{"collection":"Bible & Christianity","html_url":"https://unchartedknowledge.5gfusion.net/browse/bib/wb/cro/neh.htm","path":"bib/wb/cro/neh.htm","source_url":"https://sacred-texts.com/bib/wb/cro/neh.htm","text":"1:1 Povijest Nehemije, sina Hakalijina. Mjeseca Kisleva, dvadesete godine, kad sam bio u Susi,\n1:2 do\u0111e Hanani, jedan od moje bra\u0107e, s nekim ljudima iz Judeje. Ja ih zapitah o \u017didovima - o Ostatku \u0161to se spasio od su\u017eanjstva i o Jeruzalemu.\n1:3 Oni mi odgovori\u0161e: \"Ostatak, oni koji su nakon su\u017eanjstva ostali u zemlji, u velikoj su nevolji i sramoti. Jeruzalemski je zid sav razoren, a vrata mu ognjem spaljena.\"\n1:4 Kad sam \u010duo te vijesti, sjedoh i zaplakah. Tugovao sam vi\u0161e dana, postio i molio se pred Bogom nebeskim.\n1:5 I rekoh: \"O, Jahve, Bo\u017ee nebeski, veliki i stra\u0161ni Bo\u017ee koji \u010duva\u0161 Savez i naklonost onima koji te ljube i dr\u017ee zapovijedi tvoje!\n1:6 Neka uho tvoje bude pa\u017eljivo i o\u010di tvoje otvorene da \u010duje\u0161 molitvu sluge svoga. Molim ti se sada, danju i no\u0107u, za sinove Izraelove, sluge tvoje, i ispovijedam grijehe sinova Izraelovih koje smo u\u010dinili protiv tebe; sagrije\u0161ili smo i ja i ku\u0107a oca mojega!\n1:7 Veoma smo zlo \u010dinili prema tebi, ne dr\u017ee\u0107i naredaba tvojih, zakona i obi\u010daja koje si ti naredio po Mojsiju, sluzi svome.\n1:8 Ali se opomeni rije\u010di koje si povjerio Mojsiju, sluzi svome: 'Ako budete nevjerni, ja \u0107u vas rasuti me\u0111u narode;\n1:9 ali ako se obratite meni i budete po\u0161tovali moje naredbe i dr\u017eali ih, budu li neki od vas prognani i nakraj neba, ja \u0107u vas sakupiti i odvesti na mjesto koje sam izabrao da ondje prebiva moje Ime.'\n1:10 A, eto, oni su tvoje sluge i tvoj narod, koji si izbavio svojom velikom mo\u0107i i sna\u017enom rukom svojom.\n1:11 Ah, Gospode, neka uho tvoje bude pa\u017eljivo na molitvu sluge tvoga, na molitvu slugu tvojih, koji su spremni bojati se tvoga Imena. Smjerno te molim, udijeli danas sre\u0107u sluzi svome i u\u010dini da na\u0111e milost pred ovim \u010dovjekom.\" A ja bijah tada peharnik kraljev.\n2:1 Mjeseca Nisana, dvadesete godine kraljevanja Artakserksova, stajalo je vino pred kraljem. Uzeh ga i ponudih kralju. Nikada pred njim nisam bio tu\u017ean.\n2:2 Tada mi kralj re\u010de: \"\u0160to ti je tu\u017eno lice? Nisi li mo\u017eda bolestan? Nije drugo nego je tuga u tvome srcu!\" Ja se veoma upla\u0161ih\n2:3 i rekoh kralju: \"Neka uvijek \u017eivi kralj! Kako mi lice ne bi bilo tu\u017eno kad je grad gdje su grobovi mojih otaca razoren, a vrata mu ognjem spaljena?\"\n2:4 Kralj me upita: \"\u0160to, dakle, \u017eeli\u0161?\" Zazvah Boga nebeskoga\n2:5 i odgovorih kralju: \"Ako je kralju po volji i ako ti je mio sluga tvoj, pusti me da odem u Judeju, u grad grobova mojih otaca, da ga obnovim.\"\n2:6 Kralj me upita pred kraljicom, koja je sjedila kraj njega: \"Koliko bi trajao tvoj put? Kada \u0107e\u0161 se vratiti?\" Po\u0161to sam utvrdio vrijeme koje je odgovaralo kralju, pusti me da odem.\n2:7 Jo\u0161 rekoh kralju: \"Ako je kralju po volji, mogao bih ponijeti pisma upraviteljima s onu stranu Rijeke da me propuste do Judeje;\n2:8 i pismo Asafu, nadgledniku kraljeve \u0161ume, da mi dadne drva za gradnju vrata na tvr\u0111i Hrama, za gradski bedem i za ku\u0107u u kojoj \u0107u se nastaniti.\" I dade mi kralj, jer dobrostiva ruka Boga moga bija\u0161e nada mnom.\n2:9 I do\u0111oh tako k upraviteljima s onu stranu Rijeke i dadoh im kraljeva pisma. A kralj posla sa mnom \u010dasnike i konjanike.\n2:10 Kad to \u010du Sanbalat, Horonac, i sluga Tobija, Amonac, bi im vrlo mrsko \u0161to je do\u0161ao \u010dovjek da se zauzme za dobro Izraelaca.\n2:11 Stigav\u0161i u Jeruzalem, ostadoh ondje tri dana.\n2:12 Zatim ustah no\u0107u, u pratnji nekoliko ljudi, nikomu ne povjeriv\u0161i \u0161to mi je Bog moj nadahnuo da u\u010dinim za Jeruzalem; a nisam imao druge \u017eivotinje osim kljuseta na kojem sam jahao.\n2:13 Izi\u0111oh, dakle, no\u0107u na Dolinska vrata i uputih se Zmajevskom izvoru, a zatim prema Smetli\u0161nim vratima: razgledao sam jeruzalemski zid gdje je bio razoren i vrata koja su bila spaljena.\n2:14 Nastavio sam put prema Izvorskim vratima i Kraljevskom ribnjaku, ali nisam na\u0161ao prolaza za \u017eivotinju na kojoj sam jahao.\n2:15 Uspeo sam se zato no\u0107u uz Potok, i dalje razgledaju\u0107i zid, i ponovo sam u\u0161ao na Dolinska vrata. Tako sam se vratio,\n2:16 a da savjetnici nisu primijetili kamo sam oti\u0161ao i \u0161to sam u\u010dinio. Sve do sada nisam ni\u0161ta rekao \u017didovima: ni sve\u0107enicima, ni velika\u0161ima, ni savjetnicima, ni drugima nadstojnicima.\n2:17 Tada im rekoh: \"Vidite u kakvoj smo nevolji: Jeruzalem je u ru\u0161evinama, a vrata mu spaljena. Hajte, sagradimo jeruzalemski zid da vi\u0161e ne budemo izlo\u017eeni ruglu.\"\n2:18 I objasnih im kako je dobrostiva ruka Boga moga bila nada mnom, a saop\u0107ih im i rije\u010di koje mi kralj bija\u0161e rekao. \"Ustanimo\", povika\u0161e oni, \"i gradimo!\" I ukrijepi\u0161e im se ruke na dobro djelo.\n2:19 Na te vijesti po\u010de\u0161e nam se rugati Sanbalat, Horonac, i sluga Tobija, Amonac, i Ge\u0161em, Arapin. Prezirno su nam govorili: \"\u0160to radite ovdje? Ho\u0107ete li se pobuniti protiv kralja?\"\n2:20 Ali im ja odgovorih ovim rije\u010dima: \"Nebeski \u0107e nam Bog dati da uspijemo. Mi, sluge njegove, ustasmo da gradimo. A vi nemate ni dijela, ni prava, ni spomena u Jeruzalemu.\"\n3:1 Tada usta veliki sve\u0107enik Elija\u0161ib sa svojom bra\u0107om sve\u0107enicima te sagradi\u0161e Ov\u010dja vrata. Posveti\u0161e ih, postavi\u0161e im krila i nastavi\u0161e graditi sve do kule Meaha i do Hananelove kule.\n3:2 Kraj njih su gradili Jerihonci, a do njih je gradio Zakur, sin Imrijev.\n3:3 Sinovi Hasnaini gradili su Riblja vrata, stavili dovratke, utvrdili krila, sto\u017eere i prijevornice.\n3:4 Kraj njih je popravljao Merimot, sin Urije, sina Hakosova; a do njega je popravljao Me\u0161ulam, sin Berekje, sina Me\u0161ezabelova; a do njega je popravljao Sadok, sin Baanin.\n3:5 Kraj njih su popravljali Tekoanci, ali su njihovi plemenita\u0161i odbili da prignu \u0161iju na slu\u017ebu svojim gospodarima.\n3:6 Stara vrata popravljali su Jojada, sin Paseahov, i Me\u0161ulam, sin Besodjin. Oni su stavili dovratke, u\u010dvrstili krila, sto\u017eere i prijevornice.\n3:7 A kraj njih obnavljahu Melatja Gibeonjanin, Jadon Merono\u0107anin i ljudi iz Gibeona i Mispe, podlo\u017enici upravitelja s onu stranu Rijeke.\n3:8 A do njih je popravljao Uziel, Harhajin sin, zlatar, a do njega je popravljao Hananija, jedan od pomastara: oni su utvrdili Jeruzalem sve do \u0160irokog zida.\n3:9 Do njih je popravljao Refaja, sin Hurov, glavar polovice jeruzalemskog okruga.\n3:10 A do njega je popravljao Jedaja, sin Harumafov, pred svojom ku\u0107om; a do njega je popravljao Hatu\u0161, sin Ha\u0161abnejin.\n3:11 Malkija, sin Harimov, i Ha\u0161ub, sin Pahat-Moabov, popravljali su dio sve do Pe\u0107ne kule.\n3:12 A do njih je popravljao \u0160alum, sin Halohe\u0161ov, glavar polovice okruga, on i njegovi sinovi.\n3:13 Dolinska vrata popravljao je Hanum i stanovnici Zanoaha: sagradili su ih, u\u010dvrstili krila, sto\u017eere i prijevornice i postavili tisu\u0107u lakata zida do Smetli\u0161nih vrata.\n3:14 Smetli\u0161na vrata popravljao je Malkija, sin Rekabov, glavar bethakeremskog okruga, sa svojim sinovima: u\u010dvrstili su krila, sto\u017eere i prijevornice.\n3:15 Izvorska vrata popravljao je \u0160alum, sin Kol-Hozeov, glavar nad mispanskim okrugom: sagradio ih je, pokrio ih, utvrdio vratna krila, sto\u017eere i prijevornice. On je popravio i zid kod ribnjaka \u0160iloaha, koji se prote\u017ee od Kraljevskog vrta do stepenica \u0161to silaze iz Davidova grada.\n3:16 Za njim je popravljao Nehemija, sin Azbukov, glavar nad polovicom betsurskog okruga, sve do nasuprot Davidovim grobnicama i do umjetnog ribnjaka i Vojarne.\n3:17 Za njim su popravljali leviti: Rehum, sin Banijev; a do njega je popravljao Ha\u0161abja, glavar nad polovicom keilskog okruga, za svoje podru\u010dje.\n3:18 Do njih su popravljala njihova bra\u0107a: Bavaj, sin Henadadov, glavar nad polovicom keilskog kotara;\n3:19 a do njega Ezer, sin Je\u0161uin, glavar Mispe, popravljao je drugi dio, su\u010delice usponu prema Oru\u017earnici na uglu.\n3:20 Za njim je popravljao Baruk, sin Zabajev, i popravio je drugi dio, od ugla do ku\u0107nih vrata velikog sve\u0107enika Elija\u0161iba.\n3:21 Za njim je popravljao Meremot, sin Urije, sina Hakosova, drugi dio: od Elija\u0161ibova ku\u0107nog ulaza do kraja Elija\u0161ibove ku\u0107e.\n3:22 Za njima su radili na popravcima sve\u0107enici koji su \u017eivjeli u Okru\u017eju.\n3:23 Za njima su pak popravljali Benjamin i Ha\u0161ub su\u010delice svojim ku\u0107ama. Za njima je popravljao Azarja, sin Ananijina sina Maaseje, nasuprot svojoj ku\u0107i.\n3:24 Za njima je popravljao Binuj, sin Henadadov, drugi dio - od Azarjine ku\u0107e do ugla, do zidnog kruni\u0161ta.\n3:25 Palal, sin Uzajev, popravljao je nasuprot uglu i kuli koja se uzdi\u017ee iznad Gornje kraljevske pala\u010de, a nalazi se prema dvori\u0161tu Tamnice. Za njim je Pedaja, sin Paro\u0161ev, popravljao\n3:26 sve do Vodenih vrata, u smjeru istoka, i sve do pred Uzdignutu kulu.\n3:27 Za njima su popravljali Tekoanci drugi dio nasuprot velikoj Uzdignutoj kuli, sve do Ofelskog zida.\n3:28 Od Konjskih vrata popravljali su sve\u0107enici, svaki nasuprot svojoj ku\u0107i.\n3:29 Za njima je Sadok, sin Imerov, popravljao nasuprot svojoj ku\u0107i. Za njim je popravljao \u0160emaja, sin \u0160ekanijin, \u010duvar Isto\u010dnih vrata.\n3:30 Za njim su Hananija, sin \u0160elemjin, i Hanun, \u0161esti sin Salafov, popravljali drugi dio. Za njima je popravljao Me\u0161ulam, sin Berekjin, nasuprot svome stanu.\n3:31 Za njim je Malkija, zlatar, popravljao sve do prebivali\u0161ta netinaca i trgovaca, nasuprot Nadgledni\u010dkim vratima do Gornje dvorane na zidnom kruni\u0161tu.\n3:32 A zlatari su i trgovci popravljali izme\u0111u Gornje dvorane na zidnom kruni\u0161tu do Ov\u010djih vrata.\n3:33 Kad je Sanbalat \u010duo da gradimo zid, razljutio se. Bio je veoma srdit, ismijavao je \u017didove\n3:34 i vikao je pred svojom bra\u0107om i samarijanskom vojskom: \"\u0160to poduzimaju ovi jadni \u017didovi? Kane li mo\u017eda popraviti, \u017ertvovati i zavr\u0161iti sve u jedan dan? Zar \u0107e iz hrpe praha dozvati u \u017eivot spaljeno kamenje?\"\n3:35 Tobija, Amonac, koji je bio uz njega, re\u010de: \"Neka samo grade! Ali popne li se lisica, sru\u0161it \u0107e im kamene zidove.\"\n3:36 \u010cuj, o Bo\u017ee na\u0161, kako nas preziru! Navrni njihove poruge na njihovu glavu. Predaj ih kao plijen u zemlju ropstva.\n3:37 Ne pokrivaj njihova bezakonja i grijeh njihov neka ne bude izbrisan pred licem tvojim jer su se rugali graditeljima.\n3:38 Tako smo gradili zid, koji je uskoro bio zavr\u0161en do pola visine. Narod je imao odu\u0161evljenja za rad.\n4:1 Kad su Sanbalat, Tobija, Arapi, Amonci i A\u0161do\u0111ani \u010duli da napreduje popravljanje jeruzalemskih zidova - jer su se po\u010dele zatvarati pukotine - veoma se ra\u017eesti\u0161e.\n4:2 Zakle\u0161e se svi zajedno da \u0107e napasti Jeruzalem i da \u0107e nas smesti.\n4:3 Mi smo tada zazvali Boga na\u0161ega i postavljali smo dnevnu i no\u0107nu stra\u017eu da bismo za\u0161titili grad.\n4:4 A \u017didovi govorahu: \"Snage su nosa\u010dima klonule, a ru\u0161evina je mnogo: ne\u0107emo nikada sti\u0107i sagraditi zida!\"\n4:5 A na\u0161i neprijatelji reko\u0161e: \"Uvu\u0107i \u0107emo se me\u0111u njih prije nego \u0161to doznaju i opaze nas: tada \u0107emo ih poubijati i tako osujetiti pothvat!\"\n4:6 A kad bi do\u0161li \u017didovi koji \u017eive kraj njih, po deset bi nas puta upozoravali: \"Idu protiv vas iz svih mjesta u kojima stanuju!\"\n4:7 Postavili smo se u nizinama, iza zida i na goletima; rasporedio sam narod po rodovima, s ma\u010devima, kopljima i lukovima.\n4:8 Kad sam vidio kako se boje, ustao sam i objavio velika\u0161ima, odli\u010dnicima i ostalom narodu ovo: \"Ne bojte se ovih ljudi! Mislite na Gospoda, velikoga i stra\u0161noga, i borite se za svoju bra\u0107u, za sinove i k\u0107eri svoje, za \u017eene i ku\u0107e svoje!\"\n4:9 Kad su na\u0161i neprijatelji \u010duli da smo obavije\u0161teni i da je Bog osujetio njihovu osnovu, mogli smo se vratiti k zidu, svaki svome poslu.\n4:10 Ali je od toga dana samo polovica mojih momaka obavljala posao, a ostali su dr\u017eali koplja, \u0161titove, lukove i oklope, a glavari stajali iza doma Judina,\n4:11 koji je gradio zid. I nosa\u010di tereta dr\u017eali su oru\u017eje: jednom je rukom svaki radio svoj posao, a u drugoj mu bilo oru\u017eje.\n4:12 Svaki je od graditelja, dok je radio, nosio ma\u010d pripasan uz bok. Truba\u010d je stajao kraj mene.\n4:13 Rekao sam velika\u0161ima, odli\u010dnicima i ostalom narodu: \"Posao je velik i zama\u0161an, a mi se rasuli po zidu, daleko jedni od drugih:\n4:14 skupite se oko nas na mjesto gdje \u010dujete glas trube, a Bog na\u0161 borit \u0107e se za nas.\"\n4:15 Tako smo obavljali posao od rane zore do prvih zvijezda. Polovica je bila naoru\u017eana kopljima.\n4:16 U to sam vrijeme jo\u0161 rekao narodu: \"Svaki sa svojim slugom neka no\u0107i u Jeruzalemu: po redu \u0107emo no\u0107u stra\u017eariti, a danju raditi.\"\n4:17 Ni ja, ni moja bra\u0107a, ni moji momci, ni stra\u017eari koji su me pratili nismo skidali svojih haljina, svatko je dr\u017eao pri ruci svoje oru\u017eje.\n5:1 Velika se vika digla me\u0111u ljudima i \u017eenama protiv njihove bra\u0107e \u017didova.\n5:2 Jedni su govorili: \"Zala\u017eemo svoje sinove i k\u0107eri da bismo mogli nabaviti p\u0161enice te jesti i \u017eivjeti.\"\n5:3 Drugi su govorili: \"Zala\u017eemo svoja polja, vinograde svoje i ku\u0107e svoje da bismo mogli nabaviti p\u0161enice za vrijeme gladi.\"\n5:4 Drugi su opet govorili: \"Moramo uzaimati novac na polja svoja i vinograde da bismo mogli isplatiti kraljeve namete.\n5:5 Tijelo je na\u0161e kao tijelo bra\u0107e na\u0161e, sinovi su na\u0161i kao i njihovi, a mi moramo predavati u ropstvo svoje sinove i k\u0107eri; me\u0111u na\u0161im k\u0107erima neke su ve\u0107 robinje! A mi ne mo\u017eemo ni\u0161ta jer polja na\u0161a i vinograde dr\u017ee drugi.\"\n5:6 Razljutio sam se veoma kad sam \u010duo njihovu viku i te rije\u010di.\n5:7 Po\u0161to sam u sebi promislio, prekorio sam velika\u0161e i odli\u010dnike rije\u010dima: \"Vi name\u0107ete teret svojoj bra\u0107i!\" I sazvao sam protiv njih velik zbor.\n5:8 I rekao sam: \"Mi smo, koliko smo mogli, otkupili svoju \u017eidovsku bra\u0107u koja bijahu prodana poganima. A sada vi prodajete svoju bra\u0107u da bismo ih otkupili!\" Svi su \u0161utjeli i nitko nije odgovorio.\n5:9 Nastavio sam: \"Nije dobro to \u0161to \u010dinite. Ne treba li da hodite u strahu Boga na\u0161ega da se tako uklonimo ruglu neprijateljskih naroda?\n5:10 I ja, i moja bra\u0107a, i moji momci davali smo im novaca i \u017eita. Ali smo im dug oprostili.\n5:11 Vratite im i vi jo\u0161 danas njihova polja, vinograde, maslinike i ku\u0107e njihove i oprostite im postotak u novcu, u \u017eitu, u vinu, u ulju, \u0161to ste im ga nametnuli.\"\n5:12 A oni odgovori\u0161e: \"Vratit \u0107emo; ne\u0107emo od njih ni\u0161ta tra\u017eiti. U\u010dinit \u0107emo kako si rekao.\" Tada pozvah sve\u0107enike i naredih neka se zakunu da \u0107e u\u010diniti kako su obe\u0107ali.\n5:13 Zatim istresoh skute svoje odje\u0107e govore\u0107i: \"Neka Bog ovako istrese iz vlastite ku\u0107e i imanja svakog \u010dovjeka koji se ne bude dr\u017eao ovog obe\u0107anja! Tako bio istresen i ispra\u017enjen!\" A sav zbor odgovori \"Amen!\" hvale\u0107i Jahvu. I narod je u\u010dinio prema ovom dogovoru.\n5:14 I od dana kad mi je kralj naredio da budem upravitelj u zemlji Judinoj, od dvadesete do trideset i druge godine kraljevanja Artakserksa, za dvanaest godina ja i moja bra\u0107a nismo nikada jeli upraviteljskog kruha.\n5:15 Ali prija\u0161nji upravitelji, moji prethodnici, ugnjetavahu narod: svakoga su dana od njega uzimali \u010detrdeset \u0161ekela srebra za kruh; i njihove su sluge ugnjetavale narod. A ja nisam nikada tako \u010dinio, zbog straha Bo\u017ejega.\n5:16 \u010cak sam se jednako dr\u017eao posla oko zida i nisam kupio ni jedne njive! Svi su moji momci bili ondje okupljeni na poslu.\n5:17 Za mojim su stolom jeli \u017didovi i odli\u010dnici, njih stotinu i pedeset na broju, osim onih koji su k nama dolazili iz okolnih naroda.\n5:18 Svakoga se dana o mom tro\u0161ku pripremalo jedno gove\u010de, \u0161est biranih ovaca i peradi; svakih deset dana donosilo se obilje vina za sve. A opet nisam nikada tra\u017eio upraviteljskog poreza na kruh, jer je narod ve\u0107 bio te\u0161ko optere\u0107en.\n5:19 Spomeni se, Bo\u017ee moj, za moje dobro svega \u0161to sam u\u010dinio ovome narodu!\n6:1 Kad su Sanbalat, Tobija, Ge\u0161em Arapin i ostali na\u0161i neprijatelji do\u010duli da sam obnovio zid i da nije u njemu ostalo pukotine - do toga vremena nisam zapravo bio namjestio krila na vratima -\n6:2 poru\u010di\u0161e mi Sanbalat i Ge\u0161em: \"Do\u0111i da se sastanemo u Kefiri, u Dolini ononskoj.\" Ali su mi oni zlo mislili.\n6:3 Zato sam im poslao glasnike s ovim odgovorom: \"Zauzet sam velikim poslom i ne mogu si\u0107i: posao bi zastao kad bih ga ostavio da do\u0111em k vama!\"\n6:4 \u010cetiri su mi puta slali isti poziv i ja sam im odvra\u0107ao isti odgovor.\n6:5 Tada, peti put, s istom nakanom, posla mi Sanbalat svoga slugu s otvorenim pismom.\n6:6 U njemu je pisalo: \"\u010cuje se u narodima - a Ga\u0161mu potvr\u0111uje - da se ti i \u017didovi spremate na bunu; zato da i gradi\u0161 zid i da \u017eeli\u0161 postati njihovim kraljem, kako vele.\n6:7 I da si postavio proroke da proglase tvoj uspjeh u Jeruzalemu i da ka\u017eu: Judeja ima kralja! Sada \u0107e ti glasovi sti\u0107i kralju do u\u0161iju: zato do\u0111i da se posavjetujemo.\"\n6:8 Ali sam mu ja odgovorio: \"Ni\u0161ta nije tako kao \u0161to tvrdi\u0161; sve je to samo izmi\u0161ljotina tvoga srca.\"\n6:9 Jer su nas oni htjeli upla\u0161iti govore\u0107i: \"Klonut \u0107e im ruke od posla i ne\u0107e ga zavr\u0161iti nikada.\" A ja sam, naprotiv, ukrijepio ruke svoje!\n6:10 Po\u0161ao sam \u0160emaji, sinu Delaje, sina Mehetabelova, koji se bija\u0161e zatvorio u svojoj ku\u0107i. On mi objavi: \"Na\u0111imo se u Domu Bo\u017ejemu, usred Hekala, i zatvorimo vrata Hekala jer \u0107e do\u0107i da te ubiju. Jest, jo\u0161 no\u0107as do\u0107i \u0107e da te ubiju!\"\n6:11 A ja odgovorih: \"Zar da bje\u017ei \u010dovjek kao \u0161to sam ja? Koji \u010dovjek, meni sli\u010dan, mo\u017ee u\u0107i u Hekal i ostati \u017eiv? Ne, ja ne idem.\"\n6:12 I tada razabrah: nije ga poslao Bog, nego mi je objavio proro\u0161tvo, jer su ga Tobija i Sanbalat podmitili,\n6:13 da bih, upla\u0161en, u\u010dinio onako te sagrije\u0161io. To bi im poslu\u017eilo da me ozloglase i da mi se rugaju!\n6:14 Sjeti se, Bo\u017ee moj, Tobije i Sanbalata prema ovim njihovim djelima, a i proro\u010dice Noadje i ostalih proroka \u0161to me htjedo\u0161e upla\u0161iti.\n6:15 Zid je zavr\u0161en dvadeset i petog Elula, za pedeset i dva dana.\n6:16 A kad su \u010duli svi na\u0161i neprijatelji i vidjeli svi pogani oko nas, bilo je to \u010dudo u o\u010dima njihovim, jer su shvatili da je Bog na\u0161 u\u010dinio to djelo.\n6:17 A onih dana mnogi su \u017eidovski velika\u0161i \u010desto slali svoja pisma Tobiji i mnoga su primali od Tobije.\n6:18 Jer u Judeji bijahu mnogi s njime zakletvom povezani: t\u00d3a bio je u rodu sa \u0160ekanijom, sinom Arahovim, i sinom njegovim Johananom, koji je uzeo za \u017eenu k\u0107er Me\u0161ulama, sina Berekjina.\n6:19 I veli\u010dali su preda mnom njegova djela, a njemu prenosili moje rije\u010di. Zato je Tobija i slao pisma da me upla\u0161i.\n7:1 A kad je zid bio sagra\u0111en i kad sam namjestio vratna krila, postavljeni su \u010duvari na vratima i pjeva\u010di i leviti.\n7:2 Upravu sam Jeruzalema povjerio Hananiju, svome bratu, i Hananiji, zapovjedniku tvr\u0111ave, jer je ovaj bio \u010dovjek povjerenja i bojao se Boga kao malo tko.\n7:3 Rekao sam im: \"Jeruzalemska vrata neka se ne otvaraju dok sunce ne ogrije; a dok ono bude jo\u0161 visoko, neka ih zatvore i prebace prijevornice. Treba postaviti stra\u017ee uzete izme\u0111u \u017eitelja jeruzalemskih: svakoga na njegovo mjesto, svakoga nasuprot njegovoj ku\u0107i.\n7:4 Grad je bio prostran i velik, ali je u njemu bilo malo stanovnika jer nije bilo sagra\u0111enih ku\u0107a.\n7:5 A Bog me moj nadahnuo te sam skupio velika\u0161e, odli\u010dnike i narod da se unesu u rodovnike. Tada sam na\u0161ao rodovnik onih koji su se prije vratili. U njemu na\u0111oh zapisano:\n7:6 Evo ljudi iz pokrajine koji su do\u0161li iz su\u017eanjstva u koje ih bija\u0161e odveo Nabukodonozor, babilonski kralj. Vratili su se u Jeruzalem i Judeju, svaki u svoj grad.\n7:7 Do\u0161li su sa Zerubabelom, Je\u0161uom, Nehemijom, Azarjom, Raamjom, Nahamanijem, Mordokajem, Bil\u0161anom, Misperetom, Bigvajem, Nehumom, Baanom. Broj ljudi naroda Izraelova:\n7:8 Paro\u0161evih sinova: dvije tisu\u0107e stotinu sedamdeset i dva;\n7:9 sinova \u0160efatjinih: tri stotine sedamdeset i dva;\n7:10 Arahovih sinova: \u0161est stotina pedeset i dva!\n7:11 Pahat-Moabovih sinova, to jest Je\u0161uinih i Joabovih sinova: dvije tisu\u0107e osam stotina i osamnaest;\n7:12 sinova Elamovih: tisu\u0107u dvjesta pedeset i \u010detiri;\n7:13 Zatuovih sinova: osam stotina \u010detrdeset i pet;\n7:14 sinova Zakajevih: sedam stotina i \u0161ezdeset;\n7:15 Binujevih sinova: \u0161est stotina \u010detrdeset i osam;\n7:16 sinova Bebajevih: \u0161est stotina dvadeset i osam;\n7:17 Azgadovih sinova: dvije tisu\u0107e tri stotine dvadeset i dva;\n7:18 sinova Adonikamovih: \u0161est stotina \u0161ezdeset i sedam;\n7:19 Bigvajevih sinova: dvije tisu\u0107e \u0161ezdeset i sedam;\n7:20 sinova Adinovih: \u0161est stotina pedeset i pet;\n7:21 Aterovih sinova, to jest od Ezekije: devedeset i osam;\n7:22 sinova Ha\u0161umovih: trista dvadeset i osam;\n7:23 Besajevih sinova: trista dvadeset i \u010detiri;\n7:24 sinova Harifovih: stotinu i dvanaest;\n7:25 Gibeonovih sinova: devedeset i pet;\n7:26 ljudi iz Betlehema i Netofe: stotinu osamdeset i osam;\n7:27 ljudi iz Anatota: stotinu dvadeset i osam;\n7:28 ljudi iz Bet Azmaveta: \u010detrdeset i dva;\n7:29 ljudi iz Kirjat Jearima, Kefire i Beerota: sedam stotina \u010detrdeset i tri;\n7:30 ljudi iz Rame i Gabe: \u0161est stotina dvadeset i jedan;\n7:31 ljudi iz Mikmasa: stotinu dvadeset i dva;\n7:32 ljudi iz Betela i Aja: stotinu dvadeset i tri;\n7:33 ljudi iz Neba: pedeset i dva;\n7:34 sinova drugoga Elama: tisu\u0107u dvjesta pedeset i \u010detiri;\n7:35 Harimovih sinova: trista dvadeset;\n7:36 ljudi iz Jerihona: trista \u010detrdeset i pet;\n7:37 ljudi iz Loda, Hadida i Onona: sedam stotina dvadeset i jedan;\n7:38 sinova Senajinih: tri tisu\u0107e devet stotina i trideset.\n7:39 Sve\u0107enika: sinova Jedajinih, to jest iz ku\u0107e Je\u0161uine: devet stotina sedamdeset i tri;\n7:40 Imerovih sinova: tisu\u0107u pedeset i dva;\n7:41 sinova Fa\u0161hurovih: tisu\u0107u dvjesta \u010detrdeset i sedam;\n7:42 Harimovih sinova: tisu\u0107u i sedamnaest.\n7:43 Levita: Je\u0161uinih sinova, to jest Kadmielovih i Hodvinih: sedamdeset i \u010detiri.\n7:44 Pjeva\u010da: Asafovih sinova: stotinu \u010detrdeset i osam.\n7:45 Vratara: sinova \u0160alumovih, sinova Aterovih, sinova Talmonovih, sinova Akubovih, Hatitinih sinova, sinova \u0160obajevih: stotinu trideset i osam.\n7:46 Netinaca: sinova Sihinih, sinova Hasufinih, sinova Tabaotovih,\n7:47 sinova Kerosovih, sinova Sijajevih, sinova Fadonovih,\n7:48 sinova Lebaninih, sinova Hagabinih, sinova \u0160almajevih,\n7:49 sinova Hananovih, sinova Gidelovih, sinova Gaharovih,\n7:50 sinova Reajinih, sinova Resinovih, sinova Nekodinih,\n7:51 sinova Gazamovih, sinova Uzinih, sinova Fasealovih,\n7:52 sinova Besajevih, sinova Merinimovih, sinova Nefi\u0161esimovih,\n7:53 sinova Bakbukovih, sinova Hakufinih, sinova Harhurovih,\n7:54 sinova Baslitovih, sinova Mehidinih, sinova Har\u0161inih,\n7:55 sinova Barko\u0161ovih, sinova Sisrinih, sinova Tamahovih,\n7:56 sinova Nasijahovih, sinova Hatifinih.\n7:57 Sinova Salomonovih slugu: sinova Sotajevih, sinova Soferetovih, sinova Feridinih,\n7:58 sinova Jaalinih, sinova Darkonovih, sinova Gidelovih,\n7:59 sinova \u0160efatjinih, sinova Hatilovih, sinova Pokeret-Sebajinih, sinova Amonovih.\n7:60 Svega netinaca i sinova Salomonovih slugu tri stotine devedeset i dva.\n7:61 Slijede\u0107i ljudi koji su do\u0161li iz Tel Melaha, Tel Har\u0161e, Keruba, Adona i Imera nisu mogli dokazati da su njihove obitelji i njihov rod izraelskog podrijetla:\n7:62 sinovi Delajini, sinovi Tobijini, sinovi Nekodini: \u0161est stotina \u010detrdeset i dva.\n7:63 A od sve\u0107enika: sinovi Hobajini, sinovi Hakosovi, sinovi Barzilaja - onoga koji se o\u017eenio jednom od k\u0107eri Barzilaja Gilea\u0111anina te uzeo njegovo ime.\n7:64 Ovi su ljudi tra\u017eili svoj zapis u rodovnicima, ali ga nisu mogli na\u0107i: bili su isklju\u010deni iz sve\u0107eni\u0161tva\n7:65 i namjesnik im zabrani blagovati od svetinja sve dok se ne pojavi sve\u0107enik za Urim i Tumin.\n7:66 Ukupno je na zboru bilo \u010detrdeset i dvije tisu\u0107e tri stotine i \u0161ezdeset osoba,\n7:67 ne ra\u010dunaju\u0107i njihove sluge i slu\u0161kinje, kojih bija\u0161e sedam tisu\u0107a tri stotine trideset i sedam. Bilo je i dvije stotine \u010detrdeset i pet pjeva\u010da i pjeva\u010dica,\n7:68 \u010detiri stotine trideset i pet deva i \u0161est tisu\u0107a sedam stotina i dvadeset magaraca.\n7:69 Pojedini glavari obitelji dado\u0161e priloge za gradnju. Namjesnik je polo\u017eio u riznicu tisu\u0107u drahmi zlata, pedeset vr\u010deva, trideset sve\u0107eni\u010dkih haljina.\n7:70 Neki su od glavara obitelji dali u poslovnu riznicu dvadeset tisu\u0107a drahmi zlata i dvije tisu\u0107e dvije stotine mina srebra.\n7:71 A darova ostalog puka bilo je do dvadeset tisu\u0107a drahmi zlata, dvije tisu\u0107e mina srebra i \u0161ezdeset i sedam sve\u0107eni\u010dkih haljina.\n7:72 Sve\u0107enici, leviti, vratari, pjeva\u010di, netinci i sav Izrael naseli\u0161e se svaki u svoj grad. A kada se pribli\u017eio sedmi mjesec, ve\u0107 su sinovi Izraelovi bili u svojim gradovima.\n8:1 Tada se skupi sav narod kao jedan \u010dovjek na trg koji je pred Vodenim vratima. Reko\u0161e knji\u017eevniku Ezri da donese knjigu Mojsijeva zakona \u0161to ga je Jahve dao Izraelu.\n8:2 I prvoga dana sedmoga mjeseca sve\u0107enik Ezra donese Zakon pred zbor ljudi, \u017eena i sviju koji su bili sposobni da ga razumiju.\n8:3 Na trgu koji je pred Vodenim vratima po\u010deo je \u010ditati knjigu, od ranoga jutra do podneva, pred ljudima, \u017eenama i pred onima koji su bili zreli. Sav je narod pozorno slu\u0161ao knjigu Zakona.\n8:4 Knji\u017eevnik Ezra staja\u0161e na drvenu besjedi\u0161tu koje su podigli za tu zgodu. Kraj njega stajahu: s desne strane Matitja, \u0160ema, Anaja, Urija, Hilkija i Maaseja, a s lijeve strane Pedaja, Mi\u0161ael, Malkija, Ha\u0161um, Ha\u0161badana, Zaharija i Me\u0161ulam.\n8:5 Ezra je otvorio knjigu nao\u010digled svemu narodu - jer je bio povi\u0161e od svega naroda - a kad ju je otvorio, sav narod ustade.\n8:6 Tada Ezra blagoslovi Jahvu, Boga velikoga, a sav narod, podignutih ruku, odgovori: \"Amen! Amen!\" Zatim su kleknuli i poklonili se pred Jahvom, licem do zemlje.\n8:7 A leviti Je\u0161ua, Bani, \u0160erebja, Jamin, Akub, \u0160abtaj, Hodija, Maaseja, Kelita, Azarja, Jozabad, Hanan i Pelaja obja\u0161njavahu Zakon narodu, a narod staja\u0161e na svome mjestu.\n8:8 I \u010ditahu iz knjige Bo\u017ejeg zakona po odlomcima i razlagahu smisao da narod mo\u017ee razumjeti \u0161to se \u010dita.\n8:9 Potom namjesnik Nehemija, i sve\u0107enik i knji\u017eevnik Ezra, i leviti koji pou\u010davahu narod reko\u0161e svemu narodu: \"Ovo je dan posve\u0107en Jahvi, Bogu va\u0161emu! Ne tugujte, ne pla\u010dite!\" Jer sav narod plaka\u0161e slu\u0161aju\u0107i rije\u010di Zakona.\n8:10 I jo\u0161 im re\u010de Nehemija: \"Po\u0111ite i jedite masna jela, i pijte slatko, i po\u0161aljite dio onima koji nemaju ni\u0161ta pripremljeno, jer ovo je dan posve\u0107en na\u0161em Gospodu. Ne \u017ealostite se: radost Jahvina va\u0161a je jakost.\"\n8:11 I leviti umirivahu sav narod govore\u0107i: \"Umirite se: ovaj je dan svet. Ne tugujte!\"\n8:12 I ode sav narod da jede i pije, i da \u0161alje obroke, i da slavi veliko slavlje: jer su shvatili rije\u010di koje su im objavljene.\n8:13 Drugog dana skupi\u0161e se glavari obitelji svega naroda, sve\u0107enici i leviti oko knji\u017eevnika Ezre da prou\u010de rije\u010di Zakona.\n8:14 I na\u0111o\u0161e napisano u Zakonu \u0161to ga je Jahve naredio preko sluge Mojsija: \"Sinovi Izraelovi neka borave pod sjenicama za sve\u010danosti u sedmom mjesecu.\"\n8:15 \u010cim su \u010duli, proglasi\u0161e u svim svojim gradovima i u Jeruzalemu: \"Idite u goru i donesite granja maslinova i granja divlje masline, mirtovih i palmovih grana i granja ostaloga lisnatog drve\u0107a da na\u010dinimo sjenice, kako je propisano.\"\n8:16 I ode narod i donese granja i na\u010dini\u0161e sjenice, svaki na svom krovu i svojim dvori\u0161tima, u predvorjima Doma Bo\u017ejega, na trgu kod Vodenih vrata i na onom kod Efrajimovih vrata.\n8:17 Sav zbor onih koji su se vratili iz su\u017eanjstva na\u010dini sjenice i boravili su u njima - Izraelci nisu toga \u010dinili od vremena Jo\u0161ue, sina Nunova, sve do toga dana. I bila je veoma velika radost.\n8:18 Ezra je \u010ditao knjigu Zakona Bo\u017ejeg svakog dana, od prvoga do posljednjega. Sedam se dana svetkovao blagdan, a osmoga je dana bio sve\u010dani zbor, kako je propisano.\n9:1 Dvadeset i \u010detvrtoga dana toga mjeseca skupi\u0161e se Izraelci na post, u pokorni\u010dkim vre\u0107ama i posuti pra\u0161inom.\n9:2 Rod se Izraelov odvojio od svih tu\u0111inaca: pristupili su i ispovijedali svoje grijehe i bezakonja svojih otaca.\n9:3 Stajali su, svatko na svome mjestu, i \u010ditali knjigu Zakona Jahve, Boga svoga, \u010detvrtinu dana; za druge su \u010detvrtine ispovijedali svoje grijehe i klanjali se Jahvi, Bogu svome.\n9:4 A Je\u0161ua, Bani, Kadmiel, \u0160ebanija, Buni, \u0160erebja, Bani i Kenani, popev\u0161i se na povi\u0161e mjesto za levite, vapili su sna\u017enim glasom Jahvi, Bogu svome.\n9:5 I govorahu leviti Je\u0161ua, Kadmiel, Bani, Ha\u0161abneja, \u0160erebja, Hodija, \u0160ebanija i Petahja: \"Ustanite, blagoslivljajte Jahvu, Boga na\u0161ega! Blagoslovljen da si, Jahve, Bo\u017ee na\u0161, odvijeka dovijeka! I neka je blagoslovljeno tvoje Ime slavno, iznad svakog blagoslova i hvale uzvi\u0161eno.\n9:6 Ti si, Jahve, Jedini! Ti si stvorio nebo, i nebesa nad nebesima, i vojsku njihovu, zemlju i sve \u0161to je na njoj, mora i \u0161to je u njima. Ti sve to o\u017eivljava\u0161, i vojske se nebeske tebi klanjaju.\n9:7 Ti si, Jahve, Bog, koji si Abrama izabrao, iz Ura kaldejskoga njega izveo i dao mu ime Abraham.\n9:8 Vjerno si srce njegovo pred sobom na\u0161ao i Savez s njim sklopio da \u0107e\u0161 mu dati zemlju kanaansku, i hetitsku i amorejsku, i peri\u017eansku, jebusejsku i girga\u0161ansku, njemu i potomstvu njegovu. I svoja si obe\u0107anja ispunio, jer si pravedan.\n9:9 Nevolju si otaca na\u0161ih u Egiptu vidio, i vapaj si njihov \u010duo kraj Mora crvenoga.\n9:10 Znacima si se i \u010dudesima oborio na faraona i na sve sluge njegove, i na sav narod zemlje njegove; jer znao si kolika je bila protiv njih drskost njihova. Sebi si ime stekao koje do danas traje.\n9:11 More si pred njima razdvojio: pre\u0161li su usred mora po suhu. U dubine si utopio progonitelje njihove kao kamen me\u0111u vode silovite.\n9:12 Stupom oblaka danju si ih vodio, a no\u0107u si stupom ognjenim svijetlio im po putu kojim su hodili.\n9:13 Na goru si Sinajsku si\u0161ao i s neba im govorio; i dao si im pravedne naredbe, \u010dvrste zakone, zapovijedi izvrsne i uredbe.\n9:14 Ti si im objavio svoju svetu subotu, zapovijedi, naredbe i Zakon si im propisao po glasu sluge svoga Mojsija.\n9:15 S neba si ih hranio kruhom za njihove gladi, za njihovu si \u017ee\u0111 iz stijene vodu izveo. Ti si im zapovjedio da po\u0111u zaposjesti zemlju za koju si se zakleo da \u0107e\u0161 im dati.\n9:16 Ali se oni i oci na\u0161i uzjoguni\u0161e, vratove ukruti\u0161e i zapovijedi tvojih nisu slu\u0161ali.\n9:17 Poslu\u0161nost su odbili, zaboravili \u010dudesa \u0161to si ih za njih u\u010dinio; ukrutili su vratove, a u glavu uvrtjeli da u ropstvo se svoje vrate, u Egipat. Ali ti si Bog pra\u0161tanja, milosrdan i blag, na gnjev si spor, a u milosrd\u0111u velik: i nisi ih ostavio!\n9:18 \u010cak su na\u010dinili tele saliveno, 'To bog je tvoj', reko\u0161e, 'koji te izveo iz Egipta!' I te\u0161ko su hulili,\n9:19 a ti u beskrajnom milosr\u0111u nisi ih napu\u0161tao u pustinji: stup se oblaka nije pred njima skrivao, danju ih je putem vodio, a stup je plameni no\u0107u pred njima svijetlio putem kojim su hodili.\n9:20 Dao si im svoga Duha dobrog da ih nau\u010di\u0161 mudrosti, m\u00d3ane svoje nisi uskratio njihovim ustima, i u \u017ee\u0111i si im vode pru\u017eio.\n9:21 \u010cetrdeset godina krijepio si ih u pustinji: ni\u0161ta im nije nedostajalo: niti im se odijelo deralo, niti su im noge oticale.\n9:22 I dao si im kraljevstva i narode i razdijelio ih granicama: zaposjeli su zemlju Sihona, kralja he\u0161bonskoga, i zemlju Oga, kralja ba\u0161anskoga.\n9:23 I sinove si im umno\u017eio kao zvijezde nebeske, i u zemlju si ih doveo za koju si rekao njihovim ocima da \u0107e u\u0107i u nju i zaposjesti je.\n9:24 Sinovi su u\u0161li i pokorili zemlju, a ti si pred njima svladao stanovnike zemlje, Kanaance, i predao si u ruke njihove kraljeve i narode zemlje da rade s njima \u0161to ih je volja;\n9:25 osvojili su gradove tvrde i zemlju plodnu i naslijedili ku\u0107e pune svakog dobra, isklesane zdence, vinograde, maslinike i mnogo plodnog drve\u0107a: jeli su, sitili se i debljali i u\u017eivali u velikoj dobroti tvojoj.\n9:26 Ali su se bunili i odvrgli tebe, i Zakon su tvoj bacili za le\u0111a, ubijali su proroke, koji su ih obra\u0107ali da se tebi vrate, i grdno su hulili.\n9:27 U ruke si ih tada predao osvaja\u010dima, koji su ih tla\u010dili. A u vrijeme muke svoje tebi su vapili i ti si ih s neba usli\u0161io i u velikoj dobroti svojoj slao si im izbavitelje, koji su ih iz ruku tla\u010ditelja njihovih izbavljali.\n9:28 Ali \u010dim bi se smirili, opet su pred tobom zlo \u010dinili, a ti si ih pu\u0161tao u ruke neprijatelja njihovih, koji su ih mu\u010dili. I opet su k tebi vapili i ti si ih s neba usli\u0161io: u milosr\u0111u svojem mnogo si ih puta izbavio.\n9:29 Ti si ih opominjao da se vrate tvome Zakonu: ali se oni uzjoguni\u0161e, nepokorni tvojim zapovijedima; grije\u0161ili su protiv naredaba tvojih, a \u010dovjek \u017eivi kad ih obdr\u017eava. Le\u0111a su izvla\u010dili, \u0161ije ukru\u0107ivali i nisu slu\u0161ali.\n9:30 Mnogo si godina bio strpljiv s njima i svojim si ih Duhom opominjao po slu\u017ebi svojih proroka; no nisu slu\u0161ali. Tada si ih predao u ruke naroda zemaljskih.\n9:31 U velikom milosr\u0111u svojem ti ih nisi uni\u0161tio, ni ostavio ih nisi, jer si ti Bog milostiv i pun samilosti.\n9:32 A sada, o Bo\u017ee na\u0161, veliki Bo\u017ee, jaki i stra\u0161ni, koji \u010duva\u0161 Savez i dobrohotnost, neka ne bude pred licem tvojim neznatna sva ova nevolja koja je sna\u0161la nas, kraljeve na\u0161e i knezove, sve\u0107enike i proroke na\u0161e, o\u010deve na\u0161e i sav narod tvoj od vremena asirskih kraljeva pa do danas.\n9:33 Ti si pravedan u svemu \u0161to nas je sna\u0161lo, jer si ti pokazao vjernost, a mi zlo\u0107u svoju.\n9:34 Kraljevi na\u0161i i knezovi, sve\u0107enici i oci na\u0161i nisu vr\u0161ili Zakona tvoga, nisu oslu\u0161kivali naredaba tvojih i opomena koje si im davao.\n9:35 Premda su bili u svom kraljevstvu, u velikim dobrima koja si im \u010dinio, u prostranoj i plodnoj zemlji koju si im dao, oni ti nisu slu\u017eili i od svojih zlih djela nisu se odvra\u0107ali.\n9:36 Mi smo danas, evo, robovi i u zemlji koju si bio dao ocima na\u0161im da u\u017eivaju njene plodove i njena dobra, evo u njoj mi robujemo.\n9:37 Njeni obilni prihodi idu kraljevima koje si nam postavio zbog grijeha na\u0161ih, i gospodare oni po volji svojoj tjelesima na\u0161im i stokom na\u0161om. Ah, u velikoj smo nevolji!\n10:1 I zbog svega toga obvezujemo se pismeno na vjernost.\" Na zape\u010da\u0107enoj ispravi stajala su imena na\u0161ih knezova, levita i sve\u0107enika ...\n10:2 Na zape\u010da\u0107enoj ispravi su bili: namjesnik Nehemija, sin Hakalijin, i Sidkija,\n10:3 Seraja, Azarja, Jeremija,\n10:4 Pa\u0161hur, Amarja, Malkija,\n10:5 Hatu\u0161, \u0160ebanija, Maluk,\n10:6 Harim, Meremot, Obadja,\n10:7 Daniel, Gineton, Baruk,\n10:8 Me\u0161ulam, Abija, Mijamin,\n10:9 Maazja, Bilgaj, \u0160emaja - to su sve\u0107enici.\n10:10 Zatim leviti: Je\u0161ua, sin Azanijin, Binuj, od sinova Henadadovih - Kadmiel,\n10:11 i bra\u0107a njihova: \u0160ekanija, Hodija, Kelita, Pelaja, Hanan,\n10:12 Mika, Rehob, Ha\u0161abja,\n10:13 Zakur, \u0160erebja, \u0160ebanija,\n10:14 Hodija, Bani, Beninu.\n10:15 Glavari naroda: Paro\u0161, Pahat Moab, Elam, Zatu, Bani,\n10:16 Buni, Azgad, Bebaj,\n10:17 Adonija, Bigvaj, Adin,\n10:18 Ater, Ezekija, Azur,\n10:19 Hodija, Ha\u0161um, Besaj,\n10:20 Harif, Anatot, Nebaj,\n10:21 Magpija\u0161, Me\u0161ulam, Hazir,\n10:22 Me\u0161ezabel, Sadok, Jadua,\n10:23 Pelatja, Hanan, Anaja,\n10:24 Ho\u0161ea, Hananija, Ha\u0161ub,\n10:25 Halohe\u0161, Pilha, \u0160obek,\n10:26 Rehum, Ha\u0161abna, Maaseja,\n10:27 Ahija, Hanan, Anan,\n10:28 Maluk, Harim, Baana.\n10:29 ... ali i ostali narod, sve\u0107enici, leviti - vratari, pjeva\u010di, netinci - i svi koji su se prema Zakonu Bo\u017ejem odvojili od zemaljskih naroda, a i njihove \u017eene, sinovi i k\u0107eri, svi koji su bili sposobni da razumiju,\n10:30 priklju\u010dili su se svojoj bra\u0107i i glavarima te su se obvezali prisegom i zakletvom da \u0107e stupati prema Zakonu Bo\u017ejem, koji je dan po rukama Mojsija, sluge Bo\u017ejega, i da \u0107e dr\u017eati i vr\u0161iti sve zapovijedi Jahve, Boga na\u0161ega, njegove naredbe i zakone.\n10:31 I osobito: da ne\u0107emo davati svojih k\u0107eri narodima zemaljskim i njihovih k\u0107eri ne\u0107emo uzimati svojim sinovima.\n10:32 I ako narodi zemlje donesu na prodaju robu ili kakvo god \u017eito u dan subotnji, mi ni\u0161ta ne\u0107emo od njih kupovati u subotu ni u drugi posve\u0107eni dan. Svake sedme godine ostavljat \u0107emo zemlju da po\u010dine i otpu\u0161tati dugove svake ruke.\n10:33 Uzeli smo kao obavezu: da \u0107emo svake godine davati tre\u0107inu \u0161ekela za bogoslu\u017eje u Domu Boga svojega:\n10:34 za postavljeni kruh, za trajne prinosnice i za svagdanje paljenice, za \u017ertve subotnje, mladog mjeseca, blagdanske i za okajnice, da se pomiri Izrael; i za svaku slu\u017ebu u Domu Boga na\u0161ega.\n10:35 Mi sve\u0107enici, leviti i narod bacili smo \u017edrijeb za prinos drva koja treba da odre\u0111enog dana svake godine prema svojim obiteljima donosimo u Dom Boga na\u0161ega za vatru na \u017ertveniku Jahve, Boga na\u0161ega, kako je zapisano u Zakonu;\n10:36 da \u0107emo svake godine donositi u Dom Jahvin prvine od plodova zemlje i prve plodove svakoga drveta\n10:37 i prvoro\u0111ene sinove i prvine svoje stoke, kako je to pisano u Zakonu - prvine od krupne i sitne stoke neka se odnose u Dom Boga na\u0161ega, jer su odre\u0111ene sve\u0107enicima koji slu\u017ee u Domu Boga na\u0161ega.\n10:38 Povrh toga prvine svojih na\u0107ava, plodova svakog drveta, novoga vina i ulja nosit \u0107emo sve\u0107enicima u sobe Doma Boga na\u0161ega; a desetinu od svoje zemlje levitima, jer leviti uzimaju desetinu u svim mjestima gdje radimo.\n10:39 Sve\u0107enik, sin Aronov, neka prati levite kad skupljaju desetinu. Leviti neka donose desetinu desetine u Dom Boga na\u0161ega, u sobe riznice,\n10:40 jer su onamo du\u017eni, Izraelci i leviti donositi prinos od \u017eita, vina i ulja. Ondje se nalaze posude sveti\u0161ta, sve\u0107enici u slu\u017ebi, vratari i pjeva\u010di. Ne\u0107emo vi\u0161e zanemarivati Doma Boga svojega.\n11:1 Tada se nastani\u0161e knezovi narodni u Jeruzalemu. Ostali je narod bacao \u017edrijeb da od svakih deset ljudi iza\u0111e jedan koji \u0107e stanovati u svetom gradu Jeruzalemu, dok \u0107e ostalih devet ostati u drugim gradovima.\n11:2 I narod je blagoslovio sve ljude koji su dragovoljno htjeli \u017eivjeti u Jeruzalemu.\n11:3 A evo glavara pokrajinskih koji su se nastanili u Jeruzalemu i po gradovima Judeje. Izrael, sve\u0107enici, leviti, netinci i sinovi Salomonovih slugu nastanili su se u svojim gradovima, svaki na svome posjedu.\n11:4 U Jeruzalemu se nastani\u0161e sinovi Judini i sinovi Benjaminovi. Od sinova Judinih: Ataja, sin Uzije, sina Zaharijina, sina Amarjina, sina \u0160efatjina, sina Mahalalelova, od sinova Faresovih;\n11:5 Maaseja, sin Baruha, sina Kol-Hozea, sina Hazaje, sina Adaje, sina Jojariba, sina Zaharije, sina \u0160elina.\n11:6 Svega je bilo Faresovih sinova u Jeruzalemu \u010detiri stotine \u0161ezdeset i osam ljudi sposobnih za boj.\n11:7 Evo Benjaminovih sinova: Salu, sin Me\u0161ulama, sina Joedova, sina Pedajina, sina Kolajina, sina Maasejina, sina Itielova, sina Je\u0161ajina,\n11:8 i bra\u0107a njegova: sposobnih za boj devet stotina dvadeset i osam.\n11:9 Joel, sin Zikrijev, bio je njihov zapovjednik, i Juda, sin Hasenuin, drugi upravitelj grada.\n11:10 Od sve\u0107enika: Jedaja, Jojarib, Jakin,\n11:11 Seraja, sin Hilkije, sina Me\u0161ulama, sina Sadoka, sina Merajota, sina Ahituba, predstojnik Doma Bo\u017ejega, i\n11:12 njihova bra\u0107a koja su vr\u0161ila slu\u017ebu u Domu: osam stotina dvadeset i dvojica; i Adaja, sin Jerohama, sina Pelalije, sina Amsija, sina Zaharije, sina Pa\u0161hura, sina Malkijina,\n11:13 i njegova bra\u0107a, glavari obitelji: dvjesta \u010detrdeset i dvojica; i Amasaj, sin Azarela, sina Ahzaja, sina Me\u0161ilemota, sina Imerova,\n11:14 i njihove bra\u0107e, sposobnih za boj: stotinu dvadeset i osam. Zapovjednik nad njima bio je Zabdiel, sin Hagedolimov.\n11:15 Od levita: \u0160emaja, sin Ha\u0161uba, sina Azrikama, sina Ha\u0161abje, sina Bunijeva;\n11:16 i \u0160abtaj i Jozabad, od glavara levitskih, za nadzor vanjskih poslova Doma Bo\u017ejega;\n11:17 i Matanija, sin Miheja, sina Zabdijeva, sina Asafova, koji je ravnao psalmima, po\u010dinjao zahvale i molitve; i Bakbukja, drugi me\u0111u svojom bra\u0107om; i Abda, sin \u0160amue, sina Galala, sina Jedutunova.\n11:18 Svega je levita bilo u Svetom gradu: dvjesta osamdeset i \u010detiri.\n11:19 A vratari: Akub, Talmon i njihova bra\u0107a koja su \u010duvala stra\u017eu na vratima: stotinu sedamdeset i dva.\n11:20 A ostali Izraelci, sve\u0107enici i leviti, nastani\u0161e se u svim gradovima Judeje, svaki na svojoj ba\u0161tini i po naseljima u njihovim poljima.\n11:21 Netinci su stanovali u Ofelu; Siha i Gi\u0161pa bijahu na \u010delu netinaca.\n11:22 Predstojnik je levitima u Jeruzalemu bio Uzi, sin Banija, sina Ha\u0161abje, sina Matanije, sina Mihejina. On je bio od sinova Asafovih, koji su bili pjeva\u010di za slu\u017ebu Doma Bo\u017ejega.\n11:23 Jer je za njih bila kraljeva zapovijed i uredba za svakodnevnu slu\u017ebu.\n11:24 Petahja, sin Me\u0161ezabelov, od sinova Zeraha, sina Judina, bio je kraljev povjerenik za sve poslove s narodom.\n11:25 Od sinova Judinih nastanili su se u Kirjat Haarbi i njezinim zaseocima, u Dibonu i njegovim zaseocima, u Jekabseelu i njegovim naseljima,\n11:26 u Jesui, u Moladi, u Bet Peletu,\n11:27 u Hasar \u0160ualu, u Beer \u0160ebi i u njenim zaseocima,\n11:28 u Siklagu, u Mekoni i njenim zaseocima,\n11:29 u En Rimonu, u Sori, u Jarmutu,\n11:30 Zanoahu, Adulamu i njihovim naseljima; u Laki\u0161u i njegovim poljima, u Azeki i njenim zaseocima: tako su se naselili od Beer \u0160ebe sve do Hinomske doline.\n11:31 Benjaminovi sinovi \u017eivljahu u Gebi, Mikmasu, Aju i Betelu i u njihovim zaseocima,\n11:32 u Anatotu, Nobu, Ananiji,\n11:33 Hasoru, Rami, Gitajimu,\n11:34 Hadidu, Seboimu, u Nebalatu,\n11:35 Lodu, Ononu i u Dolini rukotvoraca.\n11:36 Skupine levita nalazile su se u Judi i Benjaminu.\n12:1 Ovo su sve\u0107enici i leviti koji su do\u0161li sa Zerubabelom, sinom \u0160ealtielovim, i Je\u0161uom: Seraja, Jeremija, Ezra,\n12:2 Amarja, Maluk, Hatu\u0161,\n12:3 \u0160ekanija, Rehum, Meremot,\n12:4 Ido, Gineton, Abija,\n12:5 Mijamin, Maadja, Bilga,\n12:6 \u0160emaja, Jojarib, Jedaja,\n12:7 Salu, Amok, Hilkija i Jedaja. To su bili glavari sve\u0107eni\u010dki i njihova bra\u0107a za Je\u0161uina vremena.\n12:8 A leviti: Je\u0161ua, Binuj, Kadmiel, \u0160erebja, Juda i Matanija - ovaj potonji i njegova bra\u0107a ravnali su hvalospjevima.\n12:9 Bakbukja i Uni i bra\u0107a njihova izmjenjivali su se s njima u slu\u017ebi.\n12:10 Je\u0161ua rodi Jojakima; Jojakim rodi Elija\u0161iba, a Elija\u0161ib Jojadu;\n12:11 Jojada rodi Jonatana, a Jonatan rodi Jaduu.\n12:12 U Jojakimovo vrijeme glavari sve\u0107eni\u010dkih obitelji bijahu: Serajine obitelji Meraja; Jeremijine Hananja;\n12:13 Ezrine Me\u0161ulam; Amarjine Johanan;\n12:14 Malukove Jonatan; \u0160ebanijine Josip;\n12:15 Harimove Adna; Meremotove Helkaj;\n12:16 Idove Zaharija; Ginetonove Me\u0161ulam;\n12:17 Abijine Zikri; Minjaminove ...; obitelji Moadjine Piltaj;\n12:18 Bilgine \u0160amua; \u0160emajine Jonatan;\n12:19 Jojaribove Matenaj; Jedajine Uzi;\n12:20 Saluove Kelaj; Amokove Eber;\n12:21 Hilkijine Ha\u0161abja; Jedajine Netanel.\n12:22 U vrijeme Elija\u0161iba, Jojade, Johanana i Jadue bili su popisani glavari levitskih obitelji i sve\u0107enici sve do kraljevanja Darija Perzijanca.\n12:23 Sinovi Levijevi: glavari obitelji bili su zabilje\u017eeni u Knjizi ljetopisa, do vremena Johanana, sina Elija\u0161ibova.\n12:24 Glavari levitski bili su: Ha\u0161abja, \u0160erebja, Je\u0161ua, Binuj, Kadmiel, a njihova bra\u0107a, koja su stajala prema njima da pjevaju naizmjeni\u010dno pohvale i zahvalnice prema uredbama Davida, Bo\u017ejeg \u010dovjeka,\n12:25 bijahu: Matanija, Bakbukja i Obadja. A Me\u0161ulam, Talmon i Akub, vratari, \u010duvali su stra\u017eu kod skladi\u0161ta blizu vrata.\n12:26 Ti su \u017eivjeli u vrijeme Jojakima, sina Je\u0161ue, sina Josadakova, i u vrijeme upravitelja Nehemije i knji\u017eevnika sve\u0107enika Ezre.\n12:27 Kad je bila posveta jeruzalemskoga zida, potra\u017eili su levite svugdje gdje su stanovali da ih dovedu u Jeruzalem te proslave posvetu rado\u0161\u0107u, zahvalnicama i pjesmom uz cimbale, harfe i citre.\n12:28 I skupi\u0161e se pjeva\u010di, sinovi Levijevi, iz kraja oko Jeruzalema, iz netofatskih sela,\n12:29 iz Bet Hagilgala, iz Gebe i polja Azmaveta: jer su pjeva\u010di sebi sagradili sela oko Jeruzalema.\n12:30 Sve\u0107enici i leviti o\u010distili su sebe, a zatim su o\u010distili narod, vrata i zid.\n12:31 Tada sam izveo judejske knezove na zid i sastavio dva velika zbora. Prvi je i\u0161ao desno niza zid, prema Smetli\u0161nim vratima;\n12:32 za njima su i\u0161li Ho\u0161aja i polovina judejskih knezova -\n12:33 Azarja, Ezra i Me\u0161ulam,\n12:34 Juda, Benjamin, \u0160emaja i Jeremija,\n12:35 a od sve\u0107eni\u010dkih sinova s trubljama: Zaharija, sin Jonatana, sina \u0160emaje, sina Matanije, sina Mikaje, sina Zakura, sina Asafa,\n12:36 s bra\u0107om njihovom \u0160emajom, Azarelom, Milalajem, Gilalajem, Maajem, Netanelom, Judom, Hananijem, s glazbalima Davida, Bo\u017ejega \u010dovjeka. A Ezra, knji\u017eevnik, i\u0161ao je pred njima.\n12:37 Kod Izvorskih vrata popeli su se njima nasuprot kraj stepenica Davidova grada, zidnim usponom od Davidove pala\u010de sve do Vodenih vrata na istoku.\n12:38 Drugi zbor, a za njim ja i polovica narodnih knezova, i\u0161ao je nalijevo zidom i Pe\u0107kom kulom sve do Tr\u017enog zida,\n12:39 pa onda iznad Efrajimovih vrata, Starih vrata, Ribljih vrata, Hananelove kule, kule Meaha, sve do Ov\u010djih vrata. Zaustavili su se kod Zatvorskih vrata.\n12:40 Potom su oba zbora zauzela mjesto u Domu Bo\u017ejem. Tako i ja i sa mnom polovica odli\u010dnika,\n12:41 sve\u0107enici Elijakim, Maaseja, Minjamin, Mikaja, Elijoenaj, Zaharija, Hananija s trubama,\n12:42 zatim Maaseja, \u0160emaja, Eleazar, Uzi, Johanan, Malkija, Elam i Ezer. Pjeva\u010di su pjevali pod ravnanjem Jizrahjinim.\n12:43 Toga su dana prinesene velike \u017ertve, ljudi su dali odu\u0161ka radosti, jer ih je Bog ispunio velikom rado\u0161\u0107u, veselile se i \u017eene i djeca. I radost Jeruzalema \u010dula se nadaleko.\n12:44 U to su vrijeme postavljeni ljudi da nadziru spremi\u0161ta prinosa, prvina, desetina i da s polja uz gradove sabiru dijelove koje Zakon dodjeljuje sve\u0107enicima i levitima. Jer su se Judejci radovali sve\u0107enicima i levitima koji su bili u slu\u017ebi.\n12:45 Oni su vr\u0161ili slu\u017ebu Bogu svome i slu\u017ebu o\u010di\u0161\u0107enja - kao i pjeva\u010di i vratari - prema odredbi Davida i njegova sina Salomona.\n12:46 Jer od Davidovih i Asafovih dana, od davnine, postoje pjeva\u010dki glavari i pjesme pohvalne i zahvalnice Bogu.\n12:47 Zato je sav Izrael u vrijeme Zerubabela i u Nehemijino vrijeme dan za danom davao dijelove odre\u0111ene za pjeva\u010de i vratare. Davali su levitima posve\u0107ene darove, a leviti su davali sinovima Aronovim.\n13:1 U ono vrijeme \u010ditala se narodu knjiga Mojsijeva i ondje se na\u0161lo zapisano da Amonac i Moabac ne smiju nikada u\u0107i u zbor Bo\u017eji,\n13:2 jer nisu sinovima Izraelovima iza\u0161li u susret s kruhom i vodom, nego su \u010dak najmili protiv njih Bileama da ih prokune, ali je na\u0161 Bog obratio kletvu u blagoslov.\n13:3 Kad su \u010duli Zakon, isklju\u010dili su iz Izraela sve strance.\n13:4 A prije toga sve\u0107enik Elija\u0161ib, postavljen nad sobama Doma Boga na\u0161ega, bija\u0161e svom ro\u0111aku Tobiji\n13:5 uredio prostranu sobu gdje su se prije ostavljali prinosi, tamjan, posu\u0111e, desetine \u017eita, vina i ulja, odre\u0111ene za levite, pjeva\u010de i vratare, i doprinosi za sve\u0107enike.\n13:6 U to vrijeme nisam bio u Jeruzalemu, jer sam trideset i druge godine babilonskog kralja Artakserksa oti\u0161ao kralju; ali poslije nekog vremena izmolio sam u kralja\n13:7 da se mogu vratiti u Jeruzalem. Tada doznadoh za zlo djelo \u0161to ga u\u010dini Elija\u0161ib urediv\u0161i Tobiji sobu u predvorjima Doma Bo\u017ejega.\n13:8 To me veoma rasrdilo: izbacih iz sobe sav namje\u0161taj Tobijina stana\n13:9 i naredih da se sobe o\u010diste, zatim unesoh onamo posu\u0111e Doma Bo\u017ejega, prinose i tamjan.\n13:10 Doznadoh i to da levitima nisu davali njihovih dijelova i da su se i leviti i pjeva\u010di, odre\u0111eni za slu\u017ebu, razbje\u017eali svaki u svoje polje.\n13:11 I prekorih odli\u010dnike i rekoh: \"Za\u0161to je zapu\u0161ten Dom Bo\u017eji?\" Zatim skupih levite i pjeva\u010de i vratih ih k njihovim slu\u017ebama.\n13:12 Tada je sva Judeja donosila u spremi\u0161ta desetinu \u017eita, vina i ulja.\n13:13 Nad spremi\u0161tima postavio sam sve\u0107enika \u0160elemju, knji\u017eevnika Sadoka i levita Pedaju, a uz njih Hanana, sina Zakura, sina Matanijina. Njih su smatrali pouzdanima; njihova je du\u017enost bila da dijele svojoj bra\u0107i.\n13:14 Zato, sjeti se mene, Bo\u017ee moj: ne prezri mojih pobo\u017enih djela koja u\u010dinih za Dom Boga svoga i za slu\u017ebu u njemu.\n13:15 U ono sam vrijeme vidio u Judeji ljude koji gaze u tijescima u dan subotnji; drugi su nosili snopove \u017eita, tovarili na magarce vino, gro\u017e\u0111e, smokve i svakojake terete da ih u dan subotnji unesu u Jeruzalem. I prekorih ljude \u0161to u taj dan prodaju \u017eive\u017e.\n13:16 A Tirci koji su \u017eivjeli u Jeruzalemu donosili su onamo ribu i svakovrsnu robu da je prodaju \u017didovima u subotu.\n13:17 Prekorih judejske velika\u0161e i rekoh im: \"Kakvo to zlo djelo \u010dinite i skrnavite dan subotnji?\n13:18 Nisu li tako \u010dinili i va\u0161i oci te je Bog na\u0161 doveo svu ovu nesre\u0107u na nas i na ovaj grad? A zar vi \u017eelite umna\u017eati gnjev protiv Izraela skrnave\u0107i subotu?\"\n13:19 I zapovjedih jo\u0161 da uo\u010di subote, kad se mrak spusti na jeruzalemska vrata, zatvore njihova krila i rekoh neka se ne otvaraju do iza subote! Postavio sam nekoliko svojih momaka na vrata da se ne unosi nikakav tovar u dan subotnji.\n13:20 Jednom su ili dvaput trgovci i prodava\u010di svakovrsne robe proveli no\u0107 izvan Jeruzalema,\n13:21 ali sam ih upozorio i rekao im: \"Za\u0161to provodite no\u0107 pod zidom? Ako to ponovite, dignut \u0107u na vas ruku!\" Od toga vremena nisu vi\u0161e dolazili u subotu.\n13:22 Zapovjedio sam levitima da se o\u010diste i da do\u0111u \u010duvati vrata, kako bi se svetkovao dan subotnji. I za ovo se spomeni mene, Bo\u017ee moj, i smiluj mi se po svome velikom milosr\u0111u!\n13:23 Onih sam dana vidio i \u017didove koji se bijahu o\u017eenili A\u0161do\u0111ankama, Amonkama i Moapkama.\n13:24 Polovica njihovih sinova govorila je a\u0161dodski ili jezikom ovoga ili onoga naroda: vi\u0161e nisu znali govoriti \u017eidovski.\n13:25 Korio sam ih i proklinjao, neke sam i tukao, \u010dupao im kose i zaklinjao ih Bogom: \"Ne dajite svojih k\u0107eri njihovim sinovima i ne uzimajte \u017eene od njihovih k\u0107eri za svoje sinove, a ni za sebe!\n13:26 Nije li u tome sagrije\u0161io Salomon, kralj Izraelov? Me\u0111u mnogim narodima nije bilo kralja njemu ravna. Bio je drag Bogu svome i Gospod ga je postavio kraljem nad svim Izraelom. Ali su i njega tu\u0111inke navele na grijeh!\n13:27 Treba li slu\u0161ati kako i vi \u010dinite veliko zlo i postajete nevjerni Bogu na\u0161emu \u017eene\u0107i se tu\u0111inkama?\"\n13:28 Jedan od sinova Jojade, sina velikog sve\u0107enika Elija\u0161iba, bija\u0161e zet Horonjaninu Sanbalatu. Njega sam otjerao od sebe.\n13:29 Spomeni se, Bo\u017ee moj, ovih ljudi, jer su oskvrnuli sve\u0107eni\u0161tvo i zavjet sve\u0107eni\u010dki i levitski.\n13:30 Tako sam ih o\u010distio od svega tu\u0111ega i opet uspostavio slu\u017ebe sve\u0107enika i levita dodijeliv\u0161i svakome njegov posao.\n13:31 Uredio sam i da se nose drva u odre\u0111ene dane i prvine. Sjeti me se, Bo\u017ee moj, za moje dobro!","title":"Croatian Bible: Nehemiah","type":"page"}