{"collection":"Bible & Christianity","html_url":"https://unchartedknowledge.5gfusion.net/browse/bib/wb/cro/hos.htm","path":"bib/wb/cro/hos.htm","source_url":"https://sacred-texts.com/bib/wb/cro/hos.htm","text":"1:1 Rije\u010d Jahvina koja do\u0111e Ho\u0161ei, sinu Beerijevu, u dane Uzije, Jotama, Ahaza i Ezekije, kraljeva judejskih, u dane Jeroboama, sina Joa\u0161eva, kralja izraelskog.\n1:2 Po\u010detak rije\u010di Jahvinih Ho\u0161ei. Jahve re\u010de Ho\u0161ei: \"Idi, o\u017eeni se bludnicom i izrodi djecu bludni\u010dku, jer se zemlja bludu odala, odmetnuv\u0161i se od Jahve!\"\n1:3 I on ode, uze Gomeru, k\u0107er Diblajimovu, koja za\u010de i rodi mu sina.\n1:4 Jahve mu re\u010de: \"Nadjeni mu ime Jizreel, jer jo\u0161 samo malo i kaznit \u0107u pokolje jizreelske na domu Jehuovu i dokon\u010dat \u0107u kraljevstvo doma Izraelova.\n1:5 I u taj dan slomit \u0107u luk Izraelov u Dolini jizreelskoj.\"\n1:6 I ona opet za\u010de i rodi k\u0107er. I re\u010de mu Jahve: \"Nadjeni joj ime Nemila, jer mi odsad ne\u0107e biti mila ku\u0107a Izraelova, od nje \u0107u se povu\u0107i;\n1:7 a omiljet \u0107e mi ku\u0107a Judina, spasit \u0107u je Jahvom, Bogom njihovim, a ne\u0107u je spasiti lukom, ma\u010dem ni kopljem, ni konjima ni konjanicima.\"\n1:8 Kad odoji Nemilu, za\u010de opet i rodi sina.\n1:9 I re\u010de Jahve: \"Nadjeni mu ime Ne-narod-moj, jer vi\u0161e niste narod moj i ja vama nisam vi\u0161e Onaj koji jest.\"\n2:1 \"A djece Izraelove bit \u0107e brojem k'o pijeska u moru \u0161to se izmjerit' ne mo\u017ee ni izbrojit'. Umjesto da im govore: 'Vi niste moj narod,' zvat \u0107e ih: 'Sinovi Boga \u017eivoga.'\n2:2 Ujedinit \u0107e se sinovi Judini i sinovi Izraelovi, postavit \u0107e sebi jednoga glavara i oti\u0107i \u0107e iz zemlje; jer velik \u0107e biti dan jizreelski.\n2:3 Recite bra\u0107i svojoj: 'Narode moj,' sestrama svojim: 'Mila.'\n2:4 Podignite tu\u017ebu, podignite, protiv majke svoje, jer ona mi nije vi\u0161e \u017eena, a ja joj mu\u017e vi\u0161e nisam. Nek' odbaci od sebe bludni\u010denja i preljube izme\u0111' svojih dojki,\n2:5 da je golu ne svu\u010dem te u\u010dinim da bude k'o na dan ro\u0111enja; da je ne obratim u pustinju, da je u zemlju suhu ne obratim i \u017ee\u0111u ne umorim.\n2:6 Ja joj djece ne\u0107u milovati, jer djeca su to bludni\u010dka.\n2:7 Da, bludu se odala mati njihova, sramotila se ona koja ih za\u010de. Da, rekla je: 'Tr\u010dat \u0107u za svojim milosnicima, za njima koji mi daju kruh moj i vodu, vunu moju i lan, ulje i pi\u0107e moje.'\n2:8 Stoga \u0107u put joj trnjem zagraditi, zidom opkoliti, da ne na\u0111e vi\u0161e svojih staza.\n2:9 I tr\u010dat \u0107e za milosnicima, ali ih sti\u0107i ne\u0107e, tra\u017eit \u0107e ih, al' ih ne\u0107e prona\u0107i. Tada \u0107e re\u0107i: 'Idem se vratiti prvome mu\u017eu, jer sretnija bijah prije nego sada.'\n2:10 I ona nije razumjela da joj ja davah i \u017eito i mo\u0161t i ulje, da je ja obasipah srebrom i zlatom od kojega na\u010dini\u0161e baale.\n2:11 Stoga \u0107u uzeti natrag svoje \u017eito u svoje vrijeme i svoj mo\u0161t u pravi \u010das; oduzet \u0107u svoju vunu i svoj lan kojima je imala pokriti golotinju svoju;\n2:12 sad \u0107u joj otkriti sramotu na o\u010di njenih milosnika, i nitko je iz moje ne\u0107e izbaviti ruke.\n2:13 U\u010dinit \u0107u kraj svim njenim veseljima, svetkovinama, mla\u0111acima, subotama i svim blagdanima njezinim.\n2:14 Opusto\u0161it \u0107u joj \u010dokote i smokve za koje je govorila: 'To je pla\u0107a \u0161to mi je dado\u0161e moji milosnici.' Obratit \u0107u ih u \u0161ikarje, i \u017eivotinje \u0107e ih poljske obrstiti.\n2:15 Kaznit \u0107u je za dane Baalove kojima je kad palila, kitila se grivnom i kolajnom i tr\u010dala za svojim milosnicima; a mene je zaboravljala - rije\u010d je Jahvina.\n2:16 Stoga \u0107u je, evo, primamiti, odvesti je u pustinju i njenu progovorit' srcu.\n2:17 I vratit \u0107u joj ondje njene vinograde, i od Doline \u0107u akorske u\u010diniti vrata nade. Ondje \u0107e mi odgovarat' ona kao u dane svoje mladosti, kao u vrijeme kada je izi\u0161la iz Egipta.\n2:18 U onaj dan - rije\u010d je Jahvina - ti \u0107e\u0161 me zvati: 'Mu\u017eu moj', a ne\u0107e\u0161 me vi\u0161e zvati: 'Moj Baale.'\n2:19 Uklonit \u0107u joj iz usta imena baalska i ne\u0107e im vi\u0161e ime spominjati.\n2:20 U onaj dan, u\u010dinit \u0107u za njih savez sa \u017eivotinjama u polju, sa pticama nebeskim i gmazovima zemskim; luk, ma\u010d i boj istrijebit \u0107u iz zemlje da mirno u njoj po\u010diva.\n2:21 Zaru\u010dit \u0107u te sebi dovijeka; zaru\u010dit \u0107u te u pravdi i u pravu, u nje\u017enosti i u ljubavi;\n2:22 zaru\u010dit \u0107u te sebi u vjernosti i ti \u0107e\u0161 spoznati Jahvu.\n2:23 U onaj dan - rije\u010d je Jahvina - odazvat \u0107u se nebesima, a ona \u0107e se zemlji odazvati;\n2:24 zemlja \u0107e se odazvati \u017eitu, mo\u0161tu i ulju, a oni \u0107e se odazvati Jizreelu.\n2:25 I posijat \u0107u ga u zemlji, zamilovat \u0107u Nemilu, Ne-narodu mom re\u0107i \u0107u: 'Ti si narod moj!' a on \u0107e re\u0107i: 'Bo\u017ee moj!'\"\n3:1 Potom mi Jahve re\u010de: \"Idi opet, ljubi \u017eenu koja drugog ljubi i \u010dini preljub, kao \u0161to Jahve ljubi djecu Izraelovu dok se oni k drugim bogovima okre\u0107u i \u017eude za kola\u010dima od gro\u017e\u0111a.\"\n3:2 Ja je tad kupih za petnaest srebrnika, za homer i letek je\u010dma,\n3:3 i rekoh joj: \"Za mnogo dana ostat \u0107e\u0161 mi povu\u010dena, ne\u0107e\u0161 se odavati bludu ni podavati nikojem \u010dovjeku, a ni ja ne\u0107u k tebi prilaziti.\"\n3:4 Jer mnogo \u0107e dana sinovi Izraelovi ostati bez kralja i bez kneza, bez \u017ertve i bez stupa, bez ople\u0107ka i bez kumira.\n3:5 Poslije toga, sinovi \u0107e se Izraelovi vratiti; tra\u017eit \u0107e Jahvu, Boga svoga, i Davida, svoga kralja; sa strahom \u0107e pristupiti k Jahvi i k njegovim dobrima, na kraju dana.\n4:1 \u010cujte rije\u010d Jahvinu, sinovi Izraelovi, jer Jahve se parbi sa stanovnicima zemlje.\n4:2 Nema vi\u0161e vjernosti, nema ljubavi, nema znanja Bo\u017ejega u zemlji, ve\u0107 proklinjanje i la\u017e, ubijanje i kra\u0111a, preljub i nasilje, jedna krv drugu sti\u017ee.\n4:3 Stoga tuguje zemlja i ginu svi stanovnici s poljskim zvijerima i pticama nebeskim te ugibaju i ribe u moru.\n4:4 Ipak neka se nitko ne parbi, neka nitko ne kori! Ali s tobom se moram parbiti, sve\u0107eni\u010de.\n4:5 Danju ti posr\u0107e\u0161, a no\u0107u s tobom posr\u0107e i prorok; pogubit \u0107u mater tvoju.\n4:6 Moj narod gine: nema znanja; jer si ti znanje odbacio, i ja odbacujem tebe iz sve\u0107enstva svoga; jer si Zakon svoga Boga zaboravio, i ja \u0107u tvoje zaboraviti sinove.\n4:7 \u0160to ih je vi\u0161e bivalo, vi\u0161e su protiv mene grije\u0161ili, Slavu su svoju Sramotom zamijenili.\n4:8 Grijesima mog naroda oni se hrane, du\u0161a im hlepi za bezakonjem njegovim.\n4:9 I sa sve\u0107enikom bit \u0107e k'o i s narodom; kaznit \u0107u ga za njegove putove i naplatit \u0107u mu za njegova djela.\n4:10 Jest \u0107e, ali se nasititi ne\u0107e; bludni\u010dit \u0107e, ali se ne\u0107e mno\u017eiti, jer oni su prestali \u0161tovati Jahvu -\n4:11 blud, mo\u0161t i vino zarobi\u0161e im srce.\n4:12 Narod moj savjet tra\u017ei od drva, palica mu njegova daje odgovore: jer duh razvratni njih zavodi te se od Boga svoga bludu odaju.\n4:13 Oni \u017ertvuju na gorskim vrhuncima i na bregovima pale kad, pod hrastom, jablanom i dubom; jer je tako lagodno pod njihovom sjenom. I zato, odaju li se va\u0161e k\u0107eri bludu, \u010dine li preljub va\u0161e nevjeste,\n4:14 ne\u0107u vam kazniti k\u0107eri \u0161to bludni\u010de niti nevjeste va\u0161e \u0161to preljub \u010dine; jer oni sami idu nasamo s bludnicama i \u017ertvuju s milosnicama hramskim. Tako, bez razuma narod u propast srlja!\n4:15 Ako li se ti bludu odaje\u0161, Izraele, neka bar Juda ne grije\u0161i! I ne idite u Gilgal, ne penjite se u Bet Aven, ne kunite se \"\u017eivoga mi Jahve.\"\n4:16 Jer poput junice tvrdoglave Izrael tvrdoglav postade, pa kako da ga Jahve sad pase k'o janje na prostranoj livadi?\n4:17 Efrajim se udru\u017eio s kumirima: pusti ga!\n4:18 A kad zavr\u0161e pijanku, bluda se prihva\u0107aju, Sramotu vole vi\u0161e nego Slavu svoju.\n4:19 Vihor \u0107e ih svojim krilima stegnuti i njihovi \u0107e ih osramotit' \u017ertvenici.\n5:1 Poslu\u0161ajte ovo, sve\u0107enici, pazi, dome Izraelov, dome kraljev, de posluhni, jer va\u0161 je sud! Vi ste bili zamka u Mispi i mre\u017ea napeta na Taboru.\n5:2 Jamu su duboko iskopali prestupnici, ali \u0107u ih sve kazniti.\n5:3 Poznajem ja Efrajima, Izrael mi nije sakriven: da, Efrajime, bludu si se odao, okaljao si se, Izraele.\n5:4 Ne daju im djela njihova da se Bogu svome vrate, jer je duh bluda me\u0111u njima; oni Jahve ne poznaju.\n5:5 Ponos Izraelov svjedo\u010di protiv njega; svojom krivnjom posrnu Efrajim, posrnut \u0107e i Juda s njim.\n5:6 I\u0107i \u0107e s ovcama i govedima Jahvu tra\u017eiti ali ga na\u0107i ne\u0107e - povukao se od njih!\n5:7 Jahvu su iznevjerili: rodili su kopilad; vjetar \u0107e \u017earki pro\u017edrijeti polja njihova.\n5:8 Zasvirajte u rog u Gibeji, u trublju u Rami, uzbunite Bet Aven: za petama su ti, Benjamine!\n5:9 Opusto\u0161it \u0107e Efrajima u dan kazne: me\u0111u plemenima Izraelovim objavljujem ono \u0161to je sasvim pouzdano.\n5:10 Knezovi judejski postado\u0161e poput onih \u0161to razmi\u010du me\u0111e; na njih \u0107u k'o vodu gnjev svoj izliti.\n5:11 Efrajim je tla\u010ditelj, on pravdu gazi jer mu se svidjelo i\u0107i za ni\u0161tavilom.\n5:12 A ja \u0107u biti poput moljca Efrajimu, kao gnjile\u017e ku\u0107i Judinoj.\n5:13 Tad je Efrajim svoju bolest vidio, a Juda ranu svoju; i po\u0111e Efrajim u Asiriju, obrati se Juda velikome kralju; al' on vas ne\u0107e iscijeliti niti vam ranu va\u0161u zalije\u010diti.\n5:14 Jer k'o lav \u0107u biti Efrajimu, kao lavi\u0107 domu Judinu; ja, ja \u0107u razderati i oti\u0107i, odnijet \u0107u i nitko ne\u0107e spasiti.\n5:15 Po\u0107i \u0107u, vratit \u0107u se na svoje mjesto, dok krivnju ne priznaju i lice moje ne potra\u017ee; kad u nevolji budu, iskat \u0107e me.\n6:1 \"Hajde, vratimo se Jahvi! On je razderao, on \u0107e nas iscijeliti: on je udario, on \u0107e nam poviti rane;\n6:2 poslije dva dana o\u017eivit \u0107e nas, tre\u0107eg \u0107e nas dana podignuti i mi \u0107emo \u017eivjeti pred njim.\n6:3 Te\u017eimo da upoznamo Jahvu: k'o zora pouzdan mu dolazak. On \u0107e nam do\u0107i poput da\u017eda jesenskog, poput ki\u0161e proljetne \u0161to natapa zemlju.\"\n6:4 \u0160to za tebe mogu u\u010diniti, Efrajime? \u0160to za tebe mogu u\u010diniti, Judo? K'o oblak jutarnji ljubav je va\u0161a, k'o rana rosa koje nestaje.\n6:5 Zato sam ih preko proroka sjekao i ubijao rije\u010dima usta svojih; al' sud \u0107e tvoj iza\u0107i k'o svjetlost.\n6:6 Jer ljubav mi je mila, ne \u017ertve, poznavanje Boga, ne paljenice.\n6:7 Al' oni su kod Adama prekr\u0161ili Savez i ondje mene iznevjerili.\n6:8 Gilead je grad zlikova\u010dki, pun krvavih tragova.\n6:9 Dru\u017eba je sve\u0107eni\u010dka kao zasjeda razbojni\u010dka: ubijaju na \u0161ekemskom putu; odista, sramotu po\u010dinjaju!\n6:10 Strahotu vidjeh u domu Izraelovu; Efrajim se ondje bludu odaje i skvrni se Izrael.\n6:11 I tebi sam, Judo, \u017eetvu odredio kad okrenem udes naroda svoga.\n7:1 Kad ho\u0107u Izraela lije\u010diti, otkriva se bezakonje Efrajimovo i zlo\u0107a Samarije; prijevarom se bave oni: tat u ku\u0107u provaljuje, a vani napadaju razbojnici.\n7:2 I u srcu svome oni ne ka\u017eu da ja pamtim svu zlopakost njihovu! Ali djela su ih njihova sad opkolila, pred licem mojim ona stoje.\n7:3 Svojom zlo\u0107om razveseljuju kralja, a knezove podlo\u0161\u0107u svojom.\n7:4 Svi su oni preljubnici, kao pe\u0107 su ra\u017earena koju pekar vi\u0161e ne potpaljuje kad zamijesi tijesto pa dok ne ukisne.\n7:5 U dan kralja na\u0161ega knezovi obolje\u0161e od \u017eestine vina, a on ruku pru\u017ea pijanima.\n7:6 U zavjeri srce im se \u017eari poput pe\u0107i; svu no\u0107 njihova jarost drijema, ujutru se razgara k'o plam ognjeni;\n7:7 poput pe\u0107i svi se raspalili te pro\u017ediru svoje suce. Pado\u0161e svi njihovi kraljevi, a nijedan od njih zazvao me nije.\n7:8 Efrajim se mije\u0161a s narodima, Efrajim je poga\u010da \u0161to je ne prevrnu\u0161e.\n7:9 Tu\u0111inci pro\u017ediru snagu njegovu, a on toga i ne zna! Sjedine mu pobijeli\u0161e glavu, a on toga i ne zna!\n7:10 Naprasitost Izraelova protiv njih samih svjedo\u010di; i oni se ne vra\u0107aju Jahvi, Bogu svome, i uza sve to oni ga ne tra\u017ee!\n7:11 Efrajim je kao golubica plaha i bez razuma; oni pozivaju Egipat, idu u Asiriju.\n7:12 Kamo god oti\u0161li, na njih \u0107u razapeti svoju mre\u017eu, oborit \u0107u ih kao ptice nebeske, za njihovu ih kazniti zlo\u0107u.\n7:13 Te\u0161ko njima jer od mene odbjego\u0161e! Propast na njih jer se pobuni\u0161e protiv mene! Otkupit' ih ho\u0107u, a oni protiv mene la\u017eu.\n7:14 Oni me ne prizivlju iz srca kada kukaju na svojim le\u017eajima; razdiru svoje lice zbog \u017eita i mo\u0161ta, ali protiv mene se bune.\n7:15 Dok sam im ja mi\u0161icu krijepio, oni su zlosti smi\u0161ljali protiv mene!\n7:16 Okre\u0107u se prema ni\u0161tavostima, oni su poput varljiva luka. Poradi razbje\u0161njela jezika knezovi \u0107e im od ma\u010da pasti, bit \u0107e im to na ruglo u zemlji egipatskoj!\n8:1 Trublju na usta, poput stra\u017eara na Domu Jahvinu; jer oni moj Savez prestupi\u0161e, otpado\u0161e od moga Zakona.\n8:2 Meni vi\u010du: \"Poznajemo te, Bo\u017ee Izraelov.\"\n8:3 Ali je Izrael odbacio dobro, du\u0161man \u0107e ga progoniti.\n8:4 Kraljeve su postavljali bez mene, knezove birali bez znanja moga. Od srebra svog i zlata na\u010dini\u0161e sebi kumire da budu uni\u0161teni.\n8:5 Odbacih tvoje tele, Samarijo, na njih se gnjev moj rasplamtio. Dokle \u0107e ostati ne\u010disti sinovi Izraelovi?\n8:6 Umjetnik ga je neki na\u010dinio, i ono Bog nije. Prometnut \u0107e se u komadi\u0107e tele samarijsko.\n8:7 Posijali su vjetar, i po\u017eet \u0107e oluju; \u017eito im ne\u0107e proklijati, ne\u0107e bra\u0161na dati; ako ga i dade pro\u017edrijet \u0107e ga tu\u0111inci.\n8:8 Progutan je Izrael, evo ga me\u0111u narodima poput nevrijedne posude;\n8:9 jer oti\u0111o\u0161e k Asircu, divljem magarcu \u0161to sam \u017eivi! Efrajim obdaruje milosnike.\n8:10 Neka ih samo obdaruje, me\u0111u narode \u0107u ih sada razasuti: i doskora \u0107e uzdrhtati pod teretom kralja knezova.\n8:11 \u017drtvenike je umno\u017eio Efrajim, za grijeh su mu oni poslu\u017eili.\n8:12 Da mu i tisu\u0107u zakona svojih napi\u0161em, oni ih smatraju tu\u0111ima.\n8:13 Nek' \u017ertvuju klanice \u0161to mi ih prinose, nek' samo jedu meso! Jahvi se ne mile. Odsad \u0107e se spominjati bezakonja njihova i njihove \u0107e kazniti grijehe: u Egipat \u0107e se oni vratiti.\n8:14 Izrael je zaboravio tvorca svoga i sebi dvorove sagradio; Juda je namno\u017eio gradove tvrde. Oganj \u0107u pustiti na gradove njegove; vatra \u0107e mu dvorove progutati.\n9:1 Ne raduj se, Izraele, ne kli\u010di k'o drugi narodi; bludu se oda, jer, ostaviv\u0161i Boga svoga, zavolio si pla\u0107u bludni\u010dku po svim gumnima \u017eitnim.\n9:2 Ni gumno ni kaca ne\u0107e ih hraniti, i mlado \u0107e ih vino prevariti.\n9:3 Ne\u0107e vi\u0161e \u017eivjeti u zemlji Jahvinoj, Efrajim \u0107e se vratiti u Egipat i ne\u010dista \u0107e jela jesti u Asuru.\n9:4 Ne\u0107e vi\u0161e Jahvi lijevati vina, nit' \u0107e mu prinositi \u017ertve svoje; kruh \u0107e im biti kao kruh \u017ealosti, i ne\u010dist \u0107e biti tko ga bude jeo; jer njihov je kruh samo za njih, ne\u0107e u\u0107i u Dom Jahvin.\n9:5 \u0160to \u0107ete \u010diniti na dan blagdanski, na dan svetkovine Jahvine?\n9:6 Jer, evo gdje odo\u0161e pred pusto\u0161enjem; prihvatit \u0107e ih Egipat, sahraniti Memfis, srebrna im blaga kopriva \u0107e ba\u0161tiniti, \u0161atore \u0107e njihove obrasti trnje.\n9:7 Do\u0111o\u0161e dani kazne! Do\u0111o\u0161e dani odmazde! Nek' znade Izrael! Lud je prorok, nadahnuti bunca! Zbog velikog bezakonja tvoga i silnog buntovni\u0161tva.\n9:8 Efrajim uhodi \u0161ator prorokov, stavljaju mu zamke po svim putovima, odmazda je u ku\u0107i Boga njegova.\n9:9 U duboku su pali pokvarenost kao u dane Gibeje; spomenut \u0107e se Jahve bezakonja njihova i grijehe \u0107e njihove kazniti.\n9:10 Kao gro\u017e\u0111e u pustinji na\u0111oh ja Izraela, kao rani plod na smokvi vidjeh oce va\u0161e; oni do\u0111o\u0161e u Baal Peor, posveti\u0161e se sramoti i postado\u0161e grozote kao ljubimci njihovi.\n9:11 Odletje poput ptice slava Efrajimova: od ro\u0111enja, od utrobe, od za\u010de\u0107a.\n9:12 Ako i podignu svoje sinove, oduzet \u0107u ih prije dobi mu\u017eevne, da, te\u0161ko njima kada ih ostavim!\n9:13 Efrajim je k'o da gledam Tir na njivi posa\u0111en, al' \u0107e Efrajim djecu svoju voditi na klanje.\n9:14 Daj im, o Jahve! A \u0161to da im dade\u0161? Daj im krilo jalovo, dojke usahle.\n9:15 U Gilgalu sva je njihova zlo\u0107a, ondje sam ih zamrzio. Zbog njihovih djela opakih iz ku\u0107e svoje \u0107u ih izagnati, voljeti ih vi\u0161e ne\u0107u, svi su im knezovi odmetnici.\n9:16 Pogo\u0111en je Efrajim, korijen mu je usahnuo; roda ne\u0107e imati. Ako im se i rodi djece, ubit \u0107u im mili plod utrobe.\n9:17 Odbacit \u0107e ih Bog moj jer ga nisu poslu\u0161ali; i potucat \u0107e se me\u0111u narodima.\n10:1 Bujna je loza bio Izrael, rod bogat ona je nosila. I \u0161to mu je vi\u0161e rodilo plodova, to je vi\u0161e umna\u017eao \u017ertvenike; \u0161to mu je bogatija zemlja bila, to je ki\u0107enije dizao stupove.\n10:2 Srce je njihovo prijevarno, okajat \u0107e to oni! Poru\u0161it \u0107e im On \u017ertvenike, polomiti stupove njihove.\n10:3 Kazat \u0107e tada: \"Mi kralja nemamo jer se Jahve bojali nismo. T\u00d3a \u010demu bi nam bio kralj?\"\n10:4 Rije\u010di prosiplju, la\u017eno se kunu, sklapaju saveze; a pravo cvate k'o otrovno bilje u brazdama polja.\n10:5 Za tele betavensko strepe stanovnici Samarije; da, zbog njega tuguje narod njegov, sve\u0107enici njegovi kukaju nad njim, nad slavom njegovom jer je od njega prognana.\n10:6 A njega samog odvu\u0107i \u0107e u Asiriju na dar velikome kralju. Efrajima stid \u0107e spopasti, crvenjet \u0107e se Izrael zbog svoje odluke.\n10:7 Uni\u0161tena je Samarija. Njen kralj tek trunak je vodi na povr\u0161ju.\n10:8 Bit \u0107e razorene sramne uzvi\u0161ice, grijeh Izraelov; trnje \u0107e i \u010di\u010dak rasti po \u017ertvenicima njihovim. Tad \u0107e govoriti brdima: \"Pokrijte nas!\" i bregovima: \"Padnite na nas!\"\n10:9 Ve\u0107ma no u dane gibejske grije\u0161io si, Izraele! A da se i ondje zaustavi\u0161e, ne bi li ih zatekao rat kao bezakonike gibejske?\n10:10 Kako mi se svidi, kaznit \u0107u ih: sabrat \u0107e se protiv njih narodi da ih za dvostruko kazne bezakonje.\n10:11 Efrajim je junica dobro nau\u010dena koja rado vr\u0161e; \u0161iju \u0107u joj lijepu ujarmiti, upregnut \u0107u Efrajima. Juda \u0107e orati, Jakov branat'.\n10:12 Sijte pravednost, po\u017eet \u0107ete ljubav; kr\u010dite zemlje nove: vrijeme je da Jahvu tra\u017eite dok ne do\u0111e i poda\u017edi vam pravdom.\n10:13 Orali ste bezbo\u017enost, \u017eeli bezakonje, jeli plod prijevare. Pouzdao si se u kola svoja i u mno\u0161tvo svojih ratnika,\n10:14 zato \u0107e se vika bojna razlijegati tvojim gradovima i sve \u0107e ti tvr\u0111e biti razorene k'o \u0161to \u0160alman razori Bet Arbel u dan ratni, kada mater smrska\u0161e na sinovima.\n10:15 Evo \u0161to vam Betel u\u010dini jer ste u zlu ogrezli: u zoru \u0107e zavijek nestati kralja Izraelova!\n11:1 Dok Izrael bija\u0161e dijete, ja ga ljubljah, iz Egipta dozvah sina svoga.\n11:2 Al' \u0161to sam ih vi\u0161e zvao, sve su dalje od mene odlazili; baalima su \u017ertvovali, kadili kumirima.\n11:3 A ja sam Efrajima hodati u\u010dio, dr\u017ee\u0107i ga za ruke njegove; al' oni ne spozna\u0161e da sam se za njih brinuo.\n11:4 U\u017eima za ljude privla\u010dio sam ih, konopcima ljubavi; bijah im k'o onaj koji u \u010deljustima njihovim \u017evale opu\u0161ta; nad njega se saginjah i davah mu jesti.\n11:5 U zemlju egipatsku on \u0107e se vratiti, Asirac \u0107e mu kraljem biti, jer se ne htjede vratiti k meni.\n11:6 Ma\u010d \u0107e bje\u0161njeti njegovim gradovima, uni\u0161titi prijevornice njegove, pro\u017edirat \u0107e zbog spletaka njegovih.\n11:7 Narod je moj sklon otpadu; i premda ga k Vi\u0161njem dozivlju, nitko da ga podigne.\n11:8 Kako da te dadem, Efrajime, kako da te predam, Izraele! Kako da te dadem kao Admu, da u\u010dinim s tobom kao Sebojimu? Srce mi je uznemireno, uzavrela mi sva utroba:\n11:9 ne\u0107u vi\u0161e gnjevu dati maha, ne\u0107u opet zatirati Efrajima, jer ja sam Bog, a ne \u010dovjek: Svetac posred tebe - ne\u0107u vi\u0161e gnjevan dolaziti!\n11:10 Za Jahvom \u0107e i\u0107i on, k'o lav on \u0107e rikati; a kad zarikao bude, sinovi \u0107e mu veselo dohrliti sa zapada;\n11:11 k'o ptice \u0107e dohrliti iz Egipta, k'o golubica iz zemlje asirske, i naselit \u0107u ih po ku\u0107ama njihovim - rije\u010d je Jahvina.\n12:1 Opkolio me la\u017eju Efrajim i prijevarom Izraelov dom. A i Juda jo\u0161 je nestalan Bogu, Svecu vjernome.\n12:2 Efrajim pase vjetar, za vjetrom isto\u010dnim tr\u010di cio dan, sve vi\u0161e je la\u017ei njegovih i nasilja. Savez sklapaju s Asirijom, ulje nose u Egipat.\n12:3 S Izraelom ima Jahve parnicu, kaznit \u0107e Jakova prema postupcima, vratit \u0107e mu po djelima njegovim.\n12:4 Ve\u0107 u krilu materinu brata je potisnuo, u snazi mu\u017eevnoj s Bogom se borio.\n12:5 S An\u0111elom se borio i nadvladao ga, plakao je i zaklinjao ga. Na\u0161ao ga je u Betelu i ondje mu je govorio.\n12:6 Da, Jahve, Bog nad Vojskama, Jahve je ime njegovo.\n12:7 Ti se dakle Bogu svojem vrati, \u010duvaj ljubav i pravednost i u Boga se svoga uzdaj svagda!\n12:8 U ruci je Kanaanu kriva tezulja, on voli zakidati.\n12:9 I re\u010de Efrajim: \"Samo sam se obogatio, blago sam nagomilao.\" Ali ni\u0161ta mu od sveg dobitka ne\u0107e ostati, jer se ogrije\u0161io bezakonjima.\n12:10 Ja sam Jahve, Bog tvoj, sve od zemlje egipatske, jo\u0161 \u0107u ti dati da stanuje\u0161 pod \u0161atorima kao u dane Sastanka;\n12:11 govorit \u0107u prorocima, umno\u017eit \u0107u vi\u0111enja i po prorocima prispodobom u\u010diti.\n12:12 Gilead je puko bezakonje, ispraznost sama; u Gilgali \u017ertvuju bikove; zato \u0107e im oltari biti k'o hrpe kamenja u brazdama poljskim.\n12:13 Jakov pobje\u017ee u kraj aramski, za \u017eenu slu\u017ea\u0161e Izrael, za \u017eenu jednu stada \u010duva\u0161e.\n12:14 Al' po Proroku izvede Jahve Izraela iz Egipta, i po Proroku on ga je \u010duvao.\n12:15 Pregorko ga Efrajim uvrijedi: stoga \u0107e krv njegovu na nj svaliti, platit \u0107e mu Gospod njegov za pogrde.\n13:1 Kad je Efrajim govorio, strah je zadavao, jer bija\u0161e on prvak u Izraelu, al' ogrije\u0161i se Baalom i poginu.\n13:2 I sad jo\u0161 grije\u0161e oni od srebra prave\u0107' sebi kipove, kumire po svojoj ma\u0161ti; svi su oni djelo rukotvorca! Tima - vele - \u017ertvujte, ljudi neka cjelivaju teoce!\n13:3 Zato, bit \u0107e oni kao oblak jutarnji, kao rosa koje brzo nestaje, kao pljeva raznesena s gumna, kao dim \u0161to kroz otvor izlazi.\n13:4 A ja sam Jahve, Bog tvoj sve od zemlje egipatske: drugog Boga osim mene ne ljubi! Osim mene nema spasitelja.\n13:5 Ja te ljubljah u pustinji, u zemlji suhoj.\n13:6 Ja ih pasoh, i siti bijahu; nasi\u0107enima srce se uzoholi; i tako me zaboravi\u0161e.\n13:7 Stoga \u0107u im biti kao lav, kao leopard \u0161to na putu vreba;\n13:8 kao medvjedica kojoj ugrabi\u0161e mlade, ja \u0107u se na njih baciti, rastrgat' im grudi do srca; k'o lav \u0107u pro\u017edrijeti meso njihovo, zvijeri \u0107e ih poljske rastrgati.\n13:9 Uni\u0161tit \u0107u te, Izraele, i tko \u0107e ti pomo\u0107i?\n13:10 T\u00d3a gdje ti je kralj da te spasi, gdje tvoji knezovi da te brane - oni za koje si govorio: \"Daj mi kralja i knezove!\"\n13:11 U gnjevu svom kralja ti dadoh i u srd\u017ebi ti ga uzimam.\n13:12 Dobro se \u010duva bezakonje Efrajimovo, grijeh je njegov dobro pohranjen.\n13:13 Do\u0111o\u0161e na nj trudovi porodiljski, ali on je ludo \u010dedo, ne izlazi na vrijeme iz utrobe materine!\n13:14 Ja \u0107u ih izbaviti od vlasti Podzemlja, od smrti \u0107u ih spasiti! Gdje je tvoja kuga, o smrti, gdje pomor tvoj, Podzemlje! Samilost se sakri od mojih o\u010diju!\n13:15 Tako je rodan me\u0111u bra\u0107om Efrajim, ali \u0107e do\u0107i vjetar isto\u010dni, vjetar Jahvin iz pustinje: isu\u0161it \u0107e mu izvore, presahnuti studence, oplja\u010dkat mu riznicu, blago odnijeti.\n14:1 Ispa\u0161tat \u0107e Samarija jer se protiv Boga svoga pobunila. Od ma\u010da past \u0107e oni, djecu \u0107e njihovu smrskati, \u017eene trudne rasporiti.\n14:2 Vrati se, Izraele, Jahvi Bogu svome, jer zbog svojeg si bezakonja posrnuo.\n14:3 Uzmite sa sobom rije\u010di i Jahvi se vratite. Recite mu: \"Skini sa nas bezakonje i dobrohotno primi da ti prinesemo plod svojih usana.\n14:4 Asirac nas ne\u0107e izbavljati i ne\u0107emo konje vi\u0161e jahati niti \u0107emo djelu ruku svojih govoriti: 'Bo\u017ee na\u0161!' - jer u tebe sirota milost nalazi.\"\n14:5 Iscijelit \u0107u ih od njihova otpada, od svega \u0107u ih srca ljubiti; jer gnjev se moj odvratio od njih.\n14:6 Bit \u0107u kao rosa Izraelu; kao ljiljan on \u0107e cvasti, pustit \u0107e korijen poput jablana,\n14:7 nadaleko pru\u017eat \u0107e izdanke. Ljepota \u0107e mu biti kao u masline, miris poput libanonskog.\n14:8 Opet \u0107e u mojoj sjeni boraviti, uzgajat \u0107e svoju p\u0161enicu, vinograde gajit' \u0161to \u0107e ste\u0107i ime vina helbonskog.\n14:9 Efrajime, \u0161to ti ima\u0161 jo\u0161 s kumirima? Ja sam ga usli\u0161ao i pogledao. Ja sam poput zelena \u010dempresa: po meni si rodan plodovima.\n14:10 Tko je mudar neka shvati ovo, i \u010dovjek razuman neka spozna! Jer pravi su putovi Jahvini: pravednici hode po njima, gre\u0161nici na njima posr\u0107u.","title":"Croatian Bible: Hosea","type":"page"}