvati potomstvo.\"\n19:33 One no\u0107i opiju oca vinom, i starija ode te legne sa svojim ocem, a on nije znao kad je legla ni kad je ustala.\n19:34 Sutradan starija re\u010de mla\u0111oj: \"Sino\u0107 sam, eto, le\u017eala ja s na\u0161im ocem; napojimo ga vinom i no\u0107as, pa idi ti i s njim lezi: tako \u0107emo ocu sa\u010duvati potomstvo.\"\n19:35 Opiju oca vinom i one no\u0107i te mla\u0111a ode i s njim legne, a on nije znao kad je legla ni kad je ustala.\n19:36 Tako obje Lotove k\u0107eri zanesu s ocem.\n19:37 Starija rodi sina i nadjenu mu ime Moab. On je praotac dana\u0161njih Moabaca.\n19:38 I mla\u0111a rodi sina i nadjene mu ime Ben-Ami. On je praotac dana\u0161njih Amonaca.\n20:1 Odande Abraham krene u krajeve Negeba i nastani se izme\u0111u Kade\u0161a i \u0160ura. Dok je boravio kao prido\u0161lica u Geraru,\n20:2 rekao je Abraham za svoju \u017eenu Saru da mu je sestra. I Abimelek, kralj gerarski, uze Saru sebi.\n20:3 Ali Bog do\u0111e Abimeleku no\u0107u u snu te mu re\u010de: \"Zbog \u017eene koju si uzeo mora\u0161 umrijeti, jer je ona \u017eena udata.\"\n20:4 A nije se Abimelek k njoj pribli\u017eavao. Zato re\u010de: \"Gospodine, zar \u0107e\u0161 pravednika pogubiti?\n20:5 Zar mi on nije rekao: 'Ona mi je sestra.' A ona mi je sama rekla: 'On je moj brat.' \u010ciste sam savjesti i neokaljanih ruku ovo u\u010dinio.\"\n20:6 Bog mu odvrati u snu: \"Znam da si to u\u010dinio \u010diste savjesti; i ja sam te zadr\u017eavao da protiv mene ne grije\u0161i\u0161; i nisam dopu\u0161tao da je dotakne\u0161.\n20:7 Sada vrati \u010dovjeku \u017eenu njegovu; prorok je on; molit \u0107e se za tebe da ostane\u0161 na \u017eivotu. Ako je ne vrati\u0161, znaj da \u0107e\u0161 umrijeti, ti i svi tvoji.\"\n20:8 Rano ujutro Abimelek ustane, sazove sve svoje sluge i ka\u017ee im sve \u0161to je bilo, a ljudi se veoma upla\u0161e.\n20:9 Potom Abimelek dozva Abrahama te mu re\u010de: \"\u0160to si nam u\u010dinio! \u010cime sam se ja ogrije\u0161io prema tebi da izlo\u017ei\u0161 mene i moje kraljevstvo velikoj grehoti? Ponio si se prema meni kako ne valja.\n20:10 \u0160to si, dakle na umu imao\", upita dalje Abimelek, \"kad si tako radio?\"\n20:11 Abraham uzvrati: \"Zbilja sam dr\u017eao da nema Bo\u017ejeg straha u ovome mjestu, pa \u0107e me ljudi ubiti zbog moje \u017eene.\n20:12 A onda, ona je uistinu moja sestra: k\u0107i je moga oca, iako ne i moje majke, pa je po\u0161la za me.\n20:13 A kad me Bog udaljio od doma o\u010deva, rekoh joj: Ovu mi uslugu u\u010dini: kamo god do\u0111emo, reci o meni da sam ti brat.\"\n20:14 Abimelek uzme ovaca i goveda, sluga i slu\u0161kinja pa ih dade Abrahamu; vrati mu i njegovu \u017eenu Saru.\n20:15 Abimelek zatim re\u010de: \"Evo, moja ti je zemlja otvorena. Nastani se gdje ti se svidi!\"\n20:16 A Sari re\u010de: \"Evo tisu\u0107u srebrnika \u0161to ih dajem tvome bratu: neka ti budu koprenom pred o\u010dima sviju \u0161to su s tobom. Ti si svakako opravdana.\"\n20:17 Abraham se pomoli Bogu, i Bog ozdravi Abimeleka, njegovu \u017eenu i njegove slu\u0161kinje, tako te opet mogahu ra\u0111ati.\n20:18 Jer Jahve bija\u0161e zbog Sare, Abrahamove \u017eene, zatvorio svaku utrobu u domu Abimelekovu.\n21:1 Jahve se sjeti Sare kako je rekao i u\u010dini joj kako je obe\u0107ao:\n21:2 Sara za\u010de i rodi Abrahamu sina u njegovoj starosti - u vrijeme koje je Bog ozna\u010dio.\n21:3 Abraham nadjene ime Izak svome sinu \u0161to mu ga Sara rodi.\n21:4 I poslije osam dana obreza Abraham svoga sina Izaka, kako mu je Bog naredio.\n21:5 Abrahamu bija\u0161e stotinu godina kad mu se rodio sin Izak.\n21:6 Sara re\u010de: \"Dade mi Bog da se nasmijem, i tko god to \u010duje nasmijat \u0107e mi se.\"\n21:7 Jo\u0161 doda: \"Tko bi ikad rekao Abrahamu: djecu \u0107e ti Sara dojiti! Ipak sina mu rodih u starosti\".\n21:8 Dijete je raslo i bilo od sise odbijeno. A u dan u koji Izak bija\u0161e od sise odbijen Abraham priredi veliku gozbu.\n21:9 Jednom opazi Sara gdje se sin koga je Egip\u0107anka Hagara Abrahamu rodila igra s njezinim sinom Izakom,\n21:10 pa re\u010de Abrahamu: \"Otjeraj tu slu\u0161kinju i njezina sina, jer sin slu\u0161kinje ne smije biti ba\u0161tinik s mojim sinom - s Izakom!\"\n21:11 To je Abrahamu bilo nemilo, jer je i Ji\u0161mael bio njegov sin.\n21:12 Ali Bog re\u010de Abrahamu: \"Nemoj se uznemirivati zbog dje\u010daka i zbog svoje slu\u0161kinje; sve \u0161to ti ka\u017ee Sara poslu\u0161aj, jer \u0107e Izakovo potomstvo tebi ovjekovje\u010diti ime.\n21:13 I od sina tvoje slu\u0161kinje podi\u0107i \u0107u velik narod, jer je tvoj potomak.\"\n21:14 Rano ujutro Abraham uze kruha i mje\u0161inicu vode pa dade Hagari; stavi to na njezina ramena, zajedno s dje\u010dakom, te je otpusti. Vrludala je amo-tamo po pustinji Beer \u0160ebe.\n21:15 Potro\u0161iv\u0161i vodu iz mje\u0161inice, ostavi dijete pod jednim grmom,\n21:16 a sama ode i sjede nasuprot, daleko koliko luk mo\u017ee dobaciti. Govorila je u sebi: \"Ne\u0107u da vidim kako dijete umire.\" Sjede\u0107i tako, udari u jecanje.\n21:17 Bog \u010du pla\u010d dje\u010daka te an\u0111eo Bo\u017eji zovne s neba Hagaru i re\u010de joj: \"\u0160to ti je, Hagaro? Ne boj se! Jer je Bog \u010duo pla\u010d dje\u010daka u njegovoj nevolji.\n21:18 Na noge! Digni dje\u010daka i utje\u0161i ga, jer od njega \u0107u podi\u0107i velik narod.\"\n21:19 Tada joj Bog otvori o\u010di pa ona opazi studenac. Ode i napuni vodom mje\u0161inicu pa napoji dje\u010daka.\n21:20 Bog je bio s dje\u010dakom te je rastao i odrastao. \u017divio je u pustinji te postao vje\u0161t u strijeljanju iz luka.\n21:21 Dom mu bija\u0161e u pustinji Paranu; a njegova mu majka dobavi \u017eenu iz zemlje egipatske.\n21:22 U to vrijeme Abimelek - koga je pratio Fikol, zapovjednik njegove vojske - re\u010de Abrahamu: \"Bog je s tobom u svemu \u0161to radi\u0161.\n21:23 Stoga mi se ovdje i sada zakuni Bogom da ne\u0107e\u0161 varati ni mene ni moju rodbinu i prijatelje nego da \u0107e\u0161 se prema meni i prema zemlji u kojoj sad boravi\u0161 pona\u0161ati po\u0161teno, kao \u0161to sam se ja prema tebi ponio.\"\n21:24 \"Kunem se\", odgovori Abraham.\n21:25 Onda Abraham prekori Abimeleka zbog zdenca vode \u0161to su ga Abimelekove sluge bile prisvojile.\n21:26 A Abimelek re\u010de: \"Ne znam tko je to u\u010dinio; ni ti me nisi o tome obavijestio, niti sam ja o tome \u010duo, osim danas.\"\n21:27 Abraham uzme ovaca i goveda pa ih dade Abimeleku te njih dvojica sklope savez.\n21:28 Potom Abraham razlu\u010di napose sedam janjaca od stada.\n21:29 Nato Abimelek zapita Abrahama: \"\u0160to zna\u010di ovih sedam janjaca koje si na stranu stavio?\"\n21:30 A on odgovori: \"Primi ovih sedam janjaca iz moje ruke da mi bude dokazom da sam ja iskopao ovaj zdenac.\"\n21:31 Zato se ono mjesto nazvalo Beer \u0160eba; jer se njih dvojica ondje zakle\u0161e.\n21:32 Po\u0161to su sklopili savez kod Beer \u0160ebe, Abimelek i zapovjednik njegove vojske Fikol odu i vrate se u zemlju Filistejaca.\n21:33 Abraham zasadi kod Beer \u0160ebe tamarisku i ondje zazove ime Jahve - Boga Vje\u010dnoga.\n21:34 Dugo je vremena Abraham proveo u zemlji filistejskoj kao prido\u0161lica.\n22:1 Poslije tih doga\u0111aja Bog stavi Abrahama na ku\u0161nju. Zovnu ga: \"Abrahame!\" On odgovori: \"Evo me!\"\n22:2 Bog nastavi: \"Uzmi svoga sina, jedinca svoga Izaka koga ljubi\u0161, i po\u0111i u krajinu Moriju pa ga ondje prinesi kao \u017ertvu paljenicu na brdu koje \u0107u ti pokazati.\"\n22:3 Ujutro Abraham podrani, osamari magarca, sa sobom povede dvojicu svojih slugu i svog sina Izaka, po\u0161to je prije nacijepao drva za \u017ertvu paljenicu, i uputi se na mjesto koje mu je Bog ozna\u010dio.\n22:4 Tre\u0107i dan Abraham podigne o\u010di i opazi mjesto izdaleka.\n22:5 Abraham onda re\u010de slugama: \"Vi ostanite ovdje uz magarca, a ja i dje\u010dak odosmo gore da se poklonimo, pa \u0107emo se vratiti k vama\".\n22:6 Abraham uzme drva za \u017ertvu paljenicu, stavi ih na sina Izaka, a u svoju ruku uzme kremen i no\u017e. Tako po\u0111u obojica zajedno.\n22:7 Onda Izak re\u010de svome ocu Abrahamu: \"O\u010de!\" \"Evo me, sine!\" - javi se on. \"Evo kremena i drva,\" opet \u0107e sin, \"ali gdje je janje za \u017ertvu paljenicu?\"\n22:8 \"Bog \u0107e ve\u0107 providjeti janje za \u017ertvu paljenicu, sine moj!\" - odgovori Abraham. I nastave put.\n22:9 Stignu na mjesto o kojemu je Bog govorio. Ondje Abraham podigne \u017ertvenik, nasla\u017ee drva, sve\u017ee svog sina Izaka i polo\u017ei ga po drvima na \u017ertvenik.\n22:10 Pru\u017ei sad Abraham ruku i uzme no\u017e da zakolje svog sina.\n22:11 Uto ga zovne s neba an\u0111eo Jahvin i povi\u010de: \"Abrahame! Abrahame!\" \"Evo me!\" - odgovori on.\n22:12 \"Ne spu\u0161taj ruku na dje\u010daka\", re\u010de, \"niti mu \u0161to \u010dini! Sad, evo, znam da se Boga boji\u0161, jer nisi uskratio ni svog sina, jedinca svoga.\"\n22:13 Podi\u017ee Abraham o\u010di i pogleda, i gle - za njim ovan, rogovima se zapleo u grmu. Tako Abraham ode, uzme ovna i prinese ga za \u017ertvu paljenicu mjesto svoga sina.\n22:14 Onome mjestu Abraham dade ime \"Jahve provi\u0111a\". Zato se danas veli: \"Na brdu Jahvina provi\u0111anja.\"\n22:15 An\u0111eo Jahvin zovne Abrahama s neba drugi put\n22:16 i re\u010de: \"Kunem se samim sobom, izjavljuje Jahve: Kad si to u\u010dinio i nisi mi uskratio svog jedinca sina,\n22:17 svoj \u0107u blagoslov na te izliti i u\u010diniti tvoje potomstvo brojnim poput zvijezda na nebu i pijeska na obali morskoj! A tvoji \u0107e potomci osvajati vrata svojih neprijatelja.\n22:18 Budu\u0107i da si poslu\u0161ao moju zapovijed, svi \u0107e se narodi zemlje blagoslivljati tvojim potomstvom.\"\n22:19 Zatim se Abraham vrati k svojim slugama pa se zajedno upute u Beer \u0160ebu. U Beer \u0160ebi se Abraham nastani.\n22:20 Poslije tih doga\u0111aja obavijeste Abrahama: \"I tvome bratu Nahoru Milka je porodila djecu:\n22:21 njegova prvoro\u0111enca Usa, brata mu Buza i Kemuela - oca Aramova,\n22:22 Keseda, Haza, Pilda\u0161a, Jidlafa i Betuela.\"\n22:23 Betuel je bio otac Rebekin. Njih je osam rodila Milka Nahoru, Abrahamovu bratu.\n22:24 A i njegova sulo\u017enica, kojoj bija\u0161e ime Reuma, rodila je Tebaha, Gahama, Taha\u0161a i Maaku.\n23:1 Duljina Sarina \u017eivota bila je stotinu dvadeset i sedam godina.\n23:2 Sara umrije u Kirjat Arbi, to jest u Hebronu, u zemlji kanaanskoj; i Abraham u\u0111e u \u017ealost za Sarom i narica\u0161e za njom.\n23:3 Potom se Abraham digne ispred svoje pokojnice te prozbori sinovima Hetovim:\n23:4 \"Premda sam ja me\u0111u vama doseljeni stranac, prodajte mi zemlji\u0161te za grob me\u0111u vama, tako da mogu iznijeti svoju pokojnicu i sahraniti je.\"\n23:5 A sinovi Hetovi odgovore Abrahamu:\n23:6 \"Gospodine, saslu\u0161aj nas! Ti si izabranik Bo\u017eji u na\u0161oj sredini. Pokopaj svoju pokojnicu u na\u0161em najbiranijem grobu. Nitko ti od nas ne\u0107e odbiti svoga groba da mogne\u0161 sahraniti svoju pokojnicu.\"\n23:7 Nato se Abraham di\u017ee pa se mje\u0161tanima, sinovima Hetovim, duboko pokloni\n23:8 te im re\u010de: \"Ako se sla\u017eete da svoju pokojnicu uklonim i sahranim, \u010dujte me: zauzmite se za me kod Efrona, sina Soharova,\n23:9 da mi proda spilju Makpelu \u0161to njemu pripada a nalazi se na kraju njegova posjeda; neka mi je za punu cijenu, u va\u0161oj nazo\u010dnosti, proda u vlasni\u0161tvo za sahranjivanje.\"\n23:10 A Efron je sjedio sa sinovima Hetovim. Potom Efron, Hetit, odgovori Abrahamu da ga \u010duju sinovi Hetovi svojim u\u0161ima - svi koji su sjedili u vije\u0107u onoga grada:\n23:11 \"Ne, moj gospodine! Saslu\u0161aj mene! Ja tebi dajem poljanu i spilju \u0161to je na njoj; darujem ti to pred sinovima svoga naroda. Sahrani svoju pokojnicu.\"\n23:12 Abraham se duboko nakloni mje\u0161tanima,\n23:13 a onda progovori Efronu da mje\u0161tani \u010duju na svoje u\u0161i: \"Ded me samo poslu\u0161aj! Dajem ti cijenu za poljanu; primi je od mene da ondje mogu sahraniti svoju pokojnicu!\"\n23:14 Efron odgovori Abrahamu:\n23:15 \"\u010cuj me, moj gospodine: zemlji\u0161te u vrijednosti od \u010detiri stotine srebrnika, \u0161to je to tebi i meni! Sahrani, dakle, svoju pokojnicu!\"\n23:16 Abraham se slo\u017ei s Efronom; isplati Abraham Efronu novac \u0161to ga je spomenuo tako da su na svoje u\u0161i \u010duli sinovi Hetovi - \u010detiri stotine srebrnika trgova\u010dke mjere.\n23:17 I tako Efronova poljana u Makpeli nasuprot Mamri - poljana, spilja i sva stabla \u0161to su bila na poljani -\n23:18 prije\u0111e u vlasni\u0161tvo Abrahamovo u nazo\u010dnosti sinova Hetovih, sviju koji su sjedili u vije\u0107u svoga grada.\n23:19 A onda Abraham sahrani svoju \u017eenu Saru u spilji na poljani Makpeli nasuprot Mamri - danas Hebronu - u zemlji kanaanskoj.\n23:20 Tako je poljana i spilja na njoj pre\u0161la od sinova Hetovih u vlasni\u0161tvo Abrahamovo za sahranjivanje.\n24:1 Abraham bija\u0161e ve\u0107 ostario, za\u0161ao u godine, Jahve je Abrahama blagoslovio u svemu.\n24:2 Abraham prozbori svome najstarijem sluzi u ku\u0107i, pod \u010dijom je upravom bilo sve njegovo: \"Stavi svoju ruku pod moje stegno\n24:3 da te zakunem Jahvom, Bogom neba i Bogom zemlje, da mome sinu ne\u0107e\u0161 nabaviti za \u017eenu ni jednu od k\u0107eri Kanaanaca, me\u0111u kojima boravim,\n24:4 nego \u0107e\u0161 oti\u0107i u moj rodni kraj i dobaviti \u017eenu mom sinu Izaku.\"\n24:5 A sluga mu re\u010de: \"A \u0161to ako \u017eena ne htjedne za mnom i\u0107i u ovu zemlju? Ho\u0107u li ja onda odvesti tvoga sina u zemlju iz koje si ti do\u0161ao?\"\n24:6 Abraham mu odgovori: \"Dobro pripazi da onamo ne vodi\u0161 moga sina!\n24:7 Jahve, Bog nebesa, koji me odveo iz ku\u0107e moga oca i rodnog kraja i koji mi je pod zakletvom obe\u0107ao: 'Tvome \u0107u potomstvu dati ovu zemlju', pred tobom \u0107e poslati svog an\u0111ela, i odande \u0107e\u0161 ti dovesti \u017eenu mome sinu.\n24:8 A ako \u017eena ne bude htjela za tobom po\u0107i, ti \u0107e\u0161 biti oslobo\u0111en od ove moje zakletve; ali moga sina onamo ne vodi!\"\n24:9 Tako sluga stavi svoju ruku pod stegno Abrahamu, svom gospodaru, te mu se zakune.\n24:10 Sluga opremi deset gospodarevih deva, ponese sa sobom svakog blaga svoga gospodara pa se zaputi u Aram Naharajim, u Nahorov grad.\n24:11 Pusti deve da polije\u017eu izvan grada, pokraj studenca. Bija\u0161e ve\u010der, kad \u017eene izlaze da crpu vodu.\n24:12 Onda re\u010de: \"Oh, Jahve, Bo\u017ee moga gospodara Abrahama, molim te, izi\u0111i mi danas u susret i mome gospodaru Abrahamu milost iska\u017ei!\n24:13 Evo me kraj studenca, a k\u0107eri onih iz grada dolaze crpsti vodu;\n24:14 pa neka djevojka kojoj ja re\u010dem: 'Molim te, spusti svoj vr\u010d da se napijem', a ona odgovori: 'Pij! I deve \u0107u ti napojiti', bude ona koju si odredio za svoga slugu Izaka. Tako \u0107u saznati da si iskazao milost mome gospodaru.\"\n24:15 Tek \u0161to on izre\u010de svoje, gle, do\u0111e Rebeka, k\u0107i Betuelova; taj Betuel bija\u0161e sin Milke, \u017eene Abrahamova brata Nahora. Do\u0111e ona s kr\u010dagom na ramenu.\n24:16 Djevojka je bila krasna, djevica koju mu\u0161karac nije dirnuo. Si\u0111e ona k vrelu, napuni kr\u010dag i eto je opet gore.\n24:17 Sluga joj potr\u010da u susret i re\u010de: \"Daj mi malo vode iz svog vr\u010da!\"\n24:18 \"Pij, gospodine!\" - odgovori ona. Brzo spusti kr\u010dag na ruku i dade mu piti.\n24:19 Kad je njega napojila, re\u010de: \"Nalit \u0107u i tvojim devama da se napoje.\"\n24:20 Izliv\u0161i brzo kr\u010dag u korito, otr\u010da natrag zdencu da ponovo zahva\u0107a, i tako nali svim njegovim devama.\n24:21 \u010covjek ju je \u0161utke motrio ne bi li saznao je li Jahve njegov put uspje\u0161no priveo kraju ili nije.\n24:22 Kad su deve prestale piti, \u010dovjek izvadi viticu od zlata, te\u0161ku pol \u0161ekela, i stavi je na njezine nosnice, a na ruke joj stavi dvije zlatne narukvice, te\u0161ke deset \u0161ekela.\n24:23 Zatim re\u010de: \"Ka\u017ei mi \u010dija si k\u0107i. Ima li u ku\u0107i tvoga oca mjesta za nas da preno\u0107imo?\"\n24:24 Ona mu odgovori: \"Ja sam k\u0107i Betuela, koga je Milka rodila Nahoru.\"\n24:25 Jo\u0161 mu doda: \"Ima slame i p\u00a7i\u0107e kod nas u obilju, a i mjesta za preno\u0107i\u0161te.\"\n24:26 \u010covjek se onda duboko nakloni te iska\u017ee po\u0161tovanje Jahvi\n24:27 i progovori: \"Neka je blagoslovljen Jahve, Bog moga gospodara Abrahama, \u0161to nije uskratio svoju ljubav i svoju vjernost mome gospodaru. Mene je Jahve vodio pravim putem, u ku\u0107u brata moga gospodara.\"\n24:28 Djevojka otr\u010da i sve ovo ispripovjedi u ku\u0107i svoje majke.\n24:29 A Rebeka imala brata komu bija\u0161e ime Laban. Laban se po\u017euri van, k \u010dovjeku kod studenca.\n24:30 \u010cim je vidio nosnu viticu i narukvice na rukama svoje sestre te \u010duo kako je njegova sestra Rebeka rekla: \"Ovako mi je \u010dovjek govorio\", on po\u0111e onome koji je jo\u0161 stajao kod deva na studencu.\n24:31 Re\u010de on: \"Hajde unutra, blagoslovljeni od Jahve! \u0160to stoji\u0161 vani kad sam ja spremio ku\u0107u i mjesto za deve.\"\n24:32 Tako \u010dovjek u\u0111e u ku\u0107u. Rastovare deve i dadu im slame i p\u00a7i\u0107e, a njemu i ljudima koji su ga pratili donesu vode da operu noge.\n24:33 Ali kad su preda nj stavili hranu, re\u010de: \"Ne\u0107u jesti dok ne ka\u017eem \u0161to imam kazati.\" A Laban mu re\u010de: \"Onda kazuj!\"\n24:34 \"Ja sam sluga Abrahamov\", po\u010de on.\n24:35 \"Jahve je uvelike blagoslovio moga gospodara te je postao bogat. Nadavao mu je ovaca i goveda, srebra i zlata, sluga i slu\u0161kinja, deva i magaradi.\n24:36 Sara, \u017eena moga gospodara, rodi mu sina po\u0161to je ostarjela, i on mu ustupi sve svoje.\n24:37 Potom mene moj gospodar zakune rekav\u0161i: 'Nemoj uzeti za \u017eenu mome sinu djevojku Kanaanku, u zemlji u kojoj boravim kao stranac,\n24:38 nego oti\u0111i k obitelji moga oca, k mojoj rodbini, da na\u0111e\u0161 \u017eenu mome sinu.'\n24:39 A ja rekoh svome gospodaru: 'A \u0161to ako \u017eena za mnom ne po\u0111e?'\n24:40 On mi odgovori: 'Jahve, pred \u010dijim sam licem hodio, poslat \u0107e s tobom svog an\u0111ela i tvoje \u0107e putovanje dovesti k cilju, a ti \u0107e\u0161 na\u0107i \u017eenu mome sinu od moje rodbine, od obitelji moga oca.\n24:41 Jedino \u0107e\u0161 ovako biti oslobo\u0111en moje zakletve: ako do\u0111e\u0161 k mojoj rodbini, i oni te odbiju, od moje si zakletve oslobo\u0111en.'\n24:42 Danas do\u0111oh na studenac i rekoh: 'Jahve, Bo\u017ee moga gospodara Abrahama, ako si voljan da uspje\u0161no zavr\u0161im putovanje \u0161to sam ga poduzeo,\n24:43 ja, evo, stojim kraj studenca, a djevojka koja do\u0111e vodu crpsti i ja joj re\u010dem: Daj mi da se napijem malo vode iz tvog vr\u010da! -\n24:44 i koja mi ka\u017ee: Pij ti, a i tvojim \u0107u devama zahvatiti! - ona neka bude \u017eena koju je Jahve odredio sinu moga gospodara.'\n24:45 Tek \u0161to sam ja zavr\u0161io govor u sebi, kad se, evo, pojavi Rebeka s vr\u010dem na ramenu; si\u0111e k izvoru i zahvati. Ja joj rekoh: 'Daj mi da se napijem!'\n24:46 Ona brzo spusti vr\u010d i odvrati: 'Pij! A napojit \u0107u i tvoje deve.' Tako sam se ja napio, a ona napoji i moje deve.\n24:47 Pitao sam je: '\u010cija si k\u0107i?' Odgovorila je: 'K\u0107i sam Betuela, koga je Nahoru rodila Milka.' Tada joj stavim viticu na nos a narukvice na ruke.\n24:48 Duboko se naklonim i \u0161tovanje Jahvi iska\u017eem te blagoslovim Jahvu, Boga gospodara moga, koji me vodio pravim putem da uzmem k\u0107er brata moga gospodara njegovu sinu.\n24:49 A sad, ako kanite iskazati ljubav i vjernost mome gospodaru, recite mi; ako li ne, to mi ka\u017eite, tako da mogu krenuti bilo desno bilo lijevo.\"\n24:50 Tada odgovore Laban i Betuel: \"Od Jahve to dolazi; mi tu ne mo\u017eemo re\u0107i ni da ni ne.\n24:51 Rebeka je, eto, pred tobom: uzmi je pa idi, neka bude \u017eenom sinu tvoga gospodara, kako je Jahve rekao.\"\n24:52 Kad Abrahamov sluga \u010du njihov pristanak, do zemlje se nakloni Jahvi.\n24:53 Sluga zatim izvadi srebrnih i zlatnih predmeta te haljina i dade ih Rebeki, a dade darova i njezinu bratu i majci.\n24:54 Tada jedo\u0161e i pi\u0161e on i ljudi koji su bili s njim i provedo\u0161e no\u0107. Kad su ujutro ustali, on re\u010de: \"Pustite me da se vratim svome gospodaru!\"\n24:55 A njezin brat i majka odgovore: \"Neka djevojka ostane s nama jo\u0161 desetak dana, pa poslije toga po\u0111i!\"\n24:56 On im re\u010de: \"Ne zadr\u017eavajte me kad je Jahve moje putovanje uspje\u0161no kraju priveo. Pustite me da se vratim svome gospodaru!\"\n24:57 Oni odgovore: \"Pozovimo djevojku i upitajmo \u0161to ona misli!\"\n24:58 Dozovu Rebeku pa je upitaju: \"Ho\u0107e\u0161 li po\u0107i s ovim \u010dovjekom?\" Ona odgovori: \"Ho\u0107u.\"\n24:59 I tako otpreme svoju sestru Rebeku i njezinu dojilju s Abrahamovim slugom i njegovim ljudima.\n24:60 Blagoslove Rebeku i reknu joj: \"Sejo na\u0161a, budi mati nebrojenim tisu\u0107ama, a du\u0161mana svojih vrata potomci ti zaposjeli!\"\n24:61 Onda se di\u017ee Rebeka i njezine dvorkinje, zajaha\u0161e deve te po\u0111o\u0161e za \u010dovjekom. Tako sluga preuze Rebeku i ode.\n24:62 Izak se vratio iz blizine Beer Lahaj Roja; \u017eivio je, naime, u kraju Negeba.\n24:63 U predve\u010derje izi\u0111e Izak da se poljem pro\u0161eta; di\u017ee o\u010di i ugleda deve gdje dolaze.\n24:64 Kad Rebeka, podigav\u0161i svoje o\u010di, opazi Izaka, sjaha s deve\n24:65 pa zapita slugu: \"Tko je onaj \u010dovjek \u0161to poljem ide nama u susret?\" A sluga odgovori: \"Ono je moj gospodar.\" Nato ona uze koprenu te se pokri.\n24:66 Sluga ispri\u010da Izaku sve \u0161to je u\u010dinio.\n24:67 Tada Izak uvede Rebeku u svoj \u0161ator i uze je sebi za \u017eenu. U ljubavi prema njoj Izak je nalazio utjehu nakon smrti svoje majke.\n25:1 Abraham je sebi uzeo jo\u0161 jednu \u017eenu; zvala se Ketura.\n25:2 Ona mu je rodila Zimrana, Jok\u0161ana, Medana, Midjana, Ji\u0161baka i \u0160uaha.\n25:3 A od Jok\u0161ana rodili se \u0160eba i Dedan. Dedanovi su potomci: A\u0161urci, Letu\u0161ci i Leumci.\n25:4 Sinovi su Midjanovi: Efa, Efer, Hanok, Abida i Eldaa. Sve su to potomci Keturini.\n25:5 Abraham prenese sav svoj imutak na Izaka;\n25:6 a sinovima od svojih sulo\u017enica dade Abraham samo darove i jo\u0161 ih za svoga \u017eivota raza\u0161alje po istoku - daleko od svog sina Izaka - u Isto\u010dni kraj.\n25:7 Ovo je duljina Abrahamova \u017eivota \u0161to ga je pro\u017eivio: stotinu sedamdeset i pet godina.\n25:8 Zatim Abraham preminu, umrije u sretnoj dobi - star i pun godina - te bi pridru\u017een svojim precima.\n25:9 Njegovi sinovi, Izak i Ji\u0161mael, sahrane ga u spilji Makpeli, na poljani Efrona, sina Hetita Sohara, nasuprot Mamri:\n25:10 to je poljana \u0161to ju je Abraham kupio od Hetovih sinova. Ondje je sahranjen Abraham i njegova \u017eena Sara.\n25:11 Poslije Abrahamove smrti Bog je blagoslivljao njegova sina Izaka. Izak je \u017eivio blizu Beer Lahaj Roja.\n25:12 Ovo je povijest Abrahamova sina Ji\u0161maela, koga je Abrahamu rodila Sarina slu\u0161kinja, Egip\u0107anka Hagara.\n25:13 A ovo su sinovi Ji\u0161maelovi, svaki po svom imenu i po svom ro\u0111enju: Ji\u0161maelov prvenac Nebajot, Kedar, Adbeel, Mibsam,\n25:14 Mi\u0161ma, Duma, Masa,\n25:15 Hadad, Tema, Jetur, Nafi\u0161 i Kedma.\n25:16 To su Ji\u0161maelovi sinovi i to su njihova imena prema njihovim naseljima i tabori\u0161tima: dvanaest poglavica od isto toliko plemena.\n25:17 A ovo je duljina Ji\u0161maelova \u017eivota: stotinu trideset i sedam godina. Zatim izdahnu; umrije i bi pridru\u017een svojim precima.\n25:18 Potomstvo mu se naselilo od Havile do \u0160ura, koji je na istok Egiptu idu\u0107i prema A\u0161uru. Nastani\u0161e se nasuprot svojoj bra\u0107i.\n25:19 Ovo je povijest Abrahamova sina Izaka: Izak se rodio od Abrahama.\n25:20 Izaku je bilo \u010detrdeset godina kad se o\u017eenio Rebekom, k\u0107erkom Aramejca Betuela iz Padan Arama, a sestrom Aramejca Labana.\n25:21 Izak se obrati Jahvi za svoju \u017eenu jer je bila nerotkinja. Jahve ga usli\u0161a te njegova \u017eena Rebeka za\u010de.\n25:22 No djeca se u njezinoj utrobi tako sudarala te ona uzviknu: \"Ako je tako, za\u0161to \u0107u \u017eivjeti!\" Ode, dakle, da se posavjetuje s Jahvom.\n25:23 I Jahve joj re\u010de: \"Dva su svijeta u utrobi tvojoj; dva \u0107e se naroda iz tvog krila odijeliti. Narod \u0107e nad narodom gospodovati, stariji \u0107e slu\u017eiti mla\u0111emu.\"\n25:24 Do\u0161lo vrijeme da rodi, kad gle - blizanci u njezinoj utrobi.\n25:25 Pojavi se prvi. Bio je crven; sav runjav kao ogrta\u010d. Stoga mu nadjenu\u0161e ime Ezav.\n25:26 Potom se pojavi njegov brat. Rukom se dr\u017eao Ezavu za petu. Zato mu nadjenu\u0161e ime Jakov. Izaku je bilo \u0161ezdeset godina kad su oni ro\u0111eni.\n25:27 Kad su dje\u010daci odrasli, Ezav postane vje\u0161t lovac, \u010dovjek pustare. Jakov je bio \u010dovjek krotak i boravio je u \u0161atorima.\n25:28 Izaku je Ezav bio dra\u017ei jer je volio divlja\u010d, a Rebeka je vi\u0161e voljela Jakova.\n25:29 Jednom Jakov kuha\u0161e jelo. Ezav stigne s polja, gladan.\n25:30 Re\u010de Ezav Jakovu: \"Daj mi toga crvenog variva da pojedem jer sam izgladnio.\" Stoga mu je ime Edom.\n25:31 A Jakov odgovori: \"Ustupi mi prije svoje prvorodstvo!\"\n25:32 Ezav re\u010de: \"Evo me skoro na smrti; \u0161to \u0107e mi prvorodstvo!\"\n25:33 Jakov nastavi: \"Prije mi se zakuni!\" On mu se zakune, i tako proda Jakovu svoje prvorodstvo.\n25:34 Tada Jakov dade Ezavu kruha i \u010dorbe od so\u010divice. Jeo je i pio, onda se digao i oti\u0161ao. Tako Ezav pogazi svoje prvorodstvo.\n26:1 U zemlji zavlada glad, razli\u010dita od prija\u0161nje \u0161to je bila za vrijeme Abrahama, pa Izak ode Abimeleku, kralju Filistejaca, u Geraru.\n26:2 Jahve mu se ukaza i re\u010de: \"Ne silazi u Egipat: boravi u zemlji koju \u0107u ti ozna\u010diti.\n26:3 U ovoj se zemlji nastani, ja \u0107u s tobom biti i blagoslivljati te; tebi i tvome potomstvu dat \u0107u sve ove krajeve, da izvr\u0161im zakletvu kojom sam se zakleo tvome ocu Abrahamu.\n26:4 Tvoje \u0107u potomstvo umno\u017eiti kao zvijezde na nebesima i tvome \u0107u potomstvu predati sve ove krajeve, tako da \u0107e se tvojim potomstvom blagoslivljati svi narodi zemlje;\n26:5 a to zato \u0161to je Abraham slu\u0161ao moj glas i pokoravao se mojim zapovijedima, mojim zakonima i odredbama!\"\n26:6 Tako Izak ostane u Geraru.\n26:7 Kad su ga mje\u0161tani pitali o njegovoj \u017eeni, re\u010de: \"Ona mi je sestra.\" Bojao se re\u0107i: \"Ona mi je \u017eena\", misle\u0107i: \"Mje\u0161tani bi me mogli ubiti zbog Rebeke jer je lijepa.\"\n26:8 Kako su se ondje du\u017ee zadr\u017eali, kralj Filistejaca Abimelek jednom pogleda kroz prozor i opazi kako Izak miluje svoju \u017eenu Rebeku.\n26:9 Nato Abimelek pozove Izaka te re\u010de: \"Tako, ona ti je \u017eena! Kako si mogao re\u0107i da ti je sestra?\" Izak mu odgovori: \"Jer sam mislio da bih zbog nje mogao poginuti.\"\n26:10 Abimelek re\u010de: \"Za\u0161to si nam to u\u010dinio? Umalo netko od ljudi nije legao s tvojom \u017eenom. Tako bi na nas svalio krivnju.\"\n26:11 Onda Abimelek izda naredbu svemu narodu: \"Tko se god dotakne ovog \u010dovjeka i njegove \u017eene, glavu \u0107e izgubiti.\"\n26:12 Izak je sijao u onom kraju i one godine urodilo mu stostruko. Jahve ga blagoslivljao\n26:13 te je \u010dovjek bivao sve bogatiji, dok nije postao vrlo bogat.\n26:14 Stekao je stada ovaca i goveda i mnogu slu\u017ein\u010dad, tako da su mu Filistejci zavidjeli.\n26:15 Zato Filistejci zasu\u0161e sve bunare \u0161to su ih sluge njegova oca bile iskopale - u vrijeme njegova oca Abrahama - i napuni\u0161e ih zemljom.\n26:16 Onda Abimelek re\u010de Izaku: \"Idi od nas jer si postao mnogo mo\u0107niji od nas!\"\n26:17 Tako Izak ode odande, postavi svoj \u0161ator u gerarskoj dolini i nastani se ondje.\n26:18 Izak opet iskopa bunare za vodu \u0161to su bili iskopani u vrijeme njegova oca Abrahama, a Filistejci ih bili zasuli poslije Abrahamove smrti. On ih je nazvao istim imenima kojima ih je zvao i njegov otac.\n26:19 Ali kad su Izakove sluge, dok su u dolini kopale, ondje na\u0161le bunar sa \u017eivom vodom,\n26:20 pastiri iz Gerara posvade se s Izakovim pastirima govore\u0107i: \"Na\u0161a je voda!\" Bunaru je dao ime Esek, jer su se oni s njim svadili.\n26:21 A kad su iskopali drugi bunar te se i zbog njega sva\u0111ali, nazva ga imenom Sitna.\n26:22 Odatle se preseli pa iskopa drugi bunar. Zbog njega se nisu sva\u0111ali, pa ga nazove imenom Rehobot i protuma\u010di: \"Jer nam je Jahve dao prostor da se na zemlji umno\u017eimo.\"\n26:23 Odande se popne u Beer \u0160ebu.\n26:24 Iste mu se no\u0107i uka\u017ee Jahve i re\u010de: \"Ja sam Bog oca tvoga Abrahama. Ne boj se, ja sam s tobom! Blagoslovit \u0107u te, potomke ti umno\u017eit, zbog Abrahama, sluge svojega.\"\n26:25 Izak tu podigne \u017ertvenik i zazove Jahvu po imenu; postavi ondje svoj \u0161ator, a njegove sluge po\u010dnu kopati bunar.\n26:26 Uto mu do\u0111e Abimelek iz Gerara sa svojim savjetnikom Ahuzatom i s Fikolom, zapovjednikom vojske.\n26:27 Izak ih upita: \"Za\u0161to ste do\u0161li k meni kad me mrzite i kad ste me otjerali od sebe?\"\n26:28 Oni odgovore: \"Jasno vidimo da je Jahve s tobom. Stoga pomislismo: neka zakletva bude veza izme\u0111u nas i tebe. Daj da s tobom sklopimo savez:\n26:29 ti nama ne\u0107e\u0161 zla nanositi, kao \u0161to mi tebe nismo zlostavljali, nego uvijek prema tebi lijepo postupali i s mirom te otpustili. A blagoslov Jahvin bio nad tobom.\"\n26:30 On im priredi gozbu te su jeli i pili.\n26:31 Rano ujutro jedni se drugima zakunu. Potom ih Izak otpusti i oni od njega odu u miru.\n26:32 Toga istog dana do\u0111u Izakove sluge i obavijeste ga o bunaru \u0161to su ga iskopali te mu reknu: \"Na\u0161li smo vodu.\"\n26:33 On ga prozva \u0160iba. Zato je ime onom gradu do danas - Beer \u0160eba.\n26:34 Kad je Ezavu bilo \u010detrdeset godina, uzme za \u017eenu Juditu, k\u0107er Hetita Beerija, i Basematu, k\u0107er Hetita Elona.\n26:35 One postado\u0161e izvor ogor\u010denja Izaku i Rebeki.\n27:1 Ostarje Izak, vid mu se o\u010dinji gasio. Zato zovne svoga starijeg sina Ezava i re\u010de mu: \"Sine!\" On mu odgovori: \"Evo me!\"\n27:2 A on nastavi: \"Vidi\u0161, ostario sam, a ne znam dana svoje smrti.\n27:3 Zato uzmi svoju opremu, svoj tobolac i luk, pa idi u pustaru i ulovi mi divlja\u010di.\n27:4 Onda mi pripremi ukusan obrok, kako volim, te mi ga donesi da blagujem, pa da te mognem blagosloviti prije nego umrem.\"\n27:5 Rebeka je slu\u0161ala dok je Izak govorio svome sinu Ezavu, i kad je Ezav oti\u0161ao u pustaru da ulovi divlja\u010di svome ocu,\n27:6 Rebeka re\u010de svome sinu Jakovu: \"Upravo sam \u010dula kako tvoj otac govori tvome bratu Ezavu:\n27:7 'Donesi mi divlja\u010di te mi priredi ukusan obrok da blagujem pa da te pred licem Jahvinim blagoslovim prije nego umrem.'\n27:8 A sad, sine moj, poslu\u0161aj me i u\u010dini kako ti naredim.\n27:9 Oti\u0111i k stadu i odande mi donesi dva lijepa kozleta, a ja \u0107u od njih prirediti ukusan obrok tvome ocu, kako on voli.\n27:10 Onda ti donesi svome ocu da jede te tebe mogne blagosloviti prije nego umre.\"\n27:11 Ali Jakov odgovori svojoj majci Rebeki: \"E, ali moj je brat Ezav runjav, a ja sam bez dlaka!\n27:12 Mo\u017eda me se moj otac dotakne te \u0107u u njegovim o\u010dima ispasti varalicom i na se svaliti prokletstvo, a ne blagoslov.\"\n27:13 Ali njegova mu majka odgovori: \"Sine moj, tvoje prokletstvo neka padne na mene! Samo ti mene poslu\u0161aj, oti\u0111i i donesi!\"\n27:14 Ode on, na\u0111e i donese svojoj majci, a njegova majka priredi ukusan obrok, kako je njegov otac volio.\n27:15 Potom Rebeka uzme najljep\u0161e odijelo svoga starijeg sina Ezava \u0161to je u ku\u0107i imala, pa u nj odjene svoga mla\u0111eg sina Jakova.\n27:16 U ko\u017eu kozleta zamota mu ruke i goli dio vrata.\n27:17 Stavi zatim ukusan obrok i kruh \u0161to ga je pripravila na ruke svoga sina Jakova.\n27:18 Ode on k ocu i re\u010de: \"O\u010de!\" On odgovori: \"Evo me. Koji si ti moj sin?\"\n27:19 A Jakov odgovori svome ocu: \"Ja sam Ezav, tvoj prvoro\u0111enac; u\u010dinio sam kako si mi rekao. Sad ustaj, sjedi pa jedi moje lovine, da me onda mogne\u0161 blagosloviti.\"\n27:20 Izak upita svoga sina: \"Kako si tako brzo uspio, sine moj?\" On odgovori: \"Jer mi je Jahve, Bog tvoj, bio milostiv.\"\n27:21 Potom Izak re\u010de Jakovu: \"Primakni se, sine moj, da opipam jesi li ti zbilja moj sin Ezav ili nisi.\"\n27:22 Jakov se primakne k svome ocu Izaku, koji ga opipa i re\u010de: \"Glas je Jakovljev, ali su ruke Ezavove.\"\n27:23 Nije ga prepoznao jer su mu ruke bile runjave kao i ruke njegova brata Ezava. Kad ga je htio blagosloviti,\n27:24 upita jo\u0161 jednom: \"Jesi li ti zaista moj sin Ezav?\" Odgovori on: \"Jesam.\"\n27:25 Potom re\u010de Izak: \"Stavi preda me da blagujem lovine svoga sina pa da te blagoslovi du\u0161a moja.\" Jakov ga poslu\u017ei pa je jeo. Zatim mu donese i vina, pa je pio.\n27:26 Poslije toga re\u010de mu njegov otac Izak: \"Primakni se, sine moj, i poljubi me!\"\n27:27 Kad se prima\u010de i poljubi ga, Izak osjeti miris njegove odje\u0107e pa ga blagoslovi: \"Gle, miris sina mog nalik je mirisu polja koje Jahve blagoslovi.\n27:28 Neka ti Bog daje rosu s neba i rodnost zemlje: izobilje \u017eita i mladoga vina.\n27:29 Narodi ti slu\u017eili, plemena ti se klanjala! Bra\u0107om svojom gospodari, nek sinci majke tvoje pred tobom padaju! Proklet bio tko tebe proklinje; blagoslovljen tko te blagoslivlje!\"\n27:30 Tek \u0161to se Jakov udaljio od svoga oca Izaka - po\u0161to je Izak podijelio blagoslov Jakovu - njegov brat Ezav do\u0111e iz lova.\n27:31 I on priredi ukusan obrok i donese ga svome ocu. I re\u010de svome ocu: \"Ustani, o\u010de moj, i blaguj od lovine svoga sina da me onda mogne\u0161 blagosloviti!\"\n27:32 A njegov ga otac Izak zapita: \"Tko si ti?\" On odgovori: \"Ja sam tvoj prvoro\u0111enac Ezav!\"\n27:33 Izak se silno prepadne: \"Pa tko je onda bio onaj \u0161to je divlja\u010di ulovio i meni ve\u0107 donio? Blagovao sam je prije nego si ti do\u0161ao; onoga sam blagoslovio i blagoslovljen \u0107e ostati.\"\n27:34 Kad je Ezav \u010duo rije\u010di svoga oca, kriknu glasno i gorko zaplaka pa re\u010de svome ocu: \"I mene blagoslovi, o\u010de!\"\n27:35 A on odvrati: \"Brat tvoj do\u0111e na prijevaru i odnese tvoj blagoslov.\"\n27:36 \"Zato valjda \u0161to mu je ime Jakov, dvaput me ve\u0107 prevario\", re\u010de Ezav. \"Oduzeo mi prvorodstvo, a sad mi evo oduze i blagoslov.\" Onda doda: \"Zar za me nisi sa\u010duvao nikakva blagoslova?\"\n27:37 Izak odgovori Ezavu: \"Njega sam ve\u0107 postavio za tvoga gospodara; njemu sam svu njegovu bra\u0107u predao za sluge; \u017eitom sam ga i vinom opskrbio. A \u0161to sad za te mogu u\u010diniti, sine moj?\"\n27:38 Ezav odgovori svome ocu: \"Zar ti, o\u010de, raspola\u017ee\u0161 samo jednim blagoslovom? Blagoslovi i mene, o\u010de moj!\" Ezav jeca\u0161e na sav glas.\n27:39 Tada otac njegov Izak progovori i re\u010de: \"Daleko od plodna tla dom tvoj \u0107e biti, daleko od rose s neba.\n27:40 Od ma\u010da svoga \u0107e\u0161 \u017eivjeti, brata svoga \u0107e\u0161 slu\u017eiti. Ali jednom, kada se pobuni\u0161, jaram \u0107e\u0161 njegov stresti sa svog vrata.\"\n27:41 Ezav zamrzi Jakova zbog blagoslova kojim ga je otac njegov blagoslovio pa re\u010de u sebi: \"\u010cim do\u0111u dani \u017ealosti za mojim ocem, ubit \u0107u ja svoga brata Jakova.\"\n27:42 Kada su Rebeki javili te rije\u010di \u0161to ih je izrekao njezin stariji sin Ezav, zovne ona svoga mla\u0111eg sina Jakova te mu re\u010de: \"Pazi! Brat ti se Ezav nosi mi\u0161lju kako \u0107e te ubiti.\n27:43 Ali ti, sine moj, poslu\u0161aj mene: odmah bje\u017ei mome bratu Labanu u Haran.\n27:44 Ostani kod njega neko vrijeme, dok bijes brata tvoga na te jenja,\n27:45 dok se srd\u017eba brata tvoga odvrati od tebe te on zaboravi \u0161to si mu u\u010dinio. Ja \u0107u onda po te poslati i odande te dovesti. Za\u0161to da vas obojicu izgubim u jedan dan!\"\n27:46 Potom Rebeka re\u010de Izaku: \"Moj mi je \u017eivot dosadio zbog ovih \u017eena Hetitkinja. Ako se i Jakov o\u017eeni kojom kao \u0161to su ove uro\u0111enice, Hetitkinjom, \u0161to \u0107e mi onda \u017eivot!\"\n28:1 Stoga Izak pozove Jakova, blagoslovi ga te mu nalo\u017ei: \"Nemoj uzimati \u017eenu od kanaanskih djevojaka.\n28:2 Odmah se zaputi u Padan Aram, u dom Betuela, oca svoje majke, pa odande sebi uzmi \u017eenu, od k\u0107eri Labana, brata svoje majke.\n28:3 A Bog Svemo\u017eni, El-\u0160adaj, neka te blagoslovi i neka te u\u010dini rodnim i brojnim, tako da postane\u0161 mno\u0161tvo naroda.\n28:4 Neka protegne na te blagoslov Abrahamov, na te i na tvoje potomstvo, tako da zaposjedne\u0161 zemlju u kojoj boravi\u0161 kao prido\u0161lica, a koju je Bog predao Abrahamu!\"\n28:5 Tako Izak otpremi Jakova, i on ode u Padan Aram Labanu, sinu Aramejca Betuela, bratu Rebeke, majke Jakova i Ezava.\n28:6 Kad je Ezav vidio kako je Izak blagoslovio Jakova kad ga je otpremao u Padan Aram da odande sebi uzme \u017eenu, nare\u0111uju\u0107i mu kad ga je blagoslivljao: \"Ne smije\u0161 uzeti \u017eenu od kanaanskih djevojaka\",\n28:7 i da je Jakov poslu\u0161ao svoga oca i svoju majku te oti\u0161ao u Padan Aram,\n28:8 Ezav shvati koliko su djevojke kanaanske mrske njegovu ocu Izaku.\n28:9 Stoga ode k Ji\u0161maelu te se, uza \u017eene koje ve\u0107 ima\u0161e, o\u017eeni Mahalatom, k\u0107erju Ji\u0161maela, sina Abrahamova, a sestrom Nebajotovom.\n28:10 Jakov ostavi Beer \u0160ebu i zaputi se u Haran.\n28:11 Stigne u neko mjesto i tu preno\u0107i, jer sunce bija\u0161e ve\u0107 za\u0161lo. Uzme jedan kamen s onog mjesta, stavi ga pod glavu i na tom mjestu legne.\n28:12 I usne san: ljestve stoje na zemlji, a vrhom do neba dopiru, i an\u0111eli Bo\u017eji po njima se penju i silaze.\n28:13 Uza nj je Jahve te mu govori: \"Ja sam Jahve, Bog tvoga praoca Abrahama i Bog Izakov. Zemlju na kojoj le\u017ei\u0161 dat \u0107u tebi i tvome potomstvu.\n28:14 Tvojih \u0107e potomaka biti kao i praha na zemlji; ra\u0161irit \u0107ete se na zapad, istok, sjever i jug; tobom \u0107e se i tvojim potomstvom blagoslivljati svi narodi zemlje.\n28:15 Dobro znaj: ja sam s tobom; \u010duvat \u0107u te kamo god po\u0111e\u0161 te \u0107u te dovesti natrag u ovu zemlju; i ne\u0107u te ostaviti dok ne izvr\u0161im \u0161to sam ti obe\u0107ao.\"\n28:16 Jakov se probudi od sna te re\u010de: \"Zaista se Jahve nalazi na ovome mjestu, ali ja nisam znao!\"\n28:17 Potresen, uzviknu: \"Kako je stra\u0161no ovo mjesto! Zaista, ovo je ku\u0107a Bo\u017eja, ovo su vrata nebeska!\"\n28:18 Rano ujutro Jakov uzme onaj kamen \u0161to ga bija\u0161e stavio pod glavu, uspravi ga kao stup i po vrhu mu izlije ulja.\n28:19 Ono mjesto on nazva Betel, dok je ime tome gradu prije bilo Luz.\n28:20 Tada u\u010dini zavjet: \"Ako Bog ostane sa mnom i u\u0161\u010duva me na ovom putu kojim idem, dade mi kruha da jedem i odijela da se obla\u010dim,\n28:21 te se zdravo vratim ku\u0107i svoga oca, Jahve \u0107e biti moj Bog.\n28:22 A ovaj kamen koji sam uspravio kao stup bit \u0107e ku\u0107a Bo\u017eja. A od svega \u0161to mi bude\u0161 davao za te \u0107u odlagati desetinu.\"\n29:1 Jakov nastavi put i do\u0111e u zemlju isto\u010dnu.\n29:2 Najednom opazi studenac u polju. Tri su stada ovaca oko njega plandovala, jer se na tome studencu napajahu. Velik se kamen nalazio studencu na otvoru.\n29:3 Jedino kad bi se svi pastiri ondje skupili, mogli bi odvaliti kamen s otvora i ovce napojiti; tada bi opet prevalili kamen na njegovo mjesto, na otvor studenca.\n29:4 \"Odakle ste, bra\u0107o moja?\" - zapita ih Jakov. \"Iz Harana\", odgovore.\n29:5 \"Poznajete li\", pita\u0161e ih dalje, \"Nahorova sina Labana?\" \"Poznajemo\", odgovore.\n29:6 \"Je li zdravo?\" - opet ih upita. \"Zdravo je; a evo mu dolazi k\u0107i Rahela sa stadom\", odgovore.\n29:7 \"Jo\u0161 ima mnogo dana\", nastavi on, \"nije vrijeme spra\u0107ati blago. Za\u0161to ga ne napojite i ne otjerate na pa\u0161u?\"\n29:8 \"Ne mo\u017eemo dok se ne skupe svi pastiri\", odgovori\u0161e, \"da odvale kamen s otvora studenca, tako da mognemo napojiti ovce.\"\n29:9 Dok je on jo\u0161 s njima govorio, do\u0111e Rahela s ovcama svoga oca. Bila je, naime, pastirica.\n29:10 Kako Jakov ugleda Rahelu, k\u0107er Labana, brata svoje majke, sa stadom svoga ujaka Labana, Jakov se prima\u010de i odvali kamen s otvora studenca te napoji stado svoga ujaka Labana.\n29:11 Zatim Jakov poljubi Rahelu, a onda briznu u pla\u010d.\n29:12 Potom Jakov kaza Raheli da je on sestri\u0107 njezina oca, sin Rebekin. Nato ona otr\u010da i obavijesti oca.\n29:13 Kad je Laban \u010duo vijest o Jakovu, sinu svoje sestre, potr\u010da mu u susret. Zagrli ga i poljubi te dovede u svoju ku\u0107u. Ispri\u010da Labanu sve \u0161to mu se dogodilo.\n29:14 A onda Laban re\u010de. \"Zbilja si ti moja kost i moje meso!\" Po\u0161to je Jakov proboravio s Labanom mjesec dana,\n29:15 Laban re\u010de Jakovu: \"Zar \u0107e\u0161 me zato \u0161to si mi sestri\u0107 badava slu\u017eiti! Ka\u017ei mi koliko \u0107e\u0161 tra\u017eiti za najam?\"\n29:16 A Laban ima\u0161e dvije k\u0107eri. Starijoj bija\u0161e ime Lea, a mla\u0111oj Rahela.\n29:17 Lea imala slabe o\u010di, a Rahela bila stasita i lijepa.\n29:18 Kako je Jakov volio Rahelu, re\u010de: \"Slu\u017eit \u0107u ti sedam godina za tvoju mla\u0111u k\u0107er Rahelu.\"\n29:19 Laban odvrati: \"Bolje je da je tebi dam nego kakvu strancu. Ostani sa mnom!\"\n29:20 Tako je Jakov slu\u017eio za Rahelu sedam godina, ali mu se u\u010dinile, zbog ljubavi prema njoj, kao nekoliko dana.\n29:21 Poslije toga Jakov re\u010de Labanu: \"Daj mi moju \u017eenu, jer se moje vrijeme navr\u0161ilo pa bih htio k njoj.\"\n29:22 Laban sabra sav svijet onog mjesta i priredi gozbu.\n29:23 Ali nave\u010der uzme svoju k\u0107er Leu pa nju uvede k Jakovu, i on pri\u0111e k njoj.\n29:24 Laban dade svoju slu\u0161kinju Zilpu svojoj k\u0107eri Lei za slu\u0161kinju.\n29:25 Kad bi ujutro, a to, gle, Lea! Tada Jakov re\u010de Labanu: \"Za\u0161to si mi to u\u010dinio! Zar te ja nisam slu\u017eio za Rahelu? Za\u0161to si me prevario?\"\n29:26 Laban odgovori: \"U na\u0161em mjestu nije obi\u010daj da se mla\u0111a udaje prije starije.\n29:27 Zavr\u0161i s njom ovu \u017eenidbenu sedmicu, a onda \u0107u ti dati i drugu, za drugih sedam godina slu\u017ebe kod mene.\" Jakov pristane: navr\u0161i onu \u017eenidbenu sedmicu.\n29:28 Onda mu Laban dade i svoju k\u0107er Rahelu za \u017eenu.\n29:29 Laban dade svoju slu\u0161kinju Bilhu svojoj k\u0107eri Raheli za slu\u0161kinju.\n29:30 Jakov nato pri\u0111e Raheli. Rahelu je vi\u0161e volio nego Leu. I tako je slu\u017eio Labana jo\u0161 sedam godina.\n29:31 Jahve je vidio da Lea nije voljena, te je u\u010dini plodnom, dok Rahela ostade nerotkinja.\n29:32 Lea za\u010de i rodi sina; nadjenu mu ime Ruben, a to zna\u010di, kako je ona protuma\u010dila: \"Jahve je vidio moju nevolju i stoga \u0107e me sada mu\u017e moj ljubiti.\"\n29:33 Opet za\u010de i rodi sina te izjavi: \"Jahve je \u010duo da nisam voljena, stoga mi je dao i ovoga.\" Zato mu nadjenu ime \u0160imun.\n29:34 Opet za\u010de i rodi sina te izjavi: \"Sad \u0107e se moj mu\u017e meni prikloniti: tri sam mu sina rodila.\" Zato mu nadjenu ime Levi.\n29:35 A kad je jo\u0161 jednom za\u010dela i sina rodila, izjavi: \"Ovaj put hvalit \u0107u Jahvu.\" Stoga sinu nadjenu ime Juda. Potom prestade ra\u0111ati.\n30:1 Vidjev\u0161i Rahela da Jakovu ne ra\u0111a djece, postade zavidna svojoj sestri pa re\u010de Jakovu: \"Daj mi djecu! Ina\u010de \u0107u svisnuti!\"\n30:2 Jakov se razljuti na Rahelu te re\u010de. \"Zar sam ja namjesto Boga koji ti je uskratio plod utrobe?\"\n30:3 A ona odgovori: \"Evo moje slu\u0161kinje Bilhe: u\u0111i k njoj, pa neka rodi na mojim koljenima, da tako i ja steknem djecu po njoj.\"\n30:4 Dade mu dakle svoju slu\u0161kinju Bilhu za \u017eenu, i Jakov pri\u0111e k njoj.\n30:5 Bilha za\u010de te Jakovu rodi sina.\n30:6 Tada Rahela re\u010de: \"Jahve mi je dosudio pravo. Usli\u0161ao je moj glas i dao mi sina.\" Stoga mu nadjenu ime Dan.\n30:7 Rahelina slu\u0161kinja Bilha opet za\u010de i rodi Jakovu drugoga sina.\n30:8 Tada Rahela re\u010de: \"\u017destoko sam se borila sa sestrom, ali sam pobijedila.\" Tako mu nadjenu ime Naftali.\n30:9 A vidjev\u0161i Lea da je prestala ra\u0111ati, uzme svoju slu\u0161kinju Zilpu pa je dade Jakovu za \u017eenu.\n30:10 I kad je Leina slu\u0161kinja Zilpa rodila Jakovu sina,\n30:11 Lea uskliknu: \"Koje sre\u0107e!\" Tako mu nadjenu ime Gad.\n30:12 Leina slu\u0161kinja Zilpa rodi Jakovu i drugog sina,\n30:13 i Lea opet uskliknu: \"Blago meni! \u017dene \u0107e me zvati bla\u017eenom!\" Tako mu nadjenu ime A\u0161er.\n30:14 Jednoga dana, u vrijeme p\u0161eni\u010dne \u017eetve, namjeri se Ruben u polju na ljubav\u010dice te ih donese svojoj majci Lei. I Rahela re\u010de Lei: \"Daj mi od ljubav\u010dica svoga sina!\"\n30:15 A Lea odgovori: \"Zar ti nije dosta \u0161to si mi oduzela mu\u017ea pa jo\u0161 ho\u0107e\u0161 da od mene uzme\u0161 i ljubav\u010dice moga sina?\" Rahela odgovori: \"Pa dobro, neka s tobom no\u0107as le\u017ei u zamjenu za ljubav\u010dice tvog sina.\"\n30:16 Kad je Jakov nave\u010der stigao iz polja, Lea mu izi\u0111e u susret pa re\u010de: \"Treba da do\u0111e\u0161 k meni, jer sam te unajmila za ljubav\u010dice moga sina.\" One je no\u0107i on s njom le\u017eao.\n30:17 Bog usli\u0161a Leu; ona za\u010de te Jakovu rodi petog sina.\n30:18 Onda Lea re\u010de: \"Bog mi je uzvratio nagradom \u0161to sam ustupila svoju slu\u0161kinju svome mu\u017eu.\" Stoga sinu nadjenu ime Jisakar.\n30:19 Lea opet za\u010de i rodi Jakovu \u0161estoga sina.\n30:20 Onda Lea re\u010de: \"Bog me obdari dragocjenim darom; sada \u0107e mi moj mu\u017e dati darove: t\u00d3a rodila sam mu \u0161est sinova.\" Tako mu nadjenu ime Zebulun.\n30:21 Zatim rodi k\u0107er te joj nadjenu ime Dina.\n30:22 Uto se Bog sjeti Rahele: Bog je usli\u0161a i otvori njezinu utrobu.\n30:23 Ona za\u010de i rodi sina te re\u010de: \"Ukloni Bog moju sramotu!\"\n30:24 Nadjene mu ime Josip, rekav\u0161i: \"Neka mi Jahve pridoda drugog sina!\"\n30:25 Po\u0161to je Rahela rodila Josipa, Jakov re\u010de Labanu: \"Pusti me da idem u svoj zavi\u010daj!\n30:26 Daj mi moje \u017eene za koje sam te slu\u017eio i moju djecu da mogu oti\u0107i: t\u00d3a dobro zna\u0161 kako sam te slu\u017eio.\"\n30:27 A Laban mu odgovori: \"Ne idi, ako si mi prijatelj. Znam da me Jahve blagoslivljao zbog tebe.\"\n30:28 I nadoda: \"Odredi pla\u0107u koju \u017eeli\u0161 od mene, i dat \u0107u ti.\"\n30:29 On mu odgovori: \"Ti dobro zna\u0161 \u0161to je moja slu\u017eba zna\u010dila za te i kako je tvome blagu bilo sa mnom.\n30:30 Malenkost \u0161to si je imao prije nego sam ja do\u0161ao pove\u0107ala se vrlo mnogo, jer kuda god sam prolazio Jahve te blagoslivljao na mojim koracima. A sad je vrijeme da poradim i za svoj dom.\"\n30:31 On upita: \"Koliko da ti platim?\" Jakov odgovori: \"Nemoj mi platiti ni\u0161ta! Ako mi u\u010dini\u0161 ovo, opet \u0107u na pa\u0161u goniti i \u010duvati tvoje stado.\n30:32 Daj da pro\u0111em danas kroz tvoje stado i od njega izlu\u010dim svaku garavu ovcu i svaku \u0161arenu ili napruganu kozu! Neka to bude moja pla\u0107a!\n30:33 A ubudu\u0107e kad bude\u0161 svojim o\u010dima provjeravao moju naplatu, moje \u0107e po\u0161tenje biti svjedok za mene: na\u0111e li se me\u0111u mojim kozama ijedna koja ne bude \u0161arena ili naprugana, ili me\u0111u ovcama koja ne bi bila garava, neka se smatra ukradenom!\"\n30:34 Laban re\u010de: \"Dobro, neka bude kako si kazao.\"\n30:35 Ali toga dana Laban izlu\u010di naprugane i \u0161arene jarce i sve ri\u0111aste i \u0161arene koze - svaku koja je na sebi imala bijelo - i sve garave ovce pa ih preda svojim sinovima.\n30:36 I odande gdje je Jakov pasao ostatak Labanova stada udalji se za koja tri dana hoda.\n30:37 A Jakov uzme zelenih mladica od topola, badema i platana; na njima izreza bijele pruge, otkriv\u0161i bjeliku na mladicama.\n30:38 Pru\u0107e tako isprugano postavi u korita, u pojila iz kojih se stoka napajala. A kako se stoka parila kad je na vodu dolazila,\n30:39 to su se jarci parili uz pru\u0107e, pa su koze kozile prugaste, ri\u0111aste i \u0161arene kozli\u0107e.\n30:40 Tako je i ovce Jakov bio izlu\u010dio i glave im okrenuo prema prugastima ili posve garavima \u0161to su bile u Labanovu stadu. Tako je za se namicao posebna stada koja nije mije\u0161ao s Labanovim stadima.\n30:41 Osim toga, kad bi se god dobro uzrasla stoka parila, Jakov bi stavio pru\u0107e u korita, ba\u0161 pred o\u010di \u017eivine, tako da se pari pred pru\u0107em.\n30:42 Ali ga pred kr\u017eljavu marvu nije stavljao. Tako je kr\u017eljava zapadala Labana, a dobro razvijena Jakova.\n30:43 \u010covjek se tako silno obogatio, stekao mnogu stoku, sluge i slu\u0161kinje, deve i magarad.\n31:1 Uto Jakov dozna kako Labanovi sinovi govore: \"Sve dobro na\u0161ega oca uze Jakov; i od onoga \u0161to bi moralo pripasti na\u0161em ocu namaknuo je sve ono bogatstvo.\"\n31:2 A opazi Jakov i na Labanovu licu da se on ne dr\u017ei prema njemu kao prije.\n31:3 Tada Jahve re\u010de Jakovu: \"Vrati se u zemlju svojih otaca, u svoj zavi\u010daj, i ja \u0107u biti s tobom!\"\n31:4 Jakov onda pozove Rahelu i Leu u polje, k svome stadu,\n31:5 pa im re\u010de: \"Ja vidim na licu va\u0161ega oca da se on ne dr\u017ei prema meni kao prije; ali Bog oca moga sa mnom je bio.\n31:6 I same znate da sam va\u0161ega oca slu\u017eio koliko sam god mogao;\n31:7 pa ipak je va\u0161 otac mene varao, deset mi je puta pla\u0107u mijenjao. Ali Bog nije dopu\u0161tao da mi nanese \u0161tetu.\n31:8 Ako bi on rekao: 'Svaka \u0161arena neka bude tebi za naplatu', onda bi cijelo stado mladilo \u0161arene; ako bi opet rekao: 'Prugasti neka budu tebi za pla\u0107u', onda bi cijelo stado mladilo prugaste.\n31:9 Tako je Bog uzimao blago od va\u0161eg oca pa ga meni davao.\n31:10 Jednom, kad se stado oplo\u0111ivalo, nenadano vidjeh u snu da su jarci u stadu, dok su se parili, bili prugasti, mjestimi\u010dno bijeli i \u0161areni.\n31:11 Jo\u0161 u snu an\u0111eo Bo\u017eji mene zovne: 'Jakove!' 'Evo me!' rekoh.\n31:12 A on nastavi: 'Primijeti dobro da su jarci u stadu \u0161to se pare prugasti, mjestimi\u010dno bijeli i \u0161areni. Ja sam, naime, vidio sve \u0161to ti je Laban \u010dinio.\n31:13 Ja sam Bog koji ti se ukazao u Betelu, gdje si uljem pomazao stup i gdje si mi u\u010dinio zavjet. Sad ustaj i idi iz ove zemlje; vrati se u svoj zavi\u010daj!'\"\n31:14 Nato mu Rahela i Lea odgovore: \"Zar jo\u0161 imamo ba\u0161tinskog dijela u svome o\u010dinskom domu?\n31:15 Zar nas otac nije smatrao tu\u0111inkama? T\u00d3a on je nas prodao, a onda je pojeo novac \u0161to ga je za nas dobio!\n31:16 Sve bogatstvo \u0161to je Bog oduzeo na\u0161em ocu zbilja je na\u0161e i djece na\u0161e. Zato izvr\u0161i sve \u0161to ti je Bog rekao!\"\n31:17 Nato Jakov naprti na deve svoju djecu i svoje \u017eene;\n31:18 pred sobom potjera sve svoje blago, sva svoja dobra \u0161to ih je stekao, stoku \u0161to ju je namaknuo u Padan Aramu: krenu u zemlju kanaansku, k svome ocu Izaku.\n31:19 Laban bija\u0161e oti\u0161ao da stri\u017ee svoje ovce, pa Rahela prisvoji ku\u0107ne kumire koji su pripadali njezinu ocu.\n31:20 Jakov zavara Aramejca Labana tako da nije ni slutio da \u0107e bje\u017eati.\n31:21 I pobjegne sa svim \u0161to je bilo njegovo. Ubrzo prije\u0111e Eufrat i upravi put prema brdu Gileadu.\n31:22 Tre\u0107eg dana obavijeste Labana da je Jakov pobjegao.\n31:23 On povede sa sobom svoje ro\u0111ake te je za Jakovom i\u0161ao u potjeru sedam dana hoda; sti\u017ee ga na brdu Gileadu.\n31:24 Ali se Bog ukaza Aramejcu Labanu, no\u0107u u snu, te mu re\u010de. \"Pazi da protiv Jakova ne poduzimlje\u0161 ni\u0161ta, ni dobro ni zlo!\"\n31:25 Uto Laban stigne Jakova. Jakov bija\u0161e postavio svoj \u0161ator na Glavici, a Laban se utabori na brdu Gileadu.\n31:26 Onda Laban re\u010de Jakovu: \"\u0160to si to htio zavaravaju\u0107i me i odvode\u0107i mi k\u0107eri kao zarobljenice na ma\u010du?\n31:27 Za\u0161to si potajno pobjegao, u bludnju me zaveo i nisi me obavijestio? Otpratio bih te s veseljem i pjesmom, uz bubnje i lire.\n31:28 Nisi mi dopustio ni da izljubim svoje k\u0107eri i svoju unu\u010dad! Zbilja si ludo postupio.\n31:29 U mojoj je ruci da s tobom lo\u0161e postupim. Ali Bog tvoga oca no\u0107as mi re\u010de: 'Pazi da protiv Jakova ne poduzme\u0161 ni\u0161ta, ni dobro ni zlo!'\n31:30 Sada dobro, oti\u0161ao si jer si \u010deznuo za svojim o\u010dinskim domom; ali za\u0161to si mi kumire pokrao?\"\n31:31 Jakov odgovori Labanu: \"Strepio sam od pomisli da bi mi mogao silom oteti svoje k\u0107eri.\n31:32 A kumire svoje u koga na\u0111e\u0161, onaj neka pogine! Ovdje pred na\u0161om bra\u0107om ka\u017ei \u0161to je tvoga pri meni i nosi!\" Jakov nije znao da ih je Rahela prisvojila.\n31:33 Tako Laban u\u0111e u \u0161ator Jakovljev, pa u \u0161ator Lein, onda u \u0161ator dviju slu\u0161kinja, ali ni\u0161ta ne na\u0111e. Izi\u0161av\u0161i iz Leina \u0161atora, u\u0111e u \u0161ator Rahelin.\n31:34 A Rahela bija\u0161e uzela kumire i stavila ih u sjedalo svoje deve, a onda na njih sjela. Laban je premetao po svemu \u0161atoru, ali ih ne na\u0111e.\n31:35 Ona je, naime, rekla svome ocu: \"Neka se moj gospodar ne ljuti \u0161to ne mogu pred njim ustati jer imam ono \u0161to je red kod \u017eena.\" I tako je pretra\u017eivao, ali kumira nije na\u0161ao.\n31:36 Sad se Jakov ra\u017eesti i za\u0111e u prepirku s Labanom. Otvoreno Jakov re\u010de Labanu: \"Kakvo je moje zlodjelo, koja li je moja krivnja da me progoni\u0161?\n31:37 Eto si premetnuo sve moje stvari, pa kakav si predmet na\u0161ao od svega svog ku\u0107anstva? Polo\u017ei ga tu pred moj i svoj rod pa neka oni budu suci me\u0111u nama dvojicom.\n31:38 Za ovih dvadeset godina \u0161to sam ih s tobom proveo ni tvoje ovce ni tvoje koze nisu se jalovile niti sam ja jeo ovnova iz tvoga stada.\n31:39 Ono \u0161to bi zvijer razdrla, tebi nisam donosio, nego bih od svoga gubitak nadoknadio. Ti si to od mene tra\u017eio, bilo da je nestalo danju ili da je nestalo no\u0107u.\n31:40 \u010cesto sam danju skapavao od \u017ee\u0111i, a obno\u0107 od studeni. San je bje\u017eao od mojih o\u010diju.\n31:41 Od ovih dvadeset godina \u0161to sam ih proveo u tvojoj ku\u0107i \u010detrnaest sam ti godina slu\u017eio za tvoje dvije k\u0107eri, a \u0161est godina za tvoju stoku, jer si mi mijenjao zaradu deset puta.\n31:42 Da sa mnom nije bio Bog moga oca, Bog Abrahamov, Strah Izakov, otpravio bi me praznih ruku. Ali je Bog gledao moju nevolju i trud mojih ruku te je sino\u0107 dosudio.\"\n31:43 Nato Laban odgovori Jakovu: \"K\u0107eri su moje k\u0107eri; djeca su moja djeca; stada su moja stada, sve \u0161to gleda\u0161 moje je. Ali \u0161to danas mogu u\u010diniti ovim svojim k\u0107erima ili djeci koju su rodile?\n31:44 Pa dobro, hajde da ti i ja napravimo ugovor, tako da bude svjedok izme\u0111u mene i tebe.\"\n31:45 Nato Jakov uzme jedan kamen pa ga uspravi kao stup,\n31:46 a onda re\u010de svojim ljudima: \"Skupite kamenja!\" Tako oni nakupe kamenja i nabace gomilu. Tu su na gomili blagovali.\n31:47 Laban je nazva \"Jegar sahaduta\", a Jakov je nazva \"Gal-ed\".\n31:48 Onda Laban izjavi: \"Neka ova gomila danas bude svjedok izme\u0111u mene i tebe!\" Stoga je nazvana Gal-ed,\n31:49 ali i Mispa, jer je rekao. \"Neka Jahve bude na vidu i tebi i meni kad jedan drugog ne budemo gledali.\n31:50 Ako bude\u0161 lo\u0161e postupao prema mojim k\u0107erima, ili ako uzme\u0161 druge \u017eene uz moje k\u0107eri, sve da nitko drugi ne bude s nama, znaj da \u0107e Bog biti svjedok izme\u0111u mene i tebe.\"\n31:51 Potom Laban re\u010de Jakovu: \"Ovdje je, evo, gomila; ovdje je stup koji sam uspravio izme\u0111u sebe i tebe:\n31:52 ova gomila i ovaj stup neka budu jamac da ja u zloj namjeri ne\u0107u i\u0107i na te iza ove gomile i da ti ne\u0107e\u0161 i\u0107i na me iza ove gomile i ovog stupa.\n31:53 Neka Bog Abrahamov i Bog Nahorov budu na\u0161i suci!\" Jakov se zakune Bogom - Strahom svoga oca Izaka.\n31:54 Poslije toga Jakov prinese \u017ertvu na Glavici i pozva svoje ljude da blaguju. Poslije objeda proveli su no\u0107 na Glavici.\n31:55 Ranim se jutrom Laban digne, izljubi svoje sinove i svoje k\u0107eri te ih blagoslovi; onda se zaputi natrag u svoje mjesto.\n32:1 Jakov je putovao svojim putem, kad mu u susret iza\u0111u an\u0111eli Bo\u017eji.\n32:2 Kad ih Jakov opazi, re\u010de: \"Ovo je Bo\u017eje tabori\u0161te!\" Zato nazva ono mjesto Mahanajim.\n32:3 Jakov po\u0161alje pred sobom glasnike svome bratu Ezavu u zemlju Seir, u Edomsku pustaru,\n32:4 i nalo\u017ei im: \"Ovako \u0107ete re\u0107i mome gospodaru Ezavu: 'Sluga tvoj Jakov poru\u010duje ti: Boravio sam kod Labana i dosad se ondje zadr\u017eao.\n32:5 Stekao sam goveda, magaradi, ovaca, sluga i slu\u0161kinja. Javljam to svome gospodaru, ne bih li na\u0161ao naklonost u njegovim o\u010dima.'\"\n32:6 Glasnici se vrate Jakovu te mu reknu: \"Bili smo kod tvoga brata Ezava; on sam dolazi ti u susret sa \u010detiri stotine momaka.\"\n32:7 Jakov se silno upla\u0161i. U zabrinutosti rastavi na dva tabora ljude, stada, krda i deve \u0161to ih je sa sobom imao.\n32:8 Ra\u010dunao je: ako Ezav nai\u0111e na jedan tabor i napadne ga, drugi bi se tabor mogao spasiti.\n32:9 Onda se Jakov pomoli: \"O Bo\u017ee oca moga Abrahama! Bo\u017ee oca moga Izaka! O Jahve, koji si mi naredio: 'Vrati se u svoj rodni kraj, i ja \u0107u ti biti dobrostiv!'\n32:10 Nisam vrijedan sve dobrote koju si tako postojano iskazivao svome sluzi. T\u00d3a samo sam sa svojim \u0161tapom neko\u0107 pre\u0161ao ovaj Jordan, a sad sam narastao u dva tabora.\n32:11 Izbavi me od \u0161aka moga brata, od \u0161aka Ezavovih! Ina\u010de se bojim da bi mogao do\u0107i i umlatiti i mene, i majke, i djecu.\n32:12 Ti si rekao: 'Obilnim \u0107u te dobrima obasipati i tvoje potomstvo umno\u017eiti poput pijeska u moru koji se ne da prebrojiti zbog mno\u017eine.'\"\n32:13 Ondje provede onu no\u0107; a onda, od onog \u0161to je imao pri ruci, pripravi dar svome bratu Ezavu:\n32:14 dvjesta koza i dvadeset jaraca, dvjesta ovaca i dvadeset ovnova;\n32:15 trideset deva dojilica s njihovim mladima; \u010detrdeset krava i deset junaca; dvadeset magarica i deset magaraca.\n32:16 Stado po stado preda svojim slugama. Onda re\u010de svojim slugama: \"Idite preda mnom, ali dr\u017eite razmak me\u0111u stadima!\"\n32:17 A prvom izda naredbu rekav\u0161i: \"Kad te sretne moj brat Ezav pa te upita: '\u010ciji si ti? Kamo ide\u0161? \u010cije je ovo pred tobom?'\n32:18 odgovori: 'Tvoga sluge Jakova; ovo je dar koji \u0161alje svome gospodaru Ezavu; on je tamo za nama.'\"\n32:19 Tako je naredio i drugome, pa tre\u0107emu i svima drugima koji su i\u0161li za stadima: \"Ovo i ovako reci Ezavu kad ga sretne\u0161.\n32:20 Jo\u0161 mu dodaj: 'A sluga tvoj Jakov i sam je za nama.'\" Mislio je naime: \"Ako ga unaprijed udobrostivim darovima, a onda se s njim suo\u010dim, mo\u017eda \u0107e mi oprostiti.\"\n32:21 Tako darovi krenu naprijed, dok je on ostao one no\u0107i u tabori\u0161tu.\n32:22 One no\u0107i on ustane, uzme svoje obje \u017eene, obje svoje slu\u0161kinje i svoje jedanaestero djece te prije\u0111e Jabok preko gaza.\n32:23 Prebaciv\u0161i njih na drugu stranu toka, prebaci zatim i ostalo \u0161to bija\u0161e njegovo.\n32:24 Jakov ostane sam. I neki se \u010dovjek rvao s njim dok nije zora svanula.\n32:25 Vide\u0107i da ga ne mo\u017ee svladati, ugane mu bedro pri zglobu, tako da se Jakovu kuk i\u0161\u010da\u0161io dok su se rvali.\n32:26 Potom re\u010de: \"Pusti me jer zora svi\u0107e!\" Ali on odgovori: \"Ne\u0107u te pustiti dok me ne blagoslovi\u0161.\"\n32:27 Nato ga onaj zapita: \"Kako ti je ime?\" Odgovori: \"Jakov.\"\n32:28 Onaj re\u010de. \"Vi\u0161e se ne\u0107e\u0161 zvati Jakov nego Izrael, jer si se hrabro borio i s Bogom i s ljudima i nadvladao si.\"\n32:29 Onda zapita Jakov: \"Reci mi svoje ime!\" Odgovori onaj: \"Za moje me ime ne smije\u0161 pitati!\" I tu ga blagoslovi.\n32:30 Onom mjestu Jakov nadjene ime Penuel jer - re\u010de - \"Vidjeh Boga licem u lice, i na \u017eivotu ostadoh.\"\n32:31 Sunce je nad njim bilo ogranulo kad je pro\u0161ao Penuel. Hramao je zbog kuka.\n32:32 Zato Izraelci do dana\u0161njeg dana ne jedu kukovnu tetivu \u0161to se nalazi na bedrenom zglobu, budu\u0107i da je Jakovljev bedreni zglob bio i\u0161\u010da\u0161en u kukovnoj tetivi.\n33:1 Jakov podi\u017ee o\u010di i opazi gdje dolazi Ezav i s njime \u010detiri stotine ljudi. Onda on podijeli svoju djecu me\u0111u Leu, Rahelu i dvije slu\u0161kinje;\n33:2 postavi slu\u0161kinje i njihovu djecu na \u010delo; iza njih Leu i njezinu djecu; a Rahelu i Josipa straga.\n33:3 Sam pro\u0111e naprijed, nakloni se do zemlje sedam puta dok se ne prima\u010de svome bratu.\n33:4 Ezav mu potr\u010da u susret. Zagrli ga padnuv\u0161i mu oko vrata, poljubi ga i zaplaka.\n33:5 Onda podi\u017ee o\u010di i vidje \u017eene i djecu. \"Tko su ovi s tobom?\" - zapita. On odgovori: \"Djeca kojom je Bog obdario tvoga slugu.\"\n33:6 Potom naprijed stupe slu\u0161kinje sa svojom djecom te se duboko naklone.\n33:7 Naprijed stupi i Lea sa svojom djecom te se duboko nakloni. Najposlije stupe naprijed Josip i Rahela te se duboko naklone.\n33:8 Ezav upita: \"\u0160to kani\u0161 sa svom ovom povorkom \u0161to sam je sreo?\" Odgovori: \"Na\u0107i naklonost svoga gospodara.\"\n33:9 Ezav odgovori: \"Ja imam dosta, brate moj. Neka ostane tebi \u0161to je tvoje.\"\n33:10 A Jakov re\u010de: \"Nemoj tako! Ako sam na\u0161ao naklonost u tvojim o\u010dima, primi dar iz moje ruke; jer meni je, \u0161to si me ljubezno primio, kao da gledam lice Bo\u017eje.\n33:11 Zato prihvati moj dar \u0161to sam ti ga donio; Bog mi je bio sklon te imam svega.\" Kako ga je uporno nagovarao, Ezav prihvati.\n33:12 \"Po\u0111imo na put\", re\u010de Ezav, \"i ja \u0107u s tobom putovati.\"\n33:13 Ali mu on odvrati: \"Zna moj gospodar da su djeca nejaka. Osim toga, valja mi se brinuti o ovcama i kravama koje doje: ako bi se tjerale prebrzo samo jednog dana, sve bi pocrkale.\n33:14 Neka moj gospodar ide ispred svoga sluge, a ja \u0107u i\u0107i polako, uz korak marve pred sobom i uz korak djece, dok ne stignem k svome gospodaru u Seir.\"\n33:15 Onda re\u010de Ezav: \"Da ti barem ostavim nekoliko ljudi koji se sa mnom nalaze.\" Ali on odgovori: \"\u010cemu to? Neka ja samo na\u0111em milost u o\u010dima svoga gospodara!\"\n33:16 Tako se Ezav onog dana zaputi natrag u Seir,\n33:17 dok je Jakov oti\u0161ao u Sukot, gdje sebi sagradi ku\u0107u, a svom blagu podigne staje. Stoga je onom mjestu dano ime Sukot.\n33:18 Do\u0161av\u0161i tako iz Padan Arama, Jakov sretno stigne u grad \u0160ekem, koji se nalazi u zemlji kanaanskoj, i postavi svoj \u0161ator pred gradom.\n33:19 A komad zemlje na kojoj je postavio svoj \u0161ator kupi od sinova Hamora, \u0160ekemova oca, za stotinu kesita.\n33:20 Tu podi\u017ee \u017ertvenik i nazva ga \"El, Bog Izraelov\".\n34:1 Dina, k\u0107i koju je Lea rodila Jakovu, izi\u0111e da posjeti neke \u017eene onoga kraja.\n34:2 Opazi je Hivijac \u0160ekem, sin Hamora, poglavice kraja, pa je pograbi i na silu s njom le\u017ee.\n34:3 Njegovo srce prione za Dinu, Jakovljevu k\u0107er, i on se u djevojku zaljubi. Nastojao je pridobiti djevoj\u010dino srce.\n34:4 \u0160ekem je govorio i svom ocu Hamoru: \"Onu mi djevojku uzmi za \u017eenu!\"\n34:5 Jakov sazna da je \u0160ekem obe\u0161\u010dastio njegovu k\u0107er Dinu. Ali kako su njegovi sinovi bili uz blago na polju, Jakov nije poduzimao ni\u0161ta dok oni ne do\u0111u.\n34:6 Uto do\u0111e k Jakovu \u0160ekemov otac Hamor da se s njim sporazumije,\n34:7 upravo kad su se Jakovljevi sinovi vra\u0107ali iz polja. Kad su \u010duli vijest, ljudi su bili oja\u0111eni i vrlo ljuti. \u0160to je \u0160ekem u\u010dinio - legav\u0161i s Jakovljevom k\u0107eri - u Izraelu je bila sramota. To se nije smjelo trpjeti.\n34:8 Hamor im re\u010de. \"Moj se sin \u0160ekem svom du\u0161om zaljubio u va\u0161u k\u0107er. Dajte mu je za \u017eenu!\n34:9 Oprijateljite se s nama: dajite nam svoje k\u0107eri, a na\u0161e k\u0107eri uzimajte sebi!\n34:10 Tako mo\u017eete \u017eivjeti me\u0111u nama; zemlja je pred vama da se naselite, u njoj se slobodno kre\u0107ete i stje\u010dete imovinu!\"\n34:11 Potom \u0160ekem re\u010de njezinu ocu i njezinoj bra\u0107i: \"Da na\u0111em milost u va\u0161im o\u010dima, dat \u0107u vam \u0161to zatra\u017eite.\n34:12 Tra\u017eite od mene koliko ho\u0107ete: sve \u0161to god zapitate dat \u0107u, samo mi dajte djevojku za \u017eenu.\"\n34:13 Jakovljevi sinovi odgovore \u0160ekemu i njegovu ocu Hamoru - govorili su s prijevarom jer je obe\u0161\u010dastio njihovu sestru Dinu -\n34:14 te im reko\u0161e: \"Ne mo\u017eemo pristati da svoju sestru damo \u010dovjeku koji nije obrezan, jer bi to za nas bila sramota.\n34:15 Jedino \u0107emo je dati ako postanete kao i mi, ako obre\u017eete sve svoje mu\u0161karce.\n34:16 Onda vam mo\u017eemo davati svoje k\u0107eri i uzimati va\u0161e sebi, s vama se naseliti i biti jedan rod.\n34:17 A ako ne pristajete na obrezanje, uzet \u0107emo svoju k\u0107er i oti\u0107i.\"\n34:18 Hamoru i \u0160ekemu, Hamorovu sinu, njihov se zahtjev u\u010dini povoljan.\n34:19 Mladi\u0107 nije \u010dasio da zahtjev izvr\u0161i, jer je \u010deznuo za Jakovljevom k\u0107eri; a bio je najuva\u017eeniji od svih u o\u010devu domu.\n34:20 Tako Hamor i njegov sin \u0160ekem do\u0111u u svoje gradsko vije\u0107e i obrate se svojim sugra\u0111anima ovako:\n34:21 \"Ovaj je svijet prijazan; neka se me\u0111u nama u zemlji nasele; neka se po njoj slobodno kre\u0107u; ima dosta prostora u zemlji za njih; mo\u017eemo uzimati njihove k\u0107eri sebi za \u017eene, a njima davati svoje.\n34:22 No ljudi \u0107e pristati da me\u0111u nama \u017eive i s nama budu jedan rod samo ako se svi na\u0161i mu\u0161karci obre\u017eu kao \u0161to su oni obrezani.\n34:23 Zar tako ne bi stoka koju su stekli, sve njihovo blago - bilo na\u0161e? Pristanimo, pa neka se me\u0111u nama nasele!\"\n34:24 Svi odrasli mu\u0161karci koji imaju pravo iza\u0107i na gradska vrata poslu\u0161a\u0161e Hamora i njegova sina \u0160ekema, pa bude obrezan svaki mu\u0161karac - svaki koji ima pravo iza\u0107i na gradska vrata.\n34:25 A tre\u0107ega dana, dok su oni jo\u0161 bili u bolovima, dva Jakovljeva sina, \u0160imun i Levi, Dinina bra\u0107a, pograbe svaki svoj ma\u010d i nesmetano do\u0111u u grad te poubijaju sve mu\u0161karce.\n34:26 Sasijeku ma\u010dem Hamora i njegova sina \u0160ekema, uzmu Dinu iz \u0160ekemove ku\u0107e i odu.\n34:27 Ostali Jakovljevi sinovi do\u0111u na ubijene i opusto\u0161e grad \u0161to je njihova sestra bila obe\u0161\u010da\u0161\u0107ena.\n34:28 \u0160to je bilo krupne i sitne stoke i magaradi, u gradu i u polju, otjeraju;\n34:29 oplja\u010dkaju sva njihova dobra, a svu im djecu i \u017eene - sve \u0161to je bilo po ku\u0107ama - odvedu u roblje.\n34:30 Jakov re\u010de \u0160imunu i Leviju: \"Uveli ste me u nepriliku omraziv\u0161i me stanovnicima zemlje, Kanaancima i Peri\u017eanima. Ako se ujedine protiv mene i napadnu me, dok je nas ovako malo na broj, istrijebit \u0107e me s mojim domom.\"\n34:31 Oni odgovore: \"Zar da prema na\u0161oj sestri postupaju kao prema kakvoj bludnici?\"\n35:1 Bog re\u010de Jakovu: \"Ustani, idi gore u Betel te ondje ostani! Na\u010dini ondje \u017ertvenik Bogu koji ti se objavio kad si bje\u017eao od svoga brata Ezava!\"\n35:2 I Jakov re\u010de svojoj obitelji i svima koji bijahu s njime: \"Odbacite tu\u0111e kumire koji se nalaze u va\u0161oj sredini; o\u010distite se i preobucite.\n35:3 Idemo gore u Betel; ondje \u0107u na\u010diniti \u017ertvenik Bogu, koji me usli\u0161ao kad sam bio u nevolji i sa mnom bio na putu kojim sam hodio.\"\n35:4 Oni predaju Jakovu sve tu\u0111e kumire \u0161to su ih imali i nau\u0161nice \u0161to su bile o njihovim u\u0161ima, pa ih Jakov zakopa pod hrast kod \u0160ekema.\n35:5 Kad su se zaputili, strah od Boga spopadne okoli\u0161na mjesta, tako da nisu i\u0161li u potjeru za Jakovljevim sinovima.\n35:6 Jakov stigne u Luz, to jest Betel, u zemlji kanaanskoj, i sav puk \u0161to je bio s njim.\n35:7 Ondje sagradi \u017ertvenik i mjesto nazva El Betel, jer mu se ondje Bog objavio kad on bje\u017ea\u0161e pred svojim bratom Ezavom.\n35:8 Tada umre Rebekina dojilja Debora te je sahrani\u0161e pod Betelom, pod hrastom, koji se otad zove \"Tu\u017eni hrast\".\n35:9 Bog se opet objavi Jakovu kad je stigao iz Padan Arama, te ga blagoslovi.\n35:10 Bog mu re\u010de: \"Ime ti je Jakov, ali se odsad ne\u0107e\u0161 zvati Jakov nego \u0107e Izrael biti tvoje ime.\" Tako ga prozva Izraelom.\n35:11 Onda mu Bog re\u010de: \"Ja sam El \u0160adaj - Bog Svesilni! Budi rodan i mno\u017ei se! Od tebe pote\u0107i \u0107e narod, mno\u0161tvo naroda, i kraljevi iz tvog \u0107e iza\u0107i krila.\n35:12 Zemlju \u0161to je dadoh Abrahamu i Izaku tebi predajem; i potomstvu tvojem poslije tebe zemlju \u0107u ovu dati.\"\n35:13 A onda Bog ode od njega gore.\n35:14 Na mjestu gdje je Bog s njim govorio Jakov uspravi stup, stup od kamena; na njemu prinese \u017ertvu i izli ulja.\n35:15 A mjesto gdje mu je Bog govorio Jakov nazva Betel.\n35:16 Potom odu iz Betela. Jo\u0161 bija\u0161e malo puta do Efrate, a Rahela se na\u0111e pri poro\u0111aju. Napali je te\u0161ki trudovi.\n35:17 Kad su joj poro\u0111ajni bolovi bili najte\u017ei, re\u010de joj babica: \"Ne boj se jer ti je i ovo sin!\"\n35:18 Kad se rastavljala s du\u0161om - jer umira\u0161e Rahela - nadjenu sinu ime Ben Oni; ali ga otac prozva Benjamin.\n35:19 Tako umrije Rahela. Sahrane je na putu u Efratu, to jest Betlehem.\n35:20 A na njezinu grobu Jakov podigne spomenik - onaj \u0161to je na Rahelinu grobu do danas.\n35:21 Izrael krenu dalje te razape svoj \u0161ator s onu stranu Migdal-Edera.\n35:22 Dok je Izrael boravio u onom kraju, ode Ruben i legne s Bilhom, prile\u017enicom svoga oca. Sazna za to Izrael. Izrael je imao dvanaest sinova.\n35:23 S Leom: Rubena, koji je Jakovljev prvoro\u0111enac, \u0160imuna, Levija, Judu, Jisakara i Zebuluna;\n35:24 s Rahelom: Josipa i Benjamina;\n35:25 s Bilhom, Rahelinom slu\u0161kinjom: Dana i Naftalija;\n35:26 sa Zilpom, slu\u0161kinjom Leinom: Gada i A\u0161era. To su Jakovljevi sinovi \u0161to su mu se rodili u Padan Aramu.\n35:27 Jakov do\u0111e k svome ocu Izaku u Mamru u Kirjat Arbu, to je Hebron - gdje su boravili Abraham i Izak kao prido\u0161lice.\n35:28 Kad je Izaku bilo sto i osamdeset godina, umrije.\n35:29 Izak izdahne i umre, starac i godinama zasi\u0107en, te bude pridru\u017een svojim precima. Sahrane ga njegovi sinovi, Ezav i Jakov.\n36:1 Ovo su potomci Ezava, koji se zvao i Edom.\n36:2 Ezav je uzeo sebi \u017eene od kanaanskih djevojaka: Adu, k\u0107er Hetita Elona; Oholibamu, k\u0107er Ane, unuku Sibeona Horijca;\n36:3 i Basematu, k\u0107er Ji\u0161maelovu, sestru Nebajotovu.\n36:4 Ada Ezavu rodi Elifaza, a Basemata rodi Reuela,\n36:5 Oholibama rodi Jeu\u0161a, Jalama i Koraha. To su Ezavovi sinovi koji se rodi\u0161e u zemlji kanaanskoj.\n36:6 Ezav uzme svoje \u017eene, svoje sinove, svoje k\u0107eri, svu \u010deljad svoga doma; svoju stoku - krupnu i sitnu; svu imovinu \u0161to ju je namakao u zemlji kanaanskoj, pa ode u zemlju seirsku, daleko od svog brata Jakova.\n36:7 Njihov se, naime, posjed jako uve\u0107ao te nisu mogli ostati zajedno: kraj u kojem su boravili nije ih mogao izdr\u017eavati zbog njihova blaga.\n36:8 Tako se Ezav - Edom nazvani - naseli u brdskom kraju Seiru.\n36:9 Ovo je, dakle, potomstvo Ezava, praoca Edomaca, u brdskom kraju Seiru.\n36:10 Ovo su imena Ezavovih sinova: Elifaz, sin Ezavove \u017eene Ade; Reuel, sin Ezavove \u017eene Basemate.\n36:11 Elifazovi su sinovi bili: Teman, Omar, Sefo, Gatam i Kenaz.\n36:12 Timna je bila ino\u010da Ezavova sina Elifaza; ona je Elifazu rodila Amaleka. To su potomci Ezavove \u017eene Ade.\n36:13 A ovo su sinovi Reuelovi: Nahat, Zerah, \u0160ama i Miza. Oni su bili sinovi Ezavove \u017eene Basemate.\n36:14 A ovo su opet sinovi Ezavove \u017eene Oholibame, Anine k\u0107eri, unuke Sibeonove; ona je Ezavu rodila Jeu\u0161a, Jalama i Koraha.\n36:15 Ovo su rodovske glave Ezavovih potomaka. Potomci Ezavova prvoro\u0111enca Elifaza: knez Teman, knez Omar, knez Sefo, knez Kenaz,\n36:16 knez Korah, knez Gatam i knez Amalek. To su rodovski glavari Elifazovi u zemlji edomskoj; to su potomci Adini.\n36:17 A ovo su potomci Ezavova sina Reuela: knez Nahat, knez Zerah, knez \u0160ama i knez Miza. To su rodovski glavari Reuelovi u zemlji edomskoj; to su potomci Ezavove \u017eene Basemate.\n36:18 A ovo su potomci Ezavove \u017eene Oholibame: knez Jeu\u0161, knez Jalam i knez Korah. To su rodovski glavari Ezavove \u017eene Oholibame, k\u0107eri Anine.\n36:19 To su bili sinovi Ezava-Edoma, njihovi knezovi.\n36:20 A ovo su sinovi Seira Horijca, \u017eitelji one zemlje: Lotan, \u0160obal, Sibeon, Ana,\n36:21 Di\u0161on, Eser i Di\u0161an. To su koljenovi\u0107i Horijci, sinovi Seirovi, u zemlji edomskoj.\n36:22 Lotanovi sinovi bili su: Hori i Hemam; a sestra Lotanova bila je Timna.\n36:23 Ovo su bili sinovi \u0160obalovi: Alvan, Manahat, Ebal, \u0160efo i Onam.\n36:24 Sinovi Sibeonovi bijahu Aja i Ana. Ana je onaj koji je na\u0161ao vru\u0107a vrela u pustari dok je \u010duvao magarad svoga oca Sibeona.\n36:25 Ovo su bila djeca Ane: sin Di\u0161on i Anina k\u0107i Oholibama.\n36:26 Ovo su bili sinovi Di\u0161onovi: Hemdan, E\u0161ban, Jitran i Keran.\n36:27 Ovo su bili sinovi Eserovi: Bilhan, Zaavan i Akan.\n36:28 A sinovi Di\u0161anovi bili su: Uz i Aran.\n36:29 Ovo su knezovi Horijaca: knez Lotan, knez \u0160obal, knez Sibeon, knez Ana,\n36:30 knez Di\u0161on, knez Eser i knez Di\u0161an. To su bili knezovi Horijaca, glavar za glavarom, u zemlji seirskoj.\n36:31 Evo kraljeva koji su kraljevali u edomskoj zemlji prije nego je zavladao kralj sinova Izraelovih.\n36:32 Beorov sin Bela vladao je u Edomu; njegov se grad zvao Dinhaba.\n36:33 Kad je umro Bela, na njegovo se mjesto zakraljio Jobab, sin Zeraha iz Bosre.\n36:34 Kad je umro Jobab, zakraljio se na njegovo mjesto Hu\u0161am iz temanske zemlje.\n36:35 Kad je umro Hu\u0161am, zakraljio se na njegovo mjesto Bedadov sin Hadad, koji je potukao Midjance na Moapskom polju. Ime je njegovu gradu bilo Avit.\n36:36 Kad je umro Hadad, zakraljio se na njegovo mjesto Samla iz Masreke.\n36:37 Kad je umro Samla, zakraljio se na njegovo mjesto \u0160aul iz Rehobota na Rijeci.\n36:38 Kad umrije \u0160aul, zavlada Baal Hanan, Akborov sin.\n36:39 Kad je umro Baal Hanan, Akborov sin, vlada\u0161e Hadad. Ime je njegovu gradu bilo Pai. \u017dena mu se zvala Mehetabela. Bila je k\u0107i Matredova, iz Me Zahaba.\n36:40 Ovo su imena Ezavovih knezova s njihovim nazivima po rodovima i smje\u0161taju: knez Timna, knez Alva, knez Jetet,\n36:41 knez Oholibama, knez Ela, knez Pinon,\n36:42 knez Kenaz, knez Teman, knez Mibzar,\n36:43 knez Magdiel i knez Iram. To su bili knezovi edomski, prema njihovim naseljima u zemlji koju su zaposjeli. To je Ezav, praotac Edomaca.\n37:1 A Jakov se bija\u0161e nastanio u zemlji gdje je njegov otac boravio kao prido\u0161lica - u zemlji kanaanskoj.\n37:2 Evo nasljedstva Jakovljeva. Kao mladi\u0107, u dobi od sedamnaest godina, Josip je \u010duvao stada sa svojom bra\u0107om, sinovima Bilhe i Zilpe, koje bijahu \u017eene njegova oca. Josip je ocu svome donosio zle glasove o njima.\n37:3 Izrael je volio Josipa vi\u0161e nego ijednog svoga sina jer je bio dijete njegove stara\u010dke dobi; i on mu napravi ki\u0107enu haljinu.\n37:4 Kako njegova bra\u0107a opaze da ga njihov otac voli vi\u0161e od svih drugih svojih sinova, zamrze ga toliko da mu nisu mogli ni prijaznu rije\u010d progovoriti.\n37:5 Jednom Josip usni san i kaza ga svojoj bra\u0107i, a oni ga zbog toga jo\u0161 vi\u0161e zamrze.\n37:6 \"Poslu\u0161ajte\", re\u010de im, \"san \u0161to sam ga usnio!\n37:7 Pomislite! Vezali smo nasred polja snopove, kadli se najednom moj snop uspravi i stade uzgor. Uto se va\u0161i snopovi okupe okolo i duboko se poklone mom snopu.\"\n37:8 Njegova ga bra\u0107a upita\u0161e: \"Kani\u0161 li nad nama zakraljevati? Ho\u0107e\u0161 li nam biti gospodar?\" I jo\u0161 ga vi\u0161e zamrze zbog njegova pri\u010danja o snovima.\n37:9 Usni on jo\u0161 jedan san te ga ispri\u010da svojoj bra\u0107i: \"Jo\u0161 sam jedan san usnuo. Pazite! Sunce, mjesec i jedanaest zvijezda duboko mi se klanjahu!\"\n37:10 Kad je to ispri\u010dao svome ocu, ukori ga otac i re\u010de mu: \"\u0160to zna\u010di taj san \u0161to si ga usnuo? Zar \u0107emo do\u0107i ja, tvoja majka i tvoja bra\u0107a pa ti se do zemlje klanjati?\"\n37:11 I dok su bra\u0107a od zavisti bila ljuta na nj, njegov je otac razmi\u0161ljao o svemu.\n37:12 Jednom njegova bra\u0107a odu \u010duvati o\u010deva stada blizu \u0160ekema.\n37:13 Izrael re\u010de Josipu: \"Tvoja bra\u0107a \u010duvaju stada kod \u0160ekema, pa hajde da te po\u0161aljem k njima.\" On mu odgovori: \"Dobro, idem.\"\n37:14 Potom \u0107e mu otac: \"Hajde i vidi kako su ti bra\u0107a i stoka pa mi javi.\" Tako ga otpremi iz doline Hebrona, i on stigne u \u0160ekem.\n37:15 Neki \u010dovjek na\u0111e ga gdje luta poljem pa ga upita: \"\u0160to tra\u017ei\u0161?\"\n37:16 \"Tra\u017eim bra\u0107u\", odgovori. \"Mo\u017ee\u0161 li mi kazati gdje \u010duvaju stada?\"\n37:17 A \u010dovjek re\u010de: \"Odavde su oti\u0161li. \u010cuo sam ih gdje govore: 'Hajdemo u Dotan.'\" Tako Josip ode za svojom bra\u0107om i na\u0111e ih u Dotanu.\n37:18 Oni ga opaze izdaleka; prije nego im se pribli\u017eio, po\u010dnu se dogovarati da ga ubiju.\n37:19 I jedan drugom re\u010de: \"Eno sti\u017ee onaj sanjar!\n37:20 Hajde da ga sad ubijemo i bacimo u kakvu \u010datrnju! Mo\u017eemo kazati da ga je pro\u017edrla divlja zvijer. Vidjet \u0107emo \u0161to \u0107e biti od njegovih snova!\"\n37:21 Ali kad je to \u010duo Ruben, poku\u0161a da ga izbavi iz njihovih \u0161aka. I re\u010de: \"Nemojmo oduzimati njegova \u017eivota!\n37:22 Ne prolijevajte krvi\" - dalje je govorio Ruben. \"Bacite ga u \u010datrnju u pustari; ali ne di\u017eite na nj ruke!\" Htio ga je tako izbaviti iz njihovih \u0161aka i odvesti ocu.\n37:23 Ali kad je Josip stigao bra\u0107i, oni s Josipa svuku njegovu haljinu, haljinu ki\u0107enu \u0161to je bila na njemu;\n37:24 pograbe ga i bace u \u010datrnju. \u010catrnja je bila prazna; nije bilo u njoj vode.\n37:25 Potom sjednu da ru\u010daju. Kako podignu svoje o\u010di, opaze povorku Ji\u0161maelaca gdje dolazi iz Gileada. Deve su im nosile mirodije, balzam i mirisavu smolu da ih preprodaju u Egipat.\n37:26 Tada re\u010de Juda svojoj bra\u0107i: \"\u0160to \u0107emo posti\u0107i ako ubijemo svog brata a krv njegovu sakrijemo?\n37:27 Hajde da ga prodamo Ji\u0161maelcima; ali ne di\u017eimo na nj ruke. T\u00d3a on je na\u0161 brat, na\u0161e meso.\" Bra\u0107a ga poslu\u0161aju.\n37:28 Uto nai\u0111u ljudi, midjanski trgovci. Bra\u0107a izvuku Josipa iz \u010datrnje i prodaju ga za dvadeset srebrnika Ji\u0161maelcima, a oni Josipa dovedu u Egipat.\n37:29 Kad se Ruben vratio k \u010datrnji i vidio da Josipa nema u \u010datrnji, razdere svoju odje\u0107u.\n37:30 A kad se vratio svojoj bra\u0107i, povika: \"Dje\u010daka nema! Kamo \u0107u ja sad?\"\n37:31 A oni uzmu Josipovu haljinu, zakolju jedno kozle i haljinu zamo\u010de u krv.\n37:32 Ki\u0107enu haljinu otpreme ocu i poru\u010de: \"Ovo smo na\u0161li; gledaj je li ovo haljina tvoga sina ili nije.\"\n37:33 Prepozna je on pa re\u010de: \"Haljina je moga sina! Divlja ga je zvijer rastrgla! Na komade je Josip rastrgan!\"\n37:34 I razdere Jakov svoje haljine, stavi pokorni\u010dku kostrijet oko bokova i dugo vremena oplakiva\u0161e svoga sina.\n37:35 Svi su ga njegovi sinovi i sve njegove k\u0107eri nastojali utje\u0161iti, ali se on ne moga\u0161e utje\u0161iti. Govorio je: \"Ne, si\u0107i \u0107u k svome sinu u \u0160eol tuguju\u0107i!\" Tako ga je oplakivao njegov otac.\n37:36 A Midjanci ga prodaju u Egipat Potifaru, dvoraninu faraonovu, zapovjedniku stra\u017ee.\n38:1 Otprilike u to vrijeme Juda ode od svoje bra\u0107e te okrenu nekom Adulamcu komu ime bija\u0161e Hira.\n38:2 Tu Juda zapazi k\u0107er jednog Kanaanca - zvao se \u0160ua - i njome se o\u017eeni. Pri\u0111e njoj\n38:3 te ona za\u010de i rodi sina, komu dade ime Er.\n38:4 Opet ona za\u010de, rodi sina i dade mu ime Onan.\n38:5 Jo\u0161 jednog sina rodi te mu nadjene ime \u0160ela. Nalazila se u Kezibu kad je njega rodila.\n38:6 Juda o\u017eeni svoga prvoro\u0111enca Era djevojkom kojoj bija\u0161e ime Tamara.\n38:7 Ali Judin prvoro\u0111enac Er uvrijedi Jahvu i Jahve ga pogubi.\n38:8 Tada re\u010de Juda Onanu: \"Pri\u0111i k udovici svoga brata, izvr\u0161i prema njoj djeversku du\u017enost i tako o\u010duvaj lozu svome bratu!\"\n38:9 Ali Onan, znaju\u0107i da se sjeme ne\u0107e ra\u010dunati kao njegovo, ispu\u0161ta\u0161e ga na zemlju kad god bi pri\u0161ao bratovoj udovici, tako da ne dade potomstva svome bratu.\n38:10 To \u0161to je \u010dinio uvrijedilo je Jahvu, pa i njega pogubi.\n38:11 Onda Juda re\u010de svojoj nevjesti Tamari: \"Ostani kao udovica u domu svoga oca dok poodraste moj sin \u0160ela.\" Bojao se, naime, da bi i on mogao umrijeti kao i njegova bra\u0107a. I tako Tamara ode da \u017eivi u o\u010devu domu.\n38:12 Dugo vremena poslije toga umre \u0160uina k\u0107i, Judina \u017eena. Kad je pro\u0161lo vrijeme \u017ealosti, Juda ode, zajedno sa svojim prijateljem Adulamcem Hirom, u Timnu da stri\u017ee svoje ovce.\n38:13 Obavijeste Tamaru: \"Eno ti je svekar\", reko\u0161e joj, \"na putu u Timnu da stri\u017ee ovce.\"\n38:14 Ona svu\u010de udovi\u010dko ruho, navu\u010de koprenu i zamota se pa sjede na ulazu u Enajim, \u0161to je na putu k Timni. Vidjela je, naime, da je \u0160ela odrastao, ali nju jo\u0161 ne uda\u0161e za nj.\n38:15 Kad je Juda opazi, pomisli da je bludnica, jer je bila pokrila lice.\n38:16 Svrati se on k njoj i re\u010de: \"Daj da ti pri\u0111em!\" Nije znao da mu je nevjesta. A ona odgovori: \"\u0160to \u0107e\u0161 mi dati da u\u0111e\u0161 k meni?\"\n38:17 \"Spremit \u0107u ti jedno kozle od svoga stada\", odgovori. \"Treba da ostavi\u0161 jam\u010devinu dok ga ne po\u0161alje\u0161.\"\n38:18 A on zapita: \"Kakvu jam\u010devinu da ti ostavim?\" Ona odgovori: \"Svoj pe\u010datnjak o vrpci i \u0161tap \u0161to ti je u ruci.\" Dade joj jedno i drugo, a onda pri\u0111e k njoj i ona po njem za\u010de.\n38:19 Potom ona ustade i ode; skide sa sebe koprenu i opet se odjenu u svoje udovi\u010dko ruho.\n38:20 Uto Juda po\u0161alje kozle po svom prijatelju Adulamcu da iskupi jam\u010devinu iz ruku \u017eene, ali je nije mogao na\u0107i.\n38:21 Upita ljude u mjestu: \"Gdje je bludnica \u0161to se nalazila uz put u Enajim?\" Oni mu odgovore: \"Ovdje nije nikad bilo bludnice.\"\n38:22 Tako se on vrati k Judi pa re\u010de: \"Nisam je mogao na\u0107i. Osim toga, ljudi mi u mjestu reko\u0161e da ondje nije nikad bilo bludnice.\"\n38:23 Onda re\u010de Juda: \"Da ne ostanemo za ruglo, neka ih dr\u017ei! Slao sam joj, eto, ovo kozle, ali je ti nisi na\u0161ao.\"\n38:24 Otprilike poslije tri mjeseca doneso\u0161e vijest Judi: \"Tvoja nevjesta Tamara odala se bludni\u0161tvu; \u010dak je u bludni\u010denju i za\u010dela.\" \"Izvedite je\", naredi Juda, \"pa neka se spali!\"\n38:25 Dok su je izvodili, ona poru\u010di svekru: \"Za\u010dela sam po \u010dovjeku \u010dije je ovo.\" Jo\u0161 doda: \"Vidi \u010diji je ovaj pe\u010datnjak o vrpci i ovaj \u0161tap!\"\n38:26 Juda ih prepozna pa re\u010de: \"Ona je pravednija nego ja, koji joj nisam dao svoga sina \u0160elu.\" Ali vi\u0161e s njom nije imao posla.\n38:27 Kad joj je do\u0161lo vrijeme da rodi, poka\u017ee se da nosi blizance.\n38:28 Dok je ra\u0111ala, jedan od njih pru\u017ei ruku van. Nato babica prive\u017ee za njegovu ruku crven konac govore\u0107i: \"Ovaj je izi\u0161ao prvi.\"\n38:29 Ali ba\u0161 tada on uvu\u010de ruku te izi\u0111e njegov brat. A ona re\u010de: \"Kakav li proder napravi!\" Stoga mu nadjenu ime Peres.\n38:30 Poslije izi\u0111e njegov brat koji je oko ruke imao crveni konac. Njemu dado\u0161e ime Zerah.\n39:1 Josipa dovedo\u0161e u Egipat. Tu ga od Ji\u0161maelaca koji su ga onamo doveli kupi Egip\u0107anin Potifar, dvoranin faraonov i zapovjednik njegove tjelesne stra\u017ee.\n39:2 Jahve je bio s Josipom, zato je u svemu imao sre\u0107u: Egip\u0107anin ga uzme k sebi u ku\u0107u.\n39:3 Vidje njegov gospodar da je Jahve s njim i da svemu \u0161to mu ruka poduzme Jahve daje uspjeh;\n39:4 zavolje on Josipa, uze ga za dvoranina i postavi ga za upravitelja svoga doma i povjeri mu sav svoj imetak.\n39:5 I otkad mu je povjerio upravu svoga doma i svega svog imetka, blagoslovi Jahve dom Egip\u0107aninov zbog Josipa: blagoslov Jahvin bija\u0161e na svemu \u0161to je imao - u ku\u0107i i u polju.\n39:6 I tako sve svoje prepusti brizi Josipovoj te se vi\u0161e ni za \u0161to nije brinuo, osim za jelo \u0161to je jeo. A Josip je bio mladi\u0107 stasit i nao\u010dit.\n39:7 Poslije nekog vremena \u017eena njegova gospodara zagleda se u Josipa i re\u010de mu: \"Legni sa mnom!\"\n39:8 On se oprije i re\u010de \u017eeni svoga gospodara: \"Gledaj! Otkako sam ja ovdje, moj se gospodar ne brine ni za \u0161to u ku\u0107i; sve \u0161to ima meni je povjerio.\n39:9 On u ovoj ku\u0107i nema vi\u0161e vlasti negoli ja i ni\u0161ta mi ne krati, osim tebe, jer si njegova \u017eena. Pa kako bih ja mogao u\u010diniti tako veliku opa\u010dinu i sagrije\u0161iti protiv Boga!\"\n39:10 Iako je Josipa salijetala iz dana u dan, on nije pristajao da uz nju legne; nije joj prilazio.\n39:11 Jednog dana Josip u\u0111e u ku\u0107u na posao. Kako nikog od slu\u017ein\u010dadi nije bilo u ku\u0107i,\n39:12 ona ga uhvati za ogrta\u010d i re\u010de: \"Legni sa mnom!\" Ali on ostavi svoj ogrta\u010d u njezinoj ruci, otr\u017ee se i pobje\u017ee van.\n39:13 Vidjev\u0161i ona da je u njezinoj ruci ostavio ogrta\u010d i pobjegao van,\n39:14 zovne svoje sluge te im re\u010de: \"Gledajte! Trebalo je da nam dovede jednog Hebrejca da se s nama poigrava. Taj k meni do\u0111e da sa mnom legne, ali sam ja na sav glas zaviknula.\n39:15 A \u010dim je \u010duo kako vi\u010dem, ostavi svoj ogrta\u010d pokraj mene i pobje\u017ee van.\"\n39:16 Uza se je dr\u017eala njegov ogrta\u010d dok mu je gospodar do\u0161ao ku\u0107i.\n39:17 Onda i njemu kaza istu pri\u010du: \"Onaj sluga Hebrejac koga si nam doveo do\u0111e k meni da sa mnom ljubaka!\n39:18 Ali \u010dim je \u010duo kako vi\u010dem, ostavi svoj ogrta\u010d pokraj mene i pobje\u017ee van.\"\n39:19 Kad je njegov gospodar \u010duo pripovijest svoje \u017eene koja re\u010de: \"Eto, tako sa mnom tvoj sluga\", razgnjevi se.\n39:20 Gospodar pograbi Josipa i baci ga u tamnicu - tamo gdje su bili zatvoreni kraljevi utamni\u010denici. I osta u tamnici.\n39:21 Ali je Jahve bio s njim, iskaza naklonost Josipu te on na\u0111e milost u o\u010dima upravitelja tamnice.\n39:22 Tako upravitelj tamnice preda u Josipove ruke sve utamni\u010denike koji su se nalazili u tamnici; i ondje se ni\u0161ta nije radilo bez njega.\n39:23 Budu\u0107i da je Jahve bio s njim, upravitelj tamnice nije nadgledao ni\u0161ta \u0161to je Josipu bilo povjereno: Jahve bija\u0161e s njim, i \u0161to god bi poduzeo, Jahve bi to okrunio uspjehom.\n40:1 Poslije toga peharnik se i pekar egipatskog kralja ogrije\u0161e o svoga gospodara, kralja egipatskog.\n40:2 Faraon se razljuti na svoja dva dvoranina, glavnog peharnika i glavnog pekara,\n40:3 te ih stavi u zatvor, u zgradu zapovjednika tjelesne stra\u017ee - u istu tamnicu gdje je i Josip bio zatvoren.\n40:4 Zapovjednik tjelesne stra\u017ee odredi Josipa da ih poslu\u017euje. Po\u0161to su proveli u zatvoru neko vrijeme,\n40:5 obojica njih - peharnik i pekar egipatskog kralja, utamni\u010denici - usnu san jedne te iste no\u0107i. Svaki je usnuo svoj san; i svaki je san imao svoje zna\u010denje.\n40:6 Kad je Josip ujutro do\u0161ao k njima, opazi da su neraspolo\u017eeni.\n40:7 Upita faraonove dvorane koji su bili s njim u zatvoru u zgradi njegova gospodara: \"Za\u0161to ste danas tako poti\u0161teni?\"\n40:8 Odgovore mu: \"Sne smo usnuli, ali nikog nema da nam ih protuma\u010di.\" Josip im re\u010de: \"Zar tuma\u010denje ne spada na Boga? Dajte, pri\u010dajte mi!\"\n40:9 Onda je glavni peharnik ispripovjedio Josipu svoj san: \"Sanjao sam da je preda mnom lozov trs.\n40:10 Na trsu bile tri mladice. I tek \u0161to je propupao, procvjeta i na njegovim grozdovima sazru bobe.\n40:11 Kako sam u ruci dr\u017eao faraonov pehar, uzmem gro\u017e\u0111a, istije\u0161tim ga u faraonov pehar, a onda stavim pehar u faraonovu ruku.\"\n40:12 Josip mu re\u010de: \"Ovo ti je zna\u010denje: tri mladice tri su dana.\n40:13 Poslije tri dana faraon \u0107e te pomilovati i vratiti na tvoje mjesto; opet \u0107e\u0161 stavljati pehar faraonu u ruku, kao i prije, dok si mu bio peharnik.\n40:14 Kada ti bude opet dobro, sjeti se da sam i ja bio s tobom, pa mi u\u010dini ovu uslugu: spomeni me faraonu i poku\u0161aj me izvesti iz ove ku\u0107e.\n40:15 Jer, zbilja, bio sam silom odveden iz zemlje Hebreja; ni ovdje nisam ni\u0161ta skrivio, a baci\u0161e me u tamnicu.\"\n40:16 Kad je glavni pekar vidio kako je Josip dao dobro tuma\u010denje, re\u010de mu: \"Usnuh da su mi na glavi tri bijele ko\u0161are.\n40:17 U najgornjoj bilo svakovrsna peciva \u0161to ga pekar pripravlja faraonu, ali su ptice jele iz ko\u0161are povrh moje glave.\"\n40:18 Josip odgovori: \"Ovo je zna\u010denje: tri ko\u0161are tri su dana.\n40:19 Poslije tri dana faraon \u0107e uzdi\u0107i tvoju glavu i o drvo te objesiti te \u0107e ptice jesti meso s tebe.\"\n40:20 I zaista, tre\u0107ega dana, kad je faraon priredio gozbu za sve svoje slu\u017ebenike - bio mu je ro\u0111endan - iz sredine svojih slu\u017ebenika izlu\u010di glavnog peharnika i glavnog pekara.\n40:21 Vrati glavnog peharnika u peharni\u010dku slu\u017ebu te je i dalje stavljao pehar u faraonovu ruku,\n40:22 a glavnog pekara objesi, kako je Josip protuma\u010dio.\n40:23 Ipak se glavni peharnik nije sjetio Josipa - zaboravio je na nj.\n41:1 Poslije dvije godine usnu faraon da stoji pokraj Nila.\n41:2 Iz Nila izi\u0111e sedam krava, lijepih i debelih; pasle su po \u0161a\u0161u.\n41:3 Ali odmah poslije njih iz Nila izi\u0111e sedam drugih krava, ru\u017enih i mr\u0161avih, te stanu uz one krave na obali Nila.\n41:4 Ru\u017ene i mr\u0161ave krave po\u017ederu ono sedam lijepih i pretilih, i uto se faraon probudi.\n41:5 Opet zaspi te usnu drugi san: sedam punih i jedrih klasova izraste na jednoj stabljici.\n41:6 Ali, eto, poslije njih uzraste sedam klasova \u0161turih, isto\u010dnjakom opaljenih.\n41:7 \u0160turi klasovi pro\u017edru sedam jedrih i punih klasova. I faraon se probudi, i gle: bio je to san.\n41:8 Ujutro faraon bija\u0161e uznemiren u du\u0161i, pa pozva sve \u010darobnjake i sve mudrace egipatske: ispri\u010da im faraon svoje sne, ali mu ih nitko nije mogao protuma\u010diti.\n41:9 Onda progovori faraonov glavni peharnik: \"Moram danas spomenuti jedan svoj propust.\n41:10 Jednom, kad se faraon razljutio na svoje slu\u017ebenike, mene i glavnog pekara stavio je u zatvor u zgradi glavnog upravitelja.\n41:11 Usnusmo san iste no\u0107i, i ja i on, ali je svaki od nas usnuo san drugog zna\u010denja.\n41:12 Onda je s nama bio neki mladi Hebrej, sluga zapovjednika stra\u017ee. Ispri\u010dasmo njemu svoje sne, a on nam ih protuma\u010di: kaza svakom zna\u010denje njegova sna.\n41:13 Kako nam ih je protuma\u010dio, tako nam se i dogodilo: mene vrati\u0161e na moje mjesto, a onoga objesi\u0161e.\"\n41:14 Faraon odmah po\u0161alje po Josipa; izvuku ga br\u017ee-bolje iz tamnice; o\u0161i\u0161aju mu kosu, obuku novo odijelo i on stupi pred faraona.\n41:15 Onda faraon re\u010de Josipu: \"Usnuo sam san, a nitko ga ne mo\u017ee protuma\u010diti. \u010cuo sam o tebi da mo\u017ee\u0161 protuma\u010diti san \u010dim ga \u010duje\u0161.\"\n41:16 \"Ni\u0161ta ja ne mogu\", odgovori Josip faraonu, \"nego \u0107e Bog dati pravi odgovor faraonu.\"\n41:17 Onda je faraon pripovjedao Josipu: \"U svom snu stojim na obali Nila.\n41:18 I gle! Iz Nila izi\u0111e sedam debelih i lijepih krava. Pasle su po \u0161a\u0161u.\n41:19 Poslije njih iza\u0111e drugih sedam krava. Bile su mr\u0161ave, vrlo ru\u017ene i ko\u0161tunjave. Jo\u0161 nikad ne vidjeh onako ru\u017enih krava u svoj zemlji egipatskoj!\n41:20 I sedam mr\u0161avih i ru\u017enih krava pro\u017edru prvih sedam debelih krava.\n41:21 Pa iako su ih progutale, nije se vidjelo da im je \u0161to u trbuhu: bile su ru\u017ene kao i prije. Uto se probudim.\n41:22 Zatim sam u snu vidio kako na jednoj stabljici uzraste sedam punih i lijepih klasova.\n41:23 Ali poslije njih uzraste sedam klasova zgr\u010denih, \u0161turih, isto\u010dnjakom opaljenih.\n41:24 I \u0161turi klasovi pro\u017edru sedam jedrih klasova. Kazao sam ovo i vra\u010darima, ali nema nikoga da mi razjasni.\"\n41:25 Onda Josip re\u010de faraonu: \"Faraonov je san samo jedan: Bog javlja faraonu \u0161to kani u\u010diniti.\n41:26 Sedam lijepih krava, to je sedam godina; sedam lijepih klasova opet je sedam godina. Tako je samo jedan san.\n41:27 Sedam mr\u0161avih i ru\u017enih krava poslije njih, a tako i sedam praznih, isto\u010dnjakom opaljenih klasova, ozna\u010duje sedam gladnih godina.\n41:28 To je ono \u0161to sam ve\u0107 faraonu rekao: Bog objavljuje faraonu \u0161to kani u\u010diniti.\n41:29 Dolazi, evo, sedam godina velikog obilja svoj zemlji egipatskoj.\n41:30 A poslije njih nastat \u0107e sedam gladnih godina, kada \u0107e se zaboraviti sve obilje u zemlji egipatskoj.\n41:31 Kako glad bude harala zemljom, ne\u0107e se ni znati da je u zemlji bilo obilje - zbog gladi koja \u0107e do\u0107i - jer \u0107e biti vrlo velika.\n41:32 A \u0161to se faraonov san ponovio, zna\u010di da se Bog na to zaista odlu\u010dio i da \u0107e to uskoro provesti.\n41:33 Zato neka faraon izabere sposobna i mudra \u010dovjeka te ga postavi nad zemljom egipatskom.\n41:34 Nadalje, neka se faraon pobrine da postavi nadglednika u zemlji koji \u0107e k\u00d3upiti petinu sve \u017eetve u zemlji egipatskoj za sedam godina obilja.\n41:35 Neka skupljaju od svakog \u017eita za sedam dobrih godina \u0161to dolaze; neka s ovla\u0161tenjem faraonovim sabiru \u017eito za hranu i pohranjuju ga po gradovima.\n41:36 Neka zalihe slu\u017ee za hranu u zemlji za sedam godina gladi \u0161to \u0107e sna\u0107i zemlju egipatsku, tako da za gladi zemlja ne propadne.\"\n41:37 Svidje se odgovor faraonu i svim njegovim slu\u017ebenicima.\n41:38 Zato faraon re\u010de svojim slu\u017ebenicima: \"Zar bismo mogli na\u0107i drugoga kao \u0161to je on, \u010dovjeka koji bi bio tako obdaren duhom Bo\u017ejim?\"\n41:39 A onda faraon re\u010de Josipu: \"Otkako je sve to Bog tebi otkrio, nikoga nema sposobna i mudra kao \u0161to si ti.\n41:40 Ti \u0107e\u0161 biti upravitelj moga dvora: sav \u0107e se moj narod pokoravati tvojim naredbama. Jedino prijestoljem ja \u0107u biti ve\u0107i od tebe.\n41:41 Postavljam te, evo,\" re\u010de faraon Josipu, \"nad svom zemljom egipatskom.\"\n41:42 Poslije toga skine faraon sa svoje ruke pe\u010datni prsten i stavi ga Josipu na ruku. Zatim zaodjene Josipa odje\u0107om od najljep\u0161e tkanine, a o vrat mu objesi zlatan lanac.\n41:43 Vozio se on u kolima kao njegov zamjenik, a pred njim klicahu: \"Abrek! Na koljena!\" Tako ga postavi nad svu zemlju egipatsku.\n41:44 Jo\u0161 faraon re\u010de Josipu: \"Premda sam ja faraon, ne\u0107e nitko di\u0107i svoje ruke ni noge bez tvog odobrenja u svoj zemlji egipatskoj.\"\n41:45 Faraon nazva Josipa \"Safenat Paneah\", a za \u017eenu mu dade Asenatu, k\u0107er Poti-Fere, sve\u0107enika u Onu. I Josip postade poznat po zemlji egipatskoj.\n41:46 Josipu je bilo trideset godina kad je stupio u slu\u017ebu faraona, kralja egipatskog. A oti\u0161av\u0161i Josip ispred faraona, putovao je po svoj zemlji egipatskoj.\n41:47 Za sedam rodnih godina zemlja je ra\u0111ala u obilju;\n41:48 on je - u tih sedam godina \u0161to ih je egipatska zemlja u\u017eivala - k\u00d3upio od razli\u010dite ljetine i hranu pohranjivao u gradove, smje\u0161taju\u0107i u svakom gradu urod iz okolnih polja.\n41:49 Tako Josip nagomila mnogo \u017eita, kao pijeska u moru, pa ga prestade i mjeriti jer mu mjere ne bija\u0161e.\n41:50 Dok jo\u0161 ne nasta gladna godina, Josip imade dva sina koje mu rodi Asenata, k\u0107i Poti-Fere, sve\u0107enika u Onu.\n41:51 Prvoro\u0111encu Josip nadjenu ime Mana\u0161e, \"jer Bog je\", re\u010de, \"dao te sam zaboravio svoje te\u0161ko\u0107e i svoj o\u010dinski dom.\"\n41:52 Drugomu nadjenu ime Efrajim, \"jer Bog me\", re\u010de, \"u\u010dinio rodnim u zemlji moje nevolje.\"\n41:53 Sedam godina obilja koje je u\u017eivala zemlja egipatska do\u0111e kraju,\n41:54 a prima\u010de se sedam gladnih godina, kako je Josip prorekao. U svim zemljama bija\u0161e glad, a u svoj zemlji egipatskoj bija\u0161e kruha.\n41:55 A kad je i sva zemlja egipatska osjetila glad, puk zavapi faraonu za kruh; a faraon re\u010de Egip\u0107anima: \"Idite k Josipu i \u0161to god vam rekne, \u010dinite!\"\n41:56 Kad se glad pro\u0161iri po svoj zemlji, Josip rastvori skladi\u0161ta te je Egip\u0107ane opskrbljivao \u017eitom, jer je glad postala \u017eestoka i u zemlji egipatskoj.\n41:57 Sav je svijet i\u0161ao u Egipat k Josipu da kupuje \u017eita, jer je stra\u0161na glad vladala po svem svijetu.\n42:1 Kad je Jakov \u010duo da u Egiptu ima \u017eita, re\u010de svojim sinovima: \"\u0160to tu zurite jedan u drugoga?\n42:2 \u010cujem da ima \u017eita u Egiptu. Oti\u0111ite dolje te nam ga odande nabavite da ostanemo na \u017eivotu i ne pomremo.\"\n42:3 Tako desetero Josipove bra\u0107e si\u0111e da nabavi \u017eita iz Egipta.\n42:4 Benjamina, Josipova pravog brata, Jakov ne posla s ostalima. \"Da ga ne bi zadesila kakva nesre\u0107a\", govorio je.\n42:5 Me\u0111u onima koji su i\u0161li nabavljati \u017eito, jer u zemlji kanaanskoj vlada\u0161e glad, bijahu i sinovi Izraelovi.\n42:6 Josip je bio namjesnik u zemlji; on je dijelio \u017eito svemu svijetu. Do\u0111u tako i Josipova bra\u0107a i poklone mu se licem do zemlje.\n42:7 Josip prepozna bra\u0107u \u010dim ih ugleda, ali se prema njima vladao kao stranac i o\u0161tro im govorio. Zapita ih: \"Odakle dolazite?\" Odgovore: \"Iz zemlje kanaanske do\u0161li smo da kupimo hrane.\"\n42:8 Iako je Josip prepoznao svoju bra\u0107u, oni njega nisu prepoznali.\n42:9 Josip se sjeti snova \u0161to ih je o njima sanjao. I re\u010de im: \"Vi ste uhode! Do\u0161li ste da izvidite slaba mjesta ove zemlje.\"\n42:10 Oni mu odgovore: \"Ne, gospodaru! Tvoje su sluge do\u0161le da nabave hrane.\n42:11 Svi smo sinovi jednog oca; po\u0161teni smo ljudi; sluge tvoje nikad nisu bile uhode.\"\n42:12 On \u0107e im opet: \"Ne, nego ste do\u0161li da izvidite slaba mjesta ove zemlje.\"\n42:13 Nato oni uzvrate: \"Nas, tvojih slugu, bija\u0161e dvanaestero bra\u0107e - sinovi jednog oca, u zemlji kanaanskoj; najmla\u0111i je sad s ocem, a jednoga vi\u0161e nema.\"\n42:14 No Josip im dobaci: \"Onako kako sam vam ve\u0107 rekao: vi ste uhode!\n42:15 Ovako \u0107u vas isku\u0161ati: odavde, tako mi faraona, ne\u0107ete izi\u0107i ako va\u0161 najmla\u0111i brat ne do\u0111e ovamo!\n42:16 Po\u0161aljite jednoga izme\u0111u sebe da vam dovede brata, a vi ostali u zatvor! Tako \u0107u isku\u0161ati va\u0161e rije\u010di i vidjeti je li u vas istina ili nije. Ina\u010de, tako mi faraona, vi ste uhode!\"\n42:17 Potom ih baci u zatvor na tri dana.\n42:18 Tre\u0107i im dan re\u010de Josip: \"Izvr\u0161ite to, i ostat \u0107ete na \u017eivotu, jer sam ja \u010dovjek bogobojazan.\n42:19 Ako ste po\u0161teni, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a vi ostali idite i nosite \u017eito svojim izgladnjelim domovima.\n42:20 Poslije toga dovedite mi svoga najmla\u0111eg brata, tako da se obistine va\u0161e rije\u010di te da ne izginete.\" Oni pristanu.\n42:21 Zatim je jedan drugom govorio : \"Jao nama! Sti\u017ee nas kazna zbog na\u0161ega brata; gledali smo njegovu muku dok nas je molio za milost, ali ga nismo usli\u0161ali. Stoga nas je ova nevolja sna\u0161la.\"\n42:22 Ruben im odvrati: \"Zar vam nisam govorio: Ne ogre\u0161ujte se o mladi\u0107a! Ali vi niste slu\u0161ali. Sad se tra\u017ei ra\u010dun za njegovu krv.\"\n42:23 Nisu znali da ih Josip razumije, jer su se s njim razgovarali preko tuma\u010da.\n42:24 On se od njih udalji te zaplaka. Opet se vrati i razgovara\u0161e s njima. Onda izdvoji \u0160imuna izme\u0111u njih i naredi da bude svezan na njihove o\u010di.\n42:25 Potom Josip zapovjedi da im vre\u0107e napune \u017eitom; da svakome njegov novac metnu u vre\u0107u i da im daju poputninu. Tako im u\u010dine.\n42:26 Tada oni natovare \u017eito na svoje magarce i krenu odande.\n42:27 Kad na preno\u0107i\u0161tu jedan od njih otvori svoju vre\u0107u da nahrani magarca, opazi svoj novac ozgo u vre\u0107i.\n42:28 \"Moj je novac vra\u0107en!\" - povika bra\u0107i. - \"Evo ga u mojoj vre\u0107i!\" Zadrhta srce u njima. Zgleda\u0161e se, upla\u0161eni, i reko\u0161e: \"\u0160to nam ovo Bog uradi!\"\n42:29 Do\u0161av\u0161i k svome ocu Jakovu u zemlju kanaansku, kaza\u0161e mu sve \u0161to ih je sna\u0161lo.\n42:30 \"\u010covjek koji je gospodar one zemlje\", reko\u0161e, \"o\u0161tro nam je govorio i optu\u017eio nas kao uhode.\n42:31 Po\u0161teni smo ljudi, kazasmo mu, i nikad nismo bili uhode.\n42:32 Bilo nas je dvanaestero bra\u0107e, sinovi istog oca, ali jednoga vi\u0161e nema, dok se najmla\u0111i sad nalazi s na\u0161im ocem u zemlji kanaanskoj.\n42:33 Ali \u010dovjek koji je gospodar one zemlje re\u010de nam: 'Ovim \u0107u doznati da ste po\u0161teni ljudi: ostavite jednoga brata kod mene, a vi ostali uzmite \u0161to vam treba za izgladnjele domove, pa idite.\n42:34 Onda mi dovedite svoga najmla\u0111eg brata, tako da znam da niste uhode, nego po\u0161teni ljudi. Poslije toga vratit \u0107u vam va\u0161eg brata, i vi \u0107ete se mo\u0107i slobodno kretati u ovoj zemlji.'\"\n42:35 Kako su praznili svoje vre\u0107e, svaki na\u0111e u vre\u0107i svoju kesu. Opaziv\u0161i to, zapado\u0161e u strah - i oni i njihov otac.\n42:36 \"Mene vi ostavljate bez djece!\" - re\u010de im njihov otac. - \"Josipa je nestalo, \u0160imuna nema, a sad biste odveli i Benjamina. Sve se to na me svaljuje!\"\n42:37 Onda Ruben re\u010de svome ocu: \"Ubij moja dva sina ako ti ga ja natrag ne dovedem! Predaj ga u moje ruke, i ja \u0107u ti ga vratiti!\"\n42:38 \"Moj sin ne\u0107e s vama!\" - uzvrati on. - \"Njegov je pravi brat ve\u0107 mrtav, a on je ostao sam. Ako bi ga na putu na koji \u0107ete po\u0107i sna\u0161la nesre\u0107a, u tuzi biste otpravili moju sijedu glavu dolje u \u0160eol.\"\n43:1 Stra\u0161na glad pritisla zemlju.\n43:2 Kad su pojeli hranu koju bijahu donijeli iz Egipta, njihov im otac re\u010de: \"Idite opet i nabavite nam malo hrane.\"\n43:3 Nato \u0107e mu Juda: \"Onaj nam je \u010dovjek jasno rekao: 'Ne smijete preda me ako va\u0161 brat ne bude s vama.'\n43:4 Ako si, dakle, voljan s nama poslati na\u0161ega brata, mi \u0107emo oti\u0107i dolje i kupit \u0107emo ti \u017eita.\n43:5 Ali ako njega ne pusti\u0161 s nama, onda mi tamo i ne idemo, jer nam je onaj zaprijetio: 'Ne smijete preda me ako va\u0161 brat ne bude s vama.'\"\n43:6 \"Za\u0161to ste mi\", zapita Izrael, \"nanijeli jad rekav\u0161i onom \u010dovjeku da imate jo\u0161 jednoga brata?\"\n43:7 Oni odgovore: \"\u010covjek nas je neprestano zapitkivao o nama i o na\u0161oj obitelji: 'Je li vam jo\u0161 \u017eiv otac? Imate li jo\u0161 kojega brata?' Mi smo mu odgovarali na pitanja. Kako smo mogli znati da \u0107e re\u0107i : 'Dovedite svoga brata!'\"\n43:8 Potom Juda re\u010de svome ocu Izraelu: \"Pusti dje\u010daka sa mnom pa da se dignemo i krenemo; tako \u0107emo pre\u017eivjeti, a ne pomrijeti, i mi, i ti, i na\u0161a djeca.\n43:9 Ja za nj jam\u010dim; mene dr\u017ei odgovornim za nj. Ako ga tebi ne vratim i preda te ga ne dovedem, bit \u0107u ti kriv svega vijeka.\n43:10 T\u00d3a da nismo toliko oklijevali, mogli smo se ve\u0107 i dvaput vratiti.\"\n43:11 Njihov otac Izrael re\u010de im: \"Kad je tako, neka bude, ali u\u010dinite ovo: metnite u torbe najbiranijih proizvoda ove zemlje i ponesite na dar onom \u010dovjeku: ne\u0161to balzama, ne\u0161to meda i mirodija, mirisne smole, pa lje\u0161njaka i badema.\n43:12 Sa sobom uzmite dvostruko novaca, jer treba vratiti novac koji ste na\u0161li u grlima svojih vre\u0107a. Mo\u017eda je ono bila zabuna.\n43:13 Uzmite svoga brata pa se opet zaputite onom \u010dovjeku.\n43:14 Neka Bog Svemogu\u0107i, El \u0160adaj, potakne onog \u010dovjeka na milosr\u0111e prema nama te vam pusti i drugoga brata i Benjamina. A ja, moram li bez djece ostati, neka ostanem.\"\n43:15 Uzmu ljudi darove; uzmu sa sobom dvostruko novaca, povedu Benjamina te si\u0111u u Egipat i stupe pred Josipa.\n43:16 Kad Josip ugleda s njima Benjamina, re\u010de upravitelju svoga ku\u0107anstva: \"Odvedi ljude u ku\u0107u, zakolji jedno \u017eivin\u010de i pripremi, jer \u0107e ovi ljudi blagovati sa mnom o podne!\"\n43:17 \u010covjek u\u010dini kako je Josip rekao i povede ljude u Josipov dom.\n43:18 Ljudi se poboja\u0161e kad su bili povedeni u dom Josipov te reko\u0161e: \"Zbog novca koji se na\u0161ao u na\u0161im vre\u0107ama prvi put vode nas unutra tako da nas napadnu i zajedno s na\u0161om magaradi uzmu za robove.\"\n43:19 Stoga se primaknu upravitelju Josipova doma te mu, na ulazu u ku\u0107u, reknu:\n43:20 \"Oprosti, gospodaru! Mi smo i prije jednom dolazili da nabavimo hrane;\n43:21 i kad smo stigli na preno\u0107i\u0161te i otvorili svoje vre\u0107e, a to novac svakoga od nas ozgo u njegovoj vre\u0107i, na\u0161 novac, ista svota. Sad smo ga donijeli sa sobom.\n43:22 A ponijeli smo i drugog novca da kupimo hrane. Mi ne znamo tko nam je stavio novac u na\u0161e vre\u0107e.\"\n43:23 \"Budite mirni\", re\u010de im on. \"Ne bojte se! Bog va\u0161 i Bog va\u0161ega oca stavio je blago u va\u0161e vre\u0107e. Va\u0161 je novac k meni stigao.\" Potom im izvede \u0160imuna.\n43:24 \u010covjek zatim uvede ljude u Josipovu ku\u0107u; dade im vode da operu noge, a njihovoj magaradi baci p\u00a7i\u0107e.\n43:25 Potom priprave oni svoje darove za dolazak Josipov o podne, jer su \u010duli da \u0107e ondje ru\u010dati.\n43:26 Kad je Josip do\u0161ao u ku\u0107u, dadu mu darove koje su sa sobom donijeli i do zemlje mu se poklone.\n43:27 Upita ih on za zdravlje te \u0107e dalje: \"A je li dobro va\u0161 stari otac o kome ste mi govorili? Je li jo\u0161 dobra zdravlja?\"\n43:28 \"Sluga tvoj, otac na\u0161, dobro je i jo\u0161 je dobra zdravlja\", odgovore i duboko se naklone iskazuju\u0107i po\u0161tovanje.\n43:29 Podigav\u0161i svoje o\u010di, Josip opazi svoga brata Benjamina - sina svoje majke - te upita: \"Je li ovo va\u0161 najmla\u0111i brat o kome ste mi govorili?\" Onda nastavi: \"Bog ti bio milostiv, sine moj!\"\n43:30 Josip se poslije toga po\u017euri van jer mu se srce uzbudilo zbog brata; bilo mu je da zapla\u010de. U\u0111e u jednu sobu i tu se isplaka.\n43:31 Onda opere lice, ponovo se javi i, svladavaju\u0107i se, naredi: \"Poslu\u017eite ru\u010dak!\"\n43:32 Stavi\u0161e njemu napose, njima napose, a napose opet Egip\u0107anima koji su s njim jeli. Egip\u0107ani ne bi mogli jesti s Hebrejima, jer bi to Egip\u0107anima bilo odvratno.\n43:33 I kad posjeda\u0161e pred njim, najstariji prema starosti svojoj, a najmla\u0111i prema mladosti svojoj, samo se zgledahu.\n43:34 I nare\u0111iva\u0161e on da jela ispred njega nose njima, a obrok Benjaminov bija\u0161e pet puta ve\u0107i od svih ostalih. I pili su i gostili se s njim.\n44:1 Onda Josip naredi upravitelju svoga ku\u0107anstva: \"Napuni vre\u0107e ovih ljudi hranom koliko mogu ponijeti, a novac svakog stavi u grlo njegove vre\u0107e.\n44:2 A moj pehar - onaj od srebra - stavi u grlo vre\u0107e najmla\u0111ega, zajedno s njegovim novcem za \u017eito.\" On u\u010dini kako mu je Josip naredio.\n44:3 Kad je svanulo, otpreme ljude i njihove magarce.\n44:4 Tek \u0161to su izi\u0161li iz grada - nisu bili odmakli daleko - kad Josip re\u010de upravitelju svoga ku\u0107anstva: \"Na noge! Po\u0111i za onim ljudima! Kad ih stigne\u0161, ka\u017ei im: 'Za\u0161to uzvra\u0107ate zlo za dobro?\n44:5 Zar iz onog pehara ne pije moj gospodar i ne \u010dita iz njega proricanje? Zlo ste u\u010dinili!'\"\n44:6 Stigav\u0161i ih, ponovi im te rije\u010di.\n44:7 Oni odgovore: \"Za\u0161to nam gospodar govori tako? Daleko bilo od slugu tvojih da u\u010dine takvo \u0161to!\n44:8 \u010cak i novac koji smo na\u0161li u svojim vre\u0107ama donijeli smo ti natrag iz zemlje kanaanske. Kako bismo onda mogli ukrasti srebra ili zlata iz ku\u0107e tvoga gospodara!\n44:9 Onaj u koga se od tvojih slugu na\u0111e, neka se usmrti, a mi drugi postat \u0107emo robovi tvome gospodaru.\"\n44:10 \"Premda je ono \u0161to predla\u017ee\u0161 pravo\", preuzme on, \"ipak \u0107e samo onaj u koga se ukradeno prona\u0111e biti moj rob, a ostali bit \u0107ete slobodni.\"\n44:11 Br\u017ee spusti\u0161e vre\u0107e na zemlju i svaki svoju otvori.\n44:12 On je pretra\u017eivao, po\u010dev\u0161i s najstarijim i zavr\u0161iv\u0161i s najmla\u0111im. Pehar se na\u0111e u Benjaminovoj vre\u0107i.\n44:13 Nato oni razdru svoje haljine; svaki ponovo natovari svoga magarca i vrate se u grad.\n44:14 Kad su Juda i njegova bra\u0107a ponovo stupili u Josipov dom, jo\u0161 je on bio ondje. Bace se preda nj na zemlju.\n44:15 Onda im Josip re\u010de: \"Kakvo je to djelo \u0161to ste ga u\u010dinili? Zar ne znate da se \u010dovjek kao \u0161to sam ja bavi proricanjem?\"\n44:16 Nato Juda odgovori: \"\u0160to bismo mogli re\u0107i svome gospodaru? \u0160to mo\u017eemo kazati, \u010dime li se opravdati? Bog je otkrio zlodjelo tvojih slugu. Evo nas za robove svome gospodaru - jednako nas kao i onog u koga se na\u0161ao pehar.\"\n44:17 \"Daleko od mene da u\u010dinim tako!\" - odgovori. \"Nego, onaj u koga se na\u0161ao pehar bit \u0107e moj rob, a vi drugi po\u0111ite mirno k svome ocu!\"\n44:18 Onda mu se Juda prima\u010de i re\u010de: \"Gospodaru moj, molim te, dopusti sluzi svojem da rekne rije\u010d u\u0161ima gospodara svojega i neka se tvoja srd\u017eba ne razlijeva na tvog slugu. T\u00d3a ti si ravan faraonu.\n44:19 Pitao je moj gospodar svoje sluge: 'Imate li oca ili jo\u0161 kojega brata?'\n44:20 Svome smo gospodaru odgovorili: 'Imamo stara oca; on jo\u0161 ima jednog sina, ro\u0111ena u njegovoj stara\u010dkoj dobi. Taj je najmla\u0111i. Njegov je pravi brat umro, tako da je on jedini ostao od svoje majke. Njegov ga otac osobito voli.'\n44:21 Potom si rekao svojim slugama: 'Dovedite mi ga ovamo da ga vide moje o\u010di?'\n44:22 A mi smo odgovorili svome gospodaru: 'Dje\u010dak ne mo\u017ee ostaviti oca; kad bi ga ostavio, njegov bi otac umro.'\n44:23 Nato si rekao svojim slugama: 'Ako va\u0161 najmla\u0111i brat s vama ne do\u0111e ovamo, vi\u0161e ne smijete preda me.'\n44:24 Kad smo se vratili tvome sluzi, ocu mome, kazali smo mu rije\u010di moga gospodara.\n44:25 Na\u0161 nam je otac rekao: 'Idite opet i nabavite nam malo hrane!'\n44:26 Odgovorili smo: 'Ne mo\u017eemo onamo. Samo ako s nama po\u0111e na\u0161 najmla\u0111i brat, si\u0107i \u0107emo, jer ne smijemo pred onoga \u010dovjeka ako ne bude s nama na\u0161 najmla\u0111i brat.'\n44:27 Tvoj sluga, otac moj, odvrati nam: 'Kako znate, \u017eena mi je rodila dva sina.\n44:28 Jedan je nestao, te sam zaklju\u010dio: sigurno je rastrgan! Odonda ga vi\u0161e nisam vidio.\n44:29 Ako i ovoga od mene odvedete pa ga kakva nesre\u0107a sna\u0111e, moju \u0107ete sijedu glavu s tugom strovaliti dolje u \u0160eol.'\n44:30 Ako sad do\u0111em k tvome sluzi, ocu svome, a mladi\u0107 - \u010diji je \u017eivot tako povezan s njegovim - ne bude s nama,\n44:31 on \u0107e svisnuti kad vidi da dje\u010daka nema s nama; tako \u0107e tvoje sluge strovaliti u tuzi sijedu glavu tvoga sluge, oca na\u0161ega, dolje u \u0160eol.\n44:32 Jer tvoj je sluga zajam\u010dio ocu svome za dje\u010daka, rekav\u0161i: 'Ako ti ga ne vratim, bit \u0107u kriv svome ocu svega vijeka.'\n44:33 Zato, molim te, neka tvoj sluga ostane kao rob mome gospodaru, a dje\u010dak neka ide natrag s bra\u0107om.\n44:34 Jer, kako mogu k svome ocu ako dje\u010daka nema sa mnom! Ne bih mogao gledati jad \u0161to bi sna\u0161ao moga oca.\"\n45:1 Josip se vi\u0161e nije mogo svladavati pred onima koji su ga okru\u017eivali pa povika: \"Neka svi odstupe!\" Tako nitko nije ostao s Josipom kad se o\u010ditovao svojoj bra\u0107i.\n45:2 Briznuo je u glasan pla\u010d, da su ga i Egip\u0107ani mogli \u010duti. Doznalo se za to i na faraonovu dvoru.\n45:3 \"Ja sam Josip\", re\u010de Josip svojoj bra\u0107i. \"Otac mi je, dakle, jo\u0161 na \u017eivotu!\" Ali mu bra\u0107a nisu mogla odgovoriti, toliko se zapanji\u0161e pred njim.\n45:4 Onda \u0107e opet Josip svojoj bra\u0107i: \"Primaknite se k meni!\" Kad su se primakli, nastavi: \"Ja sam Josip, va\u0161 brat; onaj koga ste prodali u Egipat.\n45:5 Ali se nemojte uznemirivati i prekoravati \u0161to ste me ovamo prodali; jer Bog je onaj koji me pred vama poslao da vas odr\u017ei u \u017eivotu.\n45:6 Dvije su ve\u0107 godine \u0161to je glad do\u0161la na zemlju, a jo\u0161 pet godina ne\u0107e biti ni oranja ni \u017eetve u zemlji.\n45:7 Zato me Bog poslao pred vama da vam se sa\u010duva ostatak na zemlji te da vam \u017eivot spasi velikim izbavljenjem.\n45:8 Tako niste vi mene poslali ovamo nego Bog; on me postavio faraonu za oca, gospodara nad svim njegovim domom i vladaocem nad svom zemljom egipatskom.\n45:9 \u017durite se k mome ocu te mu recite: 'Ovo ti poru\u010duje tvoj sin Josip: Bog me postavio gospodarem nad svim Egiptom; si\u0111i k meni bez oklijevanja.\n45:10 Nastanit \u0107e\u0161 se u kraju Go\u0161enu. Tako \u0107e\u0161 biti blizu mene: ti, tvoja djeca, tvoja unu\u010dad, tvoje ovce i goveda i sve \u0161to je tvoje.\n45:11 Ondje \u0107u se za te brinuti, jer \u0107e glad potrajati jo\u0161 pet godina. Tako ne\u0107e\u0161 oskudijevati ni ti, ni tvoja obitelj, niti itko tvoj.'\n45:12 Ta svojim o\u010dima mo\u017eete vidjeti, kao \u0161to vidi i moj brat Benjamin, da vam to moja usta govore.\n45:13 Pripovjedite ocu o mome visokom polo\u017eaju u Egiptu i sve \u0161to ste vidjeli; i brzo mi ovamo oca dovedite!\"\n45:14 Potom zagrli brata Benjamina te zaplaka; a plakao je i Benjamin obisnuv\u0161i mu oko vrata.\n45:15 Izljubi zatim svu svoju bra\u0107u, u naru\u010dju im se rasplaka. Poslije toga njegova bra\u0107a za\u0111u s njim u razgovor.\n45:16 Glas se pro\u010duje u faraonovu dvoru: \"Stigla Josipova bra\u0107a!\" Bilo je to drago faraonu i njegovim dvoranima.\n45:17 Onda faraon re\u010de Josipu: \"Ka\u017ei svojoj bra\u0107i neka u\u010dine ovo: 'Natovarite svoje \u017eivine i odmah se uputite u zemlju kanaansku.\n45:18 Uzmite svoga oca i svoje obitelji i k meni do\u0111ite! Ja \u0107u vam dati najbolju zemlju u Egiptu te \u0107ete u\u017eivati od obilja ove zemlje.'\n45:19 A naredi i ovo: 'Ovako u\u010dinite: Iz zemlje egipatske potjerajte kola za svoju djecu i svoje \u017eene, uzmite oca i do\u0111ite.\n45:20 Neka vam se o\u010di ne rastu\u017euju za va\u0161im stvarima, jer sve \u0161to je u Egiptu najbolje bit \u0107e va\u0161e.'\"\n45:21 Sinovi Izraelovi tako u\u010dine. Po faraonovoj zapovijedi Josip im dade kola i popudbinu.\n45:22 Svakom od njih dade nove haljine, a Benjaminu dade tri stotine srebrnika i petore haljine.\n45:23 Isto tako po\u0161alje svome ocu: deset magaraca natovarenih najboljim plodovima egipatskim i deset magarica natovarenih \u017eitom, kruhom i namirnicama ocu za put.\n45:24 Isprativ\u0161i svoju bra\u0107u na put, re\u010de im: \"Nemojte se putem sva\u0111ati!\"\n45:25 I tako oni odo\u0161e iz Egipta i stigo\u0161e u zemlju kanaansku, k svome ocu Jakovu.\n45:26 Kad mu reko\u0161e: \"Josip je \u017eiv i \u010dak vlada nad svom zemljom egipatskom!\", njegovo se srce skameni jer im nije mogao vjerovati.\n45:27 Ali kad mu ispripovjedi\u0161e sve \u0161to im je Josip rekao i kad vidje kola \u0161to ih je Josip poslao da ga prevezu, duh njihova oca Jakova o\u017eivje.\n45:28 \"Dosta\", re\u010de Izrael. \"Sin moj Josip jo\u0161 je \u017eiv! Moram po\u0107i i vidjeti ga prije nego umrem.\"\n46:1 Tako Izrael krene na put sa svim \u0161to bija\u0161e njegovo i stigne u Beer \u0160ebu te prinese \u017ertvu Bogu svoga oca Izaka.\n46:2 U no\u0107nom vi\u0111enju zovne Bog Izraela: \"Jakove! Jakove!\" On odgovori: \"Evo me!\"\n46:3 \"Ja sam Bog, Bog tvoga oca. Ne boj se si\u0107i u Egipat, jer \u0107u ondje od tebe proizvesti velik narod.\n46:4 Ja \u0107u si\u0107i u Egipat s tobom i sam \u0107u te vratiti ovamo; a Josip \u0107e ti svojom rukom o\u010di zaklopiti.\"\n46:5 I Jakov krene iz Beer \u0160ebe. Sinovi Izraelovi postave svoga oca Jakova, svoju djecu i svoje \u017eene u kola \u0161to ih je faraon poslao da ga prevezu.\n46:6 Uzmu sa sobom svoje blago i dobra \u0161to ih bijahu stekli u zemlji kanaanskoj te stignu Jakov i sve njegovo potomstvo u Egipat.\n46:7 Sa sobom je u Egipat poveo svoje sinove i unuke, svoje k\u0107eri i k\u0107eri svojih sinova, sve svoje potomstvo.\n46:8 Ovo su imena Izraelaca - Jakova i njegovih potomaka - koji su stigli u Egipat: Jakovljev prvoro\u0111enac Ruben.\n46:9 Rubenovi sinovi: Henok, Falu, Hesron i Karmi.\n46:10 Sinovi \u0160imunovi: Jemuel, Jamin, Ohad, Jakin, Sohar i \u0160aul, sin Kanaanke.\n46:11 Sinovi Levijevi: Ger\u0161on, Kehat i Merari.\n46:12 Sinovi Judini: Er, Onan, \u0160ela, Peres i Zerah. Er i Onan umrli su u zemlji kanaanskoj. Peresovi sinovi bili su Hesron i Hamul.\n46:13 Sinovi Jisakarovi: Tola, Fuva, Ja\u0161ub i \u0160imron.\n46:14 Sinovi Zebulunovi: Sered, Elon i Jahleel.\n46:15 To su sinovi koje je Lea imala s Jakovom u Padan Aramu i jo\u0161 k\u0107erka Dina. U svemu je, dakle, imao sinova i k\u0107eri trideset i troje.\n46:16 Sinovi Gadovi: Sifjon, Hagi, \u0160uni, Esbon, Eri, Arodi i Areli.\n46:17 Sinovi A\u0161erovi: Jimna, Ji\u0161va, Ji\u0161vi, Berija i sestra im Serah. Sinovi Berijini: Heber i Malkiel.\n46:18 To su bili potomci Zilpe, koju je Laban darovao svojoj k\u0107eri Lei. Ona je tako rodila Jakovu \u0161esnaest du\u0161a.\n46:19 Sinovi Jakovljeve \u017eene Rahele: Josip i Benjamin.\n46:20 Josipu su se u egipatskoj zemlji rodili Mana\u0161e i Efrajim. Rodila mu ih je k\u0107i onskog sve\u0107enika Poti-Fere.\n46:21 Sinovi Benjaminovi: Bela, Beker, A\u0161bel, Gera, Naaman, Ehi, Ro\u0161, Mupim, Hupim i Ard.\n46:22 To su bili potomci Rahelini koje je rodila Jakovu - u svemu njih \u010detrnaest.\n46:23 Danov je sin Hu\u0161im.\n46:24 Sinovi Naftalijevi: Jahseel, Guni, Jeser i \u0160ilem.\n46:25 To su bili potomci Bilhe, koju je Laban dao svojoj k\u0107eri Raheli. Ona je Jakovu rodila sedam potomaka.\n46:26 Tako je sve Jakovljeve \u010deljadi \u0161to je od njega poteklo i u Egipat doselilo - ne uklju\u010duju\u0107i \u017eena Jakovljevih sinova - u svemu \u0161ezdeset i \u0161est osoba.\n46:27 I k tome dva sina Josipova \u0161to su mu se rodila u Egiptu. Prema tome, sve \u010deljadi Jakovljeva doma \u0161to se naseli u Egiptu bija\u0161e sedamdeset du\u0161a.\n46:28 Izrael posla Judu naprijed k Josipu da se pred njim pojavi u Go\u0161enu. Kad stignu u go\u0161enski kraj,\n46:29 Josip upregne svoja kola i zaputi se u Go\u0161en - u susret svome ocu Izraelu. Stupiv\u0161i preda nj, pade mu oko vrata i dugo je tako plakao.\n46:30 Onda Izrael re\u010de Josipu: \"Sada, po\u0161to sam ro\u0111enim o\u010dima vidio da si jo\u0161 \u017eiv, mogu umrijeti.\"\n46:31 Zatim Josip re\u010de svojoj bra\u0107i i o\u010devoj obitelji: \"Oti\u0107i \u0107u i obavijestiti faraona; re\u0107i \u0107u mu: 'Moja bra\u0107a i obitelj moga oca, koji su bili u zemlji kanaanskoj, do\u0161li su k meni.\n46:32 Oni su ljudi pastiri, uvijek su se bavili sto\u010darstvom; dotjerali su sa sobom svoja stada i sve \u0161to im pripada.'\n46:33 Tako, kad vas faraon pozove i zapita: '\u010cime se bavite?'\n46:34 odgovorite: 'Ljudi smo, sluge tvoje, koji se od po\u010detka do sad bavimo sto\u010darstvom; i mi i na\u0161i preci', tako da se mo\u017eete naseliti u go\u0161enskom kraju. Svi su, naime, pastiri Egip\u0107anima mrski.\"\n47:1 Ode, dakle, Josip te obavijesti faraona: \"Moj otac i moja bra\u0107a stigo\u0161e sa svojim ovcama i govedima i sa svime \u0161to imaju iz zemlje kanaanske, i eno ih u go\u0161enskom kraju.\"\n47:2 I uzev\u0161i petoricu izme\u0111u svoje bra\u0107e, uvede ih faraonu.\n47:3 Onda faraon zapita njegovu bra\u0107u: \"\u010cime se bavite?\" Odgovore faraonu: \"Tvoje su sluge sto\u010dari, ba\u0161 kao \u0161to su bili na\u0161i preci.\n47:4 Do\u0161li smo da potra\u017eimo kratak boravak u ovoj zemlji\", reko\u0161e faraonu, \"jer je nestalo pa\u0161e za stada tvojih slugu, stra\u0161na glad priti\u0161te kanaansku zemlju. Dopusti da se tvoje sluge nastane u go\u0161enskom kraju.\"\n47:5 [5a] Faraon re\u010de Josipu: [6b] \"Neka se, dakle, nastane u go\u0161enskom kraju. A ako zna\u0161 da me\u0111u njima ima prikladnih, postavi ih za nadglednike moga osobnog blaga.\" [5b] Tako, kad Jakov i njegovi sinovi stigo\u0161e u Egipat i kad faraon, kralj egipatski, to \u010du, re\u010de Josipu: \"Budu\u0107i da su tvoj otac i tvoja bra\u0107a do\u0161li k tebi,\n47:6 [6a] egipatska ti je zemlja na raspolaganju: smjesti svoga oca i svoju bra\u0107u u najboljem kraju.\"\n47:7 Josip onda dovede svoga oca Jakova faraonu. Jakov blagoslovi faraona.\n47:8 A faraon upita Jakova: \"Koliko ti je godina?\"\n47:9 Jakov odgovori faraonu: \"Godina moga lutala\u010dkog \u017eivljenja ima stotina i trideset. Malo ih je i nesretne su bile godine moga \u017eivota; ne dosti\u017eu brojem godine \u017eivljenja na zemlji mojih otaca.\"\n47:10 Poslije toga Jakov se oprosti s faraonom i ode od njega.\n47:11 Tako Josip nastani svoga oca i svoju bra\u0107u dav\u0161i im u vlasni\u0161tvo najljep\u0161i kraj egipatske zemlje, u kraju Ramsesovu, kako je faraon naredio.\n47:12 A Josip opskrbi hranom svoga oca, svoju bra\u0107u i svu o\u010devu obitelj sve do najmanjega.\n47:13 Nigdje nije bilo hrane jer je pritisla stra\u0161na glad: izmu\u010di ona i zemlju egipatsku i zemlju kanaansku.\n47:14 Josip pobra sav novac \u0161to se nalazio u zemlji egipatskoj i zemlji kanaanskoj u zamjenu za \u017eito koje se prodavalo i odnese novac u faraonov dvor.\n47:15 Kad je nestalo novca u zemlji egipatskoj i zemlji kanaanskoj, svi Egip\u0107ani do\u0111u k Josipu te mu reknu: \"Daj nam kruha! Za\u0161to da pomremo pred tvojim o\u010dima? Novca vi\u0161e nema.\"\n47:16 Josip odgovori: \"Predajte svoju stoku pa \u0107u vam dati \u017eita u zamjenu za stoku kad je novca nestalo.\"\n47:17 Tako su oni dovodili svoju stoku Josipu, a Josip im dava\u0161e kruh u zamjenu za konje, za sitnu i krupnu stoku i za magarad. Tako ih je one godine opskrbljivao kruhom u zamjenu za sve njihovo blago.\n47:18 Kad je ona godina pro\u0161la, do\u0111u k njemu i druge godine te mu reknu: \"Ne mo\u017eemo sakriti od svoga gospodara: novca je nestalo, blaga su ve\u0107 ustupljena gospodaru; drugo ni\u0161ta ne preostaje da gospodaru ustupimo nego sebe i svoje oranice.\n47:19 Za\u0161to da uni\u0161timo na tvoje o\u010di i sebe i svoje zemlje? Uzmi i nas i na\u0161e zemlje u zakup za kruh, i tako \u0107emo zajedno sa svojom zemljom postati faraonovi kmetovi; daj sjemena da pre\u017eivimo: da ne izginemo i da nam oranice ne postanu pusto\u0161!\"\n47:20 Tako Josip ste\u010de faraonu u posjed sve egipatske oranice, jer je svaki Egip\u0107anin, kako ih pritisnu glad, prodao svoje njive. Tako je zemlja postala faraonovo vlasni\u0161tvo,\n47:21 a narod od jednog kraja Egipta do drugoga njegovim robljem.\n47:22 Jedino nije preuzeo sve\u0107eni\u010dkih imanja, jer je faraon davao sve\u0107enicima odre\u0111eni dio, i tako su \u017eivjeli od prihoda \u0161to im ga je faraon davao. Stoga nisu prodali svojih imanja.\n47:23 Onda Josip re\u010de svijetu: \"Budu\u0107i da sam danas za faraona prekupio i vas i va\u0161u zemlju, evo vam sjeme pa zasijte zemlju.\n47:24 A kad bude pobiranje ljetine, faraonu \u0107ete davati jednu petinu, dok \u0107e \u010detiri petine ostajati vama: za zasijavanje polja, za hranu vama i onima koji su u va\u0161im domovima i za hranu va\u0161oj djeci.\"\n47:25 Oni odgovore: \"\u017divot si nam spasio! Mi smo zahvalni svome gospodaru \u0161to mo\u017eemo biti faraonovi robovi.\"\n47:26 Tako Josip napravi za Egipat zemlji\u0161ni zakon koji i danas vrijedi: petina pripada faraonu; jedino sve\u0107eni\u010dka imanja nisu pre\u0161la faraonu.\n47:27 Izraelci se nastani\u0161e u zemlji egipatskoj, u kraju go\u0161enskom; u njem steko\u0161e vlasni\u0161tvo; bijahu rodni i broj im se veoma umno\u017ei.\n47:28 U zemlji egipatskoj po\u017eivje Jakov sedamnaest godina. Tako je duljina Jakovljeva \u017eivota iznosila sto \u010detrdeset i sedam godina.\n47:29 A kad se pribli\u017ei vrijeme Izraelu da umre, pozva svoga sina Josipa te mu re\u010de: \"Ako mi \u017eeli\u0161 ugoditi, stavi svoju ruku pod moje stegno kao jamstvo svoje odanosti meni: nemoj me sahraniti u Egiptu!\n47:30 Kad legnem dolje sa svojim ocima, prenesi me iz Egipta gore i sahrani me u njihovu grobnicu!\" \"U\u010dinit \u0107u kako si rekao\", odgovori.\n47:31 \"Zakuni mi se!\" - re\u010de. I on mu se zakle. Tada se Izrael duboko prignu na uzglavlju.\n48:1 Poslije nekog vremena jave Josipu: \"Eno ti je otac obolio.\" Nato on uzme sa sobom svoja dva sina, Mana\u0161ea i Efrajima.\n48:2 Kad Jakovu reko\u0161e: \"Evo ti je do\u0161ao sin Josip\", Izrael skupi svoje snage i sjede na postelju.\n48:3 Re\u010de Jakov Josipu: \"Bog Svemo\u017eni, El \u0160adaj, objavi mi se u Luzu, u zemlji kanaanskoj; blagoslov mi dade,\n48:4 a potom mi re\u010de: 'U\u010dinit \u0107u te rodnim i mnogobrojnim, u\u010dinit \u0107u da postane\u0161 skup naroda, a tvome potomstvu poslije tebe dat \u0107u ovu zemlju u posjed zauvijek.'\n48:5 Sad, oba tvoja sina \u0161to su ti se rodila u zemlji egipatskoj, prije nego sam ja stigao k tebi u Egipat, neka budu moji - Efrajim i Mana\u0161e neka budu moji kao i Ruben i \u0160imun!\n48:6 A djeca \u0161to su ti se rodila poslije njih neka ostanu tvoja; a u svom nasljedstvu neka se zovu po imenu svoje bra\u0107e.\n48:7 Kad sam se, naime, vra\u0107ao iz Padana, na moju \u017ealost, tvoja majka Rahela umrije na putovanju u kanaansku zemlju, tek u maloj udaljenosti od Efrate. Sahranio sam je ondje uz put u Efratu, sada\u0161nji Betlehem.\"\n48:8 Opaziv\u0161i Izrael Josipove sinove, zapita: \"Tko su ovi?\"\n48:9 Josip odgovori svome ocu: \"Sinovi su to moji koje mi je Bog dao ovdje.\" \"Dovedi mi ih da ih blagoslovim\", re\u010de.\n48:10 Izraelu o\u010di oslabile od starosti, nije vidio. Zato mu privede sinove, a on ih poljubi i zagrli.\n48:11 Potom Izrael re\u010de Josipu: \"Nisam o\u010dekivao da \u0107u jo\u0161 ikada vidjeti tvoje lice; kad, evo, Bog mi dade da vidim i tvoje potomke.\"\n48:12 Josip ih tada skine s njegovih koljena i duboko se, sve do zemlje, nakloni.\n48:13 Nato ih uze Josip obojicu - Efrajima svojom desnicom, Izraelu nalijevo, a Mana\u0161ea svojom ljevicom, Izraelu nadesno - te ih k njemu prima\u010de.\n48:14 Ali Izrael ispru\u017ei svoju desnicu i stavi je na Efrajimovu glavu, premda je bio mla\u0111i, a svoju ljevicu na glavu Mana\u0161eovu - tako je dr\u017eao ruke unakrst - iako je Mana\u0161e bio prvoro\u0111enac.\n48:15 Tako je davao svoj blagoslov Josipu govore\u0107i: \"Bog, \u010dijim su putovima hodili oci moji Abraham i Izak, Bog, koji mi je pastir bio otkako postah pa do danas,\n48:16 an\u0111eo koji me od svakog zla izbavljao - djecu ovu neka blagoslovi! Neka se ime moje i mojih pre\u0111a Abrahama i Izaka po njima spominje! U mno\u0161tva se mnogobrojna po zemlji razmno\u017eili!\"\n48:17 Kad je Josip vidio da je njegov otac polo\u017eio desnicu na Efrajimovu glavu, njegovim se o\u010dima to u\u010dini krivo; zato posegne za rukom svoga oca da je pomakne s Efrajimove glave na glavu Mana\u0161eovu.\n48:18 \"Ne tako, o\u010de moj,\" re\u010de Josip svome ocu, \"jer ovo je prvoro\u0111enac; zato stavi desnicu na njegovu glavu!\"\n48:19 Ali njegov otac to odbije rekav\u0161i: \"Znam ja, sine moj, znam; i od njega \u0107e postati narod i bit \u0107e velik. Ali njegov mla\u0111i brat bit \u0107e ve\u0107i od njega, a njegovo \u0107e potomstvo biti mno\u0161tvo.\"\n48:20 Onoga ih, dakle, dana blagoslovi rekav\u0161i: \"Vama nek' se Izrael blagoslivlja govore\u0107i: Kao \u0161to je Efrajimu i Mana\u0161eu, nek' i tebi Bog u\u010dini!\" Tako stavi Efrajima pred Mana\u0161ea.\n48:21 Poslije Izrael re\u010de Josipu: \"Ja \u0107u, evo, naskoro umrijeti; no Bog \u0107e biti s vama i opet vas dovesti u zemlju va\u0161ih otaca.\n48:22 A tebi ostavljam \u0160ekem, ne\u0161to vi\u0161e nego tvojoj bra\u0107i, \u0161to sam ga svojim ma\u010dem i lukom osvojio od Amorejaca.\"\n49:1 Jakov zatim sazva svoje sinove te re\u010de: \"Skupite se da vam ka\u017eem \u0161to \u0107e vas sna\u0107i u kasnije vrijeme:\n49:2 Okupite se, \u010dujte, sinovi Jakovljevi, \u010dujte oca svoga Izraela!\n49:3 Ti Rubene, moj prvoro\u0111en\u010de, snaga ti si moja, prvenac moje mu\u0161kosti. Isti\u010de\u0161, se ponosom, snagom se isti\u010de\u0161,\n49:4 no, poput vode nabujao, ne\u0107e\u0161 vi\u0161e imati prvenstva, jer na le\u017eaj oca svog se pope, moj tad oskvrnu krevet.\n49:5 \u0160imun i Levi bra\u0107a su prava! Ma\u010devi im oru\u0111e nasilja.\n49:6 Na njihova vije\u0107anja ja ne silazio, u njihovim zborovima udjela ne imao! U srd\u017ebi su svojoj ljude ubijali; u obijesti bikove sakatili.\n49:7 Prokleta im srd\u017eba, jer je pre\u017eestoka! Prokleta im obijest, jer je preokrutna! Razdijelit \u0107u ih po Jakovu, Izraelom raspr\u0161iti.\n49:8 Judo! Tvoja bra\u0107a slavit \u0107e te; svagda ti je \u0161aka na \u0161iji du\u0161mana, sinci oca tvoga tebi \u0107e se klanjat.\n49:9 Judo, lavi\u0107u mali! Plijenom si se, sine, udebljao; poput lava, poput lavice legao potrbu\u0161ke! Tko bi ga dra\u017eiti smio?\n49:10 Od Jude \u017eezlo se kraljevsko, ni palica vladala\u010dka od nogu njegovih udaljiti ne\u0107e dok ne do\u0111e onaj kome pripada - kome \u0107e se narodi pokoriti.\n49:11 Svog magarca za lozu privezuje, mlado magarice svoje za \u010dokot. U vinu on kupa svoju odje\u0107u svoju halju u krvi od gro\u017e\u0111a.\n49:12 O\u010di su mu od vina mutne, zubi bjelji od mlijeka.\n49:13 Zebulun \u0107e stanovati uz obalu morsku, luka spasa bit \u0107e brodarima, uz bok njegov Sidon \u0107e le\u017eati.\n49:14 Jisakar je ko\u0161\u010dat magarac polegao me\u0111u ogradama.\n49:15 Vidje da je odmor ugodan, a zemlja lijepa, te le\u0111a svoja pod teret podmetnu i na tlaku pristade.\n49:16 Dan \u0107e narod svoj suditi kao svako pleme Izraelovo.\n49:17 Nek' Dan zmija bude na putu, guja pokraj staze \u0161to \u0107e konja za zglob ujesti, i njegov konjik nauznak \u0107e pasti.\n49:18 U spas tvoj se, Jahve, uzdam!\n49:19 Gada \u0107e plja\u010dkat razbojnici, plja\u010dkom \u0107e im za petama biti.\n49:20 U A\u0161era bit \u0107e hrane, poslastica za kraljeve.\n49:21 Naftali je ko\u0161uta lakonoga koja krasnu lanad mladi.\n49:22 Josip je stablo plodno, plodno stablo kraj izvora, grane svoje grana preko zida.\n49:23 Strijelci njega saletjeli, strijeljali ga, oplja\u010dkali.\n49:24 Ali luk mu \u010dvrst ostaje, mi\u0161ice mu oja\u010dale, rukom Jakog Jakovljeva, imenom Pastira, Stijene Izraela,\n49:25 Bogom, Ocem tvojim, koji ti poma\u017ee, Svesilnim koji te blagoslivlje blagoslovom ozgo sa nebesa, blagoslovom ozdo iz dubina, blagoslovom iz svih prsa, iz svih utroba!\n49:26 Blagoslovom klasja i cvjetova, blagoslovom drevnih brda, \u017eelja vje\u010dnih bre\u017euljaka - nek' se oni spuste na Josipa, izme\u0111u bra\u0107e posve\u0107enog!\n49:27 Benjamin je vuk grabe\u017eljivi, lovinu on jutrom jede, a nave\u010der plijen dijeli.\"\n49:28 Sve su to Izraelova plemena - dvanaest ih na broj - i to im je otac rekao kad ih je blagoslivljao; svakoga je od njih blagoslovio njegovim blagoslovom.\n49:29 Poslije toga im dade ovu naredbu: \"Naskoro \u0107u se pridru\u017eiti svojim precima. Sahranite me kraj mojih otaca,\n49:30 u spilji \u0161to se nalazi na polju Efrona, Hetita, u spilji na polju Makpeli, nasuprot Mamri, u zemlji kanaanskoj. To je ona koju je Abraham kupio s poljem od Hetita Efrona za mjesto sahranjivanja.\n49:31 Ondje je sahranjen Abraham i njegova \u017eena Sara; sahranjeni su ondje Izak i njegova \u017eena Rebeka; ondje sam ja sahranio Leu.\n49:32 Polje i spilja na njemu kupljeni su od Hetita.\"\n49:33 Kad je Jakov tako naputio svoje sinove, povu\u010de noge natrag na postelju te izdahnu - pridru\u017ei se svojim precima.\n50:1 Josip se baci na oca, suzama mu oblije lice, izljubi ga.\n50:2 Poslije toga Josip naredi lije\u010dnicima koji su se nalazili u njegovoj slu\u017ebi da mu oca balzamiraju, i oni balzamira\u0161e Izraela.\n50:3 Trebalo je \u010detrdeset dana: toliko, naime, traje balzamiranje. Sedamdeset su ga dana Egip\u0107ani oplakivali.\n50:4 A kad je pro\u0161lo vrijeme oplakivanja, Josip re\u010de onima u dvoru faraonovu: \"U\u010dinite mi milost i prenesite faraonu ovo:\n50:5 Moj me otac zakleo govore\u0107i: 'Kad umrem, sahrani me u grob koji sam sebi pripravio u zemlji kanaanskoj!' Dopusti mi da odem gore i sahranim oca, a onda \u0107u se vratiti.\"\n50:6 Faraon odgovori: \"Oti\u0111i gore i sahrani svoga oca kako si mu se zakleo.\"\n50:7 Tako Josip ode da sahrani oca. S njim su po\u0161li i svi faraonovi slu\u017ebenici - odli\u010dnici njegova dvora i svi dostojanstvenici egipatske zemlje;\n50:8 sva Josipova obitelj, njegova bra\u0107a i o\u010deva porodica. Jedino su u go\u0161enskom kraju ostala njihova djeca, njihove ovce i goveda.\n50:9 S njim su i\u0161la i kola i konjanici: bila je to vrlo duga povorka.\n50:10 Stigav\u0161i u Goren Haatad, s onu stranu Jordana, odr\u017ea\u0161e ondje veliko i sve\u010dano naricanje. Josip odr\u017ea sedmodnevnu \u017ealost za ocem.\n50:11 Kad su stanovnici te zemlje, Kanaanci, vidjeli tugovanje u Goren Haatadu, reko\u0161e: \"To ti je sve\u010dano naricanje Egip\u0107ana!\" Zato nazovu to mjesto Abel-Misrajim. Nalazi se s onu stranu Jordana.\n50:12 Jakovljevi sinovi u\u010dine kako im je naredio otac:\n50:13 odnesu ga u zemlju kanaansku te ga sahrane u spilji na polju Makpeli kod Mamre, polju \u0161to ga je Abraham kupio od Hetita Efrona za sahranjivanje.\n50:14 Po\u0161to je sahranio svoga oca, Josip se vrati u Egipat - on, njegova bra\u0107a i svi koji su s njim i\u0161li da mu oca pokopaju.\n50:15 Kad su Josipova bra\u0107a vidjela da im je otac umro, reko\u0161e: \"\u0160to ako je Josip na nas ljut i poku\u0161a uzvratiti nam za sve zlo koje smo mi njemu nanijeli?\"\n50:16 Stoga poru\u010de Josipu ovako: \"Pred svoju smrt tvoj je otac naredio:\n50:17 'Ovako recite Josipu: Oprosti bra\u0107i svojoj zlo i grijeh \u0161to su onako okrutno prema tebi postupili.' Oprosti, dakle, uvredu slugama Boga svoga oca!\" Na te rije\u010di Josip brizne u pla\u010d.\n50:18 Tada sama njegova bra\u0107a do\u0111u k njemu, bace se preda nj te mu reknu: \"Evo nas k tebi da budemo tvoji robovi!\"\n50:19 Josip im odvrati: \"Ne bojte se! T\u00d3a zar sam ja namjesto Boga!\n50:20 Osim toga, iako ste vi namjeravali da meni naudite, Bog je bio ono okrenuo na dobro: da u\u010dini \u0161to se danas zbiva - da spasi \u017eivot velikom narodu.\n50:21 Zato se ne bojte! Ja \u0107u se brinuti za vas i za va\u0161u djecu.\" Tako ih je smirio ljubeznim rije\u010dima.\n50:22 Josip ostane u Egiptu zajedno s rodom svojim i o\u010devim. Po\u017eivje Josip stotinu i deset godina.\n50:23 Tako je Josip gledao Efrajimovu djecu do tre\u0107eg koljena; a ra\u0111ala se djeca i Makiru, Mana\u0161eovu sinu, na Josipovim koljenima.\n50:24 Napokon re\u010de Josip svojoj bra\u0107i: \"Ja \u0107u, evo, naskoro umrijeti. Ali \u0107e se Bog, zacijelo, sjetiti vas i odvesti vas iz ove zemlje u zemlju \u0161to ju je pod zakletvom obe\u0107ao Abrahamu, Izaku i Jakovu.\"\n50:25 Tada Josip zakune Izraelove sinove: \"Bog \u0107e se vas doista sjetiti, i tada ponesite moje kosti odavde!\"\n50:26 Josip umrije kad mu bija\u0161e sto i deset godina; balzamira\u0161e ga i u Egiptu polo\u017ei\u0161e u lijes.","title":"Croatian Bible: Genesis","type":"page"}