{"collection":"Bible & Christianity","html_url":"https://unchartedknowledge.5gfusion.net/browse/bib/wb/cro/jdg.htm","path":"bib/wb/cro/jdg.htm","source_url":"https://sacred-texts.com/bib/wb/cro/jdg.htm","text":"1:1 Poslije smrti Jo\u0161uine upita\u0161e Izraelci Jahvu: \"Tko \u0107e od nas prvi po\u0107i na Kanaance da se protiv njih bori?\"\n1:2 A Jahve odgovori: \"Neka Juda prvi po\u0111e; u njegove ruke stavljam zemlju.\"\n1:3 Tada Juda re\u010de svome bratu \u0160imunu: \"Po\u0111i sa mnom u zemlju koja mi je dosu\u0111ena u ba\u0161tinu; borit \u0107emo se protiv Kanaanaca, a potom \u0107u se ja uza te boriti na tvojoj zemlji.\" I \u0160imun ode s njim.\n1:4 Ode Juda i Jahve im predade u ruke Kanaance i Peri\u017eane te pobi\u0161e u Bezeku deset tisu\u0107a ljudi.\n1:5 U Bezeku zateko\u0161e Adoni-Sedeka, udari\u0161e na nj i porazi\u0161e Kanaance i Peri\u017eane.\n1:6 Kad je Adoni-Sedek nagnuo u bijeg, gonili su ga, uhvatili ga i odsjekli mu palce na rukama i nogama.\n1:7 Tada re\u010de Adoni-Sedek: \"Sedamdeset kraljeva odsje\u010denih palaca na rukama i na nogama kupilo je mrvice pod mojim stolom. Kako sam \u010dinio, tako mi Bog vra\u0107a.\" Odveli su ga u Jeruzalem i ondje je umro.\n1:8 Zatim Judini sinovi udari\u0161e na Jeruzalem, osvoji\u0161e ga, posjeko\u0161e ma\u010dem \u017eitelje i spali\u0161e grad.\n1:9 Poslije toga krenu\u0161e Judini sinovi da se bore protiv Kanaanaca koji su \u017eivjeli u Gorju, Negebu i u \u0160efeli.\n1:10 Onda Juda ode na Kanaance koji su \u017eivjeli u Hebronu - Hebronu bija\u0161e neko\u0107 ime Kirjat Arba - i ondje potu\u010de \u0160e\u0161aja, Ahimana i Talmaja.\n1:11 Odatle krenu na stanovnike Debira, koji se neko\u0107 zvao Kirjat Sefer.\n1:12 Tada re\u010de Kaleb: \"Tko pokori i zauzme Kirjat Sefer, dat \u0107u mu svoju k\u0107er Aksu za \u017eenu.\"\n1:13 Zauze ga Otniel, sin Kenaza, mla\u0111eg brata Kalebova, i Kaleb mu dade svoju k\u0107er Aksu za \u017eenu.\n1:14 Kad je pri\u0161la mu\u017eu, on je nagovori da u svoga oca i\u0161te polje. Si\u0111e ona s magarca, a Kaleb je upita: \"\u0160to ho\u0107e\u0161?\"\n1:15 Ona mu odgovori: \"Daj mi blagoslov! Kad si mi dao kraj u Negebu, daj mi onda i koji izvor vode.\" I Kaleb joj dade Gornje i Donje izvore.\n1:16 Sinovi Hobaba Kenijca, tasta Mojsijeva, odo\u0161e iz Palmova grada s Judinim sinovima u Judinu pustinju, koja je u Negebu, na jugu od Arada. Tu se nastani\u0161e me\u0111u Amale\u010danima.\n1:17 Potom ode Juda s bratom \u0160imunom i pobi\u0161e Kanaance koji su \u017eivjeli u Sefatu i grad izru\u010di\u0161e \"heremu\", prokletstvu. Zbog toga se grad prozva Horma.\n1:18 Ali Juda nije uspio zauzeti Gaze s njenim podru\u010djem, ni A\u0161kelona s njegovim podru\u010djem, ni Ekrona s njegovim podru\u010djem.\n1:19 Jahve bija\u0161e s njim te on osvoji gorje, ali ne moga\u0161e potjerati onih u nizini jer imahu \u017eeljezna kola.\n1:20 Kao \u0161to bija\u0161e odredio Mojsije, dado\u0161e Hebron Kalebu, koji iz njega otjera tri sina Anakova.\n1:21 A Benjaminovi sinovi ne uspje\u0161e otjerati Jebusejaca koji su \u017eivjeli u Jeruzalemu i tako Jebusejci ostado\u0161e u Jeruzalemu s Benjaminovim sinovima do dana dana\u0161njega.\n1:22 Krenu i pleme Josipovo na Betel i Jahve bija\u0161e s njima.\n1:23 I pleme Josipovo uze izvi\u0111ati Betel. Grad se neko\u0107 zvao Luz.\n1:24 Uhode opazi\u0161e \u010dovjeka gdje izlazi iz grada i reko\u0161e mu: \"Poka\u017ei nam kuda se mo\u017ee u grad, pa \u0107emo ti biti milostivi.\"\n1:25 On im pokaza kuda mogu u grad. I sve u gradu isjeko\u0161e ma\u010dem, a onoga \u010dovjeka sa svom njegovom obitelji pusti\u0161e da ode.\n1:26 \u010covjek je oti\u0161ao u zemlju Hetita i ondje sagradio grad i prozvao ga Luz. Tako se zove jo\u0161 i danas.\n1:27 Mana\u0161e nije osvojio Bet-\u0160eana i njegovih sela ni Tanaka i njegovih sela. Nije potjerao ni stanovnika iz Dora i njegovih sela, ni stanovnika Jibleama i njegovih sela, ni stanovnika Megida i njegovih sela. Tako su Kanaanci ostali i \u017eivjeli u toj zemlji.\n1:28 Kad je Izrael oja\u010dao, nametnuo je Kanaancima tlaku, ali ih nije mogao otjerati.\n1:29 Ni Efrajim nije otjerao Kanaanaca koji su \u017eivjeli u Gezeru, tako te su Kanaanci tu \u017eivjeli me\u0111u njima.\n1:30 Zebulun nije otjerao stanovnika Kitrona ni stanovnika Nahalola. Tako su Kanaanci ostali usred Zebulunovih sinova, ali im bija\u0161e nametnuta tlaka.\n1:31 Ni A\u0161er nije otjerao stanovnika Akona, ni stanovnika Sidona, ni onih iz Mahalaba, Akziba, Helbe, Afika i Rehoba.\n1:32 A\u0161erovci su ostali tako me\u0111u Kanaancima, stanovnicima te zemlje, jer ih nisu otjerali.\n1:33 Naftali nije otjerao stanovnika Bet-\u0160eme\u0161a i Bet-Anata, nego je \u017eivio me\u0111u Kanaancima koji su nastavali tu zemlju, ali je stanovnicima Bet-\u0160eme\u0161a i Bet-Anata nametnuta tlaka.\n1:34 Amorejci su potisnuli Danove sinove u goru i nisu ih pu\u0161tali da si\u0111u u ravnicu.\n1:35 Amorejci su se zadr\u017eali u Har-Heresu, Ajalonu i \u0160aalbimu, ali kad je ruka Josipova doma oja\u010dala, bila im je nametnuta tlaka.\n1:36 Podru\u010dje Edomaca pru\u017ea se od Akrabimskog uspona do Stijene pa navi\u0161e.\n2:1 An\u0111eo Jahvin do\u0111e iz Gilgala u Bokim i re\u010de: \"Izveo sam vas iz Egipta i doveo vas u zemlju koju sam vam obe\u0107ao zaklev\u0161i se ocima va\u0161im. Rekao sam: 'Ne\u0107u raskinuti Saveza svog s vama dovijeka.\n2:2 A vi ne sklapajte saveza sa stanovnicima ove zemlje; nego ru\u0161ite njihove \u017ertvenike!' Ali vi niste poslu\u0161ali moga glasa. \u0160to ste u\u010dinili?\n2:3 Zato vam ka\u017eem: ne\u0107u ih odagnati pred vama. Nego, oni \u0107e vas tla\u010diti i bogovi njihovi bit \u0107e vam zamkom.\"\n2:4 Kad An\u0111eo Jahvin izre\u010de te rije\u010di svim Izraelcima, narod zakuka i zaplaka.\n2:5 I tako prozva\u0161e ono mjesto Bokim i ondje prineso\u0161e \u017ertve Jahvi.\n2:6 Tada Jo\u0161ua otpusti narod i razi\u0111o\u0161e se Izraelci svaki na svoju ba\u0161tinu da zaposjednu zemlju.\n2:7 Narod je slu\u017eio Jahvi svega vijeka Jo\u0161uina i svega vijeka starje\u0161ina koje su nad\u017eivjele Jo\u0161uu i vidjele sva velika djela \u0161to ih je Jahve u\u010dinio Izraelu.\n2:8 Jo\u0161ua, sin Nunov, sluga Jahvin, umrije u dobi od sto deset godina.\n2:9 Sahrani\u0161e ga u kraju \u0161to ga je ba\u0161tinio u Timnat Heresu, u Efrajimovoj gori, sjeverno od planine Gaa\u0161a.\n2:10 A kada se sav onaj nara\u0161taj pridru\u017eio svojim ocima, naslijedi ga drugi nara\u0161taj koji nije mario za Jahvu ni za djela \u0161to ih je u\u010dinio Izraelu.\n2:11 Tada su sinovi Izraelovi po\u010deli \u010diniti ono \u0161to Jahvi nije po volji i slu\u017eili su baalima.\n2:12 Ostavi\u0161e Jahvu, Boga otaca svojih, koji ih je izveo iz zemlje egipatske, i po\u0111o\u0161e za drugim bogovima izme\u0111u bogova okolnih naroda. Klanjahu im se, razgnjevi\u0161e Jahvu.\n2:13 Otpali su od Jahve da bi slu\u017eili Baalu i A\u0161tarti.\n2:14 Zato Jahve izli gnjev svoj na Izraela: prepusti ih plja\u010dka\u0161ima da ih plijene, izru\u010di ih neprijateljima uokolo, tako te se ne mogo\u0161e oduprijeti.\n2:15 \u0160to bi god po\u010deli, ruka se Jahvina okretala protiv njih na njihovu nesre\u0107u, kao \u0161to im je Jahve rekao i kao \u0161to im se zakleo. I tako zapado\u0161e u veliku nevolju.\n2:16 Tada im Jahve stade podizati suce da ih izbavljaju iz ruku onih koji su ih plja\u010dkali.\n2:17 Ali oni ni svojih sudaca nisu slu\u0161ali, nego se iznevjeri\u0161e s drugim bogovima te im se klanjahu. Brzo su za\u0161li s puta kojim su i\u0161li oci njihovi slu\u0161aju\u0107i Jahvine zapovijedi; oni nisu \u010dinili tako.\n2:18 Kada im je podizao suce, Jahve bija\u0161e sa svakim sucem te ih izbavlja\u0161e iz ruku njihovih neprijatelja za svega vijeka su\u010deva, jer se sa\u017ealilo Jahvi koliko su uzdisali pod jarmom onih koji su ih ugnjetavali.\n2:19 A kada bi sudac umro, oni bi opet zapadali u ve\u0107u pokvarenost nego njihovi oci. I\u0161li su za drugim bogovima, slu\u017eili im i klanjali im se, ne odustaju\u0107i od svojih opakih djela i postupaka.\n2:20 Tada Jahve planu gnjevom na Izraela i re\u010de: \"Kad je taj narod pogazio Savez kojim sam obvezao njihove o\u010deve i nije poslu\u0161ao glasa moga,\n2:21 ni ja odsad ne\u0107u pred njim potjerati ni jednoga izme\u0111u naroda \u0161to ih je Jo\u0161ua po svojoj smrti ostavio\",\n2:22 da bi njima stavio na ku\u0161nju Izraela: ho\u0107e li se ili ne\u0107e dr\u017eati Jahvinih putova kao \u0161to ih se dr\u017eahu oci njihovi.\n2:23 Zato Jahve bija\u0161e ostavio te narode i nije ih odmah izagnao ni predao Jo\u0161ui u ruke.\n3:1 Ovo su narodi koje je Jahve pustio da ostanu kako bi njima isku\u0161avao sinove Izraelove, sve one koji ne iskusi\u0161e ratova kanaanskih.\n3:2 Bija\u0161e to samo na korist pokoljenjima sinova Izraelovih da nau\u010de vje\u0161tinu ratovanja - barem oni koji nisu iskusili prija\u0161njih ratova:\n3:3 ostade pet knezova filistejskih i svi Kanaanci, Sidonci i Hivijci koji su \u017eivjeli na gori Libanonu od gore Baal-Hermona do ulaza u Hamat.\n3:4 Oni su poslu\u017eili da se isku\u0161a Izrael: da bi se vidjelo ho\u0107e li se dr\u017eati zapovijedi \u0161to ih je Jahve preko Mojsija dao njihovim ocima.\n3:5 Tako su Izraelci prebivali usred Kanaanaca, Hetita, Amorejaca, Peri\u017eana, Hivijaca i Jebusejaca;\n3:6 \u017eenili se njihovim k\u0107erima i davali svoje k\u0107eri njihovim sinovima i slu\u017eili njihovim bogovima.\n3:7 I \u010dinili su Izraelci ono \u0161to Jahvi nije bilo po volji. Zaboravili su Jahvu, svoga Boga, da bi slu\u017eili baalima i a\u0161tartama.\n3:8 Tada Jahve planu gnjevom na Izraela i dade ih u ruke Ku\u0161anu Ri\u0161atajimu, kralju edomskom; i slu\u017ei\u0161e Ku\u0161anu Ri\u0161atajimu osam godina.\n3:9 Tad Izraelci zavapi\u0161e Jahvi i Jahve im podi\u017ee izbavitelja, Otniela, sina Kenaza, mla\u0111ega brata Kalebova, da ih oslobodi.\n3:10 Duh Jahvin si\u0111e na nj i on posta sucem Izraelu. I povede Izraela u boj. Jahve mu preda u ruke Ku\u0161ana Ri\u0161atajima, kralja edomskog, i on pobijedi Ku\u0161ana Ri\u0161atajima.\n3:11 Zemlja je otad bila u miru \u010detrdeset godina. Poslije smrti Otniela, sina Kenazova,\n3:12 Izraelci su po\u010deli opet \u010diniti \u0161to je zlo u o\u010dima Jahvinim. Zato Jahve dade Eglonu, kralju moapskom, mo\u0107 nad Izraelom, jer su \u010dinili \u0161to je zlo pred Jahvom.\n3:13 Eglon se ujedini sa sinovima Amonovim i Amalekovim, po\u0111e na Izraela, potu\u010de ga i osvoji Palmov grad.\n3:14 Izraelci su slu\u017eili moapskom kralju Eglonu osamnaest godina.\n3:15 Tada Izraelci zavapi\u0161e Jahvi i Jahve im podi\u017ee izbavitelja - Ehuda, sina Gere iz Benjaminova plemena, \u010dovjeka koji bija\u0161e ljevak. I posla\u0161e ga Izraelci da im odnese danak Eglonu, kralju moapskom.\n3:16 A Ehud na\u010dini sebi bode\u017e sa dvije o\u0161trice, lakat dug, i pripasa ga pod haljine uz desno bedro.\n3:17 I odnese danak Eglonu, kralju moapskom. Eglon bija\u0161e vrlo debeo.\n3:18 Predav\u0161i danak, Ehud ode s ljudima koji bijahu donijeli danak.\n3:19 Ali kada je do\u0161ao do idola u blizini Gilgala, vrati se i re\u010de: \"Imam ti, kralju, re\u0107i jednu tajnu!\" Kralj mu odvrati: \"Tiho!\" I svi koji su uza nj bili iza\u0111u.\n3:20 Ehud u\u0111e. Kralj je sjedio u hladovitoj gornjoj sobi; bio je sam. Ehud mu re\u010de: \"Imam, kralju, za tebe rije\u010d od Boga!\" On odmah usta s prijestolja.\n3:21 Tad Ehud lijevom rukom trgnu bode\u017e s desnog bedra i satjera mu ga u trbuh.\n3:22 Za o\u0161tricom u\u0111e sav dr\u017eak i salo se sklopi za o\u0161tricom, jer Ehud nije mogao izvu\u0107i o\u0161tricu iz trbuha. Ne\u010dist je izlazila odande.\n3:23 Ehud je oti\u0161ao kroz trijem; za sobom je zatvorio vrata gornje sobe i zaklju\u010dao ih.\n3:24 Kada je on oti\u0161ao, vrate se sluge da pogledaju. Kako vrata gornje sobe bijahu zaklju\u010dana, reko\u0161e: \"Bit \u0107e da je oti\u0161ao na stranu, u klijet do hladovite sobe.\"\n3:25 \u010cekali su ga dugo, u nedoumici, jer on nije otvarao vrata gornje sobe. Naposljetku uze\u0161e klju\u010d i otvori\u0161e: gospodar im le\u017eao na tlu, mrtav.\n3:26 Dok su oni \u010dekali, Ehud je pobjegao, pro\u0161ao ve\u0107 idole i sklonio se u Seiru.\n3:27 \u010cim do\u0111e u zemlju Izraelovu, zasvira u rog na Efrajimovoj gori; i si\u0111o\u0161e Izraelci s njim s gore, a on im staja\u0161e na \u010delu.\n3:28 I re\u010de im: \"Po\u0111ite za mnom! Jahve vam je u ruke predao Moapce, va\u0161e neprijatelje.\" Oni krenu\u0161e za njim, zatvori\u0161e Moapcima put preko gazova Jordana i ne dado\u0161e nikome prijeko.\n3:29 Pobili su u to vrijeme oko deset tisu\u0107a Moabaca, sve kr\u0161nih i hrabrih ljudi, i nijedan im nije umakao.\n3:30 Toga su dana Moapci potpali pod ruku Izraelovu i zemlja bija\u0161e mirna osamdeset godina.\n3:31 Poslije njega bija\u0161e \u0160amgar, sin Anatov. On je pobio \u0161est stotina Filistejaca ostanom volujskim. Tako je i on spasio Izraela.\n4:1 Poslije smrti Ehudove Izraelci su opet stali \u010diniti \u0161to Jahvi nije po volji\n4:2 i Jahve ih predade u ruke Jabinu, kanaanskom kralju koji je vladao u Hasoru. Vojskovo\u0111a vojsci njegovoj bija\u0161e Sisera, koji je \u017eivio u Haro\u0161etu Poganskom.\n4:3 Tad Izraelci zavapi\u0161e Jahvi. Jer Jabin ima\u0161e devet stotina \u017eeljeznih bojnih kola i te\u0161ko je tla\u010dio Izraelce dvadeset godina.\n4:4 U to vrijeme Izraelu je sudila proro\u010dica Debora, \u017eena Lapidotova.\n4:5 \u017divjela je pod Deborinom palmom izme\u0111u Rame i Betela u Efrajimovoj gori i k njoj su dolazili Izraelci da presu\u0111uje u njihovim sporovima.\n4:6 Ona dozva Baraka, sina Abinoamova, iz Naftalijeva Kede\u0161a i re\u010de mu: \"Evo \u0161to ti Jahve, Bog Izraelov, zapovijeda: 'Idi, kreni na goru Tabor i uzmi sa sobom deset tisu\u0107a ljudi izme\u0111u Naftalijevih i Zebulunovih sinova.\n4:7 Ja \u0107u k tebi na Ki\u0161onski potok privu\u0107i Siseru, vojskovo\u0111u Jabinove vojske, s njegovim bojnim kolima i svim ratnicima te \u0107u ga predati u tvoje ruke.'\"\n4:8 Barak joj odgovori: \"Ako ti po\u0111e\u0161 sa mnom, i\u0107i \u0107u; ako li ne po\u0111e\u0161 sa mnom, ne idem.\"\n4:9 \"Idem s tobom\", re\u010de mu ona, \"ali na putu kojim \u0107e\u0161 po\u0107i slava ne\u0107e tebi pripasti jer \u0107e Jahve \u017eeni predati u ruke Siseru.\" Tada Debora ustane i po\u0111e s Barakom u Kede\u0161.\n4:10 Onamo je Barak pozvao Zebuluna i Naftalija. Deset tisu\u0107a ljudi po\u0111e za njim, a i\u0161la je s njim i Debora.\n4:11 Heber Kenijac bija\u0161e se odvojio od Kajina, jednoga od sinova Hababa, tasta Mojsijeva; razapeo je svoj \u0161ator kod Hrasta u Saananimu, nedaleko od Kede\u0161a.\n4:12 Javi\u0161e Siseri da je Barak, sin Abinoamov, iza\u0161ao na goru Tabor.\n4:13 Nato Sisera sabra sva svoja kola, devet stotina \u017eeljeznih kola, i sve ljude koje je doveo od Haro\u0161eta Poganskog do Ki\u0161onskog potoka.\n4:14 Debora re\u010de Baraku: \"Ustani, evo dana kada \u0107e Jahve predati Siseru u tvoje ruke! Sam Jahve ide pred tobom!\" I Barak si\u0111e s gore Tabora sa deset tisu\u0107a ljudi za sobom.\n4:15 Jahve zastra\u0161i Siseru, sva njegova kola i \u010ditavu njegovu vojsku, koja na\u017ee u bijeg pred ma\u010dem Barakovim. Sisera si\u0111e sa svojih kola i pobje\u017ee pje\u0161ice.\n4:16 Barak je gonio kola i vojsku sve do Haro\u0161eta Poganskog. Sva je Siserina vojska pala od o\u0161trog ma\u010da i nijedan \u010dovjek nije umakao.\n4:17 Sisera je dotle bje\u017eao pje\u0161ice prema \u0161atoru Jaele, \u017eene Hebera Kenijca, jer izme\u0111u Jabina, kralja hasorskog, i ku\u0107e Hebera Kenijca bija\u0161e mir.\n4:18 Jaela izi\u0111e Siseri u susret i re\u010de mu: \"Zaustavi se, gospodaru, svrati se k meni. Ne boj se ni\u010dega!\" On svrati k njoj pod \u0161ator, a ona ga pokri pokriva\u010dem.\n4:19 On joj re\u010de: \"Daj mi malo vode jer sam \u017eedan.\" Ona otvori mijeh s mlijekom, napoji ga i opet ga pokri.\n4:20 \"Stani na ulazu u \u0161ator\", re\u010de joj on, \"pa ako tko nai\u0111e i zapita te: 'Ima li tu koga?' ti odgovori: 'Nema!'\"\n4:21 A Jaela, \u017eena Heberova, uze \u0161atorski klin i \u010deki\u0107 u ruke, tiho mu se pribli\u017ei i zabi mu klin kroza sljepoo\u010dice tako da se zario u zemlju. On od iscrpljenosti bija\u0161e tvrdo zaspao i tako umrije.\n4:22 I gle, do\u0111e Barak progone\u0107i Siseru. Jaela izi\u0111e preda nj i re\u010de mu: \"Do\u0111i da ti poka\u017eem \u010dovjeka koga tra\u017ei\u0161.\" On u\u0111e k njoj, i gle - Sisera le\u017ea\u0161e mrtav, s klinom u sljepoo\u010dici.\n4:23 Tako je Bog u onaj dan ponizio Jabina, kralja kanaanskog, pred Izraelcima.\n4:24 Ruka Izraelaca postaja\u0161e sve te\u017ea Jabinu, kralju kanaanskom, dok ga nije napokon zatrla.\n5:1 Toga dana Debora i Barak, sin Abinoamov, zapjeva\u0161e ovu pjesmu:\n5:2 Ratoborno rasu\u0161e kose borci izraelski i dragovoljno krenu narod: blagoslivljajte Jahvu!\n5:3 \u010cujte, o kraljevi! Poslu\u0161ajte, knezovi! Jahvi ja pjesmu pjevam, Jahvu, Boga Izraelova, ja slavim.\n5:4 Sa Seira kad si silazio, Jahve, pobjedni\u010dki kad si kro\u010dio iz polja edomskih, sva se zemlja tresla, lila se nebesa, oblaci curkom da\u017edjeli.\n5:5 Brda se tresla pred tobom, o Jahve, Jahve, Bo\u017ee Izraelov!\n5:6 U dane \u0160amgara, sina Anatova, u dane Jaele opustje\u0161e putovi; i oni koji su putovali, obila\u017eahu naokolo.\n5:7 Pusta bijahu sela izraelska dok ne ustadoh ja, Debora, dok ne ustadoh kao majka Izraelu.\n5:8 Tu\u0111e bogove sebi izabra\u0161e, i zato im rat stade pred vrata. Za pet gradova ne bi nijednog \u0161tita! Nijednog kralja za \u010detrdeset tisu\u0107a u Izraelu!\n5:9 Srce moje kuca za vo\u0111e izraelske, za narod \u0161to dragovoljno u boj kre\u0107e! Blagoslivljajte Jahvu!\n5:10 Vi koji na bijelim ja\u0161ete magaricama, na sagovima sjede\u0107i, i vi koji hodite putovima, pjevajte,\n5:11 uz povike razdraganih pastira kod pojila. Neka se slave dobro\u010dinstva Jahvina i vladavina njegova Izraelom! I narod Jahvin si\u0111e na vrata.\n5:12 Probudi se, Deboro, ustani! Ustani, pjesmu zapjevaj! Hrabro! Ustani, Bara\u010de, vodi u roblje porobljiva\u010de svoje, sine Abinoamov!\n5:13 Tad si\u0111e na vrata Izrael, narod Jahvin pohrli juna\u010dki.\n5:14 Iz Efrajima poteko\u0161e u dolinu, za njima sti\u017ee me\u0111u \u010dete tvoje Benjamin. Iz Makira stupaju glavari, iz Zebuluna oni \u0161to nose \u0161tap zapovjedni\u010dki.\n5:15 Knezovi Jisakarovi s Deborom bjehu, a Naftali po\u0111e s Barakom, pohrli da ga stigne u dolini. Kod Rubenovih potoka dugo se savjetuju.\n5:16 Za\u0161to si ostao u torovima da slu\u0161a\u0161 sred stada svirku frule? Kod Rubenovih potoka dugo se savjetuju.\n5:17 Gilead osta s onu stranu Jordana. A za\u0161to je Dan na stranim la\u0111ama? Za\u0161to na obali mora A\u0161er sjedi, mirno prebiva u svojim zaljevima?\n5:18 Zebulun je narod \u0161to prkosi smrti s Naftalijem, na visoravnima.\n5:19 Do\u0161li su kraljevi, boj zametnuli, boj bili kraljevi kanaanski, u Tanaku, na vodi megidskoj, al' ni mrve srebra ne dobi\u0161e.\n5:20 Sa nebeskih staza vojevahu, vojevahu zvijezde prot' Siseri.\n5:21 Sve otplavi potok Ki\u0161on, potok Ki\u0161on pradavni. Gazi \u010dvrsto, moja du\u0161o!\n5:22 Topot silan odjekuje: jure borci na konjima!\n5:23 \"Proklinjite Meroz,\" An\u0111eo \u0107e Jahvin, \"proklinjite \u017eitelje njegove \u0161to Jahvi nisu u pomo\u0107 pritekli, u pomo\u0107 Jahvi s junacima.\"\n5:24 Blagoslovljena me\u0111u \u017eenama bila Jaela, \u017eena Hebera Kenijca, me\u0111u \u017eenama \u0161atora nek' je slavljena!\n5:25 On vode zaiska, mlijeka mu ona dade, u zdjelu dragocjenu nali mu povlake.\n5:26 Rukom lijevom za klinom segnu, a desnom za \u010deki\u0107em kova\u010dkim. Udari Siseru, glavu mu razmrska, probode mu, razbi sljepoo\u010dicu.\n5:27 Do nogu pade joj, sru\u0161i se, le\u017ee, do nogu pade joj, sru\u0161i se; i gdje pade, mrtav osta.\n5:28 Kroz prozor motri Siserina mati, kroz prozor motri, na re\u0161etku j\u00d3ada: \"Dugo mu se kola ne vra\u0107aju: \u0161to im je zapreg tako spor?\"\n5:29 Najmudrija zbori joj dvorkinja, sebi samoj ona odgovara:\n5:30 \"Plijen su na\u0161li pa ga dijele: po djevojku na ratnika, po djevojku i po dvije, halju-dvije za Siseru, vezen rubac za moj vrat!\"\n5:31 Tako neka ginu, Jahve, svi neprijatelji tvoji! A oni koji te ljube nek budu kao sunce kada se di\u017ee u svojemu sjaju! I zemlja bija\u0161e mirna \u010detrdeset godina.\n6:1 Opet su Izraelci \u010dinili \u0161to je zlo u Jahvinim o\u010dima; i Jahve ih predade u ruke Midjancima za sedam godina.\n6:2 Te\u0161ka bija\u0161e ruka Midjanaca nad Izraelom. Da bi izmakli Midjancima, Izraelci se sklanjahu u gorske pukotine, spilje i skrovi\u0161ta.\n6:3 I kada bi Izraelci posijali, dolazili bi na njih Midjanci i Amale\u010dani i sinovi Istoka.\n6:4 Utaboriv\u0161i se na njihovoj zemlji, uni\u0161tavali bi rod zemlje sve do Gaze. Ne ostavljahu Izraelu ni\u0161ta da se prehrani, ni ovce ni koze, ni vola ni magarca,\n6:5 jer dola\u017eahu sa svojim stadima i svojim \u0161atorima u takvu mno\u0161tvu kao skakavci; ne bija\u0161e broja njima ni njihovim devama; preplavili bi zemlju, opusto\u0161ili je.\n6:6 Tako su Midjanci bacili Izraela u veliku bijedu te Izraelci zavapi\u0161e Jahvi.\n6:7 Kad su Izraelci zavapili Jahvi zbog Midjanaca,\n6:8 Jahve posla Izraelcima proroka koji im re\u010de: \"Ovako ka\u017ee Jahve, Bog Izraelov: 'Ja sam vas izveo iz Egipta, izbavio vas iz ku\u0107e ropstva.\n6:9 Ja sam vas oslobodio od ruke Egip\u0107ana i od ruke svih va\u0161ih tla\u010ditelja. Protjerao sam ih pred vama, dao vam njihovu zemlju\n6:10 i rekao vam: Ja sam Jahve, Bog va\u0161. Ne \u0161tujte bogova Amorejaca u kojih zemlji \u017eivite. Ali vi ne poslu\u0161aste moga glasa.'\"\n6:11 An\u0111eo Jahvin do\u0111e i sjede pod hrast kod Ofre koji pripada\u0161e Joa\u0161u Abiezerovu. Njegov sin Gideon vrhao je p\u0161enicu na tijesku da bi je sa\u010duvao od Midjanaca.\n6:12 I ukaza mu se An\u0111eo Jahvin i re\u010de mu: \"Jahve s tobom, hrabri juna\u010de!\"\n6:13 Gideon mu odgovori: \"Oh, gospodaru, ako je Jahve s nama, za\u0161to nas sve ovo sna\u0111e? Gdje su sva ona \u010dudesa njegova o kojima nam pripovijedahu oci na\u0161i govore\u0107i: 'Nije li nas Jahve iz Egipta izveo?' A sada nas je Jahve ostavio, predao nas u ruke Midjancima.\"\n6:14 Jahve se tad okrenu prema njemu i re\u010de mu: \"Idi s tom snagom u sebi i izbavit \u0107e\u0161 Izraela iz ruke Midjanaca. Ne \u0161aljem li te ja?\"\n6:15 \"Ali, gospodaru\", odgovori mu Gideon, \"kako \u0107u izbaviti Izraela? Moj je rod najmanji u Mana\u0161eovu plemenu, a ja sam posljednji u ku\u0107i svoga oca.\"\n6:16 Jahve mu re\u010de: \"Ja \u0107u biti s tobom te \u0107e\u0161 pobijediti Midjance kao jednoga.\"\n6:17 Gideon mu re\u010de: \"Ako sam na\u0161ao milost u tvojim o\u010dima, daj mi znak da ti govori\u0161 sa mnom.\n6:18 Nemoj oti\u0107i odavde dok se ne vratim s darom i stavim ga preda te.\" A on odgovori: \"Ostat \u0107u dok se ne vrati\u0161.\"\n6:19 Gideon ode, zgotovi jare i od efe bra\u0161na na\u010dini beskvasne hljebove, stavi meso u ko\u0161aricu i juhu u lonac pa donese sve to pod hrast.\n6:20 An\u0111eo Jahvin re\u010de mu: \"Uzmi meso i beskvasne hljebove, stavi ih na tu stijenu, a juhu prolij.\" On u\u010dini tako.\n6:21 An\u0111eo Jahvin tad uze \u0161tap \u0161to ga je dr\u017eao i vrhom dotaknu meso i beskvasne hljebove. Oganj planu iz stijene, spali meso i beskvasne hljebove. An\u0111eo Jahvin nato i\u0161\u010deze pred njegovim o\u010dima.\n6:22 Tad Gideon vidje da je to bio An\u0111eo Jahvin i re\u010de: \"Jao, Jahve, Gospode! An\u0111ela Jahvina vidjeh licem u lice!\"\n6:23 Jahve mu odgovori: \"Mir s tobom! Ne boj se, ne\u0107e\u0161 umrijeti!\"\n6:24 Gideon podi\u017ee na tome mjestu \u017ertvenik Jahvi i nazva ga \"Jahve-Mir\". \u017drtvenik jo\u0161 i danas stoji u Ofri Abiezerovoj.\n6:25 Iste no\u0107i Jahve re\u010de Gideonu: \"U svojega oca uzmi utovljena junca, junca od sedam godina, i razori Baalov \u017ertvenik i posijeci gaj pokraj njega.\n6:26 Potom podigni \u017ertvenik Jahvi, Bogu svome, na vrhu te gorske stijene i dobro ga uredi. Uzmi junca i prinesi paljenicu na drvima A\u0161ere \u0161to ih u gaju nasije\u010de\u0161.\"\n6:27 Tada Gideon uze deset ljudi izme\u0111u svojih slugu i u\u010dini kako mu je zapovjedio Jahve. Ali kako se bojao svoje obitelji i gra\u0111ana, u\u010dini to no\u0107u.\n6:28 Kad su gra\u0111ani sutradan poranili, a to razoren Baalov \u017ertvenik i gaj posje\u010den pored njega, a junac \u017ertvovan kao paljenica na novom oltaru.\n6:29 I pitahu jedni druge: \"Tko je to u\u010dinio?\" Ispita\u0161e, istra\u017ei\u0161e pa reko\u0161e: \"Gideon, Joa\u0161ev sin, u\u010dini to.\"\n6:30 Tada gra\u0111ani reko\u0161e Joa\u0161u: \"Izvedi sina da umre jer je razorio Baalov \u017ertvenik i posjekao gaj pored njega.\"\n6:31 Joa\u0161 odgovori svima koji stajahu oko njega: \"Zar \u0107ete vi braniti Baala? Zar \u0107ete ga vi spasavati? Tko brani Baala, bit \u0107e pogubljen prije sutra\u0161njeg dana. Ako je on bog, neka se sam brani od Gideona \u0161to mu je razorio \u017ertvenik.\"\n6:32 Toga dana prozvali su Gideona Jerubaal jer se govorilo: \"Neka sam Baal s njim obra\u010duna \u0161to mu je sru\u0161io \u017ertvenik.\"\n6:33 Svi Midjanci, Amale\u010dani i sinovi Istoka bijahu se sakupili i, pre\u0161av\u0161i Jordan, utaborili se u Jizreelskoj ravnici.\n6:34 Duh Jahvin obuze Gideona i on zasvira u rog, a Abiezerov rod stade iza njega.\n6:35 Posla on glasnike po svem plemenu Mana\u0161eovu te i oni stado\u0161e iza njega. Posla glasnike i u pleme A\u0161erovo, Zebulunovo i Naftalijevo te im i oni krenu\u0161e u susret.\n6:36 Gideon re\u010de Bogu: \"Ako zaista ho\u0107e\u0161 osloboditi Izraela mojom rukom, kao \u0161to si obe\u0107ao,\n6:37 evo \u0107u metnuti ov\u010dje runo na gumno: ako bude rose samo na runu, a zemlja ostane suha, tada \u0107u znati da \u0107e\u0161 mojom rukom izbaviti Izraela, kao \u0161to si obe\u0107ao.\"\n6:38 I bi tako. Gideon urani sutradan te iscijedi rosu iz runa - punu zdjelu vode.\n6:39 Opet Gideon re\u010de Bogu: \"Ne razgnjevi se na me \u0161to ti progovaram jo\u0161 jednom. Dopusti mi da jo\u0161 ovaj put poku\u0161am s runom: neka samo runo bude suho, a neka po svoj zemlji bude rosa!\"\n6:40 I Bog one no\u0107i u\u010dini tako: samo je runo ostalo suho, a po svoj zemlji pala rosa.\n7:1 Urani Jerubaal, to jest Gideon, i sav narod bija\u0161e s njim i utabori se kod En-Haroda; a tabor Midjanaca nalazio se na sjeveru od njegova, podno brijega More, u dolini.\n7:2 Tada Jahve re\u010de Gideonu: \"Previ\u0161e je naroda s tobom a da bih predao Midjance u njegove ruke. Izrael bi se mogao pohvaliti i re\u0107i: 'Vlastita me ruka izbavila.'\n7:3 Zato oglasi da narod \u010duje: 'Tko se boji i strahuje, neka se vrati.'\" Gideon ih isku\u0161a. Dvadeset i dvije tisu\u0107e ljudi iz naroda vrati se, a ostade ih deset tisu\u0107a.\n7:4 Jahve re\u010de Gideonu: \"Jo\u0161 je previ\u0161e naroda. Povedi ih na vodu i ondje \u0107u ih isku\u0161ati. Za koga ti ka\u017eem: 'Neka ide s tobom', taj \u0107e s tobom i\u0107i. A za koga ti ka\u017eem: 'Neka ne ide s tobom', taj ne\u0107e i\u0107i.\"\n7:5 Gideon povede narod na vodu i Jahve mu re\u010de: \"Koji bude laptao vodu jezikom kao \u0161to lap\u0107e pas, stavi ga na stranu. Koji klekne da pije, odvoji ga na drugu stranu.\"\n7:6 Onih koji su laptali vodu jezikom - prinose\u0107i vodu rukom k ustima - bija\u0161e tri stotine, a sav je ostali narod kleknuo da pije.\n7:7 Tad Jahve re\u010de Gideonu: \"Sa one tri stotine ljudi koji su laptali vodu ja \u0107u vas izbaviti i predat \u0107u Midjance u va\u0161e ruke. Svi drugi neka se vrate svaki svojoj ku\u0107i.\"\n7:8 Gideon tad nalo\u017ei narodu da mu preda opskrbu i rogove, a onda otpusti Izraelce da ide svaki svome \u0161atoru; zadr\u017ea samo one tri stotine. A midjanski se tabor prostirao ni\u017ee njega u dolini.\n7:9 One no\u0107i re\u010de mu Jahve: \"Ustani, navali na tabor, jer ti ga predajem u ruke.\n7:10 Ako se boji\u0161 napasti, si\u0111i najprije u tabor s Purom, momkom svojim;\n7:11 slu\u0161aj \u0161to govore; ohrabrit \u0107e\u0161 se i napast \u0107e\u0161 na tabor.\" On si\u0111e sa svojim momkom Purom do prvih taborskih stra\u017ea.\n7:12 Midjanci, Amale\u010dani i svi sinovi Istoka pali po dolini, brojni kao skakavci; njihovim devama ne bija\u0161e broja, kao pijesku na obali mora.\n7:13 Kad je Gideon do\u0161ao, a to jedan ba\u0161 pripovijeda\u0161e svome drugu \u0161to je sanjao: \"Usnuo sam kako se poga\u010da je\u010dmenog kruha kotrlja u midjanski tabor: dokotrlja se do jednog \u0161atora i pogodi, a \u0161ator pade, prevrnu se.\"\n7:14 A drug mu odgovori: \"Nije to drugo nego ma\u010d Gideona, Joa\u0161eva sina, Izraelca. Bog mu je predao u ruke Midjance i sav tabor.\"\n7:15 Kada je Gideon \u010duo kako je onaj pripovjedio san i kako ga je drugi protuma\u010dio, baci se ni\u010dice, vrati se onda u tabor Izraelov i povika: \"Ustajte, jer vam je Jahve predao u ruke tabor midjanski!\"\n7:16 Gideon tad podijeli svoje tri stotine ljudi u tri \u010dete. Svakome \u010dovjeku dade u ruke rog, prazan vr\u010d i lu\u010d u vr\u010du:\n7:17 \"Gledajte mene\", re\u010de im, \"i \u010dinite \u0161to i ja! Kada do\u0111em na rub tabora, \u010dinite \u0161to budem i ja \u010dinio!\n7:18 Kad zatrubim u rog ja i svi koji su sa mnom, tada i vi zasvirajte u rog oko sveg tabora i vi\u010dite: 'Za Jahvu i Gideona!'\"\n7:19 Gideon i stotina ljudi \u0161to ga je pratila do\u0111o\u0161e na rub tabora pri po\u010detku pono\u0107ne stra\u017ee; tek \u0161to su postavili stra\u017ee, oni zatrubi\u0161e u rogove i razbi\u0161e vr\u010deve koje su imali u ruci.\n7:20 Tako tri \u010dete zasvira\u0161e u rogove i razbi\u0161e vr\u010deve; lijevom rukom dr\u017eahu lu\u010di, a desnom rogove da trube i udari\u0161e vikati: \"Za Jahvu i Gideona!\"\n7:21 I svaki staja\u0161e nepomi\u010dno na svome mjestu uokrug tabora. Tada se probudi sav tabor i Midjanci vi\u010du\u0107i nago\u0161e u bijeg.\n7:22 Dok su one tri stotine trubile u rogove, u\u010dini Jahve te oni u taboru okrenu\u0161e ma\u010d jedan na drugoga. I sva se vojska razbje\u017ea do Bet-Ha\u0161ita, prema Sartanu, do Abel-Meholske obale kod Tabata.\n7:23 A Izraelci iz plemena Naftalijeva, A\u0161erova i iz svega plemena Mana\u0161eova sabra\u0161e se i pogna\u0161e Midjance.\n7:24 Gideon posla glasnike po svoj Efrajimovoj gori da govore: \"Si\u0111ite pred Midjance i zauzmite prije njih sve gazove do Bet-Bara i Jordana.\" Svi se ljudi od plemena Efrajimova odazva\u0161e i zauze\u0161e gazove voda do Bet-Bara i Jordana.\n7:25 I uhvati\u0161e dva midjanska kneza, Oreba i Zeeba; Oreba ubi\u0161e na Orebovoj stijeni, a Zeeba kod Zeebova tijeska. Progonili su Midjance i donijeli Gideonu preko Jordana glavu Orebovu i Zeebovu.\n8:1 Tada Efrajimovi ljudi reko\u0161e Gideonu: \"Kako si postupio prema nama: nisi nas pozvao kada si po\u0161ao u boj protiv Midjanaca?\" I \u017eestoko mu prigovori\u0161e.\n8:2 On im odgovori: \"Pa \u0161to sam ja u\u010dinio kad se usporedim s vama? Nije li Efrajimovo pabir\u010denje bolje od Abiezerove berbe?\n8:3 U va\u0161e je ruke Jahve predao knezove midjanske, Oreba i Zeeba. Mo\u017ee li se usporediti moje djelo s onim \u0161to ste vi u\u010dinili?\" Na te rije\u010di uti\u0161a se njihova srd\u017eba prema njemu.\n8:4 Kad je Gideon do\u0161ao do Jordana, prije\u0111e ga, ali i on i tri stotine ljudi s njim bijahu iznemogli i gladni.\n8:5 Stoga re\u010de ljudima iz Sukota: \"Dajte kruha ljudima koji idu za mnom, iznemogli su. Ja gonim Zebaha i Salmunu, kraljeve midjanske.\"\n8:6 Ali mu sukotski glavari odgovori\u0161e: \"Zar je Zebahova i Salmunina \u0161aka ve\u0107 u tvojoj ruci da dademo kruha tvojoj vojsci?\"\n8:7 Gideon im re\u010de: \"Dobro! Kad mi Jahve preda u ruke Zebaha i Salmunu, iskidat \u0107u vam meso trnjem i dra\u010dem pustinjskim.\"\n8:8 Odatle ode u Penuel i zatra\u017ei isto od Penuelaca, a oni mu odgovore kao \u0161to su mu odgovorili i Suko\u0107ani.\n8:9 On zaprijeti i Penuelcima: \"Kad se vratim kao pobjednik, poru\u0161it \u0107u ovu kulu.\"\n8:10 Zebah i Salmuna bijahu u Karkoru i vojska njihova s njima, oko petnaest tisu\u0107a ljudi, \u0161to ih god osta od vojske sinova Istoka; sto dvadeset tisu\u0107a ratnika bija\u0161e palo.\n8:11 Gideon po\u0111e putem kojim prolaze oni \u0161to \u017eive pod \u0161atorima, isto\u010dno od Nobaha i Jogbohe, te potu\u010de vojsku kad staja\u0161e bezbri\u017ena.\n8:12 Zebah i Salmuna pobjego\u0161e. On ih pogna i uhvati dva kralja midjanska, Zebaha i Salmunu. A vojsku im svu uni\u0161ti.\n8:13 Poslije bitke Gideon, sin Joa\u0161ev, vrati se preko Hare\u0161ke uzvisine.\n8:14 I uhvati nekog momka iz Sukota te ga uze ispitivati; a on mu popisa imena sukotskih knezova i starje\u0161ina, sedamdeset i sedam ljudi.\n8:15 Potom Gideon ode Suko\u0107anima i re\u010de: \"Evo Zebaha i Salmune zbog kojih ste mi se rugali govore\u0107i: 'Je li Zebahova i Salmunina \u0161aka ve\u0107 u tvojoj ruci pa da dademo kruha tvojim iznemoglim ljudima?'\"\n8:16 I uhvati starje\u0161ine gradske, nabra pustinjskog trnja i dra\u010da da ih o\u0107ute le\u0111a Suko\u0107ana.\n8:17 Poru\u0161i Penuelsku kulu i pobi gra\u0111ane.\n8:18 Onda re\u010de Zebahu i Salmuni: \"Kakvi bijahu ljudi koje pobiste na Taboru?\" \"Bili su nalik na te\", odgovori\u0161e. \"Svaki bija\u0161e kao kraljev sin.\"\n8:19 \"To su bila moja bra\u0107a, sinovi moje matere\", re\u010de Gideon. \"Tako mi Jahve, da ste ih ostavili na \u017eivotu, ne bih vas ubio.\"\n8:20 Potom zapovjedi svom prvencu Jeteru: \"Ustani, pogubi ih!\" Ali dje\u010dak ne izvu\u010de ma\u010da: bojao se, bija\u0161e jo\u0161 mlad.\n8:21 Tada reko\u0161e Zebah i Salmuna: \"Ustani ti i navali na nas, jer kakav je \u010dovjek, onakva mu i snaga.\" I ustav\u0161i, Gideon pogubi Zebaha i Salmunu i uze mjese\u010di\u0107e \u0161to su visjeli o vratu njihovih deva.\n8:22 Izraelci reko\u0161e Gideonu: \"Vladaj nad nama, ti, sin tvoj i unuk tvoj, jer si nas ti izbavio iz ruku Midjanaca.\"\n8:23 Ali im Gideon odgovori: \"Ne, ne\u0107u ja vladati nad vama, a ni moj sin; Jahve \u0107e biti va\u0161 vladar.\"\n8:24 Jo\u0161 im re\u010de Gideon: \"Jedno samo od vas tra\u017eim: da mi svaki dade prsten od svog plijena.\" Pobije\u0111eni su nosili zlatne prstenove jer bijahu Ji\u0161maelci.\n8:25 \"Vrlo rado\", odgovore oni. On nato razastrije svoj pla\u0161t, a svaki od njih baci od svog plijena po prsten.\n8:26 Te\u017eina zlatnih prestenova \u0161to ih je zaiskao iznosila je tisu\u0107u i sedam stotina zlatnih \u0161ekela, osim mjese\u010di\u0107a, nau\u0161nica i skrletnih haljina koje su nosili midjanski kraljevi i osim lan\u010di\u0107a \u0161to bijahu oko vrata njihovih deva.\n8:27 Gideon na\u010dini od toga efod i postavi ga u svome gradu Ofri. I sav Izrael udari za njim u nevjeru i bija\u0161e to zamka Gideonu i njegovu domu.\n8:28 Tako su Midjanci bili poni\u017eeni pred Izraelcima. Vi\u0161e ne dizahu glave i zemlja bi mirna \u010detrdeset godina, koliko jo\u0161 potraja vijek Gideonov.\n8:29 Jerubaal, sin Joa\u0161ev, oti\u0161ao je i \u017eivio u svojoj ku\u0107i.\n8:30 Gideon je imao sedamdeset sinova koji su potekli od njega jer je imao mnogo \u017eena.\n8:31 Njegova ino\u010da koja je \u017eivjela u \u0160ekemu rodi mu sina komu nadjenu ime Abimelek.\n8:32 Gideon, sin Joa\u0161ev, umrije u dubokoj starosti; sahrani\u0161e ga u grobu njegova oca Joa\u0161a u Abiezerovoj Ofri.\n8:33 Po Gideonovoj smrti Izraelci okrenu\u0161e u preljub s baalima te postavi\u0161e sebi za boga Baal-Berita.\n8:34 Izraelci se nisu vi\u0161e sje\u0107ali Jahve, svoga Boga, koji ih je izbavio iz ruku svih njihovih neprijatelja unaokolo.\n8:35 I nisu iskazivali zahvalnost domu Jerubaala Gideona za dobro \u0161to ga je u\u010dinio Izraelu.\n9:1 Abimelek, sin Jerubaalov, oti\u0111e u \u0160ekem k bra\u0107i svoje matere i re\u010de njima i svemu rodu ku\u0107e svoje majke:\n9:2 \"Upitajte sve \u0161ekemske gra\u0111ane: \u0161to vam je bolje - da nad vama vlada sedamdeset ljudi, svi sinovi Jerubaalovi, ili jedan \u010dovjek? Sjetite se da sam ja od va\u0161eg mesa i va\u0161ih kostiju!\"\n9:3 To bra\u0107a njegove matere preneso\u0161e ostalim \u0161ekemskim gra\u0111anima i njihovo se srce prikloni Abimeleku jer govorahu: \"Na\u0161 je brat!\"\n9:4 I dado\u0161e mu sedamdeset \u0161ekela srebra iz hrama Baal-Beritova; time Abimelek unajmi klate\u017e i pustolove koji po\u0111o\u0161e za njim.\n9:5 Onda do\u0111e u ku\u0107u svoga oca u Ofri i pobi svoju bra\u0107u, sinove Jerubaalove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu. Izmakao mu je samo Jotam, najmla\u0111i sin Jerubaalov jer se bija\u0161e sakrio.\n9:6 Tada se skupi\u0161e svi \u0161ekemski gra\u0111ani i sav Bet-Milo te postavi\u0161e Abimeleka za kralja kod hrasta koji stoji u \u0160ekemu.\n9:7 Kada su to dojavili Jotamu, ode on, stade na vrh gore Gerizima i povika im na sav glas: \"\u010cujte me, uglednici \u0161ekemski, tako vas \u010duo Bog!\n9:8 Jednom se zaputila stabla da poma\u017eu kralja koji \u0107e vladati nad njima. Pa reko\u0161e maslini: 'Budi nam kraljem!'\n9:9 Odgovori im maslina: 'Zar da se svog ulja odreknem \u0161to je na \u010dast bozima i ljudima da bih vladala nad drugim drve\u0107em?'\n9:10 Tad reko\u0161e stabla smokvi: 'Do\u0111i, budi nam kraljem!'\n9:11 Odgovori im smokva: 'Zar da se odreknem slatko\u0107e i krasnoga ploda svog da bih vladala nad drugim drve\u0107em?'\n9:12 Tad reko\u0161e stabla lozi: 'Do\u0111i, budi nam kraljem!'\n9:13 Odgovori im loza: 'Zar da se odreknem vina \u0161to veseli bogove i ljude da bih vladala nad drugim drve\u0107em?'\n9:14 Sva stabla reko\u0161e tad glogu: 'Do\u0111i, budi nam kraljem!'\n9:15 A glog odgovori stablima: 'Ako me doista ho\u0107ete pomazat' za kralja, u sjenu se moju sklonite. Ako ne\u0107ete, iz gloga \u0107e oganj planuti i sa\u017ee\u0107i cedrove libanonske!'\n9:16 Sada, jeste li vjerno i \u010destito u\u010dinili kad ste izabrali Abimeleka za kralja? Jeste li se dobro ponijeli prema Jerubaalu i njegovoj ku\u0107i? Jeste li mu uzvratili za djela \u0161to ih za vas u\u010dini?\n9:17 Moj se otac za vas borio izlo\u017eiv\u0161i svoj \u017eivot te vas izbavio iz ruku Midjanaca,\n9:18 a vi danas ustaste protiv ku\u0107e moga oca, pobiste njegove sinove, sedamdeset ljudi na istom kamenu, i nad gra\u0111anima \u0160ekema u\u010diniste kraljem Abimeleka, sina njegove robinje, zato \u0161to je va\u0161 brat!\n9:19 Ako ste vjerno i po\u0161teno danas radili prema Jerubaalu i prema njegovoj ku\u0107i, radujte se s Abimelekom, a on neka se raduje s vama!\n9:20 Ako niste, neka oganj izi\u0111e iz Abimeleka i sa\u017ee\u017ee gra\u0111ane \u0160ekema i Bet-Mila i neka izi\u0111e oganj iz gra\u0111ana \u0160ekema i Bet-Mila i sa\u017ee\u017ee Abimeleka!\"\n9:21 Onda Jotam pobje\u017ee, skloni se i do\u0111e u Beer, i ondje ostade, jer se bojao svoga brata Abimeleka.\n9:22 Abimelek je vladao nad Izraelom tri godine.\n9:23 Tada Bog posla duh razdora me\u0111u Abimeleka i \u0161ekemske gra\u0111ane i \u0161ekemski se gra\u0111ani pobuni\u0161e protiv Abimeleka.\n9:24 Bija\u0161e to zato da bi se osvetio zlo\u010din po\u010dinjen nad sedamdeset Jerubaalovih sinova i da bi njihova krv pala na njihova brata Abimeleka, koji ih ubi, i na gra\u0111ane \u0160ekema, koji mu pomogo\u0161e da ubije bra\u0107u.\n9:25 Hote\u0107i mu napakostiti, \u0161ekemski su gra\u0111ani postavili zasjede po vrhovima planina i plja\u010dkali svakoga tko bi pro\u0161ao mimo njih onim putem. Javi\u0161e to Abimeleku.\n9:26 Gaal, sin Ebedov, do\u0111e sa svojom bra\u0107om i nastani se u \u0160ekemu; a \u0161ekemski se gra\u0111ani pouzda\u0161e u njega.\n9:27 Oti\u0161av\u0161i u polje, trgali su u svojim vinogradima gro\u017e\u0111e i gazili ga, a onda udarili u veselje; u\u0161li su u hram svoga boga, jeli su, pili i proklinjali Abimeleka.\n9:28 A Gaal, Ebedov sin, povika: \"Tko je Abimelek da mu slu\u017eimo? Zar ne bi trebalo da Jerubaalov sin i Zebul, njegov namjesnik, slu\u017ee ljude Hamora, \u0160ekemova oca? Za\u0161to da mi njemu slu\u017eimo?\n9:29 O, kad bih imao ovaj narod u svojoj ruci, protjerao bih Abimeleka i rekao mu: 'Poja\u010daj svoju vojsku i izi\u0111i u boj!'\"\n9:30 A kad Zebul, gradski na\u010delnik, doznade \u0161to je govorio Gaal, sin Ebedov, razgnjevi se.\n9:31 Posla glasnike Abimeleku u Arumu i poru\u010di mu: \"Evo, Gaal, sin Ebedov, do\u0161ao u \u0160ekem sa svojom bra\u0107om i bune gra\u0111ane protiv tebe.\n9:32 Zato ustani no\u0107u, ti i narod \u0161to je s tobom, i stani u zasjedu u polju.\n9:33 A ujutro, kad ograne sunce, digni se i udari na grad. Kada Gaal i njegovi ljudi izi\u0111u preda te, ti u\u010dini s njima \u0161to ti prilike posavjetuju.\"\n9:34 Abimelek usta no\u0107u sa svim svojim ljudima i stade u zasjedu oko \u0160ekema u \u010detiri \u010dete.\n9:35 Kada je Gaal, sin Ebedov, izi\u0161ao pred gradska vrata i zaustavio se, Abimelek i njegovi ljudi usta\u0161e iz zasjede.\n9:36 Gaal ugleda ljude i re\u010de Zebulu: \"Eno silaze ljudi s gorskih vrhova.\" \"Od sjena gorskih vrhova\", odgovori mu Zebul, \"\u010dine ti se ljudi.\"\n9:37 Opet progovori Gaal: \"Eno silaze ljudi s visa zvana Zemljin pupak, a \u010deta jedna dolazi putem od \u010carobnja\u010dkog hrasta.\"\n9:38 Tad mu re\u010de Zebul: \"Gdje ti je sada jezik? Pa ti si govorio: 'Tko je Abimelek da mu slu\u017eimo?' Nisu li ondje ljudi koje si prezirao? Izi\u0111i sada i pobij se s Abimelekom.\"\n9:39 I Gaal izi\u0111e na \u010delu \u0161ekemskih gra\u0111ana i pobi se s Abimelekom.\n9:40 Abimelek potjera Gaala i on pobje\u017ee pred njim; i mnogi njegovi ljudi pado\u0161e mrtvi prije nego \u0161to su i do\u0161li do vrata.\n9:41 Abimelek se tada vrati u Arumu, a Zebul potjera Gaala i njegovu bra\u0107u i nije im vi\u0161e dao da ostanu u \u0160ekemu.\n9:42 Sutradan je narod izi\u0161ao u polje i javi\u0161e to Abimeleku.\n9:43 On uze svoju vojsku, podijeli je u tri \u010dete i stade u zasjedu u polju. Kad bi vidio gdje ljudi izlaze iz grada, nasrnuo bi na njih i pobio ih.\n9:44 Dok je Abimelek sa svojom \u010detom udarao kod gradskih vrata, druge se dvije \u010dete baci\u0161e na one koji bijahu u polju i tako ih pobi\u0161e.\n9:45 \u010citav je dan Abimelek opsjedao grad. Zauzev\u0161i ga, poubija sve stanovni\u0161tvo, razori grad i posu sol po njemu.\n9:46 Kad su to \u010duli gospodari Migdal \u0160ekema, u\u0111o\u0161e svi u tvrdi prostor hrama El-Berita.\n9:47 Kada je Abimelek doznao da su se svi gra\u0111ani Migdal \u0160ekema ondje sakupili,\n9:48 popne se na Salmonsku goru sa svom vojskom svojom. Uzev\u0161i u ruke sjekiru, odsje\u010de granu od drveta, podi\u017ee je i metnu sebi na rame. A ljudima zapovjedi: \"\u0160to vidjeste da sam ja u\u010dinio, u\u010dinite brzo i vi.\"\n9:49 I svi ljudi odsjeko\u0161e sebi po granu, a onda krenu\u0161e za Abimelekom, nabaca\u0161e granje na utvrdu i zapali\u0161e ga nad onima koji su se ondje nalazili. Tako izgibo\u0161e svi \u017eitelji Migdal \u0160ekema, oko tisu\u0107u ljudi i \u017eena.\n9:50 Potom Abimelek krenu na Tebes, opsjede ga i osvoji.\n9:51 Bija\u0161e ondje usred grada kula kamo su se sklonili svi ljudi i \u017eene i svi uglednici gradski. Zatvoriv\u0161i za sobom vrata, pope\u0161e se kuli na krov.\n9:52 Abimelek do\u0111e do kule i napade je. Dok je prilazio vratima kule da je zapali,\n9:53 neka \u017eena baci mu \u017ervanj na glavu i razbi mu lubanju.\n9:54 On brzo pozva svoga momka koji mu je nosio oru\u017eje i re\u010de mu: \"Trgni ma\u010d i ubij me da se ne govori o meni: '\u017dena ga je ubila.'\" Njegov ga momak probode te on umrije.\n9:55 Kad su Izraelci vidjeli da je Abimelek mrtav, svi se vrati\u0161e svojim ku\u0107ama.\n9:56 Tako je Bog svalio na Abimeleka zlo koje je on u\u010dinio svome ocu pobiv\u0161i sedamdesetero svoje bra\u0107e.\n9:57 I sve zlo \u0160ekemaca Bog svali na njihove glave i tako ih sti\u017ee kletva Jotama, sina Jerubaalova.\n10:1 Poslije Abimeleka ustao je Tola, sin Pue, sina Dodova, da izbavi Izraela. On bija\u0161e iz Jisakarova plemena, a \u017eivio je u \u0160amiru, u Efrajimovoj gori.\n10:2 Bio je sudac Izraelu dvadeset i tri godine, a kad je umro, pokopali su ga u \u0160amiru.\n10:3 Poslije njega ustao je Jair Gilea\u0111anin, koji je bio sudac Izraelu dvadeset i dvije godine.\n10:4 Imao je trideset sinova koji su jahali na tridesetero magaradi i imali trideset gradova \u0161to se do dana dana\u0161njega zovu Sela Jairova, a nalaze se u gileadskoj zemlji.\n10:5 Kad umrije Jair, pokopa\u0161e ga u Kamonu.\n10:6 Izraelci su opet stali \u010diniti ono \u0161to Jahvi nije po volji. Slu\u017eili su baalima i a\u0161tartama, aramejskim bogovima i sidonskim bogovima, bogovima Moabaca, bogovima Amonaca i bogovima Filistejaca. A Jahvu su napustili i nisu mu vi\u0161e slu\u017eili.\n10:7 Tad planu Jahve gnjevom i predade ih u ruke Filistejcima i Amoncima.\n10:8 Oni su od tada osamnaest godina satirali i tla\u010dili Izraelce - sve Izraelce koji \u017eivljahu s onu stranu Jordana, u zemlji amorejskoj, koja je u Gileadu.\n10:9 Potom su Amonci pre\u0161li Jordan da zavoj\u0161te i na Judu, Benjamina i na Efrajima te se Izrael na\u0111e u velikoj nevolji.\n10:10 Tada zavapi\u0161e Izraelci Jahvi govore\u0107i: \"Grije\u0161ili smo prema tebi jer smo ostavili Jahvu, svoga Boga, da bismo slu\u017eili baalima.\"\n10:11 A Jahve odgovori Izraelcima: \"Nisu li vas tla\u010dili Egip\u0107ani i Amorejci, Amonci i Filistejci,\n10:12 Sidonci, Amale\u010dani i Midjanci? Ali kad ste zavapili prema meni, nisam li vas izbavio iz njihovih ruku?\n10:13 Ali vi ostaviste mene i uzeste slu\u017eiti drugim bogovima. Zbog toga vas ne\u0107u vi\u0161e izbavljati.\n10:14 Idite i vapite za pomo\u0107 onim bogovima koje ste izabrali! Neka vas oni izbave iz va\u0161e nevolje!\"\n10:15 Izraelci odgovori\u0161e Jahvi: \"Sagrije\u0161ili smo! \u010cini s nama \u0161to ti drago, samo nas danas izbavi!\"\n10:16 I odstrani\u0161e tu\u0111e bogove i po\u010de\u0161e opet slu\u017eiti Jahvi. A Jahve vi\u0161e ne moga\u0161e trpjeti da Izraelci pate.\n10:17 Kada su se Amonci sabrali i utaborili u Gileadu, skupi\u0161e se i Izraelci i utabori\u0161e se u Mispi.\n10:18 Tada narod i knezovi gileadski reko\u0161e jedni drugima: \"Koji \u010dovjek povede boj protiv Amonaca, neka bude poglavar svima koji \u017eive u Gileadu.\"\n11:1 Gilea\u0111anin Jiftah bija\u0161e hrabar ratnik. Rodila ga bludnica, a otac mu bija\u0161e Gilead.\n11:2 Ali je Gileadu i njegova \u017eena rodila sinove, pa kada su sinovi te \u017eene odrasli, otjera\u0161e Jiftaha govore\u0107i mu: \"Ne\u0107e\u0161 dobiti ba\u0161tine od na\u0161eg oca jer si sin strane \u017eene.\"\n11:3 Jiftah zato pobje\u017ee od svoje bra\u0107e i naseli se u zemlji Tobu. Ondje se oko njega okupila hrpa besku\u0107nika koji su s njim plja\u010dkali.\n11:4 Poslije nekog vremena Amonci zavoj\u0161ti\u0161e na Izraela.\n11:5 Kada su Amonci napali Izraela, krenu\u0161e gileadske starje\u0161ine da tr\u017ee Jiftaha u zemlji Tobu.\n11:6 \"Hodi\", reko\u0161e mu, \"budi nam vojvoda da ratujemo protiv Amonaca.\"\n11:7 Ali Jiftah odgovori gileadskim starje\u0161inama: \"Niste li me vi mrzili i otjerali iz ku\u0107e moga oca? Za\u0161to sada dolazite k meni kada ste u nevolji?\"\n11:8 Gileadske starje\u0161ine reko\u0161e Jiftahu: \"Zato smo sada do\u0161li tebi: po\u0111i s nama, povedi rat protiv Amonaca i bit \u0107e\u0161 poglavar nama i svima u Gileadu.\"\n11:9 Jiftah upita gileadske starje\u0161ine: \"Ako me odvedete natrag da ratujem protiv Amonaca te ako ih Jahve meni preda, ho\u0107u li biti va\u0161 poglavar?\"\n11:10 \"Jahve neka bude svjedokom me\u0111u nama\", odgovore Jiftahu gradske starje\u0161ine. \"Jao nama ako ne u\u010dinimo kako si rekao!\"\n11:11 I Jiftah ode sa starje\u0161inama Gileada. Narod ga postavi sebi za poglavara i vojvodu; a Jiftah je ponovio sve svoje uvjete pred Jahvom u Mispi.\n11:12 Jiftah posla onda poslanike kralju Amonaca s porukom: \"\u0160to ima izme\u0111u tebe i mene da si do\u0161ao ratovati protiv moje zemlje?\"\n11:13 Kralj Amonaca odgovori Jiftahovim poslanicima: \"U vrijeme kada je izlazio iz Egipta, Izrael ja zaposjeo moju zemlju od Arnona do Jaboka i Jordana. Zato mi je sada dragovoljno vrati!\"\n11:14 Jiftah nanovo po\u0161alje glasnike kralju Amonaca\n11:15 i poru\u010di mu: \"Ovako govori Jiftah: Nije Izrael zaposjeo ni moapsku ni amonsku zemlju,\n11:16 nego je, izi\u0161av\u0161i iz Egipta, Izrael pre\u0161ao pustinjom do Crvenog mora i do\u0161ao u Kade\u0161.\n11:17 Tada je poslao Izrael poslanike edomskom kralju s molbom: 'Htio bih pro\u0107i kroz tvoju zemlju!' Ali ga edomski kralj ne poslu\u0161a. Poslao ih je i moapskom kralju, ali ni on ne htjede, te Izrael ostade u Kade\u0161u.\n11:18 Onda je preko pustinje zaobi\u0161ao edomsku i moapsku zemlju i do\u0161ao na istok od moapske zemlje. Narod se utaborio s one strane Arnona ne prelaze\u0107i granice Moaba, jer Arnon bija\u0161e moapska me\u0111a.\n11:19 Izrael posla zatim poslanike Sihonu, amorejskom kralju, koji je vladao u He\u0161bonu, i poru\u010di mu: 'Pusti nas da pro\u0111emo kroz tvoju zemlju do mjesta koje nam je odre\u0111eno.'\n11:20 Ali Sihon ne dopusti Izraelu da pro\u0111e preko njegova podru\u010dja, nego skupi svu svoju vojsku koja bija\u0161e utaborena u Jahasu i zametnu boj s Izraelom.\n11:21 Jahve, Bog Izraelov, predade Sihona i svu njegovu vojsku u ruke Izraelu, koji ih porazi, te Izrael zaposjede svu zemlju Amorejaca koji nastavahu to podru\u010dje.\n11:22 Zaposjeo je tako svu zemlju Amorejaca od Arnona do Jaboka i od pustinje do Jordana.\n11:23 I sada kad je Jahve, Bog Izraelov, protjerao Amorejce pred svojim narodom Izraelom, ti bi nas htio odagnati?\n11:24 Zar ne posjeduje\u0161 sve \u0161to je tvoj bog Kemo\u0161 bio oteo starim posjednicima? Tako i sve ono \u0161to je Jahve, na\u0161 Bog, oteo starim posjednicima, mi sada posjedujemo!\n11:25 Po \u010demu si ti bolji od moapskog kralja Balaka, sina Siporova? Je li se i on sporio s Izraelom? Je li on ratovao protiv njega?\n11:26 Kada se Izrael nastanio u He\u0161bonu i u njegovim selima, u Aroeru i u njegovim selima, a tako i po svim gradovima na obali Jordana - evo, ve\u0107 tri stotine godina - za\u0161to ih tada niste oteli?\n11:27 Nisam ja tebi skrivio nego ti meni \u010dini\u0161 krivo ratuju\u0107i protiv mene. Neka Jahve, Sudac, danas presudi izme\u0111u sinova Izraelovih i sinova Amonovih.\"\n11:28 Ali kralj Amonaca ne poslu\u0161a rije\u010di \u0161to mu ih je poru\u010dio Jiftah.\n11:29 Duh Jahvin si\u0111e na Jiftaha te on po\u0111e kroz Gileadovo i Mana\u0161eovo pleme, pro\u0111e kroz gileadsku Mispu, a od gileadske Mispe do\u0111e iza Amonaca.\n11:30 I Jiftah se zavjetova Jahvi: \"Ako mi preda\u0161 u ruke Amonce,\n11:31 tko prvi izi\u0111e na vrata moje ku\u0107e u susret meni kada se budem vra\u0107ao kao pobjednik iz boja s Amoncima bit \u0107e Jahvin i njega \u0107u prinijeti kao paljenicu.\"\n11:32 Jiftah krenu protiv Amonaca da ih napadne i Jahve ih izru\u010di u njegove ruke.\n11:33 I porazi ih Jiftah od Aroera do blizu Minita - u dvadeset gradova - i sve do Abel Keramima. Bija\u0161e to njihov veliki poraz; i Amonci bijahu poni\u017eeni pred Izraelom.\n11:34 Kada se Jiftah vratio ku\u0107i u Mispu, gle, izi\u0111e mu u susret k\u0107i ple\u0161u\u0107i uza zvuke bubnjeva. Bija\u0161e mu ona jedinica, osim nje nije imao ni sina ni k\u0107eri.\n11:35 Ugledav\u0161i je, razdrije svoje haljine i zakuka: \"Jao, k\u0107eri moja, u veliku me tugu baca\u0161! Zar mi ba\u0161 ti mora\u0161 donijeti nesre\u0107u! Zavjetovah se Jahvi i ne mogu zavjeta pore\u0107i.\"\n11:36 Ona mu odgovori: \"O\u010de moj, ako si u\u010dinio zavjet Jahvi, u\u010dini sa mnom kako si se zavjetovao, jer ti je Jahve dao da se osveti\u0161 Amoncima, svojim neprijateljima.\"\n11:37 Onda zamoli svog oca: \"Ispuni mi ovu molbu: pusti me da budem slobodna dva mjeseca; lutat \u0107u po gorama sa svojim drugama i oplakivati svoje djevi\u010danstvo.\"\n11:38 \"Idi\", re\u010de joj on i pusti je na dva mjeseca. Ona ode sa svojim drugama i oplakiva\u0161e na gorama svoje djevi\u010danstvo.\n11:39 Kada su pro\u0161la dva mjeseca, ona se vrati ocu i on izvr\u0161i na njoj zavjet \u0161to ga bija\u0161e u\u010dinio. I nikada nije upoznala \u010dovjeka. Otada je potekao obi\u010daj u Izraelu\n11:40 da svake godine odlaze Izraelove k\u0107eri i oplakuju k\u0107er Jiftaha Gilea\u0111anina \u010detiri dana na godinu.\n12:1 Uto se skupi\u0161e ljudi od Efrajimova plemena, prije\u0111o\u0161e Jordan put Safona i reko\u0161e Jiftahu. \"Za\u0161to si i\u0161ao u boj protiv Amonaca a nas nisi pozvao da idemo s tobom? Spalit \u0107emo ti ku\u0107u i tebe!\"\n12:2 Jiftah im odgovori: \"Imali smo veliku parbu, ja i moj narod, i Amonci su nas te\u0161ko tla\u010dili. Pozvao sam vas u pomo\u0107, ali me niste izbavili iz njihovih ruku.\n12:3 Vide\u0107i da mi nitko ne pritje\u010de u pomo\u0107, stavih svoj \u017eivot na kocku, odoh sam na Amonce, i Jahve mi ih predade u ruke. Za\u0161to ste, dakle, po\u0161li danas da ratujete protiv mene?\"\n12:4 Tada skupi Jiftah sve Gilea\u0111ane i udari na Efrajima. Gilea\u0111ani potuko\u0161e Efrajima, jer su ovi govorili: \"Vi ste, Gilea\u0111ani, Efrajimovi bjegunci koji ste \u017eivjeli usred Efrajima i Mana\u0161ea.\"\n12:5 Zatim Gilea\u0111ani presjeko\u0161e Efrajimu jordanske gazove, i kada bi koji bjegunac Efrajimov rekao: \"Pustite me da prije\u0111em\", Gilea\u0111ani bi ga pitali: \"Jesi li Efrajimovac?\" A kada bi on odgovorio: \"Nisam\",\n12:6 oni bi mu kazali: \"Hajde reci: \u0160ibolet!\" On bi rekao: \"Sibolet\" jer nije mogao dobro izgovoriti. Oni bi ga tada uhvatili i pogubili na jordanskim pli\u0107acima. Tako je poginulo \u010detrdeset i dvije tisu\u0107e ljudi iz Efrajimova plemena.\n12:7 Jiftah je sudio Izraelu \u0161est godina. A kada je Gilea\u0111anin Jiftah umro, pokopa\u0161e ga u njegovu gradu, u Gileadu.\n12:8 Poslije njega sudac u Izraelu bija\u0161e Ibsan iz Betlehema.\n12:9 On je imao trideset sinova i trideset k\u0107eri, koje je poudao iz ku\u0107e, a trideset je snaha doveo izvana svojim sinovima. On je sudio Izraelu sedam godina.\n12:10 Zatim umrije Ibsan i pokopa\u0161e ga u Betlehemu.\n12:11 Poslije njega sudac u Izraelu bija\u0161e Elon Zebulunac. On je sudio Izraelu deset godina.\n12:12 Zatim umrije Zebulunac Elon i pokopa\u0161e ga u Ajalonu u zemlji Zebulunovoj.\n12:13 Poslije njega sudac u Izraelu bija\u0161e Abdon, sin Hilela iz Pireatona.\n12:14 On je imao \u010detrdeset sinova i trideset unuka koji su jahali na sedamdesetero magaradi. On je sudio Izraelu osam godina.\n12:15 Zatim umrije Abdon, sin Hilela iz Pireatona, i pokopa\u0161e ga u Pireatonu u Efrajimovoj gori, u zemlji \u0160aalimu.\n13:1 Izraelci su opet okrenuli da \u010dine ono \u0161to Jahvi nije po volji i Jahve ih predade u ruke Filistejcima za \u010derdeset godina.\n13:2 A bija\u0161e neki \u010dovjek iz Sore, od Danova plemena, po imenu Manoah. \u017dena mu bila nerotkinja i nije imala djece.\n13:3 Toj se \u017eeni ukaza An\u0111eo Jahvin i re\u010de joj: \"Ti si neplodna i nisi ra\u0111ala.\n13:4 Ali se odsad pazi: da ne pije\u0161 ni vina ni \u017eestoka pi\u0107a i da ne jede\u0161 ni\u0161ta ne\u010disto.\n13:5 Jer, zatrudnjet \u0107e\u0161, evo, i rodit \u0107e\u0161 sina. I neka mu britva ne prije\u0111e po glavi, jer \u0107e od maj\u010dine utrobe dijete biti Bogu posve\u0107eno - bit \u0107e nazirej Bo\u017eji i on \u0107e po\u010deti izbavljati Izraela iz ruke Filistejaca.\"\n13:6 \u017dena ode i kaza mu\u017eu: \"Bo\u017eji \u010dovjek do\u0161ao k meni, lice mu kao u Bo\u017ejeg an\u0111ela, puno dostojanstva. Nisam ga upitala odakle je do\u0161ao, niti mi on kaza svog imena.\n13:7 Ali mi je rekao: 'Ti \u0107e\u0161 za\u010deti i roditi sina. Ne pij odsad ni vina ni \u017eestoka pi\u0107a i ne jedi ni\u0161ta ne\u010disto jer \u0107e ti dijete biti nazirej Bo\u017eji od maj\u010dine utrobe do smrti.'\"\n13:8 Tada se Manoah pomoli Jahvi i re\u010de: \"Molim te, Gospode, neka Bo\u017eji \u010dovjek koga si jednom poslao do\u0111e jo\u0161 jednom k nama i pou\u010di nas \u0161to \u0107emo \u010diniti s djetetom kad se rodi!\"\n13:9 Jahve usli\u0161i Manoaha i An\u0111eo Jahvin do\u0111e opet k \u017eeni dok je sjedila u polju. Manoah, mu\u017e njezin, ne bija\u0161e kraj nje.\n13:10 \u017dena brzo otr\u010da da obavijesti mu\u017ea i re\u010de mu: \"Gle, ukazao mi se \u010dovjek koji mi je do\u0161ao onog dana.\"\n13:11 Manoah ustade, po\u0111e za \u017eenom i kada do\u0111e k \u010dovjeku, upita ga: \"Jesi li ti onaj \u0161to je govorio s ovom \u017eenom?\" A on odgovori: \"Jesam.\"\n13:12 \"Kada se ispuni ono \u0161to si rekao\", opet \u0107e Manoah, \"po kojim propisima i kako treba postupati s djetetom?\"\n13:13 An\u0111eo Jahvin odgovori Manoahu: \"Neka se \u017eena \u010duva svega \u0161to sam joj zabranio.\n13:14 Neka ne u\u017eiva ni\u0161ta \u0161to dolazi od vinove loze, neka ne pije ni vina ni \u017eestoka pi\u0107a, neka ne jede ni\u0161ta ne\u010disto i neka se dr\u017ei svega \u0161to sam joj zapovjedio.\"\n13:15 Tada re\u010de Manoah An\u0111elu Jahvinu: \"Rado bismo te ustavili i pogostili jaretom.\"\n13:16 An\u0111eo Jahvin nato \u0107e Manoahu: \"Sve da me i ustavi\u0161, ja ne bih jeo tvoga jela; nego ako \u017eeli\u0161 \u017ertvovati paljenicu, prinesi je Jahvi.\" Manoah, ne znaju\u0107i da je to An\u0111eo Jahvin,\n13:17 re\u010de tada An\u0111elu Jahvinu: \"Kako ti je ime, da te mo\u017eemo \u010dastiti kada se ispuni \u0161to si obe\u0107ao.\"\n13:18 An\u0111eo Jahvin odgovori mu: \"Za\u0161to pita\u0161 za moje ime? Ono je tajanstveno.\"\n13:19 Manoah nato uze jare i prinos te ga na stijeni kao paljenicu \u017ertvova Jahvi koji \u010dini tajanstvene stvari.\n13:20 Kada se po\u010de dizati plamen sa \u017ertvenika k nebu, podi\u017ee se An\u0111eo Jahvin u tome plamenu. Kad to vidje\u0161e Manoah i njegova \u017eena, pado\u0161e ni\u010dice.\n13:21 An\u0111eo Jahvin nije se vi\u0161e ukazivao Manoahu i njegovoj \u017eeni. Manoah tada shvati da je to An\u0111eo Jahvin.\n13:22 \"Zacijelo \u0107emo umrijeti\", re\u010de \u017eeni, \"jer smo vidjeli Boga.\"\n13:23 \"Da nas je htio usmrtiti\", odgovori mu \u017eena, \"ne bi iz na\u0161e ruke primio paljenice ni prinosa i ne bi nam dao da sve to vidimo niti da takvo \u0161to \u010dujemo.\"\n13:24 \u017dena rodi sina i nadjenu mu ime Samson. Dijete odraste i Jahve ga blagoslovi.\n13:25 I Jahvin duh bija\u0161e s njim u Danovu taboru, izme\u0111u Sore i E\u0161taola.\n14:1 I si\u0111e Samson u Timnu i ugleda ondje djevojku me\u0111u filistejskim k\u0107erima.\n14:2 Vrativ\u0161i se, povjeri to ocu i majci: \"Opazio sam u Timni\", re\u010de on, \"djevojku me\u0111u filistejskim k\u0107erima: o\u017eenite me njome.\"\n14:3 Otac i mati reko\u0161e: \"Zar nema djevojaka me\u0111u k\u0107erima tvoga plemena i u svemu na\u0161em narodu da mora\u0161 uzeti \u017eenu izme\u0111u neobrezanih Filistejaca?\" Ali Samson odgovori ocu: \"O\u017eeni me njome jer mi ona omilje.\"\n14:4 Otac mu i majka nisu znali da je to od Jahve, koji je tra\u017eio zadjevicu s Filistejcima jer Filistejci u ono doba vladahu Izraelom.\n14:5 Samson si\u0111e tako u Timnu i kad do\u0111e do timnjanskih vinograda, gle - odjednom preda nj isko\u010di mladi lav ri\u010du\u0107i.\n14:6 Duh Jahvin zahvati Samsona, i on goloruk raskida lava kao \u0161to se raskida jare; ali ne re\u010de ni ocu ni majci \u0161to je u\u010dinio.\n14:7 Do\u0161av\u0161i, razgovori se s djevojkom i ona mu omilje.\n14:8 Poslije nekog vremena, kada se vratio da je odvede, Samson skrenu da vidi mrtvog lava, a to u mrtvom lavu roj p\u010dela i med.\n14:9 On uze meda u ruke i jeo ga je idu\u0107i putem. Kada se vratio k ocu i majci, dade ga i njima te i oni jedo\u0161e; ali im ne re\u010de da ga je uzeo iz mrtvog lava.\n14:10 Zatim ode \u017eeni i ondje priredi\u0161e gozbu Samsonu; trajala je sedam dana, jer tako obi\u010davahu mladi ljudi.\n14:11 Ali kako ga se bojahu, izabra\u0161e trideset svadbenih drugova da budu uza nj.\n14:12 Tad im re\u010de Samson: \"Hajde da vam zadam zagonetku. Ako je odgonetnete za sedam svadbenih dana, dat \u0107u vam trideset truba finog platna i trideset sve\u010danih haljina.\n14:13 Ali ako je ne mognete odgonetnuti, vi \u0107ete meni dati trideset truba platna i trideset sve\u010danih haljina.\" \"Zadaj nam zagonetku\", odgovore mu oni, \"mi te slu\u0161amo.\"\n14:14 A on im re\u010de: \"Od onog koji jede izi\u0161lo je jelo, od jakoga izi\u0161lo je slatko.\" Ali za tri dana nisu mogli odgonetnuti zagonetke.\n14:15 \u010cetvrtoga dana reko\u0161e Samsonovoj \u017eeni: \"Izvuci od mu\u017ea na prijevaru rje\u0161enje zagonetke, ili \u0107emo spaliti i tebe i o\u010dev ti dom! Zar ste nas ovamo pozvali da nas oplijenite?\"\n14:16 Tada \u017eena, uplakana, obisnu Samsonu oko vrata govore\u0107i: \"Ti mene samo mrzi\u0161 i ne ljubi\u0161 me. Zadao si zagonetku sinovima moga naroda, a meni je nisi objasnio.\" On joj odgovori: \"Nisam je objasnio ni ocu ni majci, a tebi da je ka\u017eem?\"\n14:17 Ona mu plaka\u0161e oko vrata sedam dana, koliko je trajala gozba. Sedmoga dana on joj kaza odgonetku: toliko je na nj navaljivala. I ona je odade sinovima svoga naroda.\n14:18 Sedmoga dana, prije nego je za\u0161lo sunce, ljudi iz toga grada reko\u0161e Samsonu: \"\u0160to ima sla\u0111e od meda i \u0161to ima ja\u010de od lava?\" A on im odgovori: \"Da niste s mojom junicom orali, ne biste zagonetke pogodili.\"\n14:19 Tada duh Jahvin do\u0111e na njega, te on si\u0111e u A\u0161kelon i ondje pobi trideset ljudi, uze im odje\u0107u i dade sve\u010dane haljine onima koji su odgonetnuli zagonetku, a onda se sav gnjevan vrati o\u010devoj ku\u0107i.\n14:20 A Samsonovu \u017eenu dado\u0161e drugu koji mu bija\u0161e svadbeni pratilac.\n15:1 Poslije nekog vremena, o \u017eetvi p\u0161enice, Samson do\u0111e da pohodi svoju \u017eenu, donijev\u0161i joj kozle i re\u010de: \"\u017delim u\u0107i k svojoj \u017eeni u lo\u017enicu.\" Ali mu tast ne dopusti.\n15:2 \"Mislio sam,\" re\u010de mu on, \"da si je zamrzio, pa sam je dao tvome drugu. Ali zar njezina mla\u0111a sestra nije ljep\u0161a od nje? Uzmi je namjesto one!\"\n15:3 Samson mu odgovori: \"Ovaj put ne\u0107u biti krivac Filistejcima kad im u\u010dinim zlo.\"\n15:4 I ode Samson, ulovi tri stotine lisica, uze lu\u010di i, okrenuv\u0161i rep prema repu, stavi jednu lu\u010d me\u0111u dva repa.\n15:5 Tad zapali lu\u010di, pusti lisice u filistejska polja i popali im snopove, i nepoko\u0161eno \u017eito, i vinograde, i maslinike.\n15:6 Filistejci zapita\u0161e: \"Tko je to u\u010dinio?\" Odgovori\u0161e im: \"Samson, Timnjaninov zet, zato \u0161to mu tast oduze \u017eenu i dade je njegovu drugu.\" Tad Filistejci odo\u0161e i spali\u0161e onu \u017eenu i njenu obitelj.\n15:7 \"Kad ste to u\u010dinili\", re\u010de im Samson, \"ne\u0107u mirovati dok vam se ne osvetim.\"\n15:8 I sve ih izudara uzdu\u017e i poprijeko i \u017eestoko ih porazi. Poslije toga ode u spilju Etamske stijene i ondje se nastani.\n15:9 Tad Filistejci krenu\u0161e, utabori\u0161e se u Judi i ra\u0161iri\u0161e do Lehija.\n15:10 \"Za\u0161to ste po\u0161li na nas?\" - upita\u0161e ih Judejci. A oni im odgovori\u0161e: \"Po\u0161li smo da sve\u017eemo Samsona i da mu u\u010dinimo kako je on u\u010dinio nama.\"\n15:11 Tri tisu\u0107e Judejaca odo\u0161e tada k spilji Etamske stijene i reko\u0161e Samsonu: \"Zar ne zna\u0161 da Filistejci nama gospodare? Za\u0161to si nam onda to u\u010dinio?\" On im odgovori: \"Kako oni meni, tako ja njima!\" A oni mu reko\u0161e:\n15:12 \"Do\u0111osmo da te sve\u017eemo i predamo u ruke Filistejaca.\" \"Zakunite mi se\", re\u010de im, \"da me ne\u0107ete ubiti.\"\n15:13 \"Ne\", odgovori\u0161e mu, \"mi \u0107emo te samo svezati i predati u njihove ruke, ali te zacijelo ne \u017eelimo pogubiti.\" Onda ga sveza\u0161e sa dva nova u\u017eeta i odvedo\u0161e iz spilje.\n15:14 Kad ga dovedo\u0161e u Lehi i kad Filistejci, vi\u010du\u0107i od radosti, pojuri\u0161e na nj, duh Jahvin zahvati ga i u\u017eeta na njegovim rukama postado\u0161e kao laneni konci, spaljeni ognjem, i spado\u0161e mu s ruku.\n15:15 Spaziv\u0161i jo\u0161 sirovu magare\u0107u \u010deljust, pru\u017ei on ruku, uze onu \u010deljust i pobi njome tisu\u0107u ljudi.\n15:16 Tad re\u010de Samson: \"Magare\u0107om \u010deljusti gomile prebih, Magare\u0107om \u010deljusti tisu\u0107u pobih.\"\n15:17 Rekav\u0161i to, baci \u010deljust iz ruke. Zato odonda ono mjesto zovu Ramat Lehi.\n15:18 Kako bija\u0161e jako o\u017eednio, zavapi Jahvi govore\u0107i: \"Ti si izvoj\u0161tio ovu veliku pobjedu rukama svoga sluge, a zar sada moram umrijeti od \u017ee\u0111i i pasti u ruke neobrezanima?\"\n15:19 Tad Jahve rasije\u010de udubinu \u0161to je kod Lehija i voda pote\u010de iz nje. Samson se napi i vrati mu se snaga, o\u017eivje mu duh. Zato su onom izvoru dali ime En Hakore, a postoji jo\u0161 i danas u Lehiju.\n15:20 Samson bija\u0161e sudac u Izraelu za vrijeme filistejske vladavine dvadeset godina.\n16:1 Odatle ode Samson u Gazu; ondje vidje neku bludnicu i u\u0111e k njoj.\n16:2 \u017diteljima Gaze javi\u0161e: \"Samson je do\u0161ao ovamo!\" Opkoli\u0161e ga i vrebahu ga svu no\u0107 na gradskim vratima. Svu no\u0107 bijahu mirni. \"Pri\u010dekajmo do zore\", mi\u0161ljahu, \"pa \u0107emo ga ubiti.\"\n16:3 Ali je Samson le\u017eao samo do pono\u0107i, a o pono\u0107i ustade, dohvati gradska vrata s oba dovratnika, i\u0161\u010dupa ih zajedno s prijevornicom, metnu ih na ramena i odnese na vrh gore koja je nasuprot Hebronu i polo\u017ei ih ondje.\n16:4 Poslije toga zamilova on neku \u017eenu iz doline Soreka po imenu Delilu.\n16:5 Filistejski knezovi do\u0111o\u0161e k njoj i reko\u0161e joj: \"Zavedi ga i doznaj gdje stoji njegova velika snaga, kako bismo ga mogli svladati pa da ga sve\u017eemo i u\u010dinimo nemo\u0107nim. A dat \u0107e ti svaki od nas po tisu\u0107u i sto srebrnih \u0161ekela.\"\n16:6 Delila upita Samsona: \"Ka\u017ei mi gdje stoji tvoja velika snaga i \u010dime bi se mogao svezati i svladati.\"\n16:7 Samson joj odgovori: \"Da me sve\u017eu sa sedam svje\u017eih jo\u0161 neosu\u0161enih \u017eila od luka, onemo\u0107ao bih i postao kao obi\u010dan \u010dovjek.\"\n16:8 Filistejski knezovi donesu Delili sedam svje\u017eih jo\u0161 neosu\u0161enih \u017eila i ona ga veza njima.\n16:9 Kod nje u sobi bija\u0161e zasjeda i ona viknu: \"Samsone, eto Filistejaca na te!\" On pokida \u017eile kao \u0161to se prekine ku\u010dina kad se primakne ognju. I tako ne doznado\u0161e za tajnu njegove snage.\n16:10 Tad re\u010de Delila Samsonu: \"Prevario si me i slagao mi. Ali mi sada ka\u017ei \u010dime bi te trebalo vezati.\"\n16:11 On joj odgovori: \"Da me dobro sve\u017eu novim jo\u0161 neupotrijebljenim u\u017eetima, onemo\u0107ao bih i postao kao obi\u010dan \u010dovjek.\"\n16:12 Tada Delila uze nova u\u017eeta, sveza ga njima i viknu mu: \"Samsone, eto Filistejaca na te!\" Kod nje u sobi bija\u0161e zasjeda, ali on prekide u\u017eeta na rukama kao da su konci.\n16:13 Tada Delila re\u010de Samsonu: \"Vara\u0161 me svejednako i la\u017ee\u0161 mi. Ka\u017ei mi napokon \u010dime bi te trebalo vezati.\" On joj odgovori: \"Da otka\u0161 sedam pramenova moje kose na tkala\u010dkom stanu i da ih zaglavi\u0161 klinom, onemo\u0107ao bih i postao kao obi\u010dan \u010dovjek.\"\n16:14 Ona ga uspava i otka sedam pramenova njegove kose na tkala\u010dkom stanu, zabi klin i viknu mu: \"Eto Filistejaca na te, Samsone!\" On se probudi i istrgne i klin i tkala\u010dki stan. I nije otkrila tajnu njegove snage.\n16:15 Delila mu re\u010de: \"Kako mo\u017ee\u0161 re\u0107i da me ljubi\u0161 kad tvoje srce nije sa mnom? Triput si me ve\u0107 prevario i nisi mi kazao gdje je tvoja velika snaga.\"\n16:16 Kako mu je svakog dana dodijavala molbama i mu\u010dila ga, njemu ve\u0107 dozlogrdje.\n16:17 I otvori joj cijelo svoje srce: \"Nikada britva nije pre\u0161la po mojoj glavi jer sam od maj\u010dine utrobe nazirej Bo\u017eji. Da me obriju, sva bi me snaga ostavila, onemo\u0107ao bih i postao bih kao obi\u010dan \u010dovjek.\"\n16:18 Delila tad shvati da joj je otvorio cijelo svoje srce; pozva filistejske knezove i re\u010de im: \"Do\u0111ite sada jer mi je otvorio cijelo svoje srce.\" I filistejski knezovi do\u0111o\u0161e k njoj i doneso\u0161e sa sobom novac.\n16:19 Uspavav\u0161i Samsona na svojim koljenima, ona dozva \u010dovjeka te mu obrija s glave sedam pramenova kose. Tako on po\u010de slabiti i ostavi ga snaga.\n16:20 Kad ona povika: \"Samsone, eto Filistejaca na te!\" on se probudi i pomisli: \"Izvu\u0107i \u0107u se kao i uvijek i oslobodit \u0107u se.\" Ali nije znao da se Jahve od njega okrenuo.\n16:21 Filistejci ga uhvati\u0161e, iskopa\u0161e mu o\u010di i odvedo\u0161e ga u Gazu. Okova\u0161e ga dvostrukim mjedenim lancem te je okretao mlin u tamnici.\n16:22 Ali kosa gdje mu je obrija\u0161e po\u010dne opet rasti.\n16:23 A knezovi se filistejski skupi\u0161e da prinesu veliku \u017ertvu svome bogu Dagonu i da se provesele. Govorahu oni: \"Bog na\u0161 predade nam u ruke Samsona, na\u0161eg neprijatelja.\"\n16:24 A narod, vidjev\u0161i ga, uze hvaliti svoga boga i klicati u njegovu \u010dast govore\u0107i: \"Bog na\u0161 predade nam u ruke Samsona, na\u0161eg neprijatelja, koji nam je zemlju pusto\u0161io i tolike na\u0161e usmrtio.\"\n16:25 Kad im se srce razigralo, povika\u0161e: \"Dovedite Samsona da nas zabavlja!\" I dovedo\u0161e iz tamnice Samsona i on igra\u0161e pred njima; a onda ga postavi\u0161e me\u0111u stupove.\n16:26 Samson tada re\u010de dje\u010daku koji ga je vodio za ruku: \"Vodi me i pomozi mi da opipam stupove na kojima po\u010diva zdanje da se naslonim na njih.\"\n16:27 A ku\u0107a bija\u0161e puna ljudi i \u017eena. Bijahu tu i svi filistejski knezovi, a na krovu tri tisu\u0107e ljudi koji su gledali kako Samson igra.\n16:28 Samson zavapi Jahvi: \"Gospodine Jahve, spomeni me se i samo mi jo\u0161 sada podaj snagu da se Filistejcima odjednom osvetim za oba oka.\"\n16:29 I Samson napipa dva srednja stupa na kojima po\u010diva\u0161e zdanje, oprije se o njih, desnom o jedan, a lijevom o drugi,\n16:30 i viknu: \"Neka poginem s Filistejcima!\" Nato uprije iz sve snage i sru\u0161i zdanje na knezove i na sav narod koji se ondje nalazio. Vi\u0161e ih ubi umiru\u0107i nego \u0161to ih pobi za \u017eivota.\n16:31 Poslije do\u0111o\u0161e njegova bra\u0107a i sva ku\u0107a njegova oca, uze\u0161e ga i odneso\u0161e i pokopa\u0161e ga izme\u0111u Sore i E\u0161taola, u grobu Manoaha, oca njegova. On je sudio Izraelu dvadeset godina.\n17:1 Bija\u0161e u Efrajimovoj gori \u010dovjek po imenu Mikajehu.\n17:2 On re\u010de majci: \"Tisu\u0107u i sto srebrnih \u0161ekela \u0161to su ti ukradeni i zbog kojih si izustila kletvu - u\u0161i su je moje \u010dule - taj je novac kod mene, ja sam ga uzeo.\" Mati mu odgovori: \"Jahve te blagoslovio, sine moj!\"\n17:3 I Mikajehu vrati joj tisu\u0107u i sto srebrnih \u0161ekela. A mati mu njegova re\u010de: \"Te sam novce posvetila Jahvi iz svoje ruke za tebe, sine moj, da se izdjela za to rezan ili ljeven idol. I evo, za to ih dajem.\"\n17:4 Majka uze dvije stotine srebrnih \u0161ekela i dade ih zlataru. On na\u010dini od njih rezani i ljeveni idol koji postavi\u0161e u Mikajehuovoj novoj ku\u0107i.\n17:5 On mu sagradi sveti\u0161te, zatim na\u010dini efod i terafe te posveti jednoga od svojih sinova da mu bude sve\u0107enik.\n17:6 U to vrijeme u Izraelu nije bilo kralja i svatko je radio po miloj volji.\n17:7 Bija\u0161e neki mladi\u0107 iz Betlehema u Judi, iz Judina plemena; bio je levit i boravio je ondje kao do\u0161ljak.\n17:8 Taj \u010dovjek ode iz grada Betlehema u Judi da se nastani na kakvu prikladnu mjestu kao do\u0161ljak. Putuju\u0107i, do\u0111e u Efrajimovu goru do Mikine ku\u0107e.\n17:9 Mika ga upita: \"Odakle dolazi\u0161?\" \"Ja sam levit iz Judina Betlehema\", odgovori mu on, \"i putujem da se negdje nastanim.\"\n17:10 \"Ostani kod mene\", re\u010de mu Mika, \"i budi mi ocem i sve\u0107enikom, a ja \u0107u ti davati deset srebrnih \u0161ekela na godinu, haljine i hranu.\" I levit u\u0111e.\n17:11 Levit je pristao da ostane u njega, i mladi\u0107 mu bija\u0161e kao jedan od sinova.\n17:12 Mika posveti levita za sve\u0107enika; mladi\u0107 je postao njegovim sve\u0107enikom i \u017eivio je u Mikinoj ku\u0107i.\n17:13 \"Sad znam\", re\u010de Mika, \"da \u0107e mi Jahve u\u010diniti dobro kad imam levita za sve\u0107enika.\"\n18:1 U ono vrijeme ne bija\u0161e kralja u Izraelu. Tada je Danovo pleme tra\u017eilo zemlji\u0161te gdje da se naseli, jer mu do toga dana nije dopalo zemlji\u0161te me\u0111u Izraelovim plemenima.\n18:2 Zato posla\u0161e Danovci petoricu ljudi iz svoga plemena, ljude osobito hrabre iz Sore i E\u0161taola, da izvide i upoznaju zemlju. I reko\u0161e im: \"Idite, istra\u017eite zemlju.\" I oni do\u0111o\u0161e u Efrajimovu goru, do Mikine ku\u0107e, i ondje zano\u0107i\u0161e.\n18:3 Kako bijahu blizu Mikine ku\u0107e, pozna\u0161e glas mladog levita; svrati\u0161e se onamo te ga upita\u0161e: \"Tko te doveo ovamo? \u0160to tu radi\u0161? I \u0161to \u0107e\u0161 tu?\"\n18:4 A on im odgovori: \"Mika je u\u010dinio sa mnom tako i tako. On me najmio, a ja mu slu\u017eim kao sve\u0107enik.\"\n18:5 \"Upitaj Boga\", kaza\u0161e mu, \"da znamo ho\u0107e li nam uspjeti put koji smo poduzeli.\"\n18:6 \"Idite u miru\", odgovori im sve\u0107enik, \"put na koji ste po\u0161li po volji je Jahvi.\"\n18:7 Tada odo\u0161e ona petorica i stigo\u0161e u Laji\u0161. I vidje\u0161e da narod koji prebiva u njemu \u017eivi bez straha - po obi\u010daju Sidonaca - bezbri\u017eno i mirno; imaju svega \u0161to rodi zemlja, daleko su od Sidonaca i nemaju nikakvih odnosa s Aramejcima.\n18:8 Kad se vrati\u0161e svojoj bra\u0107i u Sori i E\u0161taolu, bra\u0107a ih upita\u0161e: \"\u0160to ste doznali?\"\n18:9 Oni odgovori\u0161e: \"Na noge! Navalimo na njih! Zemlja koju smo vidjeli vrlo je dobra. O vi, lijen\u010dine! Ne oklijevajte navaliti da osvojite tu zemlju.\n18:10 Kada do\u0111ete, na\u0107i \u0107ete ondje bezbri\u017ean narod. Zemlja je prostrana. Bog je predao u va\u0161e ruke mjesto koje ne oskudijeva ni u \u010demu \u0161to rodi zemlja!\"\n18:11 Tako je odande krenulo \u0161est stotina naoru\u017eanih ljudi iz Danova plemena iz Sore i E\u0161taola.\n18:12 Krenuli su i utaborili se u Kirjat Jearimu u Judi. Zato se to mjesto naziva do dana\u0161njeg dana Danovim taborom, a nalazi se na zapadu od Kirjat Jearima.\n18:13 Odatle se zaputi\u0161e u Efrajimovu goru i do\u0111o\u0161e do Mikine ku\u0107e.\n18:14 A ona petorica \u0161to bijahu i\u0161la izvi\u0111ati zemlju reko\u0161e svojoj bra\u0107i: \"Znate li da u ovim ku\u0107ama imaju efod, terafe i ljeveni idol? Sada pazite \u0161to \u0107ete raditi.\"\n18:15 Skrenuv\u0161i, oni u\u0111o\u0161e u ku\u0107u mladog levita, u Mikinu ku\u0107u, i pozdravi\u0161e ga.\n18:16 I dok je \u0161est stotina naoru\u017eanih ljudi od Danovih sinova stajalo pred vratima,\n18:17 ona petorica \u0161to su i\u0161la izvi\u0111ati zemlju u\u0111o\u0161e, uze\u0161e efod, terafe i ljeveni idol, a sve\u0107enik staja\u0161e na pragu pokraj \u0161est stotina naoru\u017eanih ljudi.\n18:18 Kad su u\u0161li u Mikinu ku\u0107u i uzeli efod, terafe, rezani i ljeveni idol, sve\u0107enik im re\u010de: \"\u0160to to radite?\"\n18:19 \"\u0160uti\", odgovori\u0161e mu. \"Stavi ruku na usta i hajde s nama. Bit \u0107e\u0161 nam otac i sve\u0107enik. Zar ti je bolje biti sve\u0107enikom u ku\u0107i jednog \u010dovjeka nego da bude\u0161 sve\u0107enikom jednog plemena i roda u Izraelu?\"\n18:20 Sve\u0107enik se obradova; uze on efod, terafe i rezani i ljeveni idol te ode s ljudima.\n18:21 Vrativ\u0161i se na put kojim su krenuli, odo\u0161e pustiv\u0161i naprijed \u017eene i djecu, stoku i dragocjenosti.\n18:22 Bijahu ve\u0107 daleko od Mikine ku\u0107e, kad gle - ljudi \u0161to \u017eivljahu u susjednim ku\u0107ama, blizu Mikine, uzbunili se i krenuli u potjeru za Danovcima.\n18:23 Kada po\u010de\u0161e vikati za Danovim sinovima, oni se obazre\u0161e i reko\u0161e Miki: \"\u0160to ti je? \u0160to ste se skupili?\"\n18:24 On odgovori: \"Uzeli ste moga boga koga sam sebi na\u010dinio i sve\u0107enika te odlazite. A \u0161to ostaje meni? I jo\u0161 mi ka\u017eete: '\u0160to ti je?'\"\n18:25 Danovci mu odgovore: \"Da te vi\u0161e nismo \u010duli! Jer bi gnjevni ljudi mogli udariti na vas te bi upropastio sebe i svoju ku\u0107u!\"\n18:26 Danovci odo\u0161e dalje, a Mika, vide\u0107i da su ja\u010di od njega, okrenu se i vrati ku\u0107i.\n18:27 I tako, uzev\u0161i boga \u0161to ga je na\u010dinio Mika i sve\u0107enika koga je najmio da mu slu\u017ei, Danovci navali\u0161e na Laji\u0161, na mirne i spokojne ljude, te ih posjeko\u0161e o\u0161trim ma\u010dem i spali\u0161e grad.\n18:28 Nikoga ne bija\u0161e da pomogne Laji\u0161anima, jer bijahu daleko od Sidona i ne imahu nikakvih odnosa s Aramejcima, a osim toga grad bija\u0161e u dolini koja se pru\u017ea prema Bet-Rehobu. Potom su opet sagradili grad i nastanili se u njemu.\n18:29 I nazva\u0161e ga Dan, po imenu svoga pretka Dana, koji se rodio Izraelu. A prije se grad zvao Laji\u0161.\n18:30 I Danovci namjesti\u0161e sebi rezani i ljeveni idol. A Jonatan, sin Ger\u0161ona, sina Mojsijeva, a zatim njegovi sinovi, bijahu sve\u0107enici Danova plemena do dana kada je narod bio odveden u izgnanstvo.\n18:31 I staja\u0161e im onaj rezani i ljeveni idol \u0161to ga je Mika na\u010dinio, i ostade ondje za sve vrijeme dokle Dom Bo\u017eji bija\u0161e u \u0160ilu.\n19:1 U ono vrijeme kad u Izraelu jo\u0161 ne bija\u0161e kralja, \u017eivio neki \u010dovjek, levit, kao do\u0161ljak na kraju Efrajimove gore. Uzeo on za ino\u010du \u017eenu iz Judina Betlehema.\n19:2 Rasrdiv\u0161i se jednom, njegova ga ino\u010da ostavi i vrati se u o\u010devu ku\u0107u u Judin Betlehem i bila je ondje neko vrijeme, kakva \u010detiri mjeseca.\n19:3 Njen mu\u017e ode k njoj da je urazumi i dovede natrag; imao je sa sobom slugu i dva magarca. Dok je prilazio ku\u0107i oca mlade \u017eene, opazi ga tast i veselo mu izi\u0111e u susret.\n19:4 Tast, otac mlade \u017eene, zadr\u017ei ga tri dana kod sebe te su jeli, pili i no\u0107ivali.\n19:5 \u010cetvrtoga dana urani\u0161e; levit se spremao da ide, kad otac mlade \u017eene re\u010de zetu: \"Okrijepi se zalogajem kruha, pa onda idite.\"\n19:6 I tako sjedo\u0161e te su obojica jela i pila, a onda otac mlade \u017eene re\u010de \u010dovjeku: \"Hajde, ostani jo\u0161 no\u0107as i proveseli se!\"\n19:7 A kad \u010dovjek ustade da po\u0111e, tast uze navaljivati na njega te on jo\u0161 jednom ondje preno\u0107i.\n19:8 Petoga dana levit urani da krene, ali mu otac mlade \u017eene re\u010de: \"Okrijepi se najprije!\" Tako su proveli vrijeme jedu\u0107i zajedno dok se nije nagnuo dan.\n19:9 Mu\u017e ustade da ide, s ino\u010dom i slugom, kad mu tast, otac mlade \u017eene, re\u010de: \"Evo se dan nagnuo k ve\u010deru. Preno\u0107i jo\u0161 ovdje i proveseli se, pa sutra uranite na put i vratite se svom \u0161atoru.\"\n19:10 Ali \u010dovjek ne htjede preno\u0107iti nego ustade i krenu. Tako je do\u0161ao do pred Jebus, to jest Jeruzalem. S njim su bila dva osamarena magarca, ino\u010da i sluga.\n19:11 Kad su bili blizu Jeruzalema, dan se ve\u0107 jako nagnuo, pa sluga re\u010de svome gospodaru: \"Hajde da se svratimo u taj jebusejski grad da tu preno\u0107imo.\"\n19:12 Ali mu gospodar odgovori: \"Ne\u0107emo se svra\u0107ati u grad tu\u0111inaca koji nisu Izraelci, nego \u0107emo i\u0107i do Gibee.\"\n19:13 Jo\u0161 re\u010de sluzi: \"Hajde, po\u017eurimo se da stignemo u koje od tih mjesta gdje \u0107emo preno\u0107iti, u Gibeu ili Ramu.\"\n19:14 I pro\u0111o\u0161e, nastavljaju\u0107i put. Kad su stigli pred Benjaminovu Gibeu, sunce je zapadalo.\n19:15 Oni skrenu\u0161e onamo da preno\u0107e u Gibei. U\u0161av\u0161i, levit sjede na gradskom trgu, ali ne bija\u0161e nikoga da ih primi u ku\u0107u da preno\u0107e.\n19:16 I do\u0111e neki starac koji se predve\u010der vra\u0107ao s posla u polju. Bija\u0161e to \u010dovjek iz Efrajimove gore; \u017eivlja\u0161e u Gibei kao do\u0161ljak, a svi \u017eitelji toga mjesta bijahu Benjaminovci.\n19:17 Podigav\u0161i o\u010di, ugleda putnika na gradskom trgu: \"Odakle dolazi\u0161 i kamo \u0107e\u0161?\" - upita ga starac.\n19:18 A on mu odgovori: \"Idemo od Judina Betlehema, na kraj Efrajimove gore. Ja sam odande. I\u0161ao sam u Judin Betlehem i vra\u0107am se ku\u0107i, ali nema nikoga da me primi k sebi u ku\u0107u.\n19:19 Imam i slame i krme za svoje magarce, a i kruha i vina za sebe, za svoju \u017eenu i za momka koji prati mene, tvoga slugu. Imamo svega dosta.\"\n19:20 \"Mir s tobom i dobro mi do\u0161ao\", odgovori starac. \"Moja je briga \u0161to ti je potrebno, samo nemoj no\u0107iti na trgu.\"\n19:21 I uvede ga u svoju ku\u0107u i baci krme magarcima. Putnici su oprali noge, a onda jeli i pili.\n19:22 Dok su se oni krijepili, gle, neki gra\u0111ani, opaki ljudi, okru\u017ei\u0161e ku\u0107u i, lupaju\u0107i svom snagom o vrata, reko\u0161e starcu, gospodaru ku\u0107e: \"Izvedi toga \u010dovjeka \u0161to je u\u0161ao u tvoju ku\u0107u da ga se namilujemo.\"\n19:23 Tad izi\u0111e doma\u0107in iz ku\u0107e i re\u010de im: \"Ne, bra\u0107o moja, ne \u010dinite zla. Taj je \u010dovjek u\u0161ao u moju ku\u0107u, zato ne \u010dinite bezakonja.\n19:24 Evo, moja je k\u0107i djevica, prepustit \u0107u vam je. \u010cinite od nje \u0161to vam drago, ali ovom \u010dovjeku ne \u010dinite bezakonja.\"\n19:25 Ljudi ga ne htjedo\u0161e poslu\u0161ati. Tad onaj \u010dovjek uze ino\u010du te im je izvede. Oni su je silovali i zlostavljali svu no\u0107 do jutra, a kad je zora zabijeljela, pusti\u0161e je.\n19:26 Pred zoru \u017eena do\u0111e i pade na ulaz ku\u0107e onog \u010dovjeka gdje je bio njen gospodar i le\u017eala je ondje dok se nije razdanilo.\n19:27 Njen je gospodar ujutro ustao, otvorio ku\u0107na vrata te izi\u0161ao da nastavi put, kad spazi \u017eenu, svoju ino\u010du, kako le\u017ei na ku\u0107nim vratima s rukama na pragu.\n19:28 \"Ustani, idemo!\" - re\u010de joj. Ali ne bija\u0161e odgovora. Onda je uze, natovari na magarca i krenu na put da se vrati ku\u0107i.\n19:29 Kada je do\u0161ao ku\u0107i, tr\u017ee no\u017e i uze mrtvo tijelo ino\u010dino, rasije\u010de ga, ud po ud, na dvanaest dijelova te ih razasla u sve krajeve Izraela.\n19:30 I tko god vidje re\u010de: \"Ovakvo \u0161to se nije dogodilo od dana kada su Izraelci iza\u0161li iz Egipta do dana\u0161njeg dana. Valja o tome promisliti, vije\u0107ati i govoriti.\"\n20:1 Tada izi\u0111e sav Izrael i sabra se sva zajednica kao jedan \u010dovjek, od Dana do Beer \u0160ebe i do gileadske zemlje, kod Jahve u Mispi.\n20:2 Glavari svega naroda, svih Izraelovih plemena, do\u0111o\u0161e na zbor Bo\u017ejeg naroda, \u010detiri stotine tisu\u0107a pje\u0161aka vi\u010dnih ma\u010du.\n20:3 A Benjaminovci dozna\u0161e da su Izraelovi sinovi uzi\u0161li u Mispu. Sinovi Izraelovi zapita\u0161e tada: \"Ka\u017eite nam kako se dogodio zlo\u010din!\"\n20:4 Levit, mu\u017e ubijene \u017eene, uze rije\u010d: \"Do\u0161ao sam s ino\u010dom u Benjaminovu Gibeu da preno\u0107im.\n20:5 A gra\u0111ani Gibee ustado\u0161e na mene i no\u0107u opkoli\u0161e ku\u0107u u kojoj sam bio; mene su htjeli ubiti, a moju su ino\u010du silovali tako da je umrla.\n20:6 Zato sam uzeo mrtvu ino\u010du, rasjekao je u komade i razaslao je u sve krajeve Izraelove ba\u0161tine, jer su po\u010dinili sramotno djelo u Izraelu.\n20:7 Izraelci, evo vas svih ovdje. Posavjetujte se i ovdje stvorite odluku.\"\n20:8 Sav narod ustade kao jedan \u010dovjek govore\u0107i: \"Neka se nitko od nas ne vra\u0107a svome \u0161atoru, neka nitko ne ide svojoj ku\u0107i!\n20:9 Nego da sada ovo u\u010dinimo Gibei: bacit \u0107emo \u017edrijeb;\n20:10 i uzet \u0107emo iz svih Izraelovih plemena po deset ljudi od stotine, po stotinu od tisu\u0107e i po tisu\u0107u od deset tisu\u0107a: oni \u0107e nositi hranu vojsci, onima koji \u0107e krenuti da kazne Benjaminovu Gibeu za sramotu \u0161to ju je po\u010dinila u Izraelu.\"\n20:11 I sabra\u0161e se svi Izraelci protiv onoga grada, udru\u017eeni kao jedan \u010dovjek.\n20:12 Tada Izraelova plemena razasla\u0161e poslanike po svemu Benjaminovu plemenu s porukom: \"Kakav se to zlo\u010din dogodio me\u0111u vama?\n20:13 Sada izru\u010dite one opake ljude \u0161to su u Gibei da ih smaknemo te iskorijenimo zlo iz Izraela!\" Ali Benjaminovci ne htjedo\u0161e poslu\u0161ati svoje bra\u0107e Izraelaca.\n20:14 Benjaminovci se skupi\u0161e u Gibeu iz svojih gradova da se pobiju s Izraelcima.\n20:15 A Benjaminovaca koji su do\u0161li iz raznih gradova nabroji\u0161e toga dana dvadeset i \u0161est tisu\u0107a ljudi vi\u010dnih ma\u010du, bez stanovnika Gibee.\n20:16 Od svega toga naroda bija\u0161e sedam stotina vrsnih ljudi, koji su bili ljevaci, i svaki je taj ga\u0111ao kamenom iz pra\u0107ke navlas to\u010dno, ne proma\u0161uju\u0107i cilja.\n20:17 A bija\u0161e Izraelaca, osim sinova Benjaminovih, \u010detiri stotine tisu\u0107a, sve ljudi vi\u010dnih ma\u010du i sve samih ratnika.\n20:18 I sinovi Izraelovi, ustav\u0161i, po\u0111o\u0161e u Betel da se posavjetuju s Bogom: \"Tko \u0107e od nas prvi u boj protiv Benjaminovaca?\" - zapita\u0161e Izraelci. A Jahve odgovori: \"Neka Juda po\u0111e prvi.\"\n20:19 Izjutra krenu\u0161e Izraelci te se utabori\u0161e pred Gibeom.\n20:20 Krenuv\u0161i u boj protiv Benjaminovaca, svrsta\u0161e se u bojni red pred Gibeom.\n20:21 A Benjaminovci izi\u0111o\u0161e iz Gibee i pobi\u0161e toga dana Izraelu dvadeset i dvije tisu\u0107e ljudi, koji ostado\u0161e na onome polju.\n20:22 Izraelci odo\u0161e i plakahu pred Jahvom sve do ve\u010deri, a onda upita\u0161e Jahvu govore\u0107i: \"Moramo li opet izi\u0107i u boj protiv sinova svoga brata Benjamina?\" A Jahve im odgovori: \"Po\u0111ite na njega!\"\n20:23 Tada se vojska Izraelovih sinova ohrabri i nanovo svrsta u bojni red na istome mjestu gdje se svrstala prvog dana.\n20:24 Drugoga se dana Izraelci pribli\u017ei\u0161e Benjaminovcima,\n20:25 ali toga drugog dana Benjamin izi\u0111e iz Gibee pred njih i pobi Izraelcima jo\u0161 osamnaest tisu\u0107e ljudi, koji ostado\u0161e na onome polju - sve sami poizbor ratnici, vi\u010dni ma\u010du.\n20:26 Tada svi Izraelci i sav narod odo\u0161e u Betel te plakahu i stajahu ondje pred Jahvom; cio su dan postili do ve\u010deri, prinosili paljenice i \u017ertve pomirnice pred Jahvom.\n20:27 I tad opet Izraelci upita\u0161e Jahvu, jer se u ono vrijeme Kov\u010deg saveza Bo\u017ejega nalazio na tome mjestu,\n20:28 i Pinhas, sin Aronova sina Eleazara, poslu\u017eiva\u0161e ga. Oni upita\u0161e: \"Moramo li opet izi\u0107i u boj protiv sinova na\u0161ega brata Benjamina?\" A Jahve im odgovori: \"Po\u0111ite, jer \u0107u ih sutra predati u va\u0161e ruke.\"\n20:29 Tad Izrael postavi \u010dete u zasjedu oko Gibee.\n20:30 Tre\u0107ega dana po\u0111o\u0161e Izraelci protiv Benjaminovaca i svrsta\u0161e se u bojne redove pred Gibeom, kao i prije.\n20:31 Benjaminovci izi\u0111o\u0161e na njih, a oni ih odmami\u0161e daleko od grada. Kao i prije, ubijahu Benjaminovci neke po putovima, od kojih jedan ide u Betel, a drugi u Gibeu; ubi\u0161e tako oko trideset Izraelaca.\n20:32 I govorahu Benjaminovci: \"Evo ih tu\u010demo kao i prvi put.\" A Izraelci reko\u0161e: \"Bje\u017eimo dok ih ne odmamimo na otvorene putove, daleko od grada!\"\n20:33 Tada se glavnina Izraelove vojske pomakne sa svoga polo\u017eaja i svrsta se u bojni red kod Baal Tamara, a zasjeda Izraelova izi\u0111e iz svog skrovi\u0161ta zapadno od Gibee.\n20:34 Deset tisu\u0107a vrsnih ljudi izabranih iz sveg Izraela sle\u017ee se prema Gibei. Boj bija\u0161e \u017eestok. Benjaminovci nisu ni slutili da \u0107e ih zadesiti zlo.\n20:35 I Jahve potu\u010de Benjamina pred Izraelom toga dana te Izraelci pobi\u0161e Benjaminu dvadeset i pet tisu\u0107a i sto ljudi vi\u010dnih ma\u010du.\n20:36 Benjaminovci vidje\u0161e da su pobije\u0111eni. Ljudi Izraelci bijahu se povukli sa svojih bojnih polo\u017eaja pred Benjaminom uzdaju\u0107i se u zasjedu \u0161to su je postavili oko Gibee.\n20:37 A oni koji bijahu u zasjedi navali\u0161e br\u017ee na Gibeu i, u\u0161av\u0161i u nju, posjeko\u0161e o\u0161trim ma\u010dem sve stanovni\u0161tvo.\n20:38 Izraelovi se ljudi bijahu dogovorili s onima u zasjedi da ovi podignu iz grada stup dima kao znak:\n20:39 tada bi se Izraelovi ljudi povukli iz boja. Benjamin po\u010de ubijati Izraelce i posije\u010de im tridesetak ljudi. \"Doista, padaju pred nama kao u prija\u0161njem boju.\"\n20:40 A kada se znak, stup dima, po\u010deo dizati iz grada, obazre se Benjamin i vidje kako se plamen iz svega grada di\u017ee prema nebu.\n20:41 Tada se Izraelovi ljudi okrenu\u0161e, a Benjaminovce obuze u\u017eas jer vidje\u0161e da ih je zadesilo zlo.\n20:42 I pobjego\u0161e ispred Izraelaca prema pustinji, ali im ratnici bijahu za petama, a oni \u0161to su dolazili iz grada ubijahu ih s le\u0111a.\n20:43 Tako su opkolili Benjamina i, gone\u0107i ga bez predaha, uni\u0161ti\u0161e ga pred Gibeom na isto\u010dnoj strani.\n20:44 I palo je Benjaminu osmnaest tisu\u0107a ljudi, sve samih vrsnih junaka.\n20:45 Pre\u017eivjeli se okrenu\u0161e i pobjego\u0161e u pustinju prema Rimonskoj stijeni. Sijeku\u0107i po cestama, Izraelci pobi\u0161e jo\u0161 pet tisu\u0107a ljudi; a onda pogna\u0161e Benjamina do Gideoma i pobi\u0161e jo\u0161 dvije tisu\u0107e ljudi.\n20:46 Toga dana palo je Benjaminovaca dvadeset tisu\u0107a ljudi vi\u010dnih ma\u010du, sve samih vrsnih junaka.\n20:47 \u0160est stotina ljudi pobjeglo je u pustinju prema Rimonskoj stijeni.\n20:48 Izraelovi se ljudi vrati\u0161e potom Benjaminovcima, posjeko\u0161e o\u0161trim ma\u010dem mu\u0161karce u gradovima, stoku i \u0161to se god na\u0161lo; i sve gradove na koje su nai\u0161li u Benjaminu popali\u0161e ognjem.\n21:1 Izraelovi se ljudi bijahu ovako zakleli u Mispi: \"Nitko od nas ne\u0107e dati svoju k\u0107er za \u017eenu Benjaminovu sinu.\"\n21:2 I ode narod u Betel i ostade ondje pred Bogom do ve\u010deri, nari\u010du\u0107i i jecaju\u0107i.\n21:3 Govorili su: \"Za\u0161to se, o Jahve, Bo\u017ee Izraelov, ova nesre\u0107a morala dogoditi da Izraelu danas nestane jednog plemena?\"\n21:4 Sutradan urani\u0161e ljudi i sagradi\u0161e ondje \u017ertvenik; prineso\u0161e paljenice i \u017ertve zahvalnice.\n21:5 Tad zapita\u0161e Izraelci: \"Ima li koga me\u0111u svim plemenima Izraelovim da nije do\u0161ao na zbor Jahvi?\" Jer su se sve\u010dano zakleli da \u0107e pogubiti onoga tko ne do\u0111e u Mispu k Jahvi.\n21:6 Izraelcima se sada sa\u017ealilo na brata Benjamina te reko\u0161e: \"Danas je otkinuto jedno pleme od Izraela.\n21:7 Kako \u0107emo dati \u017eene onima koji su preostali kad se zaklesmo Jahvom da im ne\u0107emo dati svojih k\u0107eri za \u017eene?\"\n21:8 Zato zapita\u0161e: \"Ima li koga me\u0111u Izraelovim plemenima da nije do\u0161ao k Jahvi u Mispu?\" I prona\u0111e se da nije do\u0161ao u tabor, na zbor, nitko od \u017eitelja Jabe\u0161a u Gileadu.\n21:9 Jer kada se narod prebrojio, ondje ne bija\u0161e nikoga od \u017eitelja Jabe\u0161a u Gileadu.\n21:10 Zato zajednica posla onamo dvanaest tisu\u0107a hrabrih ljudi i zapovjedi im: \"Idite i posijecite o\u0161trim ma\u010dem stanovnike Jabe\u0161a u Gileadu, zajedno sa \u017eenama i djecom.\n21:11 Evo \u0161to \u0107ete u\u010diniti: izru\u010dit \u0107ete prokletstvu sve mu\u0161karce i sve \u017eene \u0161to su dijelile postelju sa \u010dovjekom, ali \u0107ete sa\u010duvati \u017eivot djevicama.\" Tako i u\u010dini\u0161e.\n21:12 I na\u0161li su me\u0111u stanovnicima Jabe\u0161a u Gileadu \u010detiri stotine mladih djevojaka koje nisu dijelile postelje s \u010dovjekom i doveli su ih u tabor u \u0160ilu, koji je u Kanaanu.\n21:13 Sva zajednica posla tada poslanike Benjaminovcima koji bijahu na Rimonskoj stijeni: objavi\u0161e im mir.\n21:14 Tako se oporavi Benjamin. Dado\u0161e im one me\u0111u \u017eenama iz Jabe\u0161a u Gileadu koje su ostavili na \u017eivotu, ali ih ne bija\u0161e dovoljno za sve.\n21:15 Narodu se sa\u017ealio Benjamin \u0161to je Jahve na\u010dinio prazninu me\u0111u Izraelovim plemenima.\n21:16 \"Kako \u0107emo na\u0107i \u017eene onima \u0161to su ostali\", reko\u0161e starje\u0161ine zbora, \"kad su Benjaminu istrijebljene \u017eene?\"\n21:17 Reko\u0161e jo\u0161: \"Kako sa\u010duvati ostatak Benjaminu da se ne zatre jedno pleme iz Izraela?\n21:18 A ne mo\u017eemo im dati svoje k\u0107eri za \u017eene.\" Jer se bijahu zakleli rekav\u0161i: \"Proklet bio onaj koji dade \u017eenu Benjaminu!\"\n21:19 \"Ali\", reko\u0161e, \"svake se godine slavi u \u0160ilu Jahvina svetkovina.\" Grad se nalazi na sjeveru od Betela, isto\u010dno od ceste koja vodi iz Betela u \u0160ekem i ju\u017eno od Lebone.\n21:20 I zato svjetova\u0161e Benjaminovce: \"Idite u zasjedu po vinogradima.\n21:21 Pazite, pa kada djevojke iz \u0160ila izi\u0111u da ple\u0161u u kolu, vi isko\u010dite iz vinograda, otmite svaki sebi \u017eenu izme\u0111u \u0161ilskih k\u0107eri pa oti\u0111ite u Benjaminovu zemlju.\n21:22 A kad njihovi o\u010devi ili njihova bra\u0107a do\u0111u da se pritu\u017ee na vas, mi \u0107emo im re\u0107i: 'Oprostite im \u0161to je svaki uzeo po \u017eenu kao u ratu; vi im ih niste dali, pa je tako krivnja na vama.'\"\n21:23 Benjaminovci u\u010dini\u0161e tako i od djevojaka koje ote\u0161e uze\u0161e onoliki broj \u017eena koliko bija\u0161e njih. Onda odo\u0161e svaki na svoju ba\u0161tinu, sagradi\u0161e opet gradove i naseli\u0161e se u njima.\n21:24 Izraelci se tada razi\u0111o\u0161e, svaki u svoje pleme i u svoj rod, i svaki se odande vrati na svoju ba\u0161tinu.\n21:25 U to vrijeme ne bija\u0161e kralja u Izraelu i svatko je \u017eivio kako mu se \u010dinilo da je pravo.","title":"Croatian Bible: Judges","type":"page"}