{"collection":"Bible & Christianity","html_url":"https://unchartedknowledge.5gfusion.net/browse/bib/wb/cro/luk.htm","path":"bib/wb/cro/luk.htm","source_url":"https://sacred-texts.com/bib/wb/cro/luk.htm","text":"1:1 Kad ve\u0107 mnogi poduze\u0161e sastaviti izvje\u0161\u0107e o doga\u0111ajima koji se ispuni\u0161e me\u0111u nama -\n1:2 kako nam to predado\u0161e oni koji od po\u010detka bijahu o\u010devici i sluge Rije\u010di -\n1:3 po\u0161to sam sve, od po\u010detka, pomno ispitao, naumih i ja tebi, vrli Teofile, sve po redu napisati\n1:4 da se tako osvjedo\u010di\u0161 o pouzdanosti svega u \u010demu si pou\u010den.\n1:5 U dane Heroda, kralja judejskoga, bija\u0161e neki sve\u0107enik imenom Zaharija iz razreda Abijina. \u017dena mu bija\u0161e od k\u0107eri Aronovih, a ime joj Elizabeta.\n1:6 Oboje bijahu pravedni pred Bogom: \u017eivjeli su besprijekorno po svim zapovijedima i odredbama Gospodnjim.\n1:7 No nisu imali djeteta jer Elizabeta bija\u0161e nerotkinja, a oboje ve\u0107 poodmakle dobi.\n1:8 Dok je Zaharija jednom po redu svoga razreda obavljao sve\u0107eni\u010dku slu\u017ebu pred Bogom,\n1:9 \u017edrijebom ga zapade po bogoslu\u017enom obi\u010daju da u\u0111e u Sveti\u0161te Gospodnje i prinese kad.\n1:10 Za vrijeme ka\u0111enice sve je ono mno\u0161tvo naroda vani molilo.\n1:11 A njemu se ukaza an\u0111eo Gospodnji. Stajao je s desne strane kadionoga \u017ertvenika.\n1:12 Ugledav\u0161i ga, Zaharija se prepade i strah ga spopade.\n1:13 No an\u0111eo mu re\u010de: \"Ne boj se, Zaharija! Usli\u0161ana ti je molitva: \u017eena \u0107e ti Elizabeta roditi sina. Nadjenut \u0107e\u0161 mu ime Ivan.\n1:14 Bit \u0107e ti radost i veselje i ro\u0111enje \u0107e njegovo mnoge obradovati.\n1:15 Bit \u0107e doista velik pred Gospodinom. Ni vina ni drugoga opojnog pi\u0107a ne\u0107e piti. Duha Svetoga bit \u0107e pun ve\u0107 od maj\u010dine utrobe.\n1:16 Mnoge \u0107e sinove Izraelove obratiti Gospodinu, Bogu njihovu.\n1:17 I\u0107i \u0107e pred njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srce otaca k sinovima i nepokorne k razumnosti pravednih te spremi Gospodinu narod pripravan.\"\n1:18 Nato Zaharija re\u010de an\u0111elu: \"Po \u010demu \u0107u ja to razaznati. Ta star sam i \u017eena mi poodmakle dobi.\"\n1:19 An\u0111eo mu odgovori: \"Ja sam Gabriel koji stojim pred Bogom. Poslan sam da govorim s tobom i da ti donesem ovu radosnu poruku.\n1:20 I evo, budu\u0107i da nisi povjerovao mojim rije\u010dima, koje \u0107e se ispuniti u svoje vrijeme, zanijemjet \u0107e\u0161 i ne\u0107e\u0161 mo\u0107i govoriti do dana dok se to ne zbude.\"\n1:21 Narod je i\u0161\u010dekivao Zahariju i \u010dudio se \u0161to se toliko zadr\u017eao u Sveti\u0161tu.\n1:22 Kad je napokon iza\u0161ao, nije im mogao ni\u0161ta re\u0107i pa zaklju\u010di\u0161e da je u Sveti\u0161tu imao vi\u0111enje. Nastojao im se dodu\u0161e izraziti znakovima, ali osta nijem.\n1:23 Kad se navr\u0161i\u0161e dani njegove slu\u017ebe, oti\u0111e ku\u0107i.\n1:24 Nakon tih dana zatrudnje Elizabeta, njegova \u017eena. Krila se pet mjeseci govore\u0107i:\n1:25 \"Evo, to mi je u\u010dinio Gospodin u dane kad mu se svidje skinuti s mene sramotu me\u0111u ljudima.\"\n1:26 U \u0161estome mjesecu posla Bog an\u0111ela Gabriela u galilejski grad imenom Nazaret\n1:27 k djevici zaru\u010denoj s mu\u017eem koji se zvao Josip iz doma Davidova; a djevica se zvala Marija.\n1:28 An\u0111eo u\u0111e k njoj i re\u010de: \"Zdravo, milosti puna! Gospodin s tobom!\"\n1:29 Na tu se rije\u010d ona smete i stade razmi\u0161ljati kakav bi to bio pozdrav.\n1:30 No an\u0111eo joj re\u010de: \"Ne boj se, Marijo! Ta na\u0161la si milost u Boga.\n1:31 Evo, za\u010det \u0107e\u0161 i roditi sina i nadjenut \u0107e\u0161 mu ime Isus.\n1:32 On \u0107e biti velik i zvat \u0107e se Sin Svevi\u0161njega. Njemu \u0107e Gospodin Bog dati prijestolje Davida, oca njegova,\n1:33 i kraljevat \u0107e nad domom Jakovljevim uvijeke i njegovu kraljevstvu ne\u0107e biti kraja.\"\n1:34 Nato \u0107e Marija an\u0111elu: \"Kako \u0107e to biti kad ja mu\u017ea ne poznajem?\"\n1:35 An\u0111eo joj odgovori: \"Duh Sveti si\u0107i \u0107e na te i sila \u0107e te Svevi\u0161njega osjeniti. Zato \u0107e to \u010dedo i biti sveto, Sin Bo\u017eji.\n1:36 A evo tvoje ro\u0111akinje Elizabete: i ona u starosti svojoj za\u010de sina. I njoj, nerotkinjom prozvanoj, ovo je ve\u0107 \u0161esti mjesec.\n1:37 Ta Bogu ni\u0161ta nije nemogu\u0107e!\"\n1:38 Nato Marija re\u010de: \"Evo slu\u017ebenice Gospodnje, neka mi bude po tvojoj rije\u010di!\" I an\u0111eo oti\u0111e od nje.\n1:39 Tih dana usta Marija i pohiti u Gorje, u grad Judin.\n1:40 U\u0111e u Zaharijinu ku\u0107u i pozdravi Elizabetu.\n1:41 \u010cim Elizabeta za\u010du Marijin pozdrav, zaigra joj \u010dedo u utrobi. I napuni se Elizabeta Duha Svetoga\n1:42 i povika iz svega glasa: \"Blagoslovljena ti me\u0111u \u017eenama i blagoslovljen plod utrobe tvoje!\n1:43 Ta otkuda meni da mi do\u0111e majka Gospodina mojega?\n1:44 Gledaj samo! Tek \u0161to mi do u\u0161iju doprije glas pozdrava tvojega, zaigra mi od radosti \u010dedo u utrobi.\n1:45 Bla\u017eena ti \u0161to povjerova da \u0107e se ispuniti \u0161to ti je re\u010deno od Gospodina!\"\n1:46 Tada Marija re\u010de: \"Veli\u010da du\u0161a moja Gospodina,\n1:47 klik\u0107e duh moj u Bogu, mome Spasitelju,\n1:48 \u0161to pogleda na neznatnost slu\u017ebenice svoje: odsad \u0107e me, evo, svi nara\u0161taji zvati bla\u017eenom.\n1:49 Jer velika mi djela u\u010dini Svesilni, sveto je ime njegovo!\n1:50 Od koljena do koljena dobrota je njegova nad onima \u0161to se njega boje.\n1:51 Iskaza snagu mi\u0161ice svoje, raspr\u0161i oholice umi\u0161ljene.\n1:52 Silne zbaci s prijestolja, a uzvisi neznatne.\n1:53 Gladne napuni dobrima, a bogate otpusti prazne.\n1:54 Prihvati Izraela, slugu svoga, kako obe\u0107a ocima na\u0161im:\n1:55 spomenuti se dobrote svoje prema Abrahamu i potomstvu njegovu dovijeka.\"\n1:56 Marija osta s Elizabetom oko tri mjeseca, a onda se vrati ku\u0107i.\n1:57 Elizabeti se me\u0111utim navr\u0161ilo vrijeme da rodi. I porodi sina.\n1:58 Kad su njezini susjedi i ro\u0111aci \u010duli da joj Gospodin obilno iskaza dobrotu, radovahu se s njome.\n1:59 Osmoga se dana okupe da obre\u017eu dje\u010daka. Htjedo\u0161e ga prozvati imenom njegova oca - Zaharija,\n1:60 no mati se njegova usprotivi: \"Nipo\u0161to, nego zvat \u0107e se Ivan!\"\n1:61 Reko\u0161e joj na to: \"Ta nikoga nema od tvoje rodbine koji bi se tako zvao.\"\n1:62 Tada znakovima upitaju oca kojim ga imenom \u017eeli prozvati.\n1:63 On zaiska plo\u010dicu i napisa \"Ivan mu je ime!\" Svi se za\u010dude,\n1:64 a njemu se umah otvori\u0161e usta i jezik te progovori blagoslivljaju\u0107i Boga.\n1:65 Strah obuze sve njihove susjede, a po svem su se Gorju judejskom razgla\u0161avali svi ti doga\u0111aji.\n1:66 I koji su god \u010duli, razmi\u0161ljahu o tome pitaju\u0107i se: \"\u0160to li \u0107e biti od ovoga djeteta?\" Uistinu, ruka Gospodnja bija\u0161e s njime.\n1:67 A Zaharija, otac njegov, napuni se Duha Svetoga i stade prorokovati:\n1:68 \"Blagoslovljen Gospodin Bog Izraelov, \u0161to pohodi i otkupi narod svoj!\n1:69 Podi\u017ee nam snagu spasenja u domu Davida, sluge svojega,\n1:70 kao \u0161to obe\u0107a na usta svetih proroka svojih odvijeka:\n1:71 spasiti nas od neprijatelja na\u0161ih i od ruke sviju koji nas mrze;\n1:72 iskazati dobrotu ocima na\u0161im i sjetiti se svetog Saveza svojega,\n1:73 zakletve kojom se zakle Abrahamu, ocu na\u0161emu: da \u0107e nam dati\n1:74 te mu, izbavljeni iz ruku neprijatelja, slu\u017eimo bez straha\n1:75 u svetosti i pravednosti pred njim u sve dane svoje.\n1:76 A ti, dijete, prorok \u0107e\u0161 se Svevi\u0161njega zvati jer \u0107e\u0161 i\u0107i pred Gospodinom da mu pripravi\u0161 putove,\n1:77 da pru\u017ei\u0161 spoznaju spasenja narodu njegovu po otpu\u0161tenju grijeha njihovih,\n1:78 darom premilosrdnog srca Boga na\u0161ega po kojem \u0107e nas pohoditi Mlado sunce s visine\n1:79 da obasja one \u0161to sjede u tmini i sjeni smrtnoj, da upravi noge na\u0161e na put mira.\"\n1:80 Dje\u010dak je me\u0111utim rastao i duhom ja\u010dao. Boravio je u pustinji sve do dana svoga javnog nastupa pred Izraelom.\n2:1 U one dane iza\u0111e naredba cara Augusta da se provede popis svega svijeta.\n2:2 Bija\u0161e to prvi popis izvr\u0161en za Kvirinijeva upravljanja Sirijom.\n2:3 Svi su i\u0161li na popis, svaki u svoj grad.\n2:4 Tako i Josip, budu\u0107i da je bio iz doma i loze Davidove, uzi\u0111e iz Galileje, iz grada Nazareta, u Judeju - u grad Davidov, koji se zove Betlehem -\n2:5 da se podvrgne popisu zajedno sa svojom zaru\u010dnicom Marijom koja bija\u0161e trudna.\n2:6 I dok se bili ondje, navr\u0161ilo joj se vrijeme da rodi.\n2:7 I porodi sina svoga, prvoro\u0111enca, povi ga i polo\u017ei u jasle jer za njih nije bilo mjesta u svrati\u0161tu.\n2:8 A u tom kraju bijahu pastiri: pod vedrim su nebom \u010duvali no\u0107nu stra\u017eu kod svojih stada.\n2:9 An\u0111eo im Gospodnji pristupi i slava ih Gospodnja obasja! Silno se prestra\u0161i\u0161e.\n2:10 No an\u0111eo im re\u010de: \"Ne bojte se! Evo javljam vam blagovijest, veliku radost za sav narod!\n2:11 Danas vam se u gradu Davidovu rodio Spasitelj - Krist, Gospodin.\n2:12 I evo vam znaka: na\u0107i \u0107ete novoro\u0111en\u010de povijeno gdje le\u017ei u jaslama.\"\n2:13 I odjednom se an\u0111elu pridru\u017ei silna nebeska vojska hvale\u0107i Boga i govore\u0107i:\n2:14 \"Slava na visinama Bogu, a na zemlji mir ljudima, miljenicima njegovim!\"\n2:15 \u010cim an\u0111eli oti\u0111o\u0161e od njih na nebo, pastiri stanu poticati jedni druge: \"Hajdemo dakle do Betlehema. Pogledajmo \u0161to se to dogodilo, doga\u0111aj koji nam obznani Gospodin.\"\n2:16 I pohite te prona\u0111u Mariju, Josipa i novoro\u0111en\u010de gdje le\u017ei u jaslama.\n2:17 Po\u0161to sve pogleda\u0161e, ispripovijedi\u0161e \u0161to im bija\u0161e re\u010deno o tom djetetu.\n2:18 A svi koji su to \u010duli divili se tome \u0161to su im pripovijedali pastiri.\n2:19 Marija u sebi pohranjiva\u0161e sve te doga\u0111aje i prebira\u0161e ih u svome srcu.\n2:20 Pastiri se zatim vrati\u0161e slave\u0107i i hvale\u0107i Boga za sve \u0161to su \u010duli i vidjeli kako im je bilo re\u010deno.\n2:21 Kad se navr\u0161ilo osam dana da bude obrezan, nadjenu\u0161e mu ime Isus, kako ga je bio prozvao an\u0111eo prije njegova za\u010de\u0107a.\n2:22 Kad se zatim po Mojsijevu Zakonu navr\u0161i\u0161e dani njihova \u010di\u0161\u0107enja, ponije\u0161e ga u Jeruzalem da ga prika\u017eu Gospodinu -\n2:23 kao \u0161to pi\u0161e u Zakonu Gospodnjem: Svako mu\u0161ko prvoro\u0111en\u010de neka se posveti Gospodinu! -\n2:24 i da prinesu \u017ertvu kako je re\u010deno u Zakonu Gospodnjem: dvije grlice ili dva golubi\u0107a.\n2:25 \u017divio tada u Jeruzalemu \u010dovjek po imenu \u0160imun. Taj \u010dovjek, pravedan i bogobojazan, i\u0161\u010dekiva\u0161e Utjehu Izraelovu i Duh Sveti bija\u0161e na njemu.\n2:26 Objavio mu Duh Sveti da ne\u0107e vidjeti smrti dok ne vidi Pomazanika Gospodnjega.\n2:27 Ponukan od Duha, do\u0111e u Hram. I kad roditelji unije\u0161e dijete Isusa da obave \u0161to o njemu propisuje Zakon,\n2:28 primi ga on u naru\u010dje, blagoslovi Boga i re\u010de:\n2:29 \"Sad otpu\u0161ta\u0161 slugu svojega, Gospodaru, po rije\u010di svojoj, u miru!\n2:30 Ta vidje\u0161e o\u010di moje spasenje tvoje,\n2:31 koje si pripravio pred licem svih naroda:\n2:32 svjetlost na prosvjetljenje naroda, slavu puka svoga izraelskoga.\"\n2:33 Otac njegov i majka divili se \u0161to se to o njemu govori.\n2:34 \u0160imun ih blagoslovi i re\u010de Mariji, majci njegovoj: \"Ovaj je evo postavljen na propast i uzdignu\u0107e mnogima u Izraelu i za znak osporavan -\n2:35 a i tebi \u0107e samoj ma\u010d probosti du\u0161u - da se razotkriju namisli mnogih srdaca!\"\n2:36 A bija\u0161e neka proro\u010dica Ana, k\u0107i Penuelova, iz plemena A\u0161erova, \u017eena veoma odmakla u godinama. Nakon djevoja\u0161tva \u017eivjela je s mu\u017eem sedam godina,\n2:37 a sama kao udovica do osamdeset i \u010detvrte. Nije napu\u0161tala Hrama, nego je postovima i molitvama danju i no\u0107u slu\u017eila Bogu.\n2:38 Upravo u taj \u010das nado\u0111e. Hvalila je Boga i svima koji i\u0161\u010dekivahu otkupljenje Jeruzalema pripovijedala o djetetu.\n2:39 Kad obavi\u0161e sve po Zakonu Gospodnjem, vrati\u0161e se u Galileju, u svoj grad Nazaret.\n2:40 A dijete je raslo, ja\u010dalo i napunjalo se mudrosti i milost je Bo\u017eja bila na njemu.\n2:41 Njegovi su roditelji svake godine o blagdanu Pashe i\u0161li u Jeruzalem.\n2:42 Kad mu bija\u0161e dvanaest godina, uzi\u0111o\u0161e po obi\u010daju blagdanskom.\n2:43 Kad su minuli ti dani, vra\u0107ahu se oni, a dje\u010dak Isus osta u Jeruzalemu, a da nisu znali njegovi roditelji.\n2:44 Uvjereni da je me\u0111u suputnicima, odo\u0161e dan hoda, a onda ga stanu tra\u017eiti me\u0111u rodbinom i znancima.\n2:45 I kad ga ne na\u0111u, vrate se u Jeruzalem tra\u017ee\u0107i ga.\n2:46 Nakon tri dana na\u0111o\u0161e ga u Hramu gdje sjedi posred u\u010ditelja, slu\u0161a ih i pita.\n2:47 Svi koji ga slu\u0161ahu bijahu zaneseni razumno\u0161\u0107u i odgovorima njegovim.\n2:48 Kad ga ugleda\u0161e, zapanji\u0161e se, a majka mu njegova re\u010de: \"Sinko, za\u0161to si nam to u\u010dinio? Gle, otac tvoj i ja \u017ealosni smo te tra\u017eili.\"\n2:49 A on im re\u010de: \"Za\u0161to ste me tra\u017eili? Niste li znali da mi je biti u onome \u0161to je Oca mojega?\"\n2:50 Oni ne razumje\u0161e rije\u010di koju im re\u010de.\n2:51 I si\u0111e s njima, do\u0111e u Nazaret i bija\u0161e im poslu\u0161an. A majka je njegova bri\u017eno \u010duvala sve ove uspomene u svom srcu.\n2:52 A Isus napredova\u0161e u mudrosti, dobi i milosti kod Boga i ljudi.\n3:1 Petnaeste godine vladanja cara Tiberija, dok je upravitelj Judeje bio Poncije Pilat, tetrarh Galileje Herod, a njegov brat Filip tetrarh Itureje i zemlje trahonitidske, i Lizanije tetrarh Abilene,\n3:2 za velikog sve\u0107enika Ane i Kajfe, do\u0111e rije\u010d Bo\u017eja Ivanu, sinu Zaharijinu, u pustinji.\n3:3 On obi\u0111e svu okolicu jordansku propovijedaju\u0107i obra\u0107eni\u010dko kr\u0161tenje na otpu\u0161tenje grijeha\n3:4 kao \u0161to je pisano u Knjizi besjeda Izaije proroka: Glas vi\u010de u pustinji: Pripravite put Gospodinu, poravnite mu staze!\n3:5 Svaka dolina neka se ispuni, svaka gora i bre\u017euljak neka se slegne! \u0160to je krivudavo, neka se izravna, a hrapavi putovi neka se izglade!\n3:6 I svako \u0107e tijelo vidjeti spasenje Bo\u017eje.\n3:7 Govora\u0161e dakle mno\u0161tvu koje je dolazilo da se krsti: \"Leglo gujinje! Tko vas samo upozori da bje\u017eite od skore srd\u017ebe?\n3:8 Donosite dakle plodove dostojne obra\u0107enja. I nemojte po\u010deti u sebi govoriti: 'Imamo oca Abrahama!' Jer, ka\u017eem vam: Bog iz ovog kamenja mo\u017ee podi\u0107i djecu Abrahamovu.\n3:9 Ve\u0107 je sjekira polo\u017eena na korijen stablima: svako dakle stablo koje ne donosi dobra roda sije\u010de se i u oganj baca.\"\n3:10 Pitalo ga mno\u0161tvo: \"\u0160to nam je dakle \u010diniti?\"\n3:11 On im odgovara\u0161e: \"Tko ima dvije haljine, neka podijeli s onim koji nema. U koga ima hrane, neka u\u010dini isto tako.\"\n3:12 Do\u0111o\u0161e krstiti se i carinici pa ga pitahu: \"U\u010ditelju, \u0161to nam je \u010diniti?\"\n3:13 Re\u010de im: \"Ne utjerujte vi\u0161e nego \u0161to vam je odre\u0111eno.\"\n3:14 Pitahu ga i vojnici: \"A nama, \u0161to je nama \u010diniti?\" I re\u010de im: \"Nikome ne \u010dinite nasilja, nikoga krivo ne prijavljujte i budite zadovoljni svojom pla\u0107om.\"\n3:15 Narod bija\u0161e u i\u0161\u010dekivanju i svi se u srcu pitahu o Ivanu nije li on mo\u017eda Krist.\n3:16 Zato im Ivan svima re\u010de: \"Ja vas, istina, vodom krstim. Ali dolazi ja\u010di od mene. Ja nisam dostojan odrije\u0161iti mu remenje na obu\u0107i. On \u0107e vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.\n3:17 U ruci mu vija\u010da da pro\u010disti gumno svoje i sabere \u017eito u \u017eitnicu svoju, a pljevu \u0107e spaliti ognjem neugasivim.\"\n3:18 I mnogim je drugim pobudama Ivan narodu navje\u0161\u0107ivao evan\u0111elje.\n3:19 A Heroda je tetrarha Ivan prekorio zbog Herodijade, \u017eene njegova brata i zbog svih njegovih zlodjela.\n3:20 Svemu tome nadoda Herod jo\u0161 i ovo: zatvori Ivana u tamnicu.\n3:21 Kad se krstio sav narod, krstio se i Isus. I dok se molio, rastvori se nebo,\n3:22 si\u0111e na nj Duh Sveti u tjelesnom obli\u010dju, poput goluba, a glas se s neba zaori: \"Ti si Sin moj, Ljubljeni! U tebi mi sva milina!\"\n3:23 Kad je Isus nastupio, bilo mu je oko trideset godina. Bija\u0161e - kako se smatralo - sin Josipov, Elijev,\n3:24 Matatov, Levijev, Malkijev, Janajev, Josipov.\n3:25 Matatijin, Amosov, Naumov, Heslijev, Nagajev,\n3:26 Mahatov, Matatijin, \u0160imijev, Josehov, Jodin,\n3:27 Johananov, Resin, Zerubabelov, \u0160ealtielov, Nerijev,\n3:28 Malkijev, Adijev, Kosamov, Elmadamov, Erov,\n3:29 Jo\u0161uin, Eliezerov, Jorimov, Matatov, Levijev,\n3:30 \u0160imunov, Judin, Josipov, Jonamov, Elijakimov,\n3:31 Melejin, Menin, Matatin, Natanov, Davidov,\n3:32 Ji\u0161ajev, Obedov, Boazov, Salin, Nah\u0161onov,\n3:33 Aminadabov, Adminov, Arnijev, Hesronov, Peresov, Judin,\n3:34 Jakovljev, Izakov, Abrahamov, Terahov, Nahorov,\n3:35 Serugov, Reuov, Pelegov, Eberov, \u0160elahov,\n3:36 Kenanov, Arpak\u0161adov, \u0160emov, Noin, Lamekov,\n3:37 Metu\u0161alahov, Henokov, Jeredov, Mahalalelov, Kenanov,\n3:38 Eno\u0161ev, \u0160etov, Adamov, Bo\u017eji.\n4:1 Isus se, pun Duha Svetoga, vratio s Jordana i Duh ga \u010detrdeset dana vodio pustinjom,\n4:2 gdje ga je isku\u0161avao \u0111avao. Tih dana nije ni\u0161ta jeo, te kad oni isteko\u0161e, ogladnje.\n4:3 A \u0111avao mu re\u010de: \"Ako si Sin Bo\u017eji, reci ovom kamenu da postane kruhom.\"\n4:4 Isus mu odgovori: \"Pisano je: Ne \u017eivi \u010dovjek samo o kruhu.\"\n4:5 I povede ga \u0111avao na visoko, pokaza mu odjednom sva kraljevstva zemlje\n4:6 i re\u010de mu: \"Tebi \u0107u dati svu ovu vlast i slavu njihovu jer meni je dana i komu ho\u0107u, dajem je.\n4:7 Ako se dakle pokloni\u0161 preda mnom, sve je tvoje.\"\n4:8 Isus mu odgovori: \"Pisano je: Klanjaj se Gospodinu, Bogu svomu, i njemu jedinomu slu\u017ei!\"\n4:9 Povede ga u Jeruzalem i postavi na vrh Hrama i re\u010de mu: \"Ako si Sin Bo\u017eji, baci se odavde dolje!\n4:10 Ta pisamo je: An\u0111elima \u0107e svojim zapovjediti za tebe da te \u010duvaju.\n4:11 I: Na rukama \u0107e te nositi da se gdje nogom ne spotakne\u0161 o kamen.\"\n4:12 Odgovori mu Isus: \"Re\u010deno je: Ne isku\u0161avaj Gospodina, Boga svojega!\"\n4:13 Po\u0161to iscrpi sve ku\u0161nje, \u0111avao se udalji od njega do druge prilike.\n4:14 A Isus se u snazi Duha vrati u Galileju te glas o njemu pu\u010de po svoj okolici.\n4:15 I slavljen od sviju, nau\u010dava\u0161e po njihovim sinagogama.\n4:16 I do\u0111e u Nazaret, gdje bija\u0161e othranjen. I u\u0111e po svom obi\u010daju na dan subotni u sinagogu te ustane \u010ditati.\n4:17 Pru\u017ee mu Knjigu proroka Izaije. On razvije knjigu i na\u0111e mjesto gdje stoji napisano:\n4:18 Duh Gospodnji na meni je jer me pomaza! On me posla blagovjesnikom biti siromasima, proglasiti su\u017enjima oslobo\u0111enje, vid slijepima, na slobodu pustiti potla\u010dene,\n4:19 proglasiti godinu milosti Gospodnje.\n4:20 Tada savi knjigu, vrati je poslu\u017eitelju i sjede. O\u010di sviju u sinagogi bijahu uprte u njega.\n4:21 On im progovori: \"Danas se ispunilo ovo Pismo \u0161to vam jo\u0161 odzvanja u u\u0161ima.\"\n4:22 I svi su mu povla\u0111ivali i divili se milini rije\u010di koje su tekle iz njegovih usta. Govorahu: \"Nije li ovo sin Josipov?\"\n4:23 A on im re\u010de: \"Zacijelo \u0107ete mi re\u0107i onu prispodobu: Lije\u010dni\u010de, izlije\u010di sam sebe! \u0160to smo \u010duli da se dogodilo u Kafarnaumu, u\u010dini i ovdje, u svom zavi\u010daju.\"\n4:24 I nastavi: \"Zaista, ka\u017eem vam, nijedan prorok nije dobro do\u0161ao u svom zavi\u010daju.\n4:25 Uistinu, ka\u017eem vam, mnogo bija\u0161e udovica u Izraelu u dane Ilijine kad se na tri godine i \u0161est mjeseci zatvorilo nebo pa zavladala velika glad po svoj zemlji.\n4:26 I ni k jednoj od njih nije bio poslan Ilija doli k \u017eeni udovici u Sarfati sidonskoj.\n4:27 I mnogo bija\u0161e gubavaca u Izraelu za proroka Elizeja. I nijedan se od njih ne o\u010disti doli Naaman Sirac.\"\n4:28 \u010cuv\u0161i to, svi se u sinagogi napune gnjevom,\n4:29 ustanu, izbace ga iz grada i odvedu na rub brijega na kojem je sagra\u0111en njihov grad da ga strmoglave.\n4:30 No on pro\u0111e izme\u0111u njih i ode.\n4:31 I si\u0111e u Kafarnaum, grad galilejski. I pou\u010dava\u0161e ih subotom\n4:32 te bijahu zaneseni njegovim naukom jer silna bija\u0161e rije\u010d njegova.\n4:33 A zatekao se u sinagogi \u010dovjek s duhom ne\u010distoga \u0111avla. On povika u sav glas:\n4:34 \"Hej, \u0161to ti ima\u0161 s nama, Isuse Nazare\u0107anine? Do\u0161ao si da nas uni\u0161ti\u0161! Znam ja tko si ti: Svetac Bo\u017eji.\"\n4:35 Isus mu zaprijeti: \"Umukni i izi\u0111i iz njega!\" Nato \u0111avao \u010dovjeka obori u sredinu te izi\u0111e iz njega ne naudiv mu ni\u0161ta.\n4:36 I nasta op\u0107e zaprepa\u0161tenje te se me\u0111u sobom razgovarahu: \"Kakve li rije\u010di! S vla\u0161\u0107u i snagom zapovijeda ne\u010distim dusima te izlaze!\"\n4:37 I glas se o njemu \u0161irio po svim okolnim mjestima.\n4:38 Ustav\u0161i iz sinagoge, u\u0111e u ku\u0107u \u0160imunovu. A \u0160imunovu je punicu mu\u010dila velika ognjica. I zamole ga za nju.\n4:39 On se nadvi nad nju, zaprijeti ognjici i ona je pusti. I odmah ustade i poslu\u017eiva\u0161e im.\n4:40 O zalazu sunca svi koji su imali bolesnike od raznih bolesti dovedo\u0161e ih k njemu. A on bi na svakoga od njih stavljao ruke i ozdravljao ih.\n4:41 A iz mnogih su izlazili i zlodusi vi\u010du\u0107i: \"Ti si Sin Bo\u017eji!\" On im se prijetio i nije im dao govoriti jer su znali da je on Krist.\n4:42 Kad osvanu dan, izi\u0111e i po\u0111e na samotno mjesto. I mno\u0161tvo ga tra\u017eilo. Do\u0111o\u0161e k njemu i zadr\u017eavahu ga da ne ode od njih.\n4:43 A on im re\u010de: \"I drugim gradovima treba da navje\u0161\u0107ujem evan\u0111elje o kraljevstvu Bo\u017ejem. Jer za to sam poslan.\"\n4:44 I nau\u010dava\u0161e po sinagogama judejskim.\n5:1 Dok se jednom oko njega gurao narod da \u010duje rije\u010d Bo\u017eju, staja\u0161e on pokraj Genezaretskog jezera.\n5:2 Spazi dvije la\u0111e gdje stoje uz obalu; ribari bili iza\u0161li iz njih i ispirali mre\u017ee.\n5:3 U\u0111e u jednu od tih la\u0111a; bila je \u0160imunova pa zamoli \u0160imuna da malo otisne od kraja. Sjedne te iz la\u0111e pou\u010dava\u0161e mno\u0161tvo.\n5:4 Kada dovr\u0161i pouku, re\u010de \u0160imunu: \"Izvezi na pu\u010dinu i bacite mre\u017ee za lov.\"\n5:5 Odgovori \u0160imun: \"U\u010ditelju, svu smo se no\u0107 trudili i ni\u0161ta ne ulovismo, ali na tvoju rije\u010d bacit \u0107u mre\u017ee.\"\n5:6 U\u010dini\u0161e tako te uhvati\u0161e veoma mnogo riba; mre\u017ee im se gotovo razdirale.\n5:7 Mahnu\u0161e drugovima na drugoj la\u0111i da im do\u0111u pomo\u0107i. Oni do\u0111o\u0161e i napuni\u0161e obje la\u0111e, umalo im ne potonu\u0161e.\n5:8 Vidjev\u0161i to, \u0160imun Petar pade do nogu Isusovih govore\u0107i: \"Idi od mene! Gre\u0161an sam \u010dovjek, Gospodine!\"\n5:9 Zbog lovine riba \u0161to ih ulovi\u0161e bija\u0161e se zapanjio on i svi koji bijahu s njime,\n5:10 a tako i Jakov i Ivan, Zebedejevi sinovi, drugovi \u0160imunovi. Isus re\u010de \u0160imunu: \"Ne boj se! Odsada \u0107e\u0161 loviti ljude!\"\n5:11 Oni izvuko\u0161e la\u0111e na kopno, ostavi\u0161e sve i po\u0111o\u0161e za njim.\n5:12 I dok bija\u0161e u jednom gradu, gle \u010dovjeka puna gube! Ugledav\u0161i Isusa, padne ni\u010dice i zamoli ga: \"Gospodine, ako ho\u0107e\u0161, mo\u017ee\u0161 me o\u010distiti.\"\n5:13 Isus pru\u017ei ruku i dotakne ga se govore\u0107i: \"Ho\u0107u, o\u010disti se!\" I odmah nesta gube s njega.\n5:14 I zapovjedi mu: \"Nikome ni rije\u010di, nego oti\u0111i, poka\u017ei se sve\u0107eniku i prinesi za svoje o\u010di\u0161\u0107enje kako propisa Mojsije, njima za svjedo\u010danstvo.\"\n5:15 Glas se o njemu sve vi\u0161e \u0161irio i silan svijet grnuo k njemu da ga slu\u0161a i da ozdravi od svojih bolesti.\n5:16 A on se sklanjao na samotna mjesta da moli.\n5:17 I jednog je dana on nau\u010davao. A sje\u0111ahu ondje farizeji i u\u010ditelji Zakona koji bijahu do\u0161li iz svih galilejskih i judejskih sela i Jeruzalema. A sila ga je Gospodnja nukala da lije\u010di.\n5:18 I gle, ljudi donije\u0161e na nosiljci \u010dovjeka koji bija\u0161e uzet. Tra\u017eili su da ga unesu i stave preda nj.\n5:19 Budu\u0107i da zbog mno\u0161tva nisu na\u0161li kuda bi ga unijeli, popnu se na krov te ga izme\u0111u crepova s nosiljkom spuste u sredinu pred Isusa.\n5:20 Vidjev\u0161i njihovu vjeru re\u010de on: \"\u010covje\u010de, otpu\u0161teni su ti grijesi!\"\n5:21 Pismoznanci i farizeji po\u010de\u0161e mudrovati: \"Tko je ovaj \u0161to huli? Tko mo\u017ee grijehe otpu\u0161tati doli Bog jedini?\"\n5:22 Proniknuv\u0161i njihovo mudrovanje, upita ih Isus: \"\u0160to mudrujete u sebi?\n5:23 \u0160to je lak\u0161e? Re\u0107i: 'Otpu\u0161teni su ti grijesi' ili re\u0107i: 'Ustani i hodi?'\n5:24 Ali da znate: Vlastan je Sin \u010covje\u010dji na zemlji otpu\u0161tati grijehe!\" I re\u010de uzetomu: \"Tebi zapovijedam: ustani, uzmi nosiljku i idi ku\u0107i!\"\n5:25 I on odmah usta pred njima, uze na \u010demu le\u017ea\u0161e i ode ku\u0107i slave\u0107i Boga.\n5:26 A sve obuze zanos te su slavili Boga i puni straha govorili: \"Danas vidjesmo ne\u0161to nevi\u0111eno!\"\n5:27 Nakon toga izi\u0111e i ugleda carinika imenom Levija gdje sjedi u carinarnici. I re\u010de mu: \"Po\u0111i za mnom!\"\n5:28 On sve ostavi, usta i po\u0111e za njim.\n5:29 I Levi mu u svojoj ku\u0107i priredi veliku gozbu. A s njime bija\u0161e za stolom veliko mno\u0161tvo carinika i drugih.\n5:30 Farizeji i pismoznanci njihovi negodovahu i govorahu njegovim u\u010denicima: \"Za\u0161to s carinicima i gre\u0161nicima jedete i pijete?\"\n5:31 Isus im odgovori: \"Ne treba zdravima lije\u010dnika, nego bolesnima.\n5:32 Nisam do\u0161ao zvati pravedne, nego gre\u0161nike na obra\u0107enje.\"\n5:33 A oni mu reko\u0161e: \"U\u010denici Ivanovi, a tako i farizejski, po\u010desto poste i obavljaju molitve, tvoji pak jedu i piju.\"\n5:34 Re\u010de im Isus: \"Ne mo\u017eete svatove prisiliti da poste dok je zaru\u010dnik s njima.\n5:35 Do\u0107i \u0107e ve\u0107 dani: kad im se ugrabi zaru\u010dnik, tada \u0107e postiti, u one dane!\"\n5:36 A kazivao im je i prispodobu: \"Nitko ne\u0107e otparati krpe s novog odijela da je stavi na staro odijelo. Ina\u010de \u0107e i novo rasparati, a starom ne\u0107e pristajati krpa s novoga.\"\n5:37 \"I nitko ne ulijeva novo vino u stare mje\u0161ine. Ina\u010de \u0107e novo vino proderati mje\u0161ine pa \u0107e se i ono proliti i mje\u0161ine \u0107e propasti.\n5:38 Nego, novo vino neka se ulijeva u nove mje\u0161ine!\"\n5:39 \"I nitko piju\u0107 staro, ne za\u017eeli novoga. Ta veli se: 'Valja staro!'\"\n6:1 Jedne je subote prolazio kroz usjeve. U\u010denici su njegovi trgali klasje, trli ga rukama i jeli.\n6:2 A neki farizeji reko\u0161e: \"Za\u0161to \u010dinite \u0161to subotom nije dopu\u0161teno?\"\n6:3 Odgovori im Isus: \"Zar niste \u010ditali \u0161to u\u010dini David kad ogladnje on i njegovi pratioci?\n6:4 Kako u\u0111e u Dom Bo\u017eji, uze, pojede i svojim pratiocima dade prinesene kruhove kojih ne smije jesti nitko, nego samo sve\u0107enici?\"\n6:5 I govora\u0161e im: \"Sin \u010covje\u010dji gospodar je subote!\"\n6:6 Druge subote u\u0111e u sinagogu i stane nau\u010davati. Bio je ondje \u010dovjek kome desnica bija\u0161e usahla.\n6:7 Pismoznanci i farizeji vrebahu na nj da li subotom lije\u010di kako bi na\u0161li u \u010demu da ga optu\u017ee.\n6:8 A on je znao njihove namjere pa re\u010de \u010dovjeku s usahlom rukom: \"Ustani i stani na sredinu!\" On usta i stade.\n6:9 A Isus im re\u010de: \"Pitam ja vas: je li subotom dopu\u0161teno \u010diniti dobro ili \u010diniti zlo? \u017divot spasiti ili upropastiti?\"\n6:10 Sve ih o\u0161inu pogledom pa re\u010de \u010dovjeku: \"Ispru\u017ei ruku!\" On u\u010dini tako - i ruka mu zdrava.\n6:11 A oni se, izbezumljeni, po\u010dnu dogovarati \u0161to da poduzmu protiv Isusa.\n6:12 Onih dana izi\u0111e na goru da se pomoli. I provede no\u0107 mole\u0107i se Bogu.\n6:13 Kad se razdanilo, dozva k sebi u\u010denike te izme\u0111u njih izabra dvanaestoricu, koje prozva apostolima:\n6:14 \u0160imuna, koga prozva Petrom, i Andriju, brata njegova, i Jakova, i Ivana, i Filipa, i Bartolomeja,\n6:15 i Mateja, i Tomu, i Jakova Alfejeva, i \u0160imuna zvanoga Revnitelj,\n6:16 i Judu Jakovljeva, i Judu I\u0161kariotskoga, koji posta izdajica.\n6:17 Isus si\u0111e s njima i zaustavi se na ravnu. I silno mno\u0161tvo njegovih u\u010denika i silno mno\u0161tvo naroda iz cijele Judeje i Jeruzalema, iz primorja tirskog i sidonskog\n6:18 nagrnu\u0161e da ga slu\u0161aju i da ozdrave od svojih bolesti. I ozdravljali su oni koje su mu\u010dili ne\u010disti dusi.\n6:19 Sve je to mno\u0161tvo tra\u017eilo da ga se dotakne jer je snaga izlazila iz njega i sve ozdravljala.\n6:20 On podigne o\u010di prema u\u010denicima i govora\u0161e: \"Blago vama, siromasi: va\u0161e je kraljevstvo Bo\u017eje!\n6:21 Blago vama koji sada gladujete: vi \u0107ete se nasititi! Blago vama koji sada pla\u010dete: vi \u0107ete se smijati!\n6:22 Blago vama kad vas zamrze ljudi i kad vas izop\u0107e i pogrde te izbace ime va\u0161e kao zlo\u010dina\u010dko zbog Sina \u010covje\u010djega!\n6:23 Radujte se u dan onaj i poskakujte: evo, pla\u0107a va\u0161a velika je na nebu. Ta jednako su \u010dinili prorocima oci njihovi!\"\n6:24 \"Ali jao vama, bogata\u0161i: imate svoju utjehu!\n6:25 Jao vama koji ste sada siti: gladovat \u0107ete! Jao vama koji se sada smijete: jadikovat \u0107ete i plakati!\n6:26 Jao vama kad vas svi budu hvalili! Ta tako su \u010dinili la\u017enim prorocima oci njihovi.\"\n6:27 \"Nego, velim vama koji slu\u0161ate: Ljubite svoje neprijatelje, dobro \u010dinite svojim mrziteljima,\n6:28 blagoslivljajte one koji vas proklinju, molite za one koji vas zlostavljaju.\"\n6:29 \"Onomu tko te udari po jednom obrazu pru\u017ei i drugi, i onomu tko ti otima gornju haljinu ne krati ni donje.\n6:30 Svakomu tko od tebe i\u0161te daji, a od onoga tko tvoje otima ne potra\u017euj.\"\n6:31 \"I kako \u017eelite da ljudi vama \u010dine, tako \u010dinite i vi njima.\"\n6:32 \"Ako ljubite one koji vas ljube, kakvo li vam uzdarje? Ta i gre\u0161nici ljube ljubitelje svoje.\n6:33 Jednako tako, ako dobro \u010dinite svojim dobro\u010diniteljima, kakvo li vam uzdarje? I gre\u0161nici to isto \u010dine.\n6:34 Ako pozajmljujete samo onima od kojih se nadate dobiti, kakvo li vam uzdarje? I gre\u0161nici gre\u0161nicima pozajmljuju da im se jednako vrati.\"\n6:35 \"Nego, ljubite neprijatelje svoje. \u010cinite dobro i pozajmljujte ne nadaju\u0107 se odatle ni\u010demu. I bit \u0107e vam pla\u0107a velika, i bit \u0107ete sinovi Svevi\u0161njega jer je on dobrostiv i prema nezahvalnicima i prema opakima.\"\n6:36 \"Budite milosrdni kao \u0161to je Otac va\u0161 milosrdan.\"\n6:37 \"Ne sudite i ne\u0107ete biti su\u0111eni. Ne osu\u0111ujte i ne\u0107ete biti osu\u0111eni. Pra\u0161tajte i oprostit \u0107e vam se.\n6:38 Dajite i dat \u0107e vam se: mjera dobra, nabijena, natresena, preobilna dat \u0107e se u krilo va\u0161e jer mjerom kojom mjerite vama \u0107e se zauzvrat mjeriti.\"\n6:39 A kaza im i prispodobu: \"Mo\u017ee li slijepac slijepca voditi? Ne\u0107e li obojica u jamu upasti?\n6:40 Nije u\u010denik nad u\u010diteljem. Pa i tko je posve dou\u010den, bit \u0107e samo kao njegov u\u010ditelj.\"\n6:41 \"\u0160to gleda\u0161 trun u oku brata svojega, a brvna u oku svome ne opa\u017ea\u0161?\n6:42 Kako mo\u017ee\u0161 kazati bratu svomu: 'Brate, de da izvadim trun koji ti je u oku', a sam u svom oku brvna ne vidi\u0161? Licemjere! Izvadi najprije brvno iz oka svoga pa \u0107e\u0161 onda dobro vidjeti izvaditi trun \u0161to je u oku bratovu.\"\n6:43 \"Nema dobra stabla koje bi ra\u0111alo nevaljalim plodom niti stabla nevaljala koje bi ra\u0111alo dobrim plodom.\n6:44 Ta svako se stablo po svom plodu poznaje. S trnja se ne beru smokve niti se s gloga gro\u017e\u0111e trga.\"\n6:45 \"Dobar \u010dovjek iz dobra blaga srca svojega iznosi dobro, a zao iz zla iznosi zlo. Ta iz obilja srca usta mu govore.\"\n6:46 \"\u0160to me zovete 'Gospodine, Gospodine!', a ne \u010dinite \u0161to zapovijedam?\n6:47 Tko god dolazi k meni te slu\u0161a moje rije\u010di i vr\u0161i ih, pokazat \u0107u vam kome je sli\u010dan:\n6:48 sli\u010dan je \u010dovjeku koji gradi ku\u0107u pa iskopa u dubinu i postavi temelj na kamen. A kad bude poplava, nahrupi bujica na tu ku\u0107u, ali je ne mo\u017ee uzdrmati jer je dobro sagra\u0111ena.\n6:49 A koji \u010duje i ne izvr\u0161i, sli\u010dan je \u010dovjeku koji sagradi ku\u0107u na tlu bez temelja; nahrupi na nju bujica i umah se sru\u0161i te bude od te ku\u0107e razvalina velika.\"\n7:1 Po\u0161to dovr\u0161i sve te svoje besjede narodu, u\u0111e u Kafarnaum.\n7:2 Nekomu satniku bija\u0161e bolestan sluga, samo \u0161to ne izdahnu, a bija\u0161e mu veoma drag.\n7:3 Kad je satnik \u010duo za Isusa, posla k njemu starje\u0161ine \u017eidovske mole\u0107i ga da do\u0111e i ozdravi mu slugu.\n7:4 Kad oni do\u0111o\u0161e Isusu, usrdno ga moljahu: \"Dostojan je da mu to u\u010dini\u0161\n7:5 jer voli na\u0161 narod, i sinagogu nam je sagradio.\"\n7:6 Isus se uputi s njima. I kad bija\u0161e ve\u0107 ku\u0107i nadomak, posla satnik prijatelje s porukom: \"Gospodine, ne mu\u010di se. Nisam dostojan da u\u0111e\u0161 pod krov moj.\n7:7 Zato se i ne smatrah dostojnim do\u0107i k tebi. Nego - reci rije\u010d da ozdravi sluga moj.\n7:8 Ta i ja, premda sam vlasti podre\u0111en, imam pod sobom vojnike pa reknem jednomu: 'Idi' - i ode, drugomu: 'Do\u0111i' - i do\u0111e, a sluzi svomu: 'U\u010dini to' - i u\u010dini.\"\n7:9 \u010cuv\u0161i to, zadivi mu se Isus pa se okrenu mno\u0161tvu koje je i\u0161lo za njim i re\u010de: \"Ka\u017eem vam, ni u Izraelu na na\u0111oh tolike vjere.\"\n7:10 Kad se oni koji su bili poslani vrati\u0161e ku\u0107i, na\u0111o\u0161e slugu zdrava.\n7:11 Nakon toga uputi se Isus u grad zvani Nain. Pratili ga njegovi u\u010denici i silan svijet.\n7:12 Kad se pribli\u017ei gradskim vratima, gle, upravo su iznosili mrtvaca, sina jedinca u majke, majke udovice. Pratilo ju mnogo naroda iz grada.\n7:13 Kad je Gospodin ugleda, sa\u017eali mu se nad njom i re\u010de joj: \"Ne pla\u010di!\"\n7:14 Pristupi zatim, dota\u010de se nosila; nosioci stado\u0161e, a on re\u010de: \"Mladi\u0107u, ka\u017eem ti, ustani!\"\n7:15 I mrtvac se podi\u017ee i progovori, a on ga dade njegovoj majci.\n7:16 Sve obuze strah te slavljahu Boga govore\u0107i: \"Prorok velik usta me\u0111u nama! Pohodi Bog narod svoj!\"\n7:17 I pro\u0161iri se taj glas o njemu po svoj Judeji i po svoj okolici.\n7:18 Sve to dojavi\u0161e Ivanu njegovi u\u010denici. On dozva dvojicu svojih u\u010denika\n7:19 i posla ih Gospodinu da ga pitaju: \"Jesi li ti Onaj koji ima do\u0107i ili drugoga da \u010dekamo?\"\n7:20 Do\u0161av\u0161i k njemu, reko\u0161e ti ljudi: \"Ivan Krstitelj posla nas k tebi da pitamo: 'Jesi li ti Onaj koji ima do\u0107i ili drugoga da \u010dekamo?'\"\n7:21 Upravo u taj \u010das Isus je ozdravio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova i mnoge je slijepe podario vidom.\n7:22 Tada im odgovori: \"Po\u0111ite i javite Ivanu \u0161to ste vidjeli i \u010duli: Slijepi progledaju, hromi hode, gubavi se \u010diste, gluhi \u010duju, mrtvi ustaju, siromasima se navje\u0161\u0107uje evan\u0111elje.\n7:23 I blago onom tko se ne sablazni o mene.\"\n7:24 Kad Ivanovi glasnici odo\u0161e, po\u010de Isus govoriti mno\u0161tvu o Ivanu: \"\u0160to ste iza\u0161li u pustinju gledati? Trsku koju vjetar ljulja?\n7:25 Ili \u0161to ste iza\u0161li vidjeti: \u010covjeka u meku\u0161aste haljine odjevena? Eno, oni u sjajnoj odje\u0107i i rasko\u0161ju po kraljevskim su dvorima.\n7:26 Ili \u0161to ste iza\u0161li vidjeti? Proroka? Uistinu, ka\u017eem vam, i vi\u0161e nego proroka!\n7:27 On je onaj o kome je pisano: Evo, \u0161aljem glasnika svoga pred licem tvojim da pripravi put pred tobom.\n7:28 Ka\u017eem vam: me\u0111u ro\u0111enima od \u017eene nitko nije ve\u0107i od Ivana. A ipak, i najmanji u kraljevstvu Bo\u017ejem ve\u0107i je od njega.\"\n7:29 Sav narod koji ga je slu\u0161ao, pa i carinici, uvidje\u0161e pravednost Bo\u017eju: pokrsti\u0161e se Ivanovim krstom.\n7:30 Naprotiv, farizeji i zakonoznanci ometo\u0161e \u0161to je Bog s njima naumio jer ne htjedo\u0161e da ih Ivan krsti.\n7:31 \"S kime dakle da prispodobim ljude ovog nara\u0161taja? Komu su nalik?\n7:32 Nalik su djeci \u0161to sjede na trgu pa jedni drugima po poslovici dovikuju: 'Zasvirasmo vam i ne zaigraste! Zakukasmo i ne zaplakaste!'\n7:33 Doista, do\u0161ao je Ivan Krstitelj. Nije kruha jeo ni vina pio, a velite: '\u00d0avla ima!'\n7:34 Do\u0161ao je Sin \u010covje\u010dji koji jede i pije, a govorite: 'Evo izjelice i vinopije, prijatelja carinika i gre\u0161nika!'\n7:35 Ali opravda se Mudrost pred svom djecom svojom.\"\n7:36 Neki farizej pozva Isusa da bi blagovao s njime. On u\u0111e u ku\u0107u farizejevu i pri\u0111e stolu.\n7:37 Kad eto neke \u017eene koja bija\u0161e gre\u0161nica u gradu. Dozna da je Isus za stolom u farizejevoj ku\u0107i pa ponese alabastrenu posudicu pomasti\n7:38 i stade odostrag kod njegovih nogu. Sva zaplakana po\u010de mu suzama kvasiti noge: kosom ih glave svoje otirala, cjelivala i mazala poma\u0161\u0107u.\n7:39 Kad to vidje farizej koji ga pozva, pomisli: \"Kad bi ovaj bio Prorok, znao bi tko i kakva je to \u017eena koja ga se doti\u010de: da je gre\u0161nica.\"\n7:40 A Isus, da mu odgovori, re\u010de: \"\u0160imune, imam ti ne\u0161to re\u0107i.\" A on \u0107e: \"U\u010ditelju, reci!\" A on:\n7:41 \"Neki vjerovnik imao dva du\u017enika. Jedan mu dugova\u0161e pet stotina denara, drugi pedeset.\n7:42 Budu\u0107i da nisu imali odakle vratiti, otpusti obojici. Koji \u0107e ga dakle od njih vi\u0161e ljubiti?\"\n7:43 \u0160imun odgovori: \"Predmnijevam, onaj kojemu je vi\u0161e otpustio.\" Re\u010de mu Isus: \"Pravo si prosudio.\"\n7:44 I okrenut \u017eeni re\u010de \u0160imunu: \"Vidi\u0161 li ovu \u017eenu? U\u0111oh ti u ku\u0107u, nisi mi vodom noge polio, a ona mi suzama noge oblila i kosom ih svojom otrla.\n7:45 Poljupca mi nisi dao, a ona, otkako u\u0111e, ne presta mi noge cjelivati.\n7:46 Uljem mi glave nisi pomazao, a ona mi poma\u0161\u0107u noge pomaza.\n7:47 Stoga, ka\u017eem ti, opro\u0161teni su joj grijesi mnogi jer ljublja\u0161e mnogo. Komu se malo opra\u0161ta, malo ljubi.\"\n7:48 A \u017eeni re\u010de: \"Opro\u0161teni su ti grijesi.\"\n7:49 Sustolnici po\u010deli nato me\u0111u sobom govoriti: \"Tko je ovaj da i grijehe opra\u0161ta?\"\n7:50 A on re\u010de \u017eeni: \"Vjera te tvoja spasila! Idi u miru!\"\n8:1 Zatim zareda obilaziti gradom i selom propovijedaju\u0107i i navje\u0161\u0107uju\u0107i evan\u0111elje o kraljevstvu Bo\u017ejemu. Bila su s njim dvanaestorica\n8:2 i neke \u017eene koje bijahu izlije\u010dene od zlih duhova i bolesti: Marija zvana Magdalena, iz koje bija\u0161e izagnao sedam \u0111avola;\n8:3 zatim Ivana, \u017eena Herodova upravitelja Huze; Suzana i mnoge druge. One su im poslu\u017eivale od svojih dobara.\n8:4 Kad se skupio silan svijet te iz svakoga grada nagrnu\u0161e k njemu, prozbori u prispodobi:\n8:5 \"Izi\u0111e sija\u010d sijati sjeme. Dok je sijao, jedno pade uz put, bi poga\u017eeno i ptice ga nebeske pozoba\u0161e.\n8:6 Drugo pade na kamen i, tek \u0161to je izniklo, osu\u0161i se jer ne ima\u0161e vlage.\n8:7 Drugo opet pade me\u0111u trnje i trnje ga preraste i ugu\u0161i.\n8:8 Drugo napokon pade u dobru zemlju, nikne i urodi stostrukim plodom.\" Rekav\u0161i to, povika: \"Tko ima u\u0161i da \u010duje, neka \u010duje!\"\n8:9 Upita\u0161e ga u\u010denici kakva bi to bila prispodoba.\n8:10 A on im re\u010de: \"Vama je dano znati otajstva kraljevstva Bo\u017ejega, a ostalima u prispodobama - da gledaju\u0107i ne vide i slu\u0161aju\u0107i ne razumiju.\"\n8:11 \"A ovo je prispodoba: Sjeme je Rije\u010d Bo\u017eja.\n8:12 Oni uz put slu\u0161atelji su. Zatim dolazi \u0111avao i odnosi Rije\u010d iz srca njihova da ne bi povjerovali i spasili se.\n8:13 A na kamenu - to su oni koji kad \u010duju, s rado\u0161\u0107u prime Rije\u010d, ali korijena nemaju: ti neko vrijeme vjeruju, a u vrijeme ku\u0161nje otpadnu.\n8:14 A \u0161to pade u trnje - to su oni koji poslu\u0161aju, ali poneseni brigama, bogatstvom i nasladama \u017eivota, ugu\u0161e se i ne dorode roda.\n8:15 Ono pak u dobroj zemlji - to su oni koji u plemenitu i dobru srcu slu\u0161aju Rije\u010d, zadr\u017ee je i donose rod u ustrajnosti.\"\n8:16 \"Nitko ne u\u017ei\u017ee svjetiljke da je pokrije posudom ili stavi pod postelju, nego je stavlja na svije\u0107njak da oni koji ulaze vide svjetlost.\n8:17 Ta ni\u0161ta nije tajno \u0161to se ne\u0107e o\u010ditovati; ni\u0161ta skriveno \u0161to se ne\u0107e saznati i na vidjelo do\u0107i.\"\n8:18 \"Pazite dakle kako slu\u0161ate. Doista, onomu tko ima dat \u0107e se, a onomu tko nema oduzet \u0107e se i ono \u0161to misli da ima.\"\n8:19 A majka i bra\u0107a njegova htjedo\u0161e k njemu, ali ne mogo\u0161e do njega zbog mno\u0161tva.\n8:20 Javi\u0161e mu: \"Majka tvoja i bra\u0107a tvoja stoje vani i \u017eele te vidjeti.\"\n8:21 A on im odgovori: \"Majka moja, bra\u0107a moja - ovi su koji rije\u010d Bo\u017eju slu\u0161aju i vr\u0161e.\"\n8:22 Jednoga dana u\u0111e u la\u0111u on i u\u010denici njegovi. I re\u010de im: \"Prije\u0111imo na onu stranu jezera.\" I otisnu\u0161e se.\n8:23 Dok su plovili, on zaspa. I spusti se oluja na jezero. Voda stane nadirati te bijahu u pogibli.\n8:24 Oni pristupi\u0161e i probudi\u0161e ga govore\u0107i: \"U\u010ditelju, u\u010ditelju, propadosmo!\" On se probudi, zaprijeti vjetru i valovlju; i oni se smire te nasta utiha.\n8:25 A on \u0107e im: \"Gdje vam je vjera?\" A oni se prestra\u0161eni u \u010dudu zapitkivahu: \"Tko li je ovaj da i vjetrovima zapovijeda i vodi, i pokoravaju mu se?\"\n8:26 Doplovi\u0161e u gergezenski kraj koji je nasuprot Galileji.\n8:27 \u010cim izi\u0111e na kopno, eto mu iz grada u susret nekog \u010dovjeka koji ima\u0161e zloduhe. Ve\u0107 dugo vremena nije se uop\u0107e odijevao niti stanovao u ku\u0107i, nego po grobnicama.\n8:28 Kad opazi Isusa, zastenja, pade ni\u010dice preda nj i u sav glas povika: \"\u0160to ti ima\u0161 sa mnom, Isuse, Sine Boga Svevi\u0161njega? Molim te, ne mu\u010di me!\"\n8:29 Jer bija\u0161e zapovjedio ne\u010distom duhu da izi\u0111e iz toga \u010dovjeka. Da, dugo ga je ve\u0107 vremena dr\u017eao u vlasti i makar su ga lancima vezali i u verigama \u010duvali, on bi raskidao spone i zloduh bi ga odagnao u pustinju.\n8:30 Isus ga nato upita: \"Kako ti je ime?\" On re\u010de: \"Legija\", jer u nj u\u0111o\u0161e mnogi zlodusi.\n8:31 I zaklinjahu ga da im ne naredi vratiti se u Bezdan.\n8:32 A ondje u gori paslo je poveliko krdo svinja. Zaklinjahu ga dakle da im dopusti u\u0107i u njih. I on im dopusti.\n8:33 Tada zlodusi izi\u0111o\u0161e iz \u010dovjeka i u\u0111o\u0161e u svinje. Krdo jurnu niz obronak u jezero i podavi se.\n8:34 Vidjev\u0161i \u0161to se dogodilo, svinjari pobjego\u0161e i razglasi\u0161e gradom i selima.\n8:35 A ljudi izi\u0111o\u0161e vidjeti \u0161to se dogodilo. Do\u0111o\u0161e Isusu i na\u0111o\u0161e \u010dovjeka iz kojega bijahu iza\u0161li zlodusi gdje do nogu Isusovih sjedi, obu\u010den i zdrave pameti. I prestra\u0161e se.\n8:36 A o\u010devici im ispripovijedi\u0161e kako je opsjednuti ozdravio.\n8:37 I zamoli ga sve ono mno\u0161tvo iz okolice gergezenske da ode od njih jer ih strah velik spopade. On u\u0111e u la\u0111u i vrati se.\n8:38 A molja\u0161e ga \u010dovjek iz koga izi\u0111o\u0161e zlodusi da mo\u017ee ostati s njim, ali ga on otpusti govore\u0107i:\n8:39 \"Vrati se ku\u0107i i pripovijedaj \u0161to ti u\u010dini Bog.\" On ode razgla\u0161uju\u0107i po svem gradu \u0161to mu u\u010dini Isus.\n8:40 Na povratku Isusa do\u010deka mno\u0161tvo jer su ga svi \u017eeljno i\u0161\u010dekivali.\n8:41 I gle, do\u0111e \u010dovjek, ime mu Jair, koji bija\u0161e predstojnik sinagoge. Baci se Isusu pred noge i stane ga moliti da do\u0111e u njegovu ku\u0107u.\n8:42 Ima\u0161e k\u0107er jedinicu, otprilike od dvanaest godina, koja umira\u0161e. Dok je onamo i\u0161ao, mno\u0161tvo ga guralo odasvud.\n8:43 A neka \u017eena koja je ve\u0107 dvanaest godina bolovala od krvarenja, sve svoje imanje potro\u0161ila na lije\u010dnike i nitko je nije mogao izlije\u010diti,\n8:44 pri\u0111e odostrag i dotaknu se skuta njegove haljine i umah joj se zaustavi krvarenje.\n8:45 I re\u010de Isus: \"Tko me se to dotaknu?\" Svi se branili, a Petar \u0107e: \"U\u010ditelju, mno\u0161tvo te gura i priti\u0161\u0107e.\"\n8:46 A Isus: \"Netko me se dotaknuo. Osjetio sam kako snaga izlazi iz mene.\"\n8:47 A \u017eena, vidjev\u0161i da se ne mo\u017ee kriti, sva u strahu pristupi i baci se preda nj te pred svim narodom ispripovjedi za\u0161to ga se dotakla i kako je umah ozdravila.\n8:48 A on joj re\u010de: \"K\u0107eri, vjera te tvoja spasila. Idi u miru!\"\n8:49 Dok je on jo\u0161 govorio, eto jednog od nadstojnikovih s porukom: \"Umrla ti k\u0107i, ne mu\u010di vi\u0161e U\u010ditelja.\"\n8:50 \u010cuo to Isus pa mu re\u010de: \"Ne boj se! Samo vjeruj i ona \u0107e se spasiti!\"\n8:51 U\u0111e u ku\u0107u, ali nikomu ne dopusti da s njim u\u0111e osim Petra, Ivana, Jakova i djetetova oca i majke.\n8:52 A svi plakahu i \u017ealovahu za njom. A on im re\u010de: \"Ne pla\u010dite! Nije umrla, nego spava!\"\n8:53 No oni mu se podsmjehivahu znaju\u0107i da je umrla.\n8:54 On je uhvati za ruku i povika: \"Dijete, ustani!\"\n8:55 I povrati joj se duh i umah ustade, a on naredi da joj dadu jesti.\n8:56 Njezini se roditelji za\u010dudi\u0161e, a on zapovjedi da nikome ne reknu \u0161to se dogodilo.\n9:1 Sazva dvanaestoricu i dade im mo\u0107 i vlast nad svim zlodusima i da lije\u010de bolesti.\n9:2 I posla ih propovijedati kraljevstvo Bo\u017eje i lije\u010diti bolesnike.\n9:3 I re\u010de im: \"Ni\u0161ta ne uzimajte na put: ni \u0161tapa, ni torbe, ni kruha, ni srebra! I da niste imali vi\u0161e od dvije haljine!\n9:4 U koju god ku\u0107u u\u0111ete, ondje ostanite pa odande dalje po\u0111ite.\n9:5 Gdje vas ne prime, izi\u0111ite iz toga grada i stresite pra\u0161inu s nogu za svjedo\u010danstvo protiv njih.\"\n9:6 Oni krenu\u0161e: obilazili su po selima, navje\u0161\u0107ivali evan\u0111elje i lije\u010dili posvuda.\n9:7 Do\u010duo Herod tetrarh sve \u0161to se doga\u0111a te se na\u0111e u nedoumici jer su neki govorili: \"Ivan uskrsnu od mrtvih\";\n9:8 drugi: \"Pojavio se Ilija\"; tre\u0107i opet: \"Ustao je neki od drevnih proroka.\"\n9:9 A Herod re\u010de: \"Ivanu ja odrubih glavu. Tko je onda ovaj o kom toliko \u010dujem?\" I tra\u017eio je priliku da ga vidi.\n9:10 Apostoli se vrate i ispripovjede \u0161to su u\u010dinili. Isus ih povede sa sobom i povu\u010de se nasamo u grad zvani Betsaida.\n9:11 Saznalo to mno\u0161tvo po po\u0111e za njim. On ih primi te im govora\u0161e o kraljevstvu Bo\u017ejem i ozdravlja\u0161e sve koji su trebali ozdravljenja.\n9:12 Dan bija\u0161e na izmaku. Pristupe dakle dvanaestorica pa mu reknu: \"Otpusti svijet, neka po\u0111u po okolnim selima i zaseocima da se sklone i na\u0111u jela jer smo ovdje u pustu kraju.\"\n9:13 A on im re\u010de: \"Podajte im vi jesti!\" Oni reko\u0161e: \"Nemamo vi\u0161e od pet kruhova i dvije ribe, osim da odemo kupiti hrane za sav ovaj narod.\"\n9:14 A bija\u0161e oko pet tisu\u0107a mu\u0161karaca. Nato \u0107e on svojim u\u010denicima: \"Posjedajte ih po skupinama, otprilike po pedeset.\"\n9:15 I u\u010dine tako: sve ih posjedaju.\n9:16 A on uze pet kruhova i dvije ribe, pogleda na nebo, blagoslovi ih i razlomi pa dava\u0161e u\u010denicima da poslu\u017ee mno\u0161tvo.\n9:17 Jeli su i svi se nasitili. I od preteklih ulomaka nakupilo se dvanaest ko\u0161ara.\n9:18 Dok je jednom u osami molio, bijahu s njim samo njegovi u\u010denici. On ih upita: \"\u0160to govori svijet, tko sam ja?\"\n9:19 Oni odgovori\u0161e: \"Da si Ivan Krstitelj, drugi: da si Ilija, tre\u0107i opet: da neki od drevnih proroka usta.\"\n9:20 A on im re\u010de: \"A vi, \u0161to vi ka\u017eete, tko sam ja?\" Petar prihvati i re\u010de: \"Krist - Pomazanik Bo\u017eji!\"\n9:21 A on im zaprijeti da toga nikomu ne kazuju.\n9:22 Re\u010de: \"Treba da Sin \u010covje\u010dji mnogo pretrpi, da ga starje\u0161ine, glavari sve\u0107eni\u010dki i pismoznanci odbace, da bude ubijen i tre\u0107i dan da uskrsne.\"\n9:23 A govora\u0161e svima: \"Ho\u0107e li tko za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka danomice uzima kri\u017e svoj i neka ide za mnom.\n9:24 Tko ho\u0107e \u017eivot svoj spasiti, izgubit \u0107e ga; a tko izgubi \u017eivot svoj poradi mene, taj \u0107e ga spasiti.\n9:25 Ta \u0161to koristi \u010dovjeku ako sav svijet zadobije, a sebe samoga izgubi ili sebi naudi?\"\n9:26 \"Doista, tko se zastidi mene i mojih rije\u010di, toga \u0107e se i Sin \u010covje\u010dji stidjeti kada do\u0111e u slavi svojoj i O\u010devoj i svetih an\u0111ela.\"\n9:27 \"A ka\u017eem vam uistinu: neki od nazo\u010dnih ne\u0107e okusiti smrti dok ne vide kraljevstva Bo\u017ejega.\"\n9:28 Jedno osam dana nakon tih besjeda povede Isus sa sobom Petra, Ivana i Jakova te uzi\u0111e na goru da se pomoli.\n9:29 I dok se molio, izgled mu se lica izmijeni, a odje\u0107a sjajem zablista.\n9:30 I gle, dva \u010dovjeka razgovarahu s njime. Bijahu to Mojsije i Ilija.\n9:31 Ukazali se u slavi i razgovarali s njime o njegovu Izlasku, \u0161to se doskora imao ispuniti u Jeruzalemu.\n9:32 No Petra i njegove drugove bija\u0161e svladao san. Kad se probudi\u0161e, ugleda\u0161e njegovu slavu i dva \u010dovjeka koji stajahu uza nj.\n9:33 I dok su oni odlazili od njega, re\u010de Petar Isusu: \"U\u010ditelju, dobro nam je ovdje biti. Na\u010dinimo tri sjenice: jednu tebi, jednu Mojsiju, jednu Iliji.\" Nije znao \u0161to govori.\n9:34 Dok je on to govorio, pojavi se oblak i zasjeni ih. U\u0161av\u0161i u oblak, oni se prestra\u0161i\u0161e.\n9:35 A glas se za\u010du iz oblaka: \"Ovo je Sin moj, Izabranik! Njega slu\u0161ajte!\"\n9:36 I upravo kad se za\u010du glas, osta Isus sam. Oni su \u0161utjeli i nikomu onih dana nisu kazivali \u0161to su vidjeli.\n9:37 A kad su sutradan si\u0161li s gore, pohiti mu u susret silan svijet.\n9:38 I gle, \u010dovjek neki iz mno\u0161tva povika: \"U\u010ditelju, molim te pogledaj mi sina: jedinac mi je,\n9:39 a gle, duh ga spopada te on odmah udari u kriku; trza njime i on se pjeni te jedva da od njega odstupi dok ga nije posve satro.\n9:40 Molio sam tvoje u\u010denike da ga izagnaju, ali ne mogo\u0161e.\"\n9:41 Isus odvrati: \"O rode nevjerni i opaki, dokle mi je biti s vama i podnositi vas? Dovedi ovamo svoga sina!\"\n9:42 I dok je prilazio, obori ga zloduh i potrese. A Isus zaprijeti ne\u010distom duhu te izlije\u010di dje\u010daka i preda ga njegovu ocu.\n9:43 Svi se zapanji\u0161e zbog veli\u010danstva Bo\u017ejega. Dok su se svi divili svemu \u0161to je \u010dinio, re\u010de on u\u010denicima:\n9:44 \"Uzmite k srcu ove rije\u010di: Sin \u010covje\u010dji doista ima biti predan ljudima u ruke.\"\n9:45 Ali oni nerazumje\u0161e te besjede, bija\u0161e im skrivena te ne shvati\u0161e, a bojahu se upitati ga o tome.\n9:46 U njima se porodi misao tko bi od njih bio najve\u0107i.\n9:47 Znaju\u0107i tu misao njihova srca, uzme Isus dijete, postavi ga uza se\n9:48 i re\u010de im: \"Tko god primi ovo dijete u moje ime, mene prima. A tko mene prima, prima onoga koji me je poslao. Doista, tko je najmanji me\u0111u vama svima, taj je velik!\"\n9:49 Prihvati Ivan i re\u010de: \"U\u010ditelju, vidjesmo jednoga koji u tvoje ime izgoni zloduhe. Mi smo mu branili, jer ne ide za nama.\"\n9:50 Re\u010de mu Isus: \"Ne branite! Ta tko nije protiv vas, za vas je!\"\n9:51 Kad su se navr\u0161ili dani da bude uznesen, krenu Isus sa svom odlu\u010dno\u0161\u0107u prema Jeruzalemu.\n9:52 I posla glasnike pred sobom. Oni odo\u0161e i u\u0111o\u0161e u neko samarijansko selo da mu priprave mjesto.\n9:53 No ondje ga ne primi\u0161e jer je bio na putu u Jeruzalem.\n9:54 Kada to vidje\u0161e u\u010denici Jakov i Ivan, reko\u0161e: \"Gospodine, ho\u0107e\u0161 li da ka\u017eemo neka oganj si\u0111e s neba i uni\u0161ti ih?\"\n9:55 No on se okrenu i prekori ih.\n9:56 I odo\u0161e u drugo selo.\n9:57 Dok su i\u0161li putom, re\u010de mu netko: \"Za tobom \u0107u kamo god ti po\u0161ao.\"\n9:58 Re\u010de mu Isus: \"Lisice imaju jazbine, ptice nebeske gnijezda, a Sin \u010covje\u010dji nema gdje bi glavu naslonio.\"\n9:59 Drugomu nekom re\u010de: \"Po\u0111i za mnom!\" A on \u0107e mu: \"Dopusti mi da prije odem i pokopam oca.\"\n9:60 Re\u010de mu: \"Pusti neka mrtvi pokapaju svoje mrtve, a ti idi i navje\u0161\u0107uj kraljevstvo Bo\u017eje.\"\n9:61 I neki drugi re\u010de: \"Za tobom \u0107u, Gospodine, ali dopusti mi da se prije oprostim sa svojim uku\u0107anima.\"\n9:62 Re\u010de mu Isus: \"Nitko tko stavi ruku na plug pa se obazire natrag, nije prikladan za kraljevstvo Bo\u017eje.\"\n10:1 Nakon toga odredi Gospodin drugih sedamdesetdvojicu u\u010denika i posla ih po dva pred sobom u svaki grad i u svako mjesto kamo je kanio do\u0107i.\n10:2 Govorio im je: \"\u017detva je velika, ali radnika malo. Molite dakle gospodara \u017eetve da radnike po\u0161alje u \u017eetvu svoju.\n10:3 Idite! Evo, \u0161aljem vas kao janjce me\u0111u vukove.\n10:4 Ne nosite sa sobom ni kese, ni torbe, ni obu\u0107e. I nikoga putem ne pozdravljajte.\n10:5 U koju god ku\u0107u u\u0111ete, najprije recite: 'Mir ku\u0107i ovoj!'\n10:6 Bude li tko ondje prijatelj mira, po\u010dinut \u0107e na njemu mir va\u0161. Ako li ne, vratit \u0107e se na vas.\n10:7 U toj ku\u0107i ostanite, jedite i pijte \u0161to se kod njih na\u0111e. Ta vrijedan je radnik pla\u0107e svoje. Ne prelazite iz ku\u0107e u ku\u0107u.\"\n10:8 \"Kad u koji grad u\u0111ete pa vas prime, jedite \u0161to vam se ponudi\n10:9 i lije\u010dite bolesnike koji su u njemu. I kazujte im: 'Pribli\u017eilo vam se kraljevstvo Bo\u017eje!'\n10:10 A kad u neki grad u\u0111ete pa vas ne prime, izi\u0111ite na njegove ulice i recite:\n10:11 'I pra\u0161inu va\u0161ega grada, koja nam se nogu uhvatila, stresamo vam sa sebe! Ipak znajte ovo: Pribli\u017eilo se kraljevstvo Bo\u017eje!'\n10:12 Ka\u017eem vam: Sodomcima \u0107e u onaj dan biti lak\u0161e negoli tomu gradu.\"\n10:13 \"Jao tebi, Korozaine! Jao tebi, Betsaido! Da su se u Tiru i Sidonu zbila \u010dudesa koja su se dogodila u vama, odavna bi ve\u0107, sjede\u0107 u kostrijeti i pepelu, \u010dinili pokoru.\n10:14 Ali Tiru i Sidonu bit \u0107e na Sudu lak\u0161e negoli vama.\n10:15 I ti Kafarnaume! Zar \u0107e\u0161 se do neba uzvisiti? Do u Podzemlje \u0107e\u0161 se strovaliti.\n10:16 Tko vas slu\u0161a, mene slu\u0161a; tko vas prezire, mene prezire. A tko mene prezire, prezire onoga koji mene posla.\"\n10:17 Vrati\u0161e se zatim sedamdesetdvojica radosni govore\u0107i: \"Gospodine, i zlodusi nam se pokoravaju na tvoje ime!\"\n10:18 A on im re\u010de: \"Promatrah Sotonu kako poput munje s neba pade.\n10:19 Evo, dao sam vam vlast da gazite po zmijama i \u0161tipavcima i po svoj sili neprijateljevoj i ni\u0161ta vam ne\u0107e na\u0161koditi.\n10:20 Ali ne radujte se \u0161to vam se duhovi pokoravaju, nego radujte se \u0161to su vam imena zapisana na nebesima.\"\n10:21 U taj isti \u010das uskliknu Isus u Duhu Svetom: \"Slavim te, O\u010de, Gospodaru neba i zemlje, \u0161to si ovo sakrio od mudrih i umnih, a objavio malenima. Da, O\u010de! Tako se tebi svidjelo.\n10:22 Sve mi preda Otac moj i nitko ne zna tko je Sin - doli Otac; niti tko je Otac - doli Sin i onaj kome Sin ho\u0107e da objavi.\"\n10:23 Tada se okrene u\u010denicima pa im nasamo re\u010de: \"Blago o\u010dima koje gledaju \u0161to vi gledate!\n10:24 Ka\u017eem vam: mnogi su proroci i kraljevi htjeli vidjeti \u0161to vi gledate, ali nisu vidjeli; i \u010duti \u0161to vi slu\u0161ate, ali nisu \u010duli!\"\n10:25 I gle, neki zakonoznanac usta i, da ga isku\u0161a, upita: \"U\u010ditelju, \u0161to mi je \u010diniti da \u017eivot vje\u010dni ba\u0161tinim?\"\n10:26 A on mu re\u010de: \"U Zakonu \u0161to pi\u0161e? Kako \u010dita\u0161?\"\n10:27 Odgovori mu onaj: Ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svoga, i svom du\u0161om svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i svoga bli\u017enjega kao sebe samoga!\"\n10:28 Re\u010de mu na to Isus: \"Pravo si odgovorio. To \u010dini i \u017eivjet \u0107e\u0161.\"\n10:29 Ali hote\u0107i se opravdati, re\u010de on Isusu: \"A tko je moj bli\u017enji?\"\n10:30 Isus prihvati i re\u010de: \"\u010covjek neki silazio iz Jeruzalema u Jerihon. Upao me\u0111u razbojnike koji ga svuko\u0161e i izrani\u0161e pa odo\u0161e ostaviv\u0161i ga polumrtva.\n10:31 Slu\u010dajno je onim putem silazio neki sve\u0107enik, vidje ga i zaobi\u0111e.\n10:32 A tako i levit: prolaze\u0107i onuda, vidje ga i zaobi\u0111e.\n10:33 Neki Samarijanac putuju\u0107i do\u0111e do njega, vidje ga, sa\u017eali se\n10:34 pa mu pristupi i povije rane zaliv\u0161i ih uljem i vinom. Zatim ga posadi na svoje \u017eivin\u010de, odvede ga u gostinjac i pobrinu se za nj.\n10:35 Sutradan izvadi dva denara, dade ih gostioni\u010daru i re\u010de: 'Pobrini se za njega. Ako \u0161to vi\u0161e potro\u0161i\u0161, isplatit \u0107u ti kad se budem vra\u0107ao.'\"\n10:36 \"\u0160to ti se \u010dini, koji je od ove trojice bio bli\u017enji onomu koji je upao me\u0111u razbojnike?\"\n10:37 On odgovori: \"Onaj koji mu iskaza milosr\u0111e.\" Nato mu re\u010de Isus: \"Idi pa i ti \u010dini tako!\"\n10:38 Dok su oni tako putovali, u\u0111e on u jedno selo. \u017dena neka, imenom Marta, primi ga u ku\u0107u.\n10:39 Imala je sestru koja se zvala Marija. Ona sjede do nogu Gospodinovih i slu\u0161a\u0161e rije\u010d njegovu.\n10:40 A Marta bija\u0161e sva zauzeta poslu\u017eivanjem pa pristupi i re\u010de: \"Gospodine, zar ne mari\u0161 \u0161to me sestra samu ostavila poslu\u017eivati? Reci joj dakle da mi pomogne.\"\n10:41 Odgovori joj Gospodin: \"Marta, Marta! Brine\u0161 se i uznemiruje\u0161 za mnogo,\n10:42 a jedno je potrebno. Marija je uistinu izabrala bolji dio, koji joj se ne\u0107e oduzeti.\"\n11:1 Jednom je Isus na nekome mjestu molio. \u010cim presta, re\u010de mu jedan od u\u010denika: \"Gospodine, nau\u010di nas moliti kao \u0161to je i Ivan nau\u010dio svoje u\u010denike.\"\n11:2 On im re\u010de: \"Kad molite, govorite: 'O\u010de! Sveti se ime tvoje! Do\u0111i kraljevstvo tvoje!\n11:3 Kruh na\u0161 svagdanji daji nam svaki dan!\n11:4 I otpusti nam grijehe na\u0161e: ta i mi otpu\u0161tamo svakom du\u017eniku svojem! I ne uvedi nas u napast!'\"\n11:5 I re\u010de im: \"Tko to od vas ima ovakva prijatelja? Po\u0111e k njemu o pono\u0107i i rekne mu: 'Prijatelju, posudi mi tri kruha.\n11:6 Prijatelj mi se s puta svratio te nemam \u0161to staviti preda nj!'\n11:7 A onaj mu iznutra odgovori: 'Ne dosa\u0111uj mi! Vrata su ve\u0107 zatvorena, a dje\u010dica sa mnom u postelji. Ne mogu ustati da ti dadnem...'\n11:8 Ka\u017eem vam: ako i ne ustane da mu dadne zato \u0161to mu je prijatelj, ustat \u0107e i dati mu \u0161to god treba zbog njegove bezo\u010dnosti.\"\n11:9 \"I ja vama ka\u017eem: I\u0161tite i dat \u0107e vam se! Tra\u017eite i na\u0107i \u0107ete! Kucajte i otvorit \u0107e vam se!\n11:10 Doista, tko god i\u0161te, prima; i tko tra\u017ei, nalazi; i onomu tko kuca, otvorit \u0107e se.\"\n11:11 \"A koji je to otac me\u0111u vama: kad ga sin zai\u0161te ribu, zar \u0107e mu mjesto ribe zmiju dati?\n11:12 Ili kad zai\u0161te jaje, zar \u0107e mu dati \u0161tipavca?\n11:13 Ako dakle vi, iako zli, znate dobrim darima darivati djecu svoju, koliko li \u0107e vi\u0161e Otac s neba obdariti Duhom Svetim one koji ga zai\u0161tu!\"\n11:14 I istjeriva\u0161e \u0111avla koji bija\u0161e nijem. Kad izi\u0111e \u0111avao, progovori njemak. I mno\u0161tvo se divilo.\n11:15 A neki od njih reko\u0161e: \"Po Beelzebulu, poglavici \u0111avolskom, izgoni \u0111avle!\"\n11:16 A drugi su isku\u0161avaju\u0107i ga, tra\u017eili od njega kakav znak s neba.\n11:17 Ali on, znaju\u0107i njihove misli, re\u010de im: \"Svako kraljevstvo u sebi razdijeljeno opustjet \u0107e i ku\u0107a \u0107e na ku\u0107u pasti.\n11:18 Ako je dakle Sotona u sebi razdijeljen, kako \u0107e opstati kraljevstvo njegovo? Jer vi ka\u017eete da ja po Beelzebulu izgonim \u0111avle.\n11:19 Ako dakle ja po Beelzebulu izgonim \u0111avle, po kome ih va\u0161i sinovi izgone? Zato \u0107e vam oni biti suci.\n11:20 Ali ako ja prstom Bo\u017ejim izgonim \u0111avle, zbilja je do\u0161lo k vama kraljevstvo Bo\u017eje.\"\n11:21 \"Dokle god jaki i naoru\u017eani \u010duva svoj stan, u miru je sav njegov posjed.\n11:22 Ali ako do\u0111e ja\u010di od njega, svlada ga i otme mu sve njegovo oru\u017eje u koje se uzdao, a plijen razdijeli.\"\n11:23 \"Tko nije sa mnom, protiv mene je. I tko sa mnom ne sabire, rasipa.\"\n11:24 \"Kad ne\u010disti duh izi\u0111e iz \u010dovjeka, luta bezvodnim mjestima tra\u017ee\u0107i spokoja. Kad ga ne na\u0111e, rekne: 'Vratit \u0107u se u ku\u0107u odakle izi\u0111oh.'\n11:25 Do\u0161av\u0161i, na\u0111e je pometenu i ure\u0111enu.\n11:26 Tada ode i uzme sa sobom sedam drugih duhova, gorih od sebe, te u\u0111u i nastane se ondje. Na kraju bude onomu \u010dovjeku gore nego na po\u010detku.\"\n11:27 Dok je on to govorio, povika neka \u017eena iz mno\u0161tva: \"Bla\u017eena utroba koja te nosila i prsi koje si sisao!\"\n11:28 On odgovori: \"Jo\u0161 bla\u017eeniji oni koji slu\u0161aju rije\u010d Bo\u017eju i \u010duvaju je!\"\n11:29 Kad je nagrnulo mno\u0161tvo, po\u010de im Isus govoriti: \"Nara\u0161taj ovaj nara\u0161taj je opak. Znak tra\u017ei, ali mu se znak ne\u0107e dati doli znak Jonin.\n11:30 Doista, kao \u0161to je Jona bio znak Ninivljanima, tako \u0107e biti i Sin \u010covje\u010dji ovomu nara\u0161taju.\"\n11:31 \"Kraljica \u0107e Juga ustati na Sudu s ljudima ovog nara\u0161taja i osuditi ih jer je s krajeva zemlje do\u0161la \u010duti mudrost Salomonovu, a evo ovdje i vi\u0161e od Salomona!\n11:32 Ninivljani \u0107e ustati na Sudu s ovim nara\u0161tajem i osuditi ga jer se obrati\u0161e na propovijed Joninu, a evo ovdje i vi\u0161e od Jone!\"\n11:33 \"Nitko ne u\u017ei\u017ee svjetiljku da je stavi u zakutak ili pod posudu, nego na svije\u0107njak da oni koji ulaze vide svjetlost.\n11:34 Oko je svjetiljka tvomu tijelu. Kad ti je oko bistro, sve ti je tijelo svijetlo. A kad je ono nevaljalo, i tijelo ti je tamno.\n11:35 Pazi dakle da svjetlost koja je u tebi ne bude tamna.\n11:36 Ako ti dakle sve tijelo bude svijetlo, bez djeli\u0107a tame, bit \u0107e posve svijetlo, kao kad te svjetiljka svojim sjajem rasvjetljuje.\"\n11:37 Dok je on govorio, pozva ga neki farizej k sebi na objed. On u\u0111e i pri\u0111e k stolu.\n11:38 Vidjev\u0161i to, farizej se za\u010dudi \u0161to se Isus prije objeda ne opra.\n11:39 A Gospodin mu re\u010de: \"Da, vi farizeji \u010distite vanj\u0161tinu \u010da\u0161e u zdjele, a nutrina vam je puna grabe\u017ea i pakosti.\n11:40 Bezumnici! Nije li onaj koji na\u010dini vanj\u0161tinu na\u010dinio i nutrinu.\n11:41 Nego, dajte za milostinju ono iznutra i gle - sve vam je \u010disto.\"\n11:42 \"Ali jao vama, farizeji! Namirujete desetinu od metvice i rutvice i svake vrste povr\u0107a, a ne marite za pravednost i ljubav Bo\u017eju. Ovo je trebalo \u010diniti, a ono ne zanemariti.\"\n11:43 \"Jao vama farizeji! Volite prvo sjedalo u sinagogama i pozdrave na trgovima.\n11:44 Jao vama! Vi ste kao nezamjetljivi grobovi po kojima ljudi ne znaju\u0107i hode.\"\n11:45 Nato \u0107e neki zakonoznanac: \"U\u010ditelju, tako govore\u0107i i nas vrije\u0111a\u0161.\"\n11:46 A on re\u010de: \"Jao i vama, zakonoznanci! Tovarite na ljude terete nepodnosive, a sami ni da ih se jednim prstom dotaknete.\"\n11:47 \"Jao vama! Podi\u017eete spomenike prorocima, a va\u0161i ih oci ubi\u0161e.\n11:48 Zato ste svjedoci i sumi\u0161ljenici djela svojih otaca: oni ih ubi\u0161e, a vi spomenike podi\u017eete!\n11:49 Zbog toga i kaza Mudrost Bo\u017eja: 'Poslat \u0107u k njima proroke i apostole. Neke \u0107e poubijati i prognati -\n11:50 da se od ovog nara\u0161taja zatra\u017ei krv svih proroka prolivena od postanka svijeta,\n11:51 od krvi Abelove do krvi Zaharije, koji je pogubljen izme\u0111u \u017ertvenika i sveti\u0161ta.' Da, ka\u017eem vam, tra\u017eit \u0107e se od ovoga nara\u0161taja!\"\n11:52 \"Jao vama, zakonoznanci! Uzeste klju\u010d znanja: sami ne u\u0111oste, a sprije\u010diste one koji htjedo\u0161e u\u0107i.\"\n11:53 Kad Isus iza\u0111e odande, stado\u0161e pismoznanci i farizeji \u017eestoko na nj navaljivati i postavljati mu mnoga pitanja\n11:54 vrebaju\u0107i na nj, ne bi li \u0161togod ulovili iz njegovih usta.\n12:1 Kad se uto skupilo mno\u0161tvo, tisu\u0107e i tisu\u0107e, te su jedni druge gazili, po\u010de Isus govoriti najprije svojim u\u010denicima: \"\u010cuvajte se kvasca farizejskoga, to jest licemjerja.\n12:2 Ni\u0161ta nije skriveno \u0161to se ne\u0107e otkriti ni tajno \u0161to se ne\u0107e saznati.\n12:3 Naprotiv, sve \u0161to u tami rekoste, na svjetlu \u0107e se \u010duti; i \u0161to ste po skrovi\u0161tima u uho \u0161aptali, propovijedat \u0107e se po krovovima.\"\n12:4 \"A ka\u017eem vama, prijateljima svojim: ne bojte se onih koji ubijaju tijelo, a nakon toga nemaju vi\u0161e \u0161to u\u010diniti.\n12:5 Pokazat \u0107u vam koga vam se bojati: onoga se bojte koji po\u0161to ubije, ima mo\u0107 baciti u pakao. Da, velim vam, njega se bojte!\n12:6 Ne prodaje li se pet vrap\u010di\u0107a za dva nov\u010di\u0107a? Pa ipak ni jednoga od njih Bog ne zaboravlja.\n12:7 A vama su i vlasi na glavi sve izbrojene. Ne bojte se! Vredniji ste nego mnogo vrabaca!\"\n12:8 \"A ka\u017eem vam: tko se god prizna mojim pred ljudima, i Sin \u010covje\u010dji priznat \u0107e se njegovim pred an\u0111elima Bo\u017ejim.\n12:9 A tko mene zanije\u010de pred ljudima, bit \u0107e zanijekan pred an\u0111elima Bo\u017ejim.\"\n12:10 \"I tko god rekne rije\u010d na Sina \u010covje\u010djega, oprostit \u0107e mu se. Ali tko pohuli protiv Duha Svetoga, ne\u0107e mu se oprostiti.\"\n12:11 \"Nadalje, kad vas budu dovodili pred sinagoge i poglavarstva i vlasti, ne budite zabrinuti kako \u0107ete se ili \u010dime braniti, \u0161to li re\u0107i!\n12:12 Ta Duh Sveti pou\u010dit \u0107e vas u taj \u010das \u0161to valja re\u0107i.\"\n12:13 Tada mu netko iz mno\u0161tva re\u010de: \"U\u010ditelju, reci mome bratu da podijeli sa mnom ba\u0161tinu.\"\n12:14 Nato mu on re\u010de: \"\u010covje\u010de, tko me postavio sucem ili djeliocem nad vama?\"\n12:15 I dometnu im: \"Klonite se i \u010duvajte svake pohlepe: koliko god netko obilovao, \u017eivot mu nije u onom \u0161to posjeduje.\"\n12:16 Kaza im i prispodobu: \"Nekomu bogatu \u010dovjeku obilno urodi zemlja\n12:17 pa u sebi razmi\u0161lja\u0161e: '\u0160to da u\u010dinim? Nemam gdje skupiti svoju ljetinu.'\n12:18 I re\u010de: 'Evo \u0161to \u0107u u\u010diniti! Sru\u0161it \u0107u svoje \u017eitnice i podignuti ve\u0107e pa \u0107u ondje zgrnuti sve \u017eito i dobra svoja.\n12:19 Tada \u0107u re\u0107i du\u0161i svojoj: du\u0161o, evo ima\u0161 u zalihi mnogo dobara za godine mnoge. Po\u010divaj, jedi, pij, u\u017eivaj!'\n12:20 Ali Bog mu re\u010de: 'Bezumni\u010de! Ve\u0107 no\u0107as du\u0161a \u0107e se tvoja zaiskati od tebe! A \u0161to si pripravio, \u010dije \u0107e biti?'\n12:21 Tako biva s onim koji sebi zgr\u0107e blago, a ne bogati se u Bogu.\"\n12:22 Zatim re\u010de svojim u\u010denicima: \"Zato vam ka\u017eem: ne budite zabrinuti za \u017eivot: \u0161to \u0107ete jesti; ni za tijelo: u \u0161to \u0107ete se obu\u0107i.\n12:23 Ta \u017eivot je vredniji od jela i tijelo od odijela.\n12:24 Promotrite gavrane! Ne siju niti \u017eanju, nemaju spremi\u0161ta ni \u017eitnice, pa ipak ih Bog hrani. Koliko li ste vi vredniji od ptica!\n12:25 A tko od vas zabrinuto\u0161\u0107u mo\u017ee svojemu stasu dodati lakat?\n12:26 Ako dakle ni ono najmanje ne mo\u017eete, \u0161to ste onda za ostalo zabrinuti?\n12:27 Promotrite ljiljane, kako niti predu niti tkaju, a ka\u017eem vam: ni Salomon se u svoj svojoj slavi ne zaodjenu kao jedan od njih.\n12:28 Pa ako travu koja je danas u polju, a sutra se u pe\u0107 baca Bog tako odijeva, koliko li \u0107e vi\u0161e vas, malovjerni!\"\n12:29 \"Zato i vi: ne tra\u017eite \u0161to \u0107ete jesti, \u0161to piti. Ne uznemirujte se!\n12:30 Ta sve to tra\u017ee pogani ovoga svijeta. Otac va\u0161 zna da vam je sve to potrebno.\n12:31 Nego, tra\u017eite kraljevstvo njegovo, a to \u0107e vam se nadodati!\"\n12:32 \"Ne boj se, stado malo: svidjelo se Ocu va\u0161emu dati vam Kraljevstvo.\"\n12:33 \"Prodajte \u0161to god imate i dajte za milostinju! Na\u010dinite sebi kese koje ne stare, blago nepropadljivo na nebesima, kamo se kradljivac ne pribli\u017eava i gdje moljac ne rasta\u010de.\n12:34 Doista, gdje vam je blago, ondje \u0107e vam i srce biti.\"\n12:35 \"Neka vam bokovi budu opasani i svjetiljke upaljene,\n12:36 a vi sli\u010dni ljudima \u0161to \u010dekaju gospodara kad se vra\u0107a sa svadbe da mu odmah otvore \u010dim stigne i pokuca.\n12:37 Blago onim slugama koje gospodar, kada do\u0111e, na\u0111e budne! Zaista, ka\u017eem vam, pripasat \u0107e se, posaditi ih za stol pa \u0107e pristupiti i poslu\u017eivati ih.\n12:38 Pa do\u0111e li o drugoj ili o tre\u0107oj stra\u017ei i na\u0111e ih tako, blago njima!\"\n12:39 \"A ovo znajte: kad bi doma\u0107in znao u koji \u010das kradljivac dolazi, ne bi dao prokopati ku\u0107e.\n12:40 I vi budite pripravni jer u \u010das kad i ne mislite Sin \u010covje\u010dji dolazi.\"\n12:41 Nato \u0107e Petar: \"Gospodine, govori\u0161 li tu prispodobu samo za nas ili i za sve?\"\n12:42 Re\u010de Gospodin: \"Tko li je onaj vjerni i razumni upravitelj \u0161to \u0107e ga gospodar postaviti nad svojom poslugom da im u pravo vrijeme daje obrok?\n12:43 Blago onome sluzi kojega gospodar kada do\u0111e, na\u0111e da tako radi.\n12:44 Uistinu, ka\u017eem vam, postavit \u0107e ga nad svim imanjem svojim.\"\n12:45 \"No rekne li taj sluga u srcu: 'Okasnit \u0107e gospodar moj' pa stane tu\u0107i sluge i slu\u0161kinje, jesti, piti i opijati se,\n12:46 do\u0107i \u0107e gospodar toga sluge u dan u koji mu se ne nada i u \u010das u koji i ne sluti; rasje\u0107i \u0107e ga i dodijeliti mu udes me\u0111u nevjernicima.\"\n12:47 \"I onaj sluga \u0161to je znao volju gospodara svoga, a nije bio spreman ili nije u\u010dinio po volji njegovoj, dobit \u0107e mnogo udaraca.\n12:48 A onaj koji nije znao, ali je u\u010dinio \u0161to zaslu\u017euje udarce, dobit \u0107e malo udaraca. Kome je god mnogo dano, od njega \u0107e se mnogo iskati. Kome je mnogo povjereno, vi\u0161e \u0107e se od njega iskati.\"\n12:49 \"Oganj do\u0111oh baciti na zemlju pa \u0161to ho\u0107u ako je ve\u0107 planuo!\n12:50 Ali krstom mi se krstiti i kakve li muke za me dok se to ne izvr\u0161i!\"\n12:51 \"Mislite li da sam do\u0161ao mir dati na zemlji? Nipo\u0161to, ka\u017eem vam, nego razdjeljenje.\n12:52 Ta bit \u0107e odsada petorica u jednoj ku\u0107i razdijeljena: razdijelit \u0107e se trojica protiv dvojice i dvojica protiv trojice -\n12:53 otac protiv sina i sin protiv oca, mati protiv k\u0107eri i k\u0107i protiv matere, svekrva protiv snahe i snaha protiv svekrve.\"\n12:54 Zatim je govorio mno\u0161tvu: \"Kad opazite da se oblak di\u017ee na zapadu, odmah ka\u017eete: 'Ki\u0161a \u0107e!' I bude tako.\n12:55 Kad zapu\u0161e ju\u017enjak, ka\u017eete: 'Bit \u0107e vru\u0107ine!' I bude.\n12:56 Licemjeri! Lice zemlje i neba umijete rasuditi, kako onda ovo vrijeme ne rasu\u0111ujete?\"\n12:57 \"Za\u0161to sami od sebe ne sudite \u0161to je pravo?\n12:58 Kad s protivnikom ide\u0161 glavaru, na putu sve ulo\u017ei da ga se oslobodi\u0161 pa te ne odvu\u010de k sucu. Sudac \u0107e te predati izvr\u0161itelju, a izvr\u0161itelj baciti u tamnicu.\n12:59 Ka\u017eem ti: ne\u0107e\u0161 izi\u0107i odande dok ne isplati\u0161 do posljednjega nov\u010di\u0107a.\"\n13:1 Upravo u taj \u010das do\u0111o\u0161e neki te mu javi\u0161e \u0161to se dogodilo s Galilejcima kojih je krv Pilat pomije\u0161ao s krvlju njihovih \u017ertava.\n13:2 Isus im odgovori: \"Mislite li da ti Galilejci, jer tako postrada\u0161e, bijahu gre\u0161niji od drugih Galilejaca?\n13:3 Nipo\u0161to, ka\u017eem vam, nego ako se ne obratite, svi \u0107ete sli\u010dno propasti!\n13:4 Ili onih osamnaest na koje se sru\u0161ila kula u Siloamu i ubila ih, zar mislite da su oni bili ve\u0107i du\u017enici od svih Jeruzalemaca?\n13:5 Nipo\u0161to, ka\u017eem vam, nego ako se ne obratite, svi \u0107ete tako propasti.\"\n13:6 Nato im pripovjedi ovu prispodobu: \"Imao netko smokvu zasa\u0111enu u svom vinogradu. Do\u0111e tra\u017ee\u0107 ploda na njoj i ne na\u0111e\n13:7 pa re\u010de vinogradaru: 'Evo, ve\u0107 tri godine dolazim i tra\u017eim ploda na ovoj smokvi i ne nalazim. Posijeci je. Za\u0161to da iscrpljuje zemlju?'\n13:8 A on mu odgovori: 'Gospodaru, ostavi je jo\u0161 ove godine dok je ne okopam i ne pognojim.\n13:9 Mo\u017eda \u0107e ubudu\u0107e ipak uroditi. Ako li ne, posje\u0107i \u0107e\u0161 je.'\"\n13:10 Jedne je subote nau\u010davao u nekoj sinagogi.\n13:11 Kad eto \u017eene koja je osamnaest godina imala duha bolesti. Bila je zgrbljena i nikako se nije mogla uspraviti.\n13:12 Kad je Isus opazi, dozva je i re\u010de joj: \"\u017deno, oslobo\u0111ena si svoje bolesti!\"\n13:13 I polo\u017ei na nju ruke, a ona se umah uspravi i po\u010de slaviti Boga.\n13:14 Nadstojnik sinagoge - ozlovoljen \u0161to je Isus u subotu izlije\u010dio - govora\u0161e mno\u0161tvu: \"\u0160est je dana u koje treba raditi! U te dakle dane dolazite i lije\u010dite se, a ne u dan subotni!\"\n13:15 Odgovori mu Gospodin: \"Licemjeri! Ne drije\u0161i li svaki od vas u subotu svoga vola ili magarca od jasala da ga vodi na vodu?\n13:16 Nije li dakle i ovu k\u0107er Abrahamovu, koju Sotona sveza evo osamnaest je ve\u0107 godina, trebalo odrije\u0161iti od tih spona u dan subotni?\"\n13:17 Na te njegove rije\u010di postidje\u0161e se svi protivnici njegovi, a sav se narod radova\u0161e zbog svega \u010dime se on proslavio.\n13:18 Govora\u0161e dakle: \"\u010cemu je sli\u010dno kraljevstvo Bo\u017eje? \u010cemu da ga prispodobim?\n13:19 Ono je kao kad \u010dovjek uze goru\u0161i\u010dino zrno i baci ga u svoj vrt. Uzraste i razvi se u stablo te mu se ptice nebeske gnijezde po granama.\"\n13:20 I opet im re\u010de: \"\u010cemu da prispodobim kraljevstvo Bo\u017eje?\n13:21 Ono je kao kad \u017eena uze kvasac i zamijesi ga u tri mjere bra\u0161na dok sve ne uskisne.\"\n13:22 Putuju\u0107i tako u Jeruzalem, prolazio je i nau\u010davao gradovima i selima.\n13:23 Re\u010de mu tada netko: \"Gospodine, je li malo onih koji se spasavaju?\" A on im re\u010de:\n13:24 \"Borite se da u\u0111ete na uska vrata jer mnogi \u0107e, velim vam, tra\u017eiti da u\u0111u, ali ne\u0107e mo\u0107i.\"\n13:25 \"Kada gospodar ku\u0107e ustane i zaklju\u010da vrata, a vi stoje\u0107i vani po\u010dnete kucati na vrata: 'Gospodine, otvori nam!', on \u0107e vam odgovoriti: 'Ne znam vas odakle ste!'\n13:26 Tada \u0107ete po\u010deti govoriti: 'Pa mi smo s tobom jeli i pili, po na\u0161im si trgovima nau\u010davao!'\n13:27 A on \u0107e vam re\u0107i: 'Ka\u017eem vam: ne znam odakle ste. Odstupite od mene, svi zlotvori!'\"\n13:28 \"Ondje \u0107e biti pla\u010d i \u0161krgut zubi kad ugledate Abrahama i Izaka i Jakova i sve proroke u kraljevstvu Bo\u017ejem, a sebe vani, izba\u010dene.\n13:29 I do\u0107i \u0107e s istoka i zapada, sa sjevera i juga i sjesti za stol u kraljevstvu Bo\u017ejem.\n13:30 Evo, ima posljednjih koji \u0107e biti prvi, ima i prvih koji \u0107e biti posljednji.\"\n13:31 U taj \u010das pristupe neki farizeji i reknu mu: \"Oti\u0111i, otputuj odavde jer te Herod ho\u0107e ubiti.\"\n13:32 A on \u0107e njima: \"Idite i ka\u017eite toj lisici: 'Evo, izgonim \u0111avle i lije\u010dim danas i sutra, a tre\u0107i dan dovr\u0161ujem.\n13:33 Ali danas, sutra i prekosutra moram nastaviti put jer ne prili\u010di da prorok pogine izvan Jeruzalema.'\"\n13:34 \"Jeruzaleme, Jeruzaleme, koji ubija\u0161 proroke i kamenuje\u0161 one \u0161to su tebi poslani! Koliko li puta htjedoh skupiti djecu tvoju kao kvo\u010dka pili\u0107e pod krila i ne htjedoste!\n13:35 Evo, napu\u0161tena vam ku\u0107a. A ka\u017eem vam, ne\u0107ete me vidjeti dok ne do\u0111e \u010das te reknete: \"Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje!\"\n14:1 Jedne subote do\u0111e on u ku\u0107u nekoga prvaka farizejskog na objed. A oni ga vrebahu.\n14:2 Kad evo: pred njim neki \u010dovjek koji je imao vodenu bolest.\n14:3 Nato Isus upita zakonoznance i farizeje: \"Je li dopu\u0161teno subotom lije\u010diti ili nije?\"\n14:4 A oni mukom poniko\u0161e. On ga dotaknu, izlije\u010di i otpusti.\n14:5 A njima re\u010de: \"Ako komu od vas sin ili vol padne u bunar, ne\u0107e li ga br\u017ee bolje izvu\u0107i i u dan subotni?\"\n14:6 I ne mogo\u0161e mu na to odgovoriti.\n14:7 Promatraju\u0107i kako uzvanici biraju prva mjesta, kaza im prispodobu:\n14:8 \"Kada te tko pozove na svadbu, ne sjedaj na prvo mjesto da ne bi mo\u017eda bio pozvan koji \u010dasniji od tebe,\n14:9 te ne do\u0111e onaj koji je pozvao tebe i njega i ne rekne ti: 'Ustupi mjesto ovome.' Tada \u0107e\u0161, posti\u0111en, morati zauzeti posljednje mjesto.\n14:10 Nego kad bude\u0161 pozvan, idi i sjedni na posljednje mjesto pa, kada do\u0111e onaj koji te pozvao, da ti rekne: 'Prijatelju, pomakni se navi\u0161e!' Bit \u0107e ti to tada na \u010dast pred svim sustolnicima,\n14:11 jer - svaki koji se uzvisuje, bit \u0107e poni\u017een, a koji se ponizuje, bit \u0107e uzvi\u0161en.\"\n14:12 A i onome koji ga pozva, kaza: \"Kad prire\u0111uje\u0161 objed ili ve\u010deru, ne pozivaj svojih prijatelja, ni bra\u0107e, ni rodbine, ni bogatih susjeda, da ne bi mo\u017eda i oni tebe pozvali i tako ti uzvratili.\n14:13 Nego kad prire\u0111uje\u0161 gozbu, pozovi siromahe, sakate, hrome, slijepe.\n14:14 Blago tebi jer oni ti nemaju \u010dime uzvratiti. Uzvratit \u0107e ti se doista o uskrsnu\u0107u pravednih.\"\n14:15 Kad je to \u010duo jedan od sustolnika, re\u010de mu: \"Blago onome koji bude blagovao u kraljevstvu Bo\u017ejem!\"\n14:16 A on mu re\u010de: \"\u010covjek neki priredi veliku ve\u010deru i pozva mnoge.\n14:17 I posla slugu u vrijeme ve\u010dere da rekne uzvanicima: 'Do\u0111ite! Ve\u0107 je pripravljeno!'\n14:18 A oni se odreda po\u010deli ispri\u010davati. Prvi mu re\u010de: 'Njivu sam kupio i valja mi po\u0107i pogledati je. Molim te, ispri\u010daj me.'\n14:19 Drugi re\u010de: 'Kupio sam pet jarmova volova pa idem oku\u0161ati ih. Molim te, ispri\u010daj me.'\n14:20 Tre\u0107i re\u010de: 'O\u017eenio sam se i zato ne mogu do\u0107i.'\"\n14:21 \"Sluga se vrati i javi to doma\u0107inu. Tada doma\u0107in, gnjevan, re\u010de sluzi: 'Izi\u0111i brzo na trgove gradske i ulice pa dovedi ovamo prosjake, sakate, slijepe i hrome.'\n14:22 I sluga re\u010de: 'Gospodaru, u\u010dinjeno je \u0161to si naredio i jo\u0161 ima mjesta.'\n14:23 Re\u010de gospodar sluzi: 'Izi\u0111i na putove i me\u0111u ograde i prisili neka u\u0111u da mi se napuni ku\u0107a.'\n14:24 A ka\u017eem vam: nijedan od onih pozvanih ne\u0107e okusiti moje ve\u010dere.\"\n14:25 S njim je zajedno putovalo silno mno\u0161tvo. On se okrene i re\u010de im:\n14:26 \"Do\u0111e li tko k meni, a ne mrzi svog oca i majku, \u017eenu i djecu, bra\u0107u i sestre, pa i sam svoj \u017eivot, ne mo\u017ee biti moj u\u010denik!\n14:27 I tko ne nosi svoga kri\u017ea i ne ide za mnom, ne mo\u017ee biti moj u\u010denik!\"\n14:28 \"Tko od vas, nakan graditi kulu, ne\u0107e prije sjesti i prora\u010dunati tro\u0161kove ima li \u010dime dovr\u0161iti:\n14:29 da ga ne bi - po\u0161to ve\u0107 postavi temelj, a ne mogne dovr\u0161iti - po\u010deli ismjehivati svi koji to vide:\n14:30 'Ovaj \u010dovjek po\u010de graditi, a ne mo\u017ee dovr\u0161iti!'\n14:31 Ili koji kralj kad polazi da se zarati s drugim kraljem, ne\u0107e prije sjesti i promisliti da li s deset tisu\u0107a mo\u017ee presresti onoga koji na nj dolazi s dvadeset tisu\u0107a?\n14:32 Ako ne mo\u017ee, dok je onaj jo\u0161 daleko, poslat \u0107e poslanstvo da zai\u0161te mir.\"\n14:33 \"Tako dakle nijedan od vas koji se ne odrekne svega \u0161to posjeduje, ne mo\u017ee biti moj u\u010denik.\"\n14:34 \"Dobra je sol. Ali ako i sol obljutavi, \u010dime \u0107e se ona za\u010diniti?\n14:35 Nije prikladna ni za zemlju ni za gnoji\u0161te. Van se baca. Tko ima u\u0161i da \u010duje, neka \u010duje!\"\n15:1 Okupljahu se oko njega svi carinici i gre\u0161nici da ga slu\u0161aju.\n15:2 Stoga farizeji i pismoznanci mrmljahu: \"Ovaj prima gre\u0161nike, i blaguje s njima.\"\n15:3 Nato im Isus kaza ovu prispodobu:\n15:4 \"Tko to od vas, ako ima sto ovaca pa izgubi jednu od njih, ne ostavi onih devedeset i devet u pustinji te po\u0111e za izgubljenom dok je ne na\u0111e?\n15:5 A kad je na\u0111e, stavi je na ramena sav radostan\n15:6 pa do\u0161av\u0161i ku\u0107i, sazove prijatelje i susjede i rekne im: 'Radujte se sa mnom! Na\u0111oh ovcu svoju izgubljenu.'\n15:7 Ka\u017eem vam, tako \u0107e na nebu biti ve\u0107a radost zbog jednog obra\u0107ena gre\u0161nika nego li zbog devedeset i devet pravednika kojima ne treba obra\u0107enja.\"\n15:8 \"Ili koja to \u017eena, ima li deset drahma pa izgubi jednu drahmu, ne zapali svjetiljku, pomete ku\u0107u i bri\u017eljivo pretra\u017ei dok je ne na\u0111e?\n15:9 A kad je na\u0111e, pozove prijateljice i susjede pa \u0107e im: 'Radujte se sa mnom! Na\u0111oh drahmu \u0161to je bijah izgubila.'\n15:10 Tako, ka\u017eem vam, biva radost pred an\u0111elima Bo\u017ejim zbog jednog obra\u0107ena gre\u0161nika.\"\n15:11 I nastavi: \"\u010covjek neki imao dva sina.\n15:12 Mla\u0111i re\u010de ocu: 'O\u010de, daj mi dio dobara koji mi pripada.' I razdijeli im imanje.\n15:13 Nakon nekoliko dana mla\u0111i sin pokupi sve, otputova u daleku zemlju i ondje potrati svoja dobra \u017eive\u0107i razvratno.\"\n15:14 \"Kad sve potro\u0161i, nasta ljuta glad u onoj zemlji te on po\u010de oskudijevati.\n15:15 Ode i pribi se kod jednoga \u017eitelja u onoj zemlji. On ga posla na svoja polja pasti svinje.\n15:16 \u017delio se nasititi roga\u010dima \u0161to su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao.\"\n15:17 \"Do\u0161av\u0161i k sebi, re\u010de: 'Koliki najamnici oca moga imaju kruha napretek, a ja ovdje umirem od gladi!\n15:18 Ustat \u0107u, po\u0107i svomu ocu i re\u0107i mu: 'O\u010de, sagrije\u0161ih protiv Neba i pred tobom!\n15:19 Nisam vi\u0161e dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.'\"\n15:20 \"Usta i po\u0111e svom ocu. Dok je jo\u0161 bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potr\u010da, pade mu oko vrata i izljubi ga.\n15:21 A sin \u0107e mu: 'O\u010de! Sagrije\u0161ih protiv Neba i pred tobom! Nisam vi\u0161e dostojan zvati se sinom tvojim.'\n15:22 A otac re\u010de slugama: 'Brzo iznesite haljinu najljep\u0161u i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obu\u0107u na noge!\n15:23 Tele ugojeno dovedite i zakoljite, pa da se pogostimo i proveselimo\n15:24 jer sin mi ovaj bija\u0161e mrtav i o\u017eivje, izgubljen bija\u0161e i na\u0111e se!' I stado\u0161e se veseliti.\"\n15:25 \"A stariji mu sin bija\u0161e u polju. Kad se na povratku pribli\u017eio ku\u0107i, za\u010du svirku i igru\n15:26 pa dozva jednoga slugu da se raspita \u0161to je to.\n15:27 A ovaj \u0107e mu: 'Do\u0161ao tvoj brat pa otac tvoj zakla tele ugojeno \u0161to sina zdrava do\u010deka.'\n15:28 A on se rasrdi i ne htjede u\u0107i. Otac tada izi\u0111e i stane ga nagovarati.\n15:29 A on \u0107e ocu: 'Evo toliko ti godina slu\u017eim i nikada ne prestupih tvoju zapovijed, a nikad mi ni jareta nisi dao da se s prijateljima proveselim.\n15:30 A kada do\u0111e ovaj sin tvoj koji s bludnicama pro\u017edrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele.'\n15:31 Nato \u0107e mu otac: 'Sinko, ti si uvijek sa mnom i sve moje - tvoje je.\n15:32 No trebalo se veseliti i radovati jer ovaj brat tvoj bija\u0161e mrtav i o\u017eivje, izgubljen i na\u0111e se!'\"\n16:1 Govora\u0161e i svojim u\u010denicima: \"Bija\u0161e neki bogat \u010dovjek koji je imao upravitelja.\n16:2 Ovaj je bio optu\u017een pred njim kao da mu rasipa imanje. On ga pozva pa mu re\u010de: '\u0160to to \u010dujem o tebi? Polo\u017ei ra\u010dun o svom upravljanju jer vi\u0161e ne mo\u017ee\u0161 biti upravitelj!'\n16:3 Nato upravitelj re\u010de u sebi: '\u0160to da u\u010dinim kad mi gospodar moj oduzima upravu? Kopati? Nemam snage. Prositi? Stidim se.\n16:4 Znam \u0161to \u0107u da me prime u svoje ku\u0107e kad budem maknut s uprave.'\"\n16:5 \"I pozva du\u017enike svoga gospodara, jednog po jednog. Upita prvoga: 'Koliko duguje\u0161 gospodaru mojemu?' On re\u010de: 'Sto bata ulja.'\n16:6 A on \u0107e mu: 'Uzmi svoju zadu\u017enicu, sjedni brzo, napi\u0161i pedeset.'\n16:7 Zatim re\u010de drugomu: 'A ti, koliko ti duguje\u0161?' On odgovori: 'Sto kora p\u0161enice.' Ka\u017ee mu: 'Uzmi svoju zadu\u017enicu i napi\u0161i osamdeset.'\"\n16:8 \"I pohvali gospodar nepo\u0161tenog upravitelja \u0161to snala\u017eljivo postupi jer sinovi su ovoga svijeta snala\u017eljiviji prema svojima od sinova svjetlosti.\"\n16:9 \"I ja vama ka\u017eem: napravite sebi prijatelje od nepo\u0161tena bogatstva pa kad ga nestane da vas prime u vje\u010dne \u0161atore.\"\n16:10 \"Tko je vjeran u najmanjem, i u najve\u0107em je vjeran; a tko je u najmanjem nepo\u0161ten, i u najve\u0107em je nepo\u0161ten.\n16:11 Ako dakle ne bijaste vjerni u nepo\u0161tenom bogatstvu, tko li \u0107e vam istinsko povjeriti?\n16:12 I ako u tu\u0111em ne bijaste vjerni, tko li \u0107e vam va\u0161e dati?\"\n16:13 \"Nijedan sluga ne mo\u017ee slu\u017eiti dvojici gospodara. Ili \u0107e jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili \u0107e uz jednoga prianjati, a drugoga prezirati. Ne mo\u017eete slu\u017eiti Bogu i bogatstvu.\"\n16:14 Sve su to slu\u0161ali farizeji, srebroljupci, i rugali mu se.\n16:15 On im re\u010de: \"Vi se pravite pravedni pred ljudima, ali zna Bog srca va\u0161a. Jer \u0161to je ljudima uzvi\u0161eno, odvratnost je pred Bogom.\"\n16:16 \"Zakon i Proroci do Ivana su, a otada se navje\u0161\u0107uje kraljevstvo Bo\u017eje i svatko se u nj silom probija.\n16:17 Lak\u0161e \u0107e nebo i zemlja pro\u0107i, negoli propasti i jedan potezi\u0107 Zakona.\"\n16:18 \"Tko god otpusti svoju \u017eenu pa se o\u017eeni drugom, \u010dini preljub. I tko se god o\u017eeni otpu\u0161tenom, \u010dini preljub.\"\n16:19 \"Bija\u0161e neki bogata\u0161. Odijevao se u grimiz i tanani lan i danomice se sjajno gostio.\n16:20 A neki siromah, imenom Lazar, le\u017eao je sav u \u010direvima pred njegovim vratima\n16:21 i pri\u017eeljkivao nasititi se onim \u0161to je padalo s bogata\u0161eva stola. \u010cak su i psi dolazili i lizali mu \u010direve.\"\n16:22 \"Kad umrije siromah, odneso\u0161e ga an\u0111eli u krilo Abrahamovo. Umrije i bogata\u0161 te bude pokopan.\n16:23 Tada u te\u0161kim mukama u paklu, podi\u017ee svoje o\u010di te izdaleka ugleda Abrahama i u krilu mu Lazara\n16:24 pa zavapi: 'O\u010de Abrahame, smiluj mi se i po\u0161alji Lazara da umo\u010di vr\u0161ak svoga prsta u vodu i rashladi mi jezik jer se stra\u0161no mu\u010dim u ovom plamenu.'\n16:25 Re\u010de nato Abraham: 'Sinko! Sjeti se da si za \u017eivota primio dobra svoja, a tako i Lazar zla. Sada se on ovdje tje\u0161i, a ti se mu\u010di\u0161.\n16:26 K tome izme\u0111u nas i vas zjapi provalija golema te koji bi i htjeli prije\u0107i odavde k vama, ne mogu, a ni odatle k nama prijelaza nema.'\"\n16:27 \"Nato \u0107e bogata\u0161: 'Molim te onda, o\u010de, po\u0161alji Lazara u ku\u0107u oca moga.\n16:28 Imam petero bra\u0107e pa neka im posvjedo\u010di da i oni ne do\u0111u u ovo mjesto muka.'\n16:29 Ka\u017ee Abraham: 'Imaju Mojsija i Proroke! Njih neka poslu\u0161aju!'\n16:30 A on \u0107e: 'O ne, o\u010de Abrahame! Nego do\u0111e li tko od mrtvih k njima, obratit \u0107e se.'\n16:31 Re\u010de mu: 'Ako ne slu\u0161aju Mojsija i Proroka, ne\u0107e povjerovati sve da i od mrtvih tko ustane.'\"\n17:1 I re\u010de svojim u\u010denicima: \"Nije mogu\u0107e da ne do\u0111u sablazni, no jao onome po kom dolaze;\n17:2 je li s mlinskim kamenom o vratu strovaljen u more, korisnije mu je, nego da sablazni jednoga od ovih malenih.\n17:3 \u010cuvajte se!\" \"Pogrije\u0161i li tvoj brat, prekori ga; ako se obrati, oprosti mu.\n17:4 Pa ako se sedam puta na dan ogrije\u0161i o tebe i sedam se puta obrati tebi govore\u0107i: '\u017dao mi je!', oprosti mu.\"\n17:5 Apostoli zamole Gospodina: \"Umno\u017ei nam vjeru!\"\n17:6 Gospodin im odvrati: \"Da imate vjere koliko je zrno goru\u0161i\u010dino, rekli biste ovom dudu: 'I\u0161\u010dupaj se s korijenom i presadi se u more!' I on bi vas poslu\u0161ao.\"\n17:7 \"Tko \u0107e to od vas re\u0107i sluzi svomu, ora\u010du ili pastiru, koji se vrati s polja: 'Do\u0111i brzo i sjedni za stol?'\n17:8 Ne\u0107e li mu naprotiv re\u0107i: 'Pripravi \u0161to \u0107u ve\u010derati pa se pripa\u0161i i poslu\u017euj mi dok jedem i pijem; potom \u0107e\u0161 ti jesti i piti?'\n17:9 Zar duguje zahvalnost sluzi jer je izvr\u0161io \u0161to mu je nare\u0111eno?\n17:10 Tako i vi: kad izvr\u0161ite sve \u0161to vam je nare\u0111eno, recite: 'Sluge smo beskorisne! U\u010dinismo \u0161to smo bili du\u017eni u\u010diniti!'\"\n17:11 Dok je tako putovao u Jeruzalem, prolazio je izme\u0111u Samarije i Galileje.\n17:12 Kad je ulazio u neko selo, eto mu u susret deset gubavaca. Zaustave se podaleko\n17:13 i zavape: \"Isuse, U\u010ditelju, smiluj nam se!\"\n17:14 Kad ih Isus ugleda, re\u010de im: \"Idite, poka\u017eite se sve\u0107enicima!\" I dok su i\u0161li, o\u010disti\u0161e se.\n17:15 Jedan od njih vidjev\u0161i da je ozdravio, vrati se slave\u0107i Boga u sav glas.\n17:16 Baci se ni\u010dice k Isusovim nogama zahvaljuju\u0107i mu. A to bija\u0161e neki Samarijanac.\n17:17 Nato Isus primijeti: \"Zar se ne o\u010disti\u0161e desetorica?\n17:18 A gdje su ona devetorica? Ne na\u0111e li se nijedan koji bi se vratio i podao slavu Bogu, osim ovoga tu\u0111inca?\"\n17:19 A njemu re\u010de: \"Ustani! Idi! Tvoja te vjera spasila!\"\n17:20 Upitaju ga farizeji: \"Kad \u0107e do\u0107i kraljevstvo Bo\u017eje?\" Odgovori im: \"Kraljevstvo Bo\u017eje ne dolazi primjetljivo.\n17:21 Niti \u0107e se mo\u0107i kazati: 'Evo ga ovdje!' ili: 'Eno ga ondje!' Ta evo - kraljevstvo je Bo\u017eje me\u0111u vama!\"\n17:22 Zatim re\u010de u\u010denicima: \"Do\u0107i \u0107e dani kad \u0107ete za\u017eeljeti vidjeti i jedan dan Sina \u010covje\u010djega, ali ga ne\u0107ete vidjeti.\n17:23 Govorit \u0107e vam: 'Eno ga ondje, evo ovdje!' Ne odlazite i ne pomamite se!\n17:24 Jer kao \u0161to munja sijevne na jednom kraju obzorja i odbljesne na drugom, tako \u0107e biti i sa Sinom \u010covje\u010djim u Dan njegov.\n17:25 No prije treba da on mnogo pretrpi i da ga ovaj nara\u0161taj odbaci.\"\n17:26 \"I kao \u0161to bija\u0161e u dane Noine, tako \u0107e biti i u dane Sina \u010covje\u010djega:\n17:27 jeli su, pili, \u017eenili se i udavali do dana kad Noa u\u0111e u korablju. I do\u0111e potop i sve uni\u0161ti.\n17:28 Sli\u010dno kao \u0161to bija\u0161e u dane Lotove: jeli su, pili, kupovali, prodavali, sadili, gradili.\n17:29 A onog dana kad Lot izi\u0111e iz Sodome, zaplju\u0161ti s neba oganj i sumpor i sve uni\u0161ti.\n17:30 Tako \u0107e isto biti u dan kad se Sin \u010covje\u010dji objavi.\"\n17:31 \"U onaj dan tko bude na krovu, a stvari mu u ku\u0107i, neka ne si\u0111e da ih uzme.\n17:32 I tko bude u polju, neka se ne okre\u0107e natrag. Sjetite se \u017eene Lotove!\n17:33 Tko god bude nastojao \u017eivot svoj sa\u010duvati, izgubit \u0107e ga; a tko ga izgubi, \u017eiva \u0107e ga sa\u010duvati.\"\n17:34 \"Ka\u017eem vam, one \u0107e no\u0107i biti dvojica u jednoj postelji: jedan \u0107e se uzeti, drugi ostaviti.\n17:35 Dvije \u0107e mljeti zajedno: jedna \u0107e se uzeti, druga ostaviti.\"\n17:36 #\n17:37 Upita\u0161e ga na to: \"Gdje to, Gospodine?\" A on im re\u010de: \"Gdje bude trupla, ondje \u0107e se okupljati i orlovi.\"\n18:1 Kaza im i prispodobu kako valja svagda moliti i nikada ne sustati:\n18:2 \"U nekom gradu bio sudac. Boga se nije bojao, za ljude nije mario.\n18:3 U tom gradu bija\u0161e i neka udovica. Dolazila k njemu i molila: 'Obrani me od mog tu\u017eitelja!'\n18:4 No on ne htjede zadugo. Napokon re\u010de u sebi: 'Iako se Boga ne bojim nit za ljude marim, ipak,\n18:5 jer mi udovica ova dodijava, obranit \u0107u je da vje\u010dno ne dolazi mu\u010diti me.'\"\n18:6 Nato re\u010de Gospodin: \"\u010cujte \u0161to govori nepravedni sudac!\n18:7 Ne\u0107e li onda Bog obraniti svoje izabrane koji dan i no\u0107 vape k njemu sve ako i odga\u0111a stvar njihovu?\n18:8 Ka\u017eem vam, ustat \u0107e \u017eurno na njihovu obranu. Ali kad Sin \u010covje\u010dji do\u0111e, ho\u0107e li na\u0107i vjere na zemlji?\"\n18:9 Nekima pak koji se pouzdavahu u sebe da su pravednici, a druge potcjenjivahu, re\u010de zatim ovu prispodobu:\n18:10 \"Dva \u010dovjeka uzi\u0111o\u0161e u Hram pomoliti se: jedan farizej, drugi carinik.\n18:11 Farizej se uspravan ovako u sebi molio: 'Bo\u017ee, hvala ti \u0161to nisam kao ostali ljudi: grabe\u017eljivci, nepravednici, preljubnici ili - kao ovaj carinik.'\n18:12 Postim dvaput u tjednu, dajem desetinu od svega \u0161to steknem.'\n18:13 A carinik, stoje\u0107i izdaleka, ne usudi se ni o\u010diju podignuti k nebu, nego se udara\u0161e u prsa govore\u0107i: 'Bo\u017ee milostiv budi meni gre\u0161niku!'\n18:14 Ka\u017eem vam: ovaj si\u0111e opravdan ku\u0107i svojoj, a ne onaj! Svaki koji se uzvisuje, bit \u0107e poni\u017een; a koji se ponizuje, bit \u0107e uzvi\u0161en.\"\n18:15 A donosili mu i dojen\u010dad da ih se dotakne. Vidjev\u0161i to, u\u010denici im branili.\n18:16 A Isus ih dozva i re\u010de: \"Pustite dje\u010dicu neka dolaze k meni i ne prije\u010dite im jer takvih je kraljevstvo Bo\u017eje.\"\n18:17 \"Zaista, ka\u017eem vam, tko ne primi kraljevstva Bo\u017ejega kao dijete, ne, u nj ne\u0107e u\u0107i.\"\n18:18 I upita ga neki uglednik: \"U\u010ditelju dobri, \u0161to mi je \u010diniti da ba\u0161tinim \u017eivot vje\u010dni?\"\n18:19 Re\u010de mu Isus: \"\u0160to me zove\u0161 dobrim? Nitko nije dobar, doli Bog jedini.\n18:20 Zapovijedi zna\u0161: Ne \u010dini preljuba! Ne ubij! Ne ukradi! Ne svjedo\u010di la\u017eno! Po\u0161tuj oca svoga i majku!\"\n18:21 A onaj \u0107e: \"Sve sam to \u010duvao od mladosti.\"\n18:22 \u010cuv\u0161i to, Isus mu re\u010de: \"Jo\u0161 ti jedno preostaje: sve \u0161to ima\u0161 prodaj i razdaj siromasima pa \u0107e\u0161 imati blago na nebu. A onda do\u0111i i idi za mnom.\"\n18:23 Kad je on to \u010duo, ra\u017ealosti se jer bija\u0161e silno bogat.\n18:24 Vidjev\u0161i ga, re\u010de Isus: \"Kako li je te\u0161ko imu\u0107nicima u kraljevstvo Bo\u017eje!\n18:25 Lak\u0161e je devi kroz u\u0161i iglene nego bogata\u0161u u kraljevstvo Bo\u017eje.\"\n18:26 Koji su to \u010duli, reko\u0161e: \"Pa tko se onda mo\u017ee spasiti?\"\n18:27 A on \u0107e: \"\u0160to je nemogu\u0107e ljudima, mogu\u0107e je Bogu.\"\n18:28 Nato re\u010de Petar: \"Evo, mi ostavismo svoje i po\u0111osmo za tobom.\"\n18:29 Isus \u0107e im: \"Zaista, ka\u017eem vam, nema ga tko bi ostavio ku\u0107u, ili \u017eenu, ili bra\u0107u, ili roditelje, ili djecu poradi kraljevstva Bo\u017ejega,\n18:30 a da ne bi primio mnogostruko ve\u0107 u ovom vremenu, i u budu\u0107em vijeku \u017eivot vje\u010dni.\"\n18:31 I uzev\u0161i sa sobom dvanaestoricu, re\u010de im: \"Evo uzlazimo u Jeruzalem i na Sinu \u010covje\u010djem ispunit \u0107e se sve \u0161to su napisali proroci:\n18:32 doista, bit \u0107e predan poganima, izrugan, zlostavljan i popljuvan;\n18:33 i po\u0161to ga izbi\u010duju, ubit \u0107e ga, ali on \u0107e tre\u0107i dan ustati.\"\n18:34 No oni ni\u0161ta od toga ne razumje\u0161e. Te im rije\u010di bijahu skrivene i ne shva\u0107ahu \u0161to bija\u0161e re\u010deno.\n18:35 A kad se pribli\u017eavao Jerihonu, neki slijepac sjedio kraj puta i prosio.\n18:36 \u010cuv\u0161i gdje mno\u0161tvo prolazi, raspitivao se \u0161to je to.\n18:37 Reko\u0161e mu: \"Isus Nazare\u0107anin prolazi.\"\n18:38 Tada povika: \"Isuse, Sine Davidov, smiluj mi se!\"\n18:39 Oni ga sprijeda u\u0161utkivali, ali on je jo\u0161 ja\u010de vikao: \"Sine Davidov, smiluj mi se!\"\n18:40 Isus se zaustavi i zapovjedi da ga dovedu k njemu. Kad se on pribli\u017ei, upita ga:\n18:41 \"\u0160to ho\u0107e\u0161 da ti u\u010dinim?\" A on \u0107e: \"Gospodine, da progledam.\"\n18:42 Isus \u0107e mu: \"Progledaj! Vjera te tvoja spasila.\"\n18:43 I umah progleda i uputi se za njim slave\u0107i Boga. I sav narod koji to vidje dade hvalu Bogu.\n19:1 I u\u0111e u Jerihon. Dok je njime prolazio,\n19:2 eto \u010dovjeka imenom Zakej. Bija\u0161e on nadcarinik, i to bogat.\n19:3 \u017delio je vidjeti tko je to Isus, ali ne moga\u0161e od mno\u0161tva jer je bio niska stasa.\n19:4 Potr\u010da naprijed, pope se na smokvu da ga vidi jer je onuda imao pro\u0107i.\n19:5 Kad Isus do\u0111e na to mjesto, pogleda gore i re\u010de mu: \"Zakeju, \u017eurno si\u0111i! Danas mi je proboraviti u tvojoj ku\u0107i.\"\n19:6 On \u017eurno si\u0111e i primi ga sav radostan.\n19:7 A svi koji to vidje\u0161e stado\u0161e mrmljati: \"\u010covjeku se gre\u0161niku svratio!\"\n19:8 A Zakej usta i re\u010de Gospodinu: \"Evo, Gospodine, polovicu svog imanja dajem siromasima! I ako sam koga u \u010demu prevario, vra\u0107am \u010detverostruko.\"\n19:9 Re\u010de mu na to Isus: \"Danas je do\u0161lo spasenje ovoj ku\u0107i jer i on je sin Abrahamov!\n19:10 Ta Sin \u010covje\u010dji do\u0111e potra\u017eiti i spasiti izgubljeno!\"\n19:11 Kako su oni to slu\u0161ali, dometnu on prispodobu - zato \u0161to bija\u0161e nadomak Jeruzalemu i oni mislili da \u0107e se umah pojaviti kraljevstvo Bo\u017eje.\n19:12 Re\u010de dakle: \"Neki je ugledan \u010dovjek imao otputovati u daleku zemlju da primi svoje kraljevstvo pa da se vrati.\n19:13 Dozva svojih deset slugu, dade im deset mna i re\u010de: 'Trgujte dok ne do\u0111em.'\n19:14 A njegovi ga gra\u0111ani mrzili te posla\u0161e za njim poslanstvo s porukom: 'Ne\u0107emo da se ovaj zakralji nad nama.'\"\n19:15 \"Kad je on primio kraljevstvo i vratio se, naredi da mu dozovu one sluge kojima je predao novac da sazna \u0161to su zaradili.\"\n19:16 \"Pristupi prvi i re\u010de: 'Gospodaru, tvoja mna donije deset mna.'\n19:17 Re\u010de mu: 'Valja\u0161, slugo dobri! U najmanjem si bio vjeran, vladaj nad deset gradova!'\n19:18 Do\u0111e i drugi govore\u0107i: 'Mna je tvoja, gospodaru, donijela pet mna.'\n19:19 I tomu re\u010de: 'I ti budi nad pet gradova!'\"\n19:20 \"Tre\u0107i, opet do\u0111e govore\u0107i: 'Gospodaru, evo ti tvoje mne. Dr\u017eao sam je pohranjenu u rupcu.\n19:21 Bojao sam te se jer si \u010dovjek strog: uzima\u0161 \u0161to nisi pohranio, \u017eanje\u0161 \u0161to nisi posijao.'\"\n19:22 \"Ka\u017ee mu: 'Iz tvojih te usta sudim, zli slugo! Znao si da sam \u010dovjek strog, da uzimam \u0161to nisam pohranio i \u017eanjem \u0161to nisam posijao?\n19:23 Za\u0161to onda nisi ulo\u017eio moj novac u nov\u010darnicu? Ja bih ga po povratku podigao s dobitkom.'\n19:24 Nato re\u010de nazo\u010dnima: 'Uzmite od njega mnu i dajte onomu koji ih ima deset.'\n19:25 Reko\u0161e mu: 'Gospodaru, ta ve\u0107 ima deset mna!'\n19:26 Ka\u017eem vam: svakomu koji ima jo\u0161 \u0107e se dati, a od onoga koji nema oduzet \u0107e se i ono \u0161to ima.\n19:27 A moje neprijatelje - one koji me ne htjedo\u0161e za kralja - dovedite ovamo i smaknite ih pred mojim o\u010dima!'\"\n19:28 Rekav\u0161i to, nastavi put uzlaze\u0107i u Jeruzalem.\n19:29 Kad se pribli\u017ei Betfagi i Betaniji, uz goru koja se zove Maslinska, posla dvojicu u\u010denika\n19:30 govore\u0107i: \"Hajdete u selo pred vama. \u010cim u\u0111ete u nj, na\u0107i \u0107ete privezano magare koje jo\u0161 nitko nije zajahao. Odrije\u0161ite ga i dovedite.\n19:31 Upita li vas tko: 'Za\u0161to drije\u0161ite?', ovako recite: 'Gospodinu treba.'\"\n19:32 Oni koji bijahu poslani oti\u0111o\u0161e i na\u0111o\u0161e kako im bija\u0161e rekao.\n19:33 I dok su drije\u0161ili magare, reko\u0161e im gospodari: \"\u0160to drije\u0161ite magare?\"\n19:34 Oni odgovore: \"Gospodinu treba.\"\n19:35 I dovedo\u0161e ga Isusu i stavi\u0161e svoje haljine na magare te posjednu\u0161e Isusa.\n19:36 I kuda bi on prolazio, prostirali bi po putu svoje haljine.\n19:37 A kad se ve\u0107 bio pribli\u017eio obronku Maslinske gore, sve ono mno\u0161tvo u\u010denika, puno radosti, po\u010de iza glasa hvaliti Boga za sva silna djela \u0161to ih vidje\u0161e:\n19:38 \"Blagoslovljen Kralj, Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Na nebu mir! Slava na visinama!\"\n19:39 Nato mu neki farizeji iz mno\u0161tva reko\u0161e: \"U\u010ditelju, prekori svoje u\u010denike.\"\n19:40 On odgovori: \"Ka\u017eem vam, ako ovi u\u0161ute, kamenje \u0107e vikati!\"\n19:41 Kad se pribli\u017ei i ugleda grad, zaplaka nad njim\n19:42 govore\u0107i: \"O kad bi i ti u ovaj dan spoznao \u0161to je za tvoj mir!\n19:43 Ali sada je sakriveno tvojim o\u010dima. Do\u0107i \u0107e dani na tebe kad \u0107e te neprijatelji tvoji opkoliti opkopom, okru\u017eit \u0107e te i pritijesniti odasvud.\n19:44 Smrskat \u0107e o zemlju tebe i djecu tvoju u tebi. I ne\u0107e ostaviti u tebi ni kamena na kamenu zbog toga \u0161to nisi upoznao \u010dasa svoga poho\u0111enja.\"\n19:45 U\u0161av\u0161i u Hram, stane izgoniti prodava\u010de.\n19:46 Ka\u017ee im: \"Pisano je: Dom moj bit \u0107e Dom molitve, a vi od njega na\u010diniste pe\u0107inu razbojni\u010dku!\"\n19:47 I danomice nau\u010dava\u0161e u Hramu. A glavari su sve\u0107eni\u010dki i pismoznanci tra\u017eili kako da ga pogube, a tako i prvaci narodni,\n19:48 ali nikako na\u0107i \u0161to da u\u010dine jer je sav narod visio o njegovoj rije\u010di.\n20:1 Jednog dana dok je nau\u010davao narod u Hramu i navije\u0161tao evan\u0111elje, isprije\u010de se glavari sve\u0107eni\u010dki i pismoznanci sa starje\u0161inama\n20:2 pa mu dobace: \"Reci nam kojom vla\u0161\u0107u to \u010dini\u0161 ili tko ti dade tu vlast?\"\n20:3 On odgovori: \"Upitat \u0107u i ja vas. Recite mi:\n20:4 krst Ivanov bija\u0161e li od Neba ili od ljudi?\"\n20:5 A oni smi\u0161ljahu me\u0111u sobom: \"Reknemo li 'od Neba', odvratit \u0107e 'Za\u0161to mu ne povjerovaste?'\n20:6 A reknemo li 'od ljudi', sav \u0107e nas narod kamenovati. Ta uvjeren je da je Ivan prorok.\"\n20:7 I odgovore da ne znaju odakle.\n20:8 I Isus re\u010de njima: \"Ni ja vama ne\u0107u kazati kojom vla\u0161\u0107u ovo \u010dinim.\"\n20:9 Zatim uze narodu kazivati ovu prispodobu: \"\u010covjek posadi vinograd, iznajmi ga vinogradarima i otputova na dulje vrijeme.\"\n20:10 \"Kada do\u0111e doba, posla slugu vinogradarima da mu dadnu od uroda vinogradskoga. No vinogradari ga istuko\u0161e i otposla\u0161e praznih ruku.\n20:11 Nato on posla drugoga slugu. Ali oni i toga istuko\u0161e, izru\u017ei\u0161e i otposla\u0161e praznih ruku.\n20:12 Posla i tre\u0107ega. A oni i njega izrani\u0161e i izbaci\u0161e.\"\n20:13 \"Nato re\u010de gospodar vinograda: '\u0160to da u\u010dinim? Poslat \u0107u im sina svoga ljubljenoga. Njega \u0107e valjda po\u0161tovati.'\n20:14 Ali kada ga vinogradari ugledaju, stanu me\u0111u sobom umovati: 'Ovo je ba\u0161tinik. Ubijmo ga da ba\u0161tina bude na\u0161a.'\n20:15 Izbaci\u0161e ga iz vinograda i ubi\u0161e.\" \"\u0160to \u0107e dakle u\u010diniti s njima gospodar vinograda?\n20:16 Do\u0107i \u0107e i pogubiti te vinogradare i dati vinograd drugima.\" Koji ga slu\u0161ahu reko\u0161e: \"Bo\u017ee sa\u010duvaj!\"\n20:17 A on ih o\u0161inu pogledom i re\u010de: \"A \u0161to ono pi\u0161e: Kamen \u0161to ga odbaci\u0161e graditelji postade kamen zaglavni?\n20:18 Tko god padne na taj kamen, smrskat \u0107e se, a na koga on padne, satrt \u0107e ga.\"\n20:19 Pismoznanci i glavari sve\u0107eni\u010dki gledahu da istog \u010dasa stave ruke na nj, ali se poboja\u0161e naroda. Dobro razumje\u0161e da o njima kaza tu prispodobu.\n20:20 Vrebaju\u0107i na nj, posla\u0161e uhode koji su se pravili pravednicima da ga uhvate u rije\u010di pa da ga predaju oblasti i vlasti upraviteljevoj.\n20:21 Upita\u0161e ga dakle: \"U\u010ditelju, znamo da pravo zbori\u0161 i nau\u010dava\u0161 te nisi pristran, nego po istini u\u010di\u0161 putu Bo\u017ejem.\n20:22 Je li nam dopu\u0161teno dati porez caru ili nije?\"\n20:23 Proni\u010du\u0107i njihovu lukavost, re\u010de im:\n20:24 \"Poka\u017eite mi denar.\" \"\u010ciju ima sliku i natpis?\"\n20:25 A oni \u0107e: \"Carevu.\" On im re\u010de: \"Stoga dajte caru carevo, a Bogu Bo\u017eje.\"\n20:26 I ne mogo\u0161e ga uhvatiti u rije\u010di pred narodom, nego umuknu\u0161e zadivljeni njegovim odgovorom.\n20:27 Pristupe mu neki od saduceja, koji nije\u010du uskrsnu\u0107e. Upita\u0161e ga:\n20:28 \"U\u010ditelju! Mojsije nam napisa: Umre li bez djece \u010diji brat koji ima\u0161e \u017eenu, neka njegov brat uzme tu \u017eenu te podigne porod bratu svomu.\n20:29 Bija\u0161e tako sedmero bra\u0107e. Prvi se o\u017eeni i umrije bez djece.\n20:30 Drugi uze njegovu \u017eenu,\n20:31 onda tre\u0107i; i tako redom sva sedmorica pomrije\u0161e ne ostaviv\u0161i djece.\n20:32 Naposljetku umrije i \u017eena.\n20:33 Kojemu \u0107e dakle od njih ta \u017eena pripasti o uskrsnu\u0107u? Jer sedmorica su je imala za \u017eenu.\"\n20:34 Re\u010de im Isus: \"Djeca se ovog svijeta \u017eene i udaju.\n20:35 No oni koji se na\u0111o\u0161e dostojni onog svijeta i uskrsnu\u0107a od mrtvih niti se \u017eene niti udaju.\n20:36 Zaista, ni umrijeti vi\u0161e ne mogu: an\u0111elima su jednaki i sinovi su Bo\u017eji jer su sinovi uskrsnu\u0107a.\"\n20:37 \"A da mrtvi ustaju, nazna\u010di i Mojsije kad u odlomku o grmu Gospodina zove Bogom Abrahamovim, Bogom Izakovim i Bogom Jakovljevim.\n20:38 A nije on Bog mrtvih, nego \u017eivih. Ta svi njemu \u017eive!\"\n20:39 Neki pismoznanci primijete: \"U\u010ditelju! Dobro si rekao!\"\n20:40 I nisu se vi\u0161e usu\u0111ivali upitati ga bilo \u0161to.\n20:41 A on im re\u010de: \"Kako ka\u017eu da je Krist sin Davidov?\n20:42 Ta sam David veli u Knjizi psalama: Re\u010de Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna\n20:43 dok ne polo\u017eim neprijatelje tvoje za podno\u017eje nogama tvojim!'\n20:44 David ga dakle naziva Gospodinom. Kako mu je onda sin?\"\n20:45 I pred svim narodom re\u010de svojim u\u010denicima:\n20:46 \"\u010cuvajte se pismoznanaca, koji rado hodaju u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sjedala u sinagogama i pro\u010delja na gozbama,\n20:47 pro\u017ediru ku\u0107e udovi\u010dke, jo\u0161 pod izlikom dugih molitava. Sti\u0107i \u0107e ih to o\u0161trija osuda.\"\n21:1 Pogleda i vidje kako bogata\u0161i bacaju u riznicu svoje darove.\n21:2 A ugleda i neku ubogu udovicu kako baca onamo dva nov\u010di\u0107a.\n21:3 I re\u010de: \"Uistinu, ka\u017eem vam: ova je sirota udovica ubacila vi\u0161e od sviju.\n21:4 Svi su oni zapravo me\u0111u darove ubacili od svog suvi\u0161ka, a ona je od svoje sirotinje ubacila sav \u017eitak \u0161to ga ima\u0161e.\"\n21:5 I dok su neki razgovarali o Hramu, kako ga resi divno kamenje i zavjetni darovi, re\u010de:\n21:6 \"Do\u0107i \u0107e dani u kojima se od ovoga \u0161to motrite ne\u0107e ostaviti ni kamen na kamenu nerazvaljen.\"\n21:7 Upita\u0161e ga: \"U\u010ditelju, a kada \u0107e to biti? I na koji se znak to ima dogoditi?\"\n21:8 A on re\u010de: \"Pazite, ne dajte se zavesti. Mnogi \u0107e doista do\u0107i u moje ime i govoriti: 'Ja sam' i: 'Vrijeme se pribli\u017eilo!' Ne idite za njima.\n21:9 A kad \u010dujete za ratove i pobune, ne prestra\u0161ite se. Doista treba da se to prije dogodi, ali to jo\u0161 nije odmah svr\u0161etak.\"\n21:10 Tada im kaza: \"Narod \u0107e ustati protiv naroda i kraljevstvo protiv kraljevstva.\n21:11 I bit \u0107e velikih potresa i po raznim mjestima gladi i po\u0161asti; bit \u0107e strahota i velikih znakova s neba.\"\n21:12 \"No prije svega toga podignut \u0107e na vas ruke i progoniti vas, predavati vas u sinagoge i tamnice. Vu\u0107i \u0107e vas pred kraljeve i upravitelje zbog imena mojega.\n21:13 Zadesit \u0107e vas to radi svjedo\u010denja.\"\n21:14 \"Stoga uzmite k srcu: nemojte unaprijed smi\u0161ljati obranu!\n21:15 Ta ja \u0107u vam dati usta i mudrost kojoj se ne\u0107e mo\u0107i suprotstaviti niti oduprijeti nijedan va\u0161 protivnik.\n21:16 A predavat \u0107e vas \u010dak i va\u0161i roditelji i bra\u0107a, ro\u0111aci i prijatelji. Neke \u0107e od vas i ubiti.\"\n21:17 \"Svi \u0107e vas zamrziti zbog imena mojega.\n21:18 Ali ni vlas vam s glave ne\u0107e propasti.\n21:19 Svojom \u0107ete se postojano\u0161\u0107u spasiti.\"\n21:20 \"Kad ugledate da vojska opkoljuje Jeruzalem, tada znajte: pribli\u017eilo se njegovo opusto\u0161enje.\n21:21 Koji se tada zateknu u Judeji, neka bje\u017ee u gore; a koji u Gradu, neka ga napuste; koji pak po poljima, neka se u nj ne vra\u0107aju\n21:22 jer to su dani odmazde, da se ispuni sve \u0161to je pisano.\"\n21:23 \"Jao trudnicama i dojiljama u one dane jer bit \u0107e jad velik na zemlji i gnjev nad ovim narodom.\n21:24 Padat \u0107e od o\u0161trice ma\u010da, odvodit \u0107e ih kao roblje po svim narodima. I Jeruzalem \u0107e gaziti pogani sve dok se ne navr\u0161e vremena pogana.\"\n21:25 \"I bit \u0107e znaci na suncu, mjesecu i zvijezdama, a na zemlji bezizlazna tjeskoba naroda zbog huke mora i valovlja.\n21:26 Izdisat \u0107e ljudi od straha i i\u0161\u010dekivanja onoga \u0161to prijeti svijetu. Doista, sile \u0107e se nebeske poljuljati.\n21:27 Tada \u0107e ugledati Sina \u010covje\u010djega gdje dolazi u oblaku s velikom mo\u0107i i slavom.\n21:28 Kad se sve to stane zbivati, uspravite se i podignite glave jer se pribli\u017euje va\u0161e otkupljenje.\"\n21:29 I re\u010de im prispodobu: \"Pogledajte smokvu i sva stabla.\n21:30 Kad ve\u0107 propupaju, i sami vidite i znate: blizu je ve\u0107 ljeto.\n21:31 Tako i vi kad vidite da se to zbiva, znajte: blizu je kraljevstvo Bo\u017eje.\n21:32 Zaista, ka\u017eem vam, ne, ne\u0107e uminuti nara\u0161taj ovaj dok se sve ne zbude.\n21:33 Nebo \u0107e i zemlja uminuti, ali moje rije\u010di ne, ne\u0107e uminuti.\"\n21:34 \"Pazite na se da vam srca ne ote\u017eaju u pro\u017edrljivosti, pijanstvu i u \u017eivotnim brigama te vas iznenada ne zatekne onaj Dan\n21:35 jer \u0107e kao zamka nado\u0107i na sve \u017eitelje po svoj zemlji.\"\n21:36 \"Stoga budni budite i u svako doba molite da uzmognete uma\u0107i svemu tomu \u0161to se ima zbiti i stati pred Sina \u010covje\u010djega.\"\n21:37 Danju je u\u010dio u Hramu, a no\u0107u bi izlazio i no\u0107io na gori zvanoj Maslinska.\n21:38 A sav bi narod rano hrlio k njemu u Hram da ga slu\u0161a.\n22:1 Bli\u017eio se Blagdan beskvasnih kruhova zvan Pasha.\n22:2 Glavari sve\u0107eni\u010dki i pismoznanci tra\u017eili su kako da Isusa smaknu jer se bojahu naroda.\n22:3 A Sotona u\u0111e u Judu zvanog I\u0161kariotski koji bija\u0161e iz broja dvanaestorice.\n22:4 On ode i ugovori s glavarima sve\u0107eni\u010dkim i zapovjednicima kako da im ga preda.\n22:5 Oni se povesele i ugovore da \u0107e mu dati novca.\n22:6 On pristade. Otada je tra\u017eio priliku da im ga preda mimo naroda.\n22:7 Kada do\u0111e Dan beskvasnih kruhova, u koji je trebalo \u017ertvovati pashu,\n22:8 posla Isus Petra i Ivana i re\u010de: \"Hajdete, pripravite nam da blagujemo pashu.\"\n22:9 Reko\u0161e mu: \"Gdje ho\u0107e\u0161 da pripravimo?\"\n22:10 On im re\u010de: \"Evo, \u010dim u\u0111ete u grad, namjerit \u0107ete se na \u010dovjeka koji nosi kr\u010dag vode. Po\u0111ite za njim u ku\u0107u u koju uni\u0111e\n22:11 i recite doma\u0107inu te ku\u0107e: 'U\u010ditelj veli: Gdje je svrati\u0161te u kojem bih blagovao pashu sa svojim u\u010denicima?'\n22:12 I on \u0107e vam pokazati na katu veliko blagovali\u0161te prostrto: ondje pripravite.\"\n22:13 Oni odu, na\u0111u kako im je rekao i priprave pashu.\n22:14 Kada do\u0111e \u010das, sjede Isus za stol i apostoli s njim.\n22:15 I re\u010de im: \"Svom sam du\u0161om \u010deznuo ovu pashu blagovati s vama prije svoje muke.\n22:16 Jer ka\u017eem vam, ne\u0107u je vi\u0161e blagovati dok se ona ne zavr\u0161i u kraljevstvu Bo\u017ejem.\"\n22:17 I uze \u010da\u0161u, zahvali i re\u010de: \"Uzmite je i razdijelite me\u0111u sobom.\n22:18 Jer ka\u017eem vam, ne, ne\u0107u vi\u0161e piti od roda trsova dok kraljevstvo Bo\u017eje ne do\u0111e.\"\n22:19 I uze kruh, zahvali, razlomi i dade im govore\u0107i: \"Ovo je tijelo moje koje se za vas predaje. Ovo \u010dinite meni na spomen.\"\n22:20 Tako i \u010da\u0161u, po\u0161to ve\u010dera\u0161e, govore\u0107i: \"Ova \u010da\u0161a novi je Savez u mojoj krvi koja se za vas prolijeva.\"\n22:21 \"A evo, ruka mog izdajice sa mnom je na stolu.\n22:22 Sin \u010covje\u010dji, istina, ide kako je odre\u0111eno, ali jao \u010dovjeku onomu koji ga predaje.\"\n22:23 I oni se po\u010de\u0161e ispitivati tko bi od njih mogao takvo \u0161to u\u010diniti.\n22:24 Uto nasta me\u0111u njima prepirka tko bi od njih bio najve\u0107i.\n22:25 A on im re\u010de: \"Kraljevi gospoduju svojim narodima i vlastodr\u0161ci nazivaju sebe dobrotvorima.\n22:26 Vi nemojte tako! Naprotiv, najve\u0107i me\u0111u vama neka bude kao najmla\u0111i; i predstojnik kao poslu\u017eitelj.\n22:27 Ta tko je ve\u0107i? Koji je za stolom ili koji poslu\u017euje? Zar ne onaj koji je za stolom? A ja sam posred vas kao onaj koji poslu\u017euje.\"\n22:28 \"Da, vi ste sa mnom ustrajali u mojim ku\u0161njama.\n22:29 Ja vam stoga u ba\u0161tinu predajem kraljevstvo \u0161to ga je meni predao moj Otac:\n22:30 da jedete i pijete za mojim stolom u kraljevstvu mojemu i sjedite na prijestoljima sude\u0107i dvanaest plemena Izraelovih.\"\n22:31 \"\u0160imune, \u0160imune, evo Sotona zaiska da vas prore\u0161eta kao p\u0161enicu.\n22:32 Ali ja sam molio za tebe da ne malak\u0161e tvoja vjera. Pa kad k sebi do\u0111e\u0161, u\u010dvrsti svoju bra\u0107u.\"\n22:33 Petar mu re\u010de: \"Gospodine, s tobom sam spreman i u tamnicu i u smrt.\"\n22:34 A Isus \u0107e mu: \"Ka\u017eem ti, Petre, ne\u0107e se danas oglasiti pijetao dok triput ne zataji\u0161 da me pozna\u0161.\"\n22:35 I re\u010de: \"Kad sam vas poslao bez kese i bez torbe i bez sandala, je li vam \u0161to nedostajalo?\" Oni odgovore: \"Ni\u0161ta.\"\n22:36 Nato \u0107e im: \"No sada tko ima kesu, neka je uzme! Isto tako i torbu! A koji nema, neka proda svoju haljinu i neka kupi sebi ma\u010d\n22:37 jer ka\u017eem vam, ono \u0161to je napisano treba se ispuniti na meni: Me\u0111u zlikovce bi ubrojen. Uistinu, sve \u0161to se odnosi na mene ispunja se.\"\n22:38 Oni mu reko\u0161e: \"Gospodine, evo ovdje dva ma\u010da!\" Re\u010de im: \"Dosta je!\"\n22:39 Tada izi\u0111e te se po obi\u010daju zaputi na Maslinsku goru. Za njim po\u0111o\u0161e i njegovi u\u010denici.\n22:40 Kada do\u0111e onamo, re\u010de im: \"Molite da ne padnete u napast!\"\n22:41 I otrgnu se od njih koliko bi se kamenom dobacilo, pade na koljena pa se molio:\n22:42 \"O\u010de! Ako ho\u0107e\u0161, otkloni ovu \u010da\u0161u od mene. Ali ne moja volja, nego tvoja neka bude!\"\n22:43 A ukaza mu se an\u0111eo s neba koji ga ohrabri. A kad je bio u smrtnoj muci, usrdnije se molio.\n22:44 I bija\u0161e znoj njegov kao kaplje krvi koje su padale na zemlju.\n22:45 Usta od molitve, do\u0111e u\u010denicima i na\u0111e ih snene od \u017ealosti\n22:46 pa im re\u010de: \"\u0160to spavate? Ustanite! Molite da ne padnete u napast!\"\n22:47 Dok je on jo\u0161 govorio, eto svjetine, a pred njom jedan od dvanaestorice, zvani Juda. On se pribli\u017ei Isusu da ga poljubi.\n22:48 Isus mu re\u010de: \"Juda, poljupcem Sina \u010covje\u010djeg predaje\u0161?\"\n22:49 A oni oko njega, vidjev\u0161i \u0161to se zbiva, reko\u0161e: \"Gospodine, da udarimo ma\u010dem?\"\n22:50 I jedan od njih udari slugu velikoga sve\u0107enika i odsije\u010de mu desno uho.\n22:51 Isus odgovori: \"Pustite! Dosta!\" Onda se dota\u010de uha i zacijeli ga.\n22:52 Nato Isus re\u010de onima koji se digo\u0161e na nj, glavarima sve\u0107eni\u010dkim, zapovjednicima hramskim i starje\u0161inama: \"Kao na razbojnika izi\u0111oste s ma\u010devima i toljagama!\n22:53 Danomice bijah s vama u Hramu i ne digoste ruke na me. No ovo je va\u0161 \u010das i vlast Tmina.\"\n22:54 Uhvati\u0161e ga dakle, odvedo\u0161e i uvedo\u0161e u dom velikoga sve\u0107enika. Petar je i\u0161ao za njim izdaleka.\n22:55 A posred dvori\u0161ta nalo\u017ei\u0161e vatru i posjeda\u0161e uokolo. Me\u0111u njih sjedne Petar.\n22:56 Ugleda ga neka slu\u0161kinja gdje sjedi kraj vatre, o\u0161tro ga pogleda i re\u010de: \"I ovaj bija\u0161e s njim!\"\n22:57 A on zanijeka: \"Ne znam ga, \u017eeno!\"\n22:58 Malo zatim opazi ga netko drugi i re\u010de: \"I ti si od njih!\" A Petar re\u010de: \"\u010covje\u010de, nisam!\"\n22:59 I nakon otprilike jedne ure drugi neki navaljiva\u0161e: \"Doista, i ovaj bija\u0161e s njim! Ta Galilejac je!\"\n22:60 A Petar \u0107e: \"\u010covje\u010de, ne znam \u0161to govori\u0161!\" I umah, dok je on jo\u0161 govorio, oglasi se pijetao.\n22:61 Gospodin se obazre i upre pogled u Petra, a Petar se spomenu rije\u010di Gospodinove, kako mu ono re\u010de: \"Prije nego se danas pijetao oglasi, zatajit \u0107e\u0161 me tri puta.\"\n22:62 I izi\u0111e te gorko zaplaka.\n22:63 A ljudi koji su Isusa \u010duvali udaraju\u0107i ga poigravali se njime\n22:64 i zastiru\u0107i mu lice, zapitkivali ga: \"Proreci tko te udario!\"\n22:65 I mnogim se drugim pogrdama nabacivali na nj.\n22:66 A kad se razdanilo, sabra se starje\u0161instvo narodno, glavari sve\u0107eni\u010dki i pismoznanci te ga dovedo\u0161e pred svoje Vije\u0107e\n22:67 i reko\u0161e: \"Ako si ti Krist, reci nam!\" A on \u0107e im: \"Ako vam reknem, ne\u0107ete vjerovati;\n22:68 ako vas zapitam, ne\u0107ete odgovoriti.\n22:69 No od sada \u0107e Sin \u010covje\u010dji sjedjeti zdesna Sile Bo\u017eje.\"\n22:70 Nato svi reko\u0161e: \"Ti si, dakle, Sin Bo\u017eji!\" On im re\u010de: \"Vi velite! Ja jesam!\"\n22:71 Nato \u0107e oni: \"\u0160to nam jo\u0161 svjedo\u010danstvo treba? Ta sami smo \u010duli iz njegovih usta!\"\n23:1 I ustade sva ona svjetina. Odvedo\u0161e ga Pilatu\n23:2 i stado\u0161e ga optu\u017eivati: \"Ovoga na\u0111osmo kako zavodi na\u0161 narod i brani davati caru porez te za sebe tvrdi da je Krist, kralj.\"\n23:3 Pilat ga upita: \"Ti li si kralj \u017eidovski?\" On mu odgovori: \"Ti ka\u017ee\u0161!\"\n23:4 Tada Pilat re\u010de glavarima sve\u0107eni\u010dkim i svjetini: \"Nikakve krivnje ne nalazim na ovom \u010dovjeku!\"\n23:5 No oni navaljivahu: \"Buni narod nau\u010davaju\u0107i po svoj Judeji, po\u010dev\u0161i od Galileje pa dovde!\"\n23:6 \u010cuv\u0161i to, Pilat propita da li je taj \u010dovjek Galilejac.\n23:7 Saznav\u0161i da je iz oblasti Herodove, posla ga Herodu, koji i sam bija\u0161e onih dana u Jeruzalemu.\n23:8 A kad Herod ugleda Isusa, veoma se obradova jer ga je ve\u0107 odavna \u017eelo vidjeti zbog onoga \u0161to je o njemu slu\u0161ao te se nadao od njega vidjeti koje \u010dudo.\n23:9 Postavljao mu je mnoga pitanja, ali mu Isus uop\u0107e nije odgovarao.\n23:10 A stajahu ondje i glavari sve\u0107eni\u010dki i pismoznanci optu\u017euju\u0107i ga \u017eestoko.\n23:11 Herod ga zajedno sa svojom vojskom prezre i ismija: obu\u010de ga u bijelu haljinu i posla natrag Pilatu.\n23:12 Onoga se dana Herod i Pilat sprijatelji\u0161e, jer prije bijahu neprijatelji.\n23:13 A Pilat dade sazvati glavare sve\u0107eni\u010dke, vije\u0107nike i narod\n23:14 te im re\u010de: \"Doveli ste mi ovoga \u010dovjeka kao da buni narod. Ja ga evo ispitah pred vama pa ne na\u0111oh na njemu ni jedne krivice za koju ga optu\u017eujete.\n23:15 A ni Herod jer ga posla natrag nama. Evo, on nije po\u010dinio ni\u0161ta \u010dime bi zaslu\u017eio smrt.\n23:16 Kaznit \u0107u ga dakle i pustiti.\"\n23:17 #\n23:18 I povika\u0161e svi uglas: \"Smakni ovoga, a pusti nam Barabu!\"\n23:19 A taj bija\u0161e ba\u010den u tamnicu zbog neke pobune u gradu i ubojstva.\n23:20 Pilat im stoga ponovno progovori hote\u0107i osloboditi Isusa.\n23:21 Ali oni vikahu: \"Raspni, raspni ga!\"\n23:22 On im tre\u0107i put re\u010de: \"Ta \u0161to je on zla u\u010dinio? Ne na\u0111oh na njemu smrtne krivice. Kaznit \u0107u ga dakle i pustiti.\"\n23:23 Ali oni navaljivahu iza glasa i\u0161tu\u0107i da se razapne. I vika im bivala sve ja\u010da.\n23:24 Pilat presudi da im bude \u0161to i\u0161tu.\n23:25 Pusti onoga koji zbog pobune i ubojstva bija\u0161e ba\u010den u tamnicu, koga su iskali, a Isusa preda njima na volju.\n23:26 Kad ga odvedo\u0161e, uhvati\u0161e nekog \u0160imuna Cirenca koji je dolazio s polja i stave na nj kri\u017e da ga nosi za Isusom.\n23:27 Za njim je i\u0161lo silno mno\u0161tvo svijeta, napose \u017eena, koje su plakale i naricale za njim.\n23:28 Isus se okrenu prema njima pa im re\u010de: \"K\u0107eri Jeruzalemske, ne pla\u010dite nada mnom, nego pla\u010dite nad sobom i nad djecom svojom.\n23:29 Jer evo idu dani kad \u0107e se govoriti: 'Blago nerotkinjama, utrobama koje ne rodi\u0161e i sisama koje ne doji\u0161e.'\n23:30 Tad \u0107e po\u010deti govoriti gorama: 'Padnite na nas!' i bregovima: 'Pokrijte nas!'\n23:31 Jer ako se tako postupa sa zelenim stablom, \u0161to li \u0107e biti sa suhim?\"\n23:32 A vodili su i drugu dvojicu, zlo\u010dince, da ih s njime pogube.\n23:33 I kada do\u0111o\u0161e na mjesto zvano Lubanja, ondje razape\u0161e njega i te zlo\u010dince, jednoga zdesna, drugoga slijeva.\n23:34 A Isus je govorio: \"O\u010de, oprosti im, ne znaju \u0161to \u010dine!\" I razdijeli\u0161e me\u0111u se haljine njegove baciv\u0161i kocke.\n23:35 Stajao je ondje narod i promatrao. A podrugivali se i glavari govore\u0107i: \"Druge je spasio, neka spasi sam sebe ako je on Krist Bo\u017eji, Izabranik!\"\n23:36 Izrugivali ga i vojnici, prilazili mu i nudili ga octom\n23:37 govore\u0107i: \"Ako si ti kralj \u017eidovski, spasi sam sebe!\"\n23:38 A bija\u0161e i natpis ponad njega: \"Ovo je kralj \u017eidovski.\"\n23:39 Jedan ga je od obje\u0161enih zlo\u010dinaca pogr\u0111ivao: \"Nisi li ti Krist? Spasi sebe i nas!\"\n23:40 A drugi ovoga prekorava\u0161e: \"Zar se ne boji\u0161 Boga ni ti, koji si pod istom osudom?\n23:41 Ali mi po pravdi jer primamo \u0161to smo djelima zaslu\u017eili, a on - on ni\u0161ta opako ne u\u010dini.\"\n23:42 Onda re\u010de: \"Isuse, sjeti me se kada do\u0111e\u0161 u kraljevstvo svoje.\"\n23:43 A on \u0107e mu: \"Zaista ti ka\u017eem: danas \u0107e\u0161 biti sa mnom u raju!\"\n23:44 Bija\u0161e ve\u0107 oko \u0161este ure kad nasta tama po svoj zemlji - sve do ure devete,\n23:45 jer sunce pomr\u010da, a hramska se zavjesa razdrije po sredini.\n23:46 I povika Isus iza glasa: \"O\u010de, u ruke tvoje predajem duh svoj!\" To rekav\u0161i, izdahnu.\n23:47 Kad satnik vidje \u0161to se zbiva, stane slaviti Boga: \"Zbilja, \u010dovjek ovaj bija\u0161e pravednik!\"\n23:48 I kad je sav svijet koji se zgrnuo na taj prizor vidio \u0161to se zbiva, vra\u0107ao se biju\u0107i se u prsa.\n23:49 Stajahu podalje i gledahu to svi znanci njegovi i \u017eene koje su za njim i\u0161le iz Galileje.\n23:50 I do\u0111e \u010dovjek imenom Josip, vije\u0107nik, \u010dovjek \u010destit i pravedan;\n23:51 on ne privoli njihovoj odluci i postupku. Bija\u0161e iz Arimateje, grada judejskoga i i\u0161\u010dekiva\u0161e kraljevstvo Bo\u017eje.\n23:52 Taj dakle pristupi Pilatu i zaiska tijelo Isusovo.\n23:53 Zatim ga skinu, povi u platno i polo\u017ei u grob isklesan u koji jo\u0161 ne bija\u0161e nitko polo\u017een.\n23:54 Bija\u0161e dan Priprave; subota je svitala.\n23:55 A pratile to \u017eene koje su s Isusom do\u0161le iz Galileje: motrile grob i kako je polo\u017eeno tijelo njegovo.\n23:56 Zatim se vrate i priprave miomirise i pomasti. U subotu mirovahu po propisu.\n24:1 Prvoga dana u tjednu, veoma rano, do\u0111o\u0161e one na grob s miomirisima \u0161to ih pripravi\u0161e.\n24:2 Kamen na\u0111o\u0161e otkotrljan od groba.\n24:3 U\u0111o\u0161e, ali ne na\u0111o\u0161e tijela Gospodina Isusa.\n24:4 I dok su stajale zbunjene nad tim, gle, dva \u010dovjeka u blistavoj odje\u0107i stado\u0161e do njih.\n24:5 Zastra\u0161ene obore lica k zemlji, a oni \u0107e im: \"\u0160to tra\u017eite \u017divoga me\u0111u mrtvima?\n24:6 Nije ovdje, nego uskrsnu! Sjetite se kako vam je govorio dok je jo\u0161 bio u Galileji:\n24:7 'Treba da Sin \u010covje\u010dji bude predan u ruke gre\u0161nika, i raspet, i tre\u0107i dan da ustane.'\"\n24:8 I sjeti\u0161e se one rije\u010di njegovih,\n24:9 vrati\u0161e se s groba te javi\u0161e sve to jedanaestorici i svima drugima.\n24:10 A bile su to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva. I ostale zajedno s njima govorahu to apostolima,\n24:11 ali njima se te rije\u010di pri\u010dini\u0161e kao tlapnja, te im ne vjerovahu.\n24:12 A Petar usta i potr\u010da na grob. Sagnuv\u0161i se, opazi samo povoje. I vrati se ku\u0107i \u010dude\u0107i se tome \u0161to se zbilo.\n24:13 I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema \u0161ezdeset stadija.\n24:14 Razgovarahu me\u0111usobno o svemu \u0161to se dogodilo.\n24:15 I dok su tako razgovarali i raspravljali, pribli\u017ei im se Isus i po\u0111e s njima.\n24:16 Ali prepoznati ga - bija\u0161e uskra\u0107eno njihovim o\u010dima.\n24:17 On ih upita: \"\u0160to to putem pretresate me\u0111u sobom?\" Oni se snu\u017edeni zaustave\n24:18 te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: \"Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne zna\u0161 \u0161to se u njemu dogodilo ovih dana?\"\n24:19 A on \u0107e: \"\u0160to to?\" Odgovore mu: \"Pa ono s Isusom Nazare\u0107aninom, koji bija\u0161e prorok - silan na djelu i na rije\u010di pred Bogom i svim narodom:\n24:20 kako su ga glavari sve\u0107eni\u010dki i vije\u0107nici na\u0161i predali da bude osu\u0111en na smrt te ga razapeli.\n24:21 A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je ve\u0107 tre\u0107i dan \u0161to se to dogodilo.\n24:22 A zbuni\u0161e nas i \u017eene neke od na\u0161ih: u praskozorje bijahu na grobu,\n24:23 ali nisu na\u0161le njegova tijela pa do\u0111o\u0161e te reko\u0161e da su im se ukazali an\u0111eli koji su rekli da je on \u017eiv.\n24:24 Odo\u0161e nato i neki na\u0161i na grob i na\u0111o\u0161e kako \u017eene reko\u0161e, ali njega ne vidje\u0161e.\"\n24:25 A on \u0107e im: \"O bezumni i srca spora da vjerujete \u0161to god su proroci navijestili!\n24:26 Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te u\u0111e u svoju slavu?\"\n24:27 Po\u010dev\u0161i tada od Mojsija i svih proroka, protuma\u010di im \u0161to u svim Pismima ima o njemu.\n24:28 Uto se pribli\u017ee selu kamo su i\u0161li, a on kao da htjede dalje.\n24:29 No oni navaljivahu: \"Ostani s nama jer zamalo \u0107e ve\u010der i dan je na izmaku!\" I uni\u0111e da ostane s njima.\n24:30 Dok bija\u0161e s njima za stolom, uze kruh, izre\u010de blagoslov, razlomi te im dava\u0161e.\n24:31 Uto im se otvore o\u010di te ga prepozna\u0161e, a on im i\u0161\u010deznu s o\u010diju.\n24:32 Tada reko\u0161e jedan drugome: \"Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?\"\n24:33 U isti se \u010das digo\u0161e i vrati\u0161e u Jeruzalem. Na\u0111o\u0161e okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima.\n24:34 Oni im reko\u0161e: \"Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se \u0160imunu!\"\n24:35 Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepozna\u0161e u lomljenju kruha.\n24:36 Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i re\u010de im: \"Mir vama!\"\n24:37 Oni, zbunjeni i prestra\u0161eni, pomisli\u0161e da vide duha.\n24:38 Re\u010de im Isus: \"Za\u0161to se prepadoste? Za\u0161to vam sumnje obuzimaju srce?\n24:39 Pogledajte ruke moje i noge! Ta ja sam! Opipajte me i vidite jer duh tijela ni kostiju nema kao \u0161to vidite da ja imam.\"\n24:40 Rekav\u0161i to, pokaza im ruke i noge.\n24:41 I dok oni od radosti jo\u0161 nisu vjerovali, nego se \u010dudom \u010dudili, on im re\u010de: \"Imate li ovdje \u0161to za jelo?\"\n24:42 Oni mu pru\u017ee komad pe\u010dene ribe.\n24:43 On uzme i pred njima pojede.\n24:44 Nato im re\u010de: \"To je ono \u0161to sam vam govorio dok sam jo\u0161 bio s vama: treba da se ispuni sve \u0161to je u Mojsijevu Zakonu, u Prorocima i Psalmima o meni napisano.\"\n24:45 Tada im otvori pamet da razumiju Pisma\n24:46 te im re\u010de: \"Ovako je pisano: 'Krist \u0107e trpjeti i tre\u0107i dan ustati od mrtvih,\n24:47 i u njegovo \u0107e se ime propovijedati obra\u0107enje i otpu\u0161tenje grijeha po svim narodima po\u010dev\u0161i od Jeruzalema.'\n24:48 Vi ste tomu svjedoci.\n24:49 I evo, ja \u0161aljem na vas Obe\u0107anje Oca svojega. Ostanite zato u gradu dok se ne obu\u010dete u Silu odozgor.\"\n24:50 Zatim ih izvede do Betanije, podi\u017ee ruke pa ih blagoslovi.\n24:51 I dok ih blagoslivlja\u0161e, rasta se od njih i uznesen bi na nebo.\n24:52 Oni mu se ni\u010dice poklone pa se s velikom radosti vrate u Jeruzalem\n24:53 te sve vrijeme u Hramu blagoslivljahu Boga.","title":"Croatian Bible: Luke","type":"page"}