{"collection":"Bible & Christianity","html_url":"https://unchartedknowledge.5gfusion.net/browse/bib/wb/cro/sa1.htm","path":"bib/wb/cro/sa1.htm","source_url":"https://sacred-texts.com/bib/wb/cro/sa1.htm","text":"1:1 Bio jedan \u010dovjek iz Ramatajima, Sufovac iz Efrajimove gore, po imenu Elkana, sin Jerohama, sina Elihua, sina Tohua, sina Sufova, Efrajimljanin.\n1:2 Imao je dvije \u017eene: ime jednoj bija\u0161e Ana, a drugoj bija\u0161e ime Penina. Penina je imala djece, a Ana ih nije imala.\n1:3 Taj je \u010dovjek svake godine uzlazio iz svoga grada da se pokloni i prinese \u017ertvu Jahvi Sebaotu u \u0160ilu. Ondje su bila dva sina Elijeva, Hofni i Pinhas, kao sve\u0107enici Jahvini.\n1:4 Jednoga dana Elkana prinese \u017ertvu. On je obi\u010dno svojoj \u017eeni Penini i svim njezinim sinovima i k\u0107erima davao vi\u0161e \u017ertvenih dijelova,\n1:5 a Ani je davao samo jedan dio, premda je vi\u0161e ljubio Anu, ali Jahve joj ne bija\u0161e dao od srca poroda.\n1:6 Uz to joj je suparnica njezina zanovijetala da je ponizi \u0161to joj Jahve ne bija\u0161e dao od srca poroda.\n1:7 Tako je bivalo svake godine kad god bi polazili u Dom Jahvin: Penina je zanovijetala Ani. Ana je stoga plakala i nije htjela jesti.\n1:8 Tada joj re\u010de Elkana, njezin mu\u017e: \"Za\u0161to pla\u010de\u0161, Ana? I za\u0161to ne jede\u0161? Za\u0161to ti je srce rastu\u017eeno? Nisam li ti ja vredniji nego deset sinova?\"\n1:9 Ali Ana ustade, po\u0161to su jeli i pili u sobi, i stupi pred Jahvu - a sve\u0107enik Eli sje\u0111a\u0161e na stolici na pragu sveti\u0161ta Jahvina.\n1:10 I oja\u0111ena u du\u0161i pomoli se Ana Jahvi, pla\u010du\u0107i gorko.\n1:11 I zavjetova se ovako: \"Jahve Sebaote! Ako pogleda\u0161 na nevolju slu\u017ebenice svoje i opomene\u0161 se mene i ne zaboravi\u0161 slu\u017ebenice svoje te dade\u0161 slu\u017ebenici svojoj mu\u0161ko \u010dedo, ja \u0107u ga darovati Jahvi za sve dane njegova \u017eivota i britva ne\u0107e prije\u0107i preko glave njegove.\"\n1:12 Tako se ona dugo molila pred Jahvom, a Eli je motrio usta njezina.\n1:13 Ana govora\u0161e u srcu; samo se usne njezine micahu, a glas joj se nije \u010duo. Zato Eli pomisli da je pijana.\n1:14 I re\u010de joj Eli: \"Dokle \u0107e\u0161 biti pijana? Otrijezni se od vina \u0161to je u tebi!\"\n1:15 Ali Ana odgovori i re\u010de: \"Nisam pijana, gospodaru, nego sam velika nesretnica. Nisam pila ni vina ni opojna pi\u0107a nego izlijevam du\u0161u svoju pred Jahvom.\n1:16 Ne sudi slu\u017ebenicu svoju kao \u017eenu nevaljalu, jer sam od prete\u0161ke tuge i \u017ealosti tako dugo molila.\"\n1:17 Tada joj Eli odgovori ovako: \"Po\u0111i u miru! A Bog Izraelov neka ti ispuni molitvu kojom si ga molila.\"\n1:18 A ona re\u010de: \"Neka slu\u017ebenica tvoja na\u0111e milost u o\u010dima tvojim!\" I \u017eena ode svojim putem: jela je i lice joj nije vi\u0161e bilo tu\u017eno kao i prije.\n1:19 Sutradan urani\u0161e i pokloni\u0161e se Jahvi, a onda se vrati\u0161e i do\u0111o\u0161e svojoj ku\u0107i u Ramu. Elkana pozna Anu, \u017eenu svoju, a Jahve je se opomenu.\n1:20 Ana zatrudnje i, kad bi vrijeme, rodi sina koga nazva imenom Samuel, \"jer sam ga\", re\u010de, \"izmolila od Jahve\".\n1:21 Poslije godine dana uzi\u0111e njezin mu\u017e Elkana sa svim domom svojim da prinese Jahvi godi\u0161nju \u017ertvu i da izvr\u0161i zavjet.\n1:22 Ali Ana ne po\u0111e s njim jer re\u010de svome mu\u017eu: \"Ne\u0107u po\u0107i dok se dijete ne odbije od prsiju, a onda \u0107u ga odvesti da se poka\u017ee pred Jahvom i da ostane ondje zauvijek.\"\n1:23 I odgovori joj Elkana, njezin mu\u017e: \"\u010cini kako misli\u0161 da je dobro; ostani dok ga ne odbije\u0161 od prsiju; samo neka ti Jahve ispuni tvoju \u017eelju!\" I \u017eena osta kod ku\u0107e doje\u0107i sina svoga dok ga nije odbila od prsiju.\n1:24 \u010cim ga je odbila od prsiju, povede ga sa sobom uzev\u0161i uz to trogodi\u0161njeg junca, efu bra\u0161na i mijeh vina; i uvede ga u Dom Jahvin u \u0160ilu. A dje\u010dak je bio jo\u0161 vrlo mlad.\n1:25 Tada zakla\u0161e junca, a majka dje\u010dakova pristupi k Eliju.\n1:26 I re\u010de Ana: \"Dopusti, gospodaru! Tako ti \u017eivota tvoga, gospodaru, ja sam ona \u017eena koja je stajala ovdje kraj tebe mole\u0107i se Jahvi.\n1:27 Molila sam za ovo dijete, i Jahve mi je usli\u0161io pro\u0161nju kojom sam ga prosila.\n1:28 Zato i ja njega ustupam Jahvi za sve dane njegova \u017eivota: ta ispro\u0161en je od Jahve.\" I pokloni\u0161e se ondje Jahvi.\n2:1 Nato se Ana pomoli ovako: \"Kli\u010de srce moje u Jahvi, raste snaga moja po Bogu mom. \u0160ire mi se usta na du\u0161mane moje, jer se radujem pomo\u0107i tvojoj.\n2:2 Nitko nije svet kao \u0161to je Jahve (jer nema nikoga osim tebe), i nema hridi kao \u0161to Bog je na\u0161.\n2:3 Ne govorite mnogo hvastavih rije\u010di, neka ne izlazi drskost iz usta va\u0161ih, jer Jahve je sveznaju\u0107i Bog, pravo on prosu\u0111uje djela.\n2:4 Lomi se luk junacima, nemo\u0107ni se snagom opasuju.\n2:5 Neko\u0107 siti sad se za kruh mu\u010de, neko\u0107 gladni ne gladuju vi\u0161e. Nerotkinja ra\u0111a sedam puta, majka brojne djece svje\u017einu izgubi.\n2:6 Jahve daje smrt i \u017eivot, ru\u0161i u \u0160eol i odande di\u017ee.\n2:7 Jahve \u010dini uboga i bogata, obara \u010dovjeka i uzvisuje.\n2:8 Di\u017ee slabi\u0107a iz pra\u0161ine, iz bunji\u0161ta izvla\u010di uboga, da ih posadi s knezovima i da im odredi po\u010dasna mjesta. Jer Jahvini su stupovi zemlje, na njih je stavio ovaj svijet.\n2:9 Korake \u010duva svojih vjernika, zlikovce sti\u017ee propast u mraku (svojom snagom \u010dovjek ne stje\u010de pobjede).\n2:10 Koji se protive Jahvi, padaju, Svevi\u0161nji grmi s nebesa. Jahve sudi me\u0111ama zemlje, daje silu svojemu kralju, uzdi\u017ee snagu pomazanika svoga.\"\n2:11 Potom se Ana vrati u Ramu, a dje\u010dak ostade da slu\u017ei Jahvi pod okom sve\u0107enika Elija.\n2:12 A Elijevi sinovi bijahu nevaljali ljudi jer nisu marili za Jahvu\n2:13 ni za prava sve\u0107enika nasuprot narodu: kad bi tko prinosio \u017ertvu, do\u0161ao bi sluga sve\u0107enikov, dok se meso jo\u0161 kuhalo, s trorogom vilicom u ruci\n2:14 i zabadao njom u kotli\u0107 ili u lonac, u tavu ili u zdjelu, i \u0161to god bi se nabolo na vilicu, uzimao je sve\u0107enik sebi. Tako su \u010dinili svim Izraelcima \u0161to su dolazili onamo, u \u0160ilo.\n2:15 Tako i prije nego bi se spalilo salo, do\u0161ao bi sluga sve\u0107enikov i rekao \u010dovjeku koji je prinosio \u017ertvu: \"Daj mi mesa da ispe\u010dem sve\u0107eniku! On ne\u0107e od tebe kuhana mesa nego samo sirovo.\"\n2:16 Ako bi mu \u010dovjek tada rekao: \"Neka se najprije spali salo, a onda uzmi \u0161to ti du\u0161a \u017eeli\", on bi odgovorio: \"Ne, nego daj odmah! Ako ne da\u0161, uzet \u0107u silom.\"\n2:17 Grijeh je mladi\u0107a bio vrlo velik pred Jahvom, jer su ljudi prezirali \u017ertvu koja se prinosila Jahvi.\n2:18 A Samuel slu\u017ea\u0161e pred Jahvom, jo\u0161 dijete u ople\u0107ku lanenom.\n2:19 Mati bi mu njegova napravila dolamicu i donosila mu je svake godine kad bi dolazila s mu\u017eem svojim da prinese godi\u0161nju \u017ertvu.\n2:20 A Eli bi blagoslovio Elkanu i njegovu \u017eenu govore\u0107i: \"Neka ti Jahve dade poroda od te \u017eene na uzdarje za dar \u0161to ga je dala Jahvi.\" Nato bi se vra\u0107ali svojoj ku\u0107i.\n2:21 Jahve pohodi Anu i ona zatrudnje i rodi jo\u0161 tri sina i dvije k\u0107eri. A mladi je Samuel rastao pred Jahvom.\n2:22 Eli je bio ve\u0107 vrlo star, ali je ipak \u010duo sve \u0161to su njegovi sinovi \u010dinili svemu Izraelu.\n2:23 I on im re\u010de: \"Za\u0161to radite takvo \u0161to da o tome moram slu\u0161ati od svega ovog naroda?\n2:24 Nemojte tako, sinovi moji! Nisu dobri glasovi \u0161to ih \u010dujem ... Sabla\u017enjujete narod Jahvin.\n2:25 Ako \u010dovjek zgrije\u0161i \u010dovjeku, Bog \u0107e prosuditi. Ali ako \u010dovjek zgrije\u0161i Jahvi, tko \u0107e se zauzeti za njega?\" Ali sinovi ne poslu\u0161a\u0161e glasa oca svojega, jer je Jahve odlu\u010dio da ih pogubi.\n2:26 A mladi je Samuel sve vi\u0161e rastao u dobi i mudrosti i pred Jahvom i pred ljudima.\n2:27 Uto do\u0111e jedan Bo\u017eji \u010dovjek k Eliju i re\u010de mu: \"Ovako govori Jahve: 'Nisam li se jasno objavio domu oca tvojega kad su bili u Egiptu, robovi u ku\u0107i faraonovoj?\n2:28 Odabrao sam ih izme\u0111u svih plemena Izraelovih da mi budu sve\u0107enici, da se uspinju na moj \u017ertvenik, da prinose \u017ertve paljenice i da nose ople\u0107ak preda mnom: i dao sam domu oca tvojega sve paljene \u017ertve sinova Izraelovih.\n2:29 Za\u0161to gleda\u0161 zavidnim okom \u017ertvu i prinos \u0161to sam ih odredio za svoj Dom? I za\u0161to pazi\u0161 sinove svoje vi\u0161e nego mene, tove\u0107i ih najboljim dijelovima svih \u017ertvenih prinosa naroda moga Izraela?\n2:30 Zato sam - rije\u010d je Jahve, Boga Izraelova - rekao dodu\u0161e da \u0107e dom tvoj i dom oca tvojega stupati preda mnom dovijeka, ali sada - rije\u010d je Jahvina - neka je to daleko od mene! Jer ja \u010dastim one koji mene \u010daste, a koji mene preziru, bit \u0107e osramo\u0107eni.\n2:31 Gle, dolaze dani kad \u0107u odsje\u0107i mi\u0161icu tvoju i mi\u0161icu doma oca tvojega, tako da vi\u0161e ne\u0107e biti starca u tvom domu.\n2:32 Ti \u0107e\u0161 kivnim okom gledati na sve dobro kojim \u0107u obasuti Izraela, i nikada vi\u0161e ne\u0107e biti starca u tvom domu.\n2:33 Zadr\u017eat \u0107u ipak nekoga od tvojih kod oltara svoga, samo zato da mu sahnu o\u010di i vene du\u0161a njegova, ali sve mno\u0161tvo doma tvoga poginut \u0107e od ljudskoga ma\u010da.\n2:34 Znak \u0107e ti biti ono \u0161to \u0107e sti\u0107i oba tvoja sina, Hofnija i Pinhasa: obojica \u0107e poginuti istoga dana.\n2:35 Ja \u0107u sebi podi\u0107i vjerna sve\u0107enika koji \u0107e raditi po mom srcu i po mojoj \u017eelji i njemu \u0107u sazdati trajan dom, i on \u0107e svagda stupati pred pomazanikom mojim.\n2:36 A koji god ostane od tvoga doma, dolazit \u0107e da mu se pokloni i da izmoli srebrn nov\u010di\u0107 ili hljeb kruha i kazat \u0107e: 'Molim te, primi me u kakvu god slu\u017ebu sve\u0107eni\u010dku, da imam zalogaj kruha.'\"\n3:1 Mladi je Samuel slu\u017eio Jahvi pod nadzorom Elijevim; u ono vrijeme Jahve je izrijetka govorio ljudima, a vi\u0111enja nisu bila \u010desta.\n3:2 No jednoga je dana Eli le\u017eao u svojoj sobi - o\u010di su njegove po\u010dele slabiti te vi\u0161e nije mogao vidjeti -\n3:3 svije\u0107njak Bo\u017eji jo\u0161 ne bija\u0161e uga\u0161en i Samuel je spavao u sveti\u0161tu Jahvinu, ondje gdje je bio Kov\u010deg Bo\u017eji.\n3:4 I Jahve zovnu: \"Samuele! Samuele!\" A on odgovori: \"Evo me!\"\n3:5 I otr\u010da k Eliju i re\u010de: \"Evo me! Ti si me zvao!\" A Eli re\u010de: \"Ja te nisam zvao. Vrati se i spavaj!\" I on ode i le\u017ee.\n3:6 I Jahve opet zovnu: \"Samuele! Samuele!\" Samuel usta, ode k Eliju i re\u010de: \"Evo me! Ti si me zvao!\" A Eli odgovori: \"Ja te nisam zvao, sine! Vrati se i spavaj!\"\n3:7 Samuel jo\u0161 nije poznavao Jahve i jo\u0161 mu nikada ne bija\u0161e objavljena rije\u010d Jahvina.\n3:8 I Jahve zovnu Samuela po tre\u0107i put. On usta, ode k Eliju i re\u010de: \"Evo me! Ti si me zvao!\" Sada Eli razumje da je Jahve zvao dje\u010daka.\n3:9 Zato re\u010de Samuelu: \"Idi i lezi; a ako te zovne, ti reci: 'Govori, sluga tvoj slu\u0161a.'\" I Samuel ode i le\u017ee na svoje mjesto.\n3:10 I do\u0111e Jahve i stade i zovnu kao prije: \"Samuele! Samuele!\" A Samuel odgovori: \"Govori, sluga tvoj slu\u0161a.\"\n3:11 Tada Jahve re\u010de Samuelu: \"Evo, u\u010dinit \u0107u ne\u0161to u Izraelu da \u0107e oba uha zujati svakome koji \u010duje.\n3:12 U onaj \u0107u dan ispuniti na Eliju sve \u0161to sam rekao za ku\u0107u njegovu, od po\u010detka do kraja.\n3:13 Ti \u0107e\u0161 mu objaviti da osu\u0111ujem ku\u0107u njegovu dovijeka; on je znao da njegovi sinovi hule na Boga, a nije ih obuzdao.\n3:14 Zato - kunem se domu Elijevu - ne\u0107e oprati krivicu Elijeva doma nikakve \u017ertve ni prinosi dovijeka.\"\n3:15 Samuel je spavao do jutra, a onda otvori vrata Doma Jahvina. Samuel se bojao kazati vi\u0111enje Eliju.\n3:16 Ali Eli zovnu Samuela govore\u0107i: \"Samuele, sine!\" A on odgovori: \"Evo me!\"\n3:17 I on upita: \"Kakva je rije\u010d koju ti re\u010de? Nemoj mi zatajiti ni\u0161ta! Tako ti Bog u\u010dinio zlo i dodao ti drugo ako mi zataji\u0161 ne\u0161to od onoga \u0161to ti je kazao.\"\n3:18 Nato mu Samuel pripovjedi sve i ni\u0161ta ne zataji od njega. A Eli re\u010de: \"On je Jahve, neka \u010dini \u0161to je dobro u o\u010dima njegovim!\"\n3:19 Samuel je rastao, a Jahve je bio s njim i nije pustio da ijedna od njegovih rije\u010di padne na zemlju.\n3:20 Sav Izrael, od Dana do Beer \u0160ebe, spozna da je Samuel postavljen za proroka Jahvina.\n3:21 Jahve se i dalje javljao u \u0160ilu, jer se objavljivao Samuelu, [4:1] i rije\u010d se Samuelova obra\u0107ala svemu Izraelu. (Eli je bio vrlo star, a njegovi su sinovi ustrajali u svome opakom postupku pred Jahvom.)\n4:1 U ono vrijeme skupi\u0161e Filistejci vojsku protiv Izraela. Izraelci izi\u0111o\u0161e pred njih da se pobiju i utabori\u0161e se kod Eben Haezera, dok su Filistejci udarili tabor kod Afeka.\n4:2 Filistejci se svrsta\u0161e u bojni red protiv Izraela i nasta \u017eestoka bitka. Izrael podle\u017ee Filistejcima: oko \u010detiri tisu\u0107e ljudi pogibe na boji\u0161tu, na otvorenu polju.\n4:3 Kad se narod vratio u tabor, reko\u0161e starje\u0161ine Izraelove: \"Za\u0161to je Jahve dopustio da nas Filistejci danas pobijede? Po\u0111imo u \u0160ilo po Kov\u010deg saveza Jahvina neka do\u0111e u na\u0161u sredinu i spasi nas iz ruku na\u0161ih neprijatelja.\"\n4:4 Narod posla ljude u \u0160ilo i doneso\u0161e odande Kov\u010deg saveza Jahve nad vojskama, koji stoluje nad kerubinima; oba sina Elijeva, Hofni i Pinhas, do\u0111o\u0161e kao pratioci Kov\u010dega.\n4:5 Kad je Kov\u010deg Jahvin stigao u tabor, sav Izrael podi\u017ee gromki poklik, od kojega odjeknu zemlja.\n4:6 Filistejci \u010du\u0161e taj gromki poklik i zapita\u0161e: \"\u0160to zna\u010di taj gromki poklik u taboru Hebreja?\" I shvati\u0161e da je Kov\u010deg Jahvin stigao u njihov tabor.\n4:7 Tada Filistejce obuze strah jer su govorili: \"Bog je do\u0161ao u tabor!\" I povika\u0161e: \"Jao nama! Tako nije bilo dosad.\n4:8 Jao nama! Tko \u0107e nas izbaviti iz ruke toga silnog Boga? To je onaj koji je udario Egipat svakojakim nevoljama.\n4:9 Ohrabrite se i budite junaci, Filistejci, da ne postanete robovi Hebrejima kao \u0161to su oni bili robovi vama; budite junaci i borite se!\"\n4:10 Tada Filistejci zametnu\u0161e bitku, Izraelci bi\u0161e potu\u010deni i pobjego\u0161e svaki u svoj \u0161ator. Poraz je bio silan, jer je trideset tisu\u0107a pje\u0161aka poginulo na izraelskoj strani.\n4:11 I Kov\u010deg Bo\u017eji bi otet, i oba sina Elijeva poginu\u0161e, Hofni i Pinhas.\n4:12 Jedan Benjaminovac otr\u010da iz bojnih redova i sti\u017ee u \u0160ilo jo\u0161 istoga dana, razderanih haljina i glave posute pra\u0161inom.\n4:13 Kad je stigao, Eli je sjedio na svojoj stolici, pokraj vrata, paze\u0107i na cestu, jer mu je srce strepilo za Kov\u010deg Bo\u017eji. Taj dakle \u010dovjek do\u0111e da gradu donese glas, i nasta silna vika po svem gradu.\n4:14 Kad je Eli \u010duo viku, upita: \"Kakva je to velika vika?\" \u010covjek se po\u017euri i do\u0111e da obavijesti Elija. -\n4:15 A Eliju bija\u0161e devedeset i osam godina, o\u010di mu bijahu uko\u010dene te ni\u0161ta vi\u0161e nije vidio. -\n4:16 \u010covjek re\u010de Eliju: \"Dolazim s boji\u0161ta, danas sam utekao iz boja.\" Tada starac zapita: \"\u0160to se dogodilo, sine?\"\n4:17 Glasnik odgovori: \"Izrael je pobjegao pred Filistejcima, bio je to te\u017eak poraz za narod i jo\u0161 su oba tvoja sina poginula i Kov\u010deg je Bo\u017eji otet!\"\n4:18 Kad je spomenuo Kov\u010deg Bo\u017eji, pade Eli sa stolice nauznak kraj vrata, slomi vrat i umrije, jer je bio star \u010dovjek i te\u017eak. Bio je sudac u Izraelu \u010detrdeset godina.\n4:19 Njegova snaha, \u017eena Pinhasova, bija\u0161e trudna i pred porodom. Kad je \u010dula vijest da je otet Kov\u010deg Bo\u017eji i da je umro njezin svekar i poginuo njezin mu\u017e, savila se i rodila jer su je najednom uhvatili trudovi.\n4:20 Kako je bila na samrti, reko\u0161e joj \u017eene koje stajahu oko nje: \"Budi bez brige jer si rodila sina!\" Ali ona ne odgovori niti obrati misli na to.\n4:21 Djetetu nadjenu ime Ikabod govore\u0107i: \"Oti\u0161la je slava od Izraela.\" Time je mislila na oteti Kov\u010deg Bo\u017eji i na svoga svekra i svoga mu\u017ea.\n4:22 Zato re\u010de: \"Oti\u0161la je slava od Izraela\" jer je otet Kov\u010deg Bo\u017eji.\n5:1 Kad su Filistejci osvojili Kov\u010deg Bo\u017eji, preneso\u0161e ga iz Eben Haezera u A\u0161dod.\n5:2 Nato Filistejci uze\u0161e Kov\u010deg Bo\u017eji, uneso\u0161e ga u hram Dagonov i smjesti\u0161e pokraj Dagona.\n5:3 Sutradan ujutro, kad su \u017eitelji A\u0161doda do\u0161li u hram Dagonov, gle, Dagon le\u017ea\u0161e ni\u010dice na zemlji pred Kov\u010degom Jahvinim. Oni digo\u0161e Dagona i metnu\u0161e ga natrag na njegovo mjesto.\n5:4 Ali kad su ujutro uranili, gle, Dagon opet le\u017ea\u0161e ni\u010dice na zemlji pred Kov\u010degom Jahvinim; glava Dagona i obje njegove ruke le\u017eahu odsje\u010dene na pragu: na mjestu je stajao samo Dagonov trup.\n5:5 Zato Dagonovi sve\u0107enici i svi koji ulaze u Dagonov hram ne staju nogom na prag Dagonov u A\u0161dodu sve do dana\u0161njeg dana.\n5:6 Tada ruka Jahvina te\u0161ko pritisnu \u017eitelje A\u0161doda i natjera ih u silan strah: udari ih \u010direvima, A\u0161dod i njegovo podru\u010dje.\n5:7 Kad su ljudi u A\u0161dodu vidjeli \u0161to se dogodilo, reko\u0161e: \"Kov\u010deg Boga Izraelova ne smije ostati kod nas jer se ruka njegova isprije\u010dila protiv nas i protiv na\u0161ega boga Dagona.\"\n5:8 Oni sazva\u0161e i okupi\u0161e sve knezove filistejske k sebi i reko\u0161e: \"\u0160to da radimo s Kov\u010degom Boga Izraelova?\" A oni odgovori\u0161e: \"U Gat neka se prenese Kov\u010deg Boga Izraelova.\" I preneso\u0161e Kov\u010deg Boga Izraelova onamo.\n5:9 Ali kad su ga prenijeli, ruka se Jahvina spusti na grad i nasta silna strava: udari gra\u0111ane, od najmanjega do najve\u0107ega, tako da im se pojavi\u0161e \u010direvi.\n5:10 Oni tada posla\u0161e Kov\u010deg Bo\u017eji u Ekron. Ali kad je Kov\u010deg Bo\u017eji stigao u Ekron, povika\u0161e Ekronjani: \"Doneso\u0161e Kov\u010deg Boga Izraelova k meni da pomori mene i sav moj narod!\"\n5:11 Zato sazva\u0161e i okupi\u0161e sve knezove filistejske i reko\u0161e: \"Po\u0161aljite natrag Kov\u010deg Boga Izraelova, neka se vrati na svoje mjesto da ne pomori mene i moj narod!\" Jer vlada\u0161e smrtna strava u svemu gradu, toliko ondje bija\u0161e pritisnula ruka Bo\u017eja.\n5:12 Ljudi koji nisu pomrli bili su udareni \u010direvima i bolni se vapaj grada dizao do neba.\n6:1 Kov\u010deg Jahvin bija\u0161e sedam mjeseci u zemlji Filistejaca.\n6:2 Tada Filistejci sazva\u0161e sve\u0107enike i vra\u010de i zapita\u0161e ih: \"\u0160to da radimo s Kov\u010degom Jahvinim? Pou\u010dite nas kako da ga po\u0161aljemo natrag na njegovo mjesto.\"\n6:3 Oni odgovori\u0161e: \"Ako ho\u0107ete vratiti Kov\u010deg Boga Izraelova, ne \u0161aljite ga natrag prazna nego uza nj po\u0161aljite i naknadnicu. Tada \u0107ete se izlije\u010diti i znat \u0107ete za\u0161to se njegova ruka nije okrenula od vas.\"\n6:4 Oni zapita\u0161e: \"Kakvu naknadnicu treba da mu po\u0161aljemo?\" Oni odgovori\u0161e: \"Prema broju filistejskih knezova, pet zlatnih \u010direva i pet zlatnih \u0161takora, jer je ista nevolja na vama i na va\u0161im knezovima.\n6:5 Na\u010dinite, dakle, likove svojih \u010direva i likove svojh \u0161takora, koji vam zatiru zemlju, i dajte slavu Bogu Izraelovu. Mo\u017eda \u0107e dignuti ruku svoju od vas, od va\u0161ih bogova i od va\u0161e zemlje.\n6:6 Za\u0161to ho\u0107ete da vam srce otvrdne kao \u0161to je bilo otvrdnulo Egip\u0107anima i faraonu? Kad ih je Bog pritisnuo, nisu li ih onda pustili da odu?\n6:7 Pripremite sada jedna nova kola i uzmite dvije krave dojilice koje jo\u0161 nisu nosile jarma: upregnite krave u kola, a njihovu telad odvedite natrag u staju.\n6:8 Tada \u0107ete uzeti Kov\u010deg Jahvin i staviti ga na kola. Zlatne predmete koje mu prinosite kao \u017ertvu naknadnicu stavit \u0107ete u kov\u010de\u017ei\u0107 kraj njega i tako neka po\u0111e.\n6:9 Zatim gledajte: ako krene prema svome kraju, put Bet \u0160eme\u0161a, onda je sigurno da nam je on zadao ovo veliko zlo; ako li ne krene tako, znat \u0107emo da nas nije udarila njegova ruka, nego da nam se to dogodilo slu\u010dajno.\"\n6:10 Ljudi u\u010dini\u0161e tako: uze\u0161e dvije krave dojilice i uprego\u0161e ih u kola, a njihovu telad zadr\u017ea\u0161e u staji.\n6:11 Kov\u010deg Jahvin stavi\u0161e na kola i kov\u010de\u017ei\u0107 sa zlatnim \u0161takorima i s likovima svojih \u010direva.\n6:12 Krave udari\u0161e ravno cestom prema Bet \u0160eme\u0161u i jednako su i\u0161le istim putem, mukale su idu\u0107i, a nisu skretale ni desno ni lijevo. Filistejski knezovi pratili su ih do granice Bet \u0160eme\u0161a.\n6:13 Stanovnici Bet \u0160eme\u0161a upravo su bili zabavljeni \u017eetvom p\u0161enice u dolini. Digav\u0161i o\u010di, ugleda\u0161e Kov\u010deg i potr\u010da\u0161e mu s veseljem u susret.\n6:14 Kad su kola stigla na polje Jo\u0161ue iz Bet \u0160eme\u0161a, zaustavi\u0161e se. Ondje bija\u0161e velik kamen. Tada iscijepa\u0161e drvo od kola i prineso\u0161e krave kao \u017ertvu paljenicu Jahvi.\n6:15 Leviti bijahu skinuli Kov\u010deg Jahvin i kov\u010de\u017ei\u0107 \u0161to je bio kraj njega i u kojem su bili zlatni predmeti i sve bijahu stavili na onaj veliki kamen. Stanovnici Bet \u0160eme\u0161a prinosili su toga dana \u017ertve paljenice i klali \u017ertve klanice Jahvi.\n6:16 Kad je to vidjelo pet filistejskih knezova, vrati\u0161e se u Ekron isti dan.\n6:17 A ovo je pet zlatnih \u010direva \u0161to su ih Filistejci poslali kao \u017ertvu naknadnicu Jahvi: za A\u0161dod jedan, za Gazu jedan, za A\u0161kelon jedan, za Gat jedan, za Ekron jedan.\n6:18 A zlatnih je \u0161takora bilo toliko koliko svih gradova filistejskih, u svih pet kne\u017eevina, od utvr\u0111enih gradova do otvorenih sela. Svjedok je veliki kamen na koji su polo\u017eili Kov\u010deg Jahvin i koji jo\u0161 i danas stoji na polju Jo\u0161ue iz Bet \u0160eme\u0161a.\n6:19 Sinovi Jekonijini nisu se radovali sa stanovnicima Bet \u0160eme\u0161a kad su vidjeli Kov\u010deg Jahvin. Zato je Jahve pobio sedamdeset ljudi me\u0111u njima. Narod je tugovao zbog toga \u0161to ga je Jahve tako te\u0161ko isku\u0161ao.\n6:20 Tada ljudi u Bet \u0160eme\u0161u reko\u0161e: \"Tko bi mogao opstati pred Jahvom, ovim Svetim Bogom? Kome \u0107e oti\u0107i sada od nas?\"\n6:21 I posla\u0161e poslanike stanovnicima Kirjat Jearima i poru\u010di\u0161e im: \"Filistejci su vratili Kov\u010deg Jahvin. Do\u0111ite i odnesite ga sebi.\"\n7:1 Tada do\u0111o\u0161e ljudi iz Kirjat Jearima i odneso\u0161e Kov\u010deg Jahvin sebi. Uneso\u0161e ga u ku\u0107u Abinadabovu, na uzvi\u0161ici, i posveti\u0161e njegova sina Eleazara da \u010duva Kov\u010deg Jahvin.\n7:2 Od dana kad je Kov\u010deg bio postavljen u Kirjat Jearimu, pro\u0111e mnogo vremena - dvadeset godina - i sav je dom Izraelov uzdisao za Jahvom.\n7:3 Tada Samuel progovori svemu domu Izraelovu ovako: \"Ako se od svega srca svoga vra\u0107ate Jahvi, uklonite iz svoje sredine tu\u0111e bogove, baale i a\u0161tarte, i upravite srce svoje Jahvi i njemu jedinome slu\u017eite. Tada \u0107e vas on izbaviti iz ruke Filistejaca.\"\n7:4 Sinovi Izraelovi ukloni\u0161e nato baale i a\u0161tarte i slu\u017eahu jedinome Jahvi.\n7:5 Samuel tada zapovjedi: \"Skupite sve sinove Izraelove u Mispu da se pomolim Jahvi za vas.\"\n7:6 Oni se dakle skupi\u0161e u Mispi; ondje su grabili vodu i izlijevali je pred Jahvom. I postili su onaj dan i priznavali: \"Sagrije\u0161ili smo Jahvi!\" I Samuel je sudio sinovima Izraelovim u Mispi.\n7:7 Kad su Filistejci \u010duli da su se sinovi Izraelovi skupili u Mispi, krenu filistejski knezovi da napadnu na Izraela. Kad to vidje\u0161e sinovi Izraelovi, upla\u0161i\u0161e se Filistejaca.\n7:8 I zamoli\u0161e sinovi Izraelovi Samuela: \"Ne prestaj vapiti za nas Jahvi, Bogu na\u0161emu, da nas izbavi iz ruke Filistejaca.\"\n7:9 Samuel uze jedno janje sisan\u010de i prinese ga Jahvi kao \u017ertvu paljenicu i glasno se pomoli Jahvi za Izraela, i Jahve ga usli\u0161a.\n7:10 Dok je Samuel prinosio \u017ertvu paljenicu, Filistejci su do\u0161li da udare na Izraela, ali Jahve toga dana zagrmi silnom grmljavinom na Filistejce i tako ih prestra\u0161i i smete da su podlegli Izraelu.\n7:11 Ratnici izraelski izi\u0111o\u0161e iz Mispe i potjera\u0161e Filistejce, tuku\u0107i ih sve do ispod Bet Kara.\n7:12 A Samuel uze jedan kamen i postavi ga izme\u0111u Mispe i Je\u0161ane i nazva ga imenom Eben Haezer govore\u0107i: \"Dovde nam je Jahve pomogao.\"\n7:13 Tako su Filistejci bili poni\u017eeni i nikada vi\u0161e ne navali\u0161e na zemlju Izraelovu, a ruka je Jahvina pritiskivala Filistejce svega vijeka Samuelova.\n7:14 I gradove koje Filistejci bijahu zauzeli od Izraela vrati\u0161e se njemu, od Ekrona do Gata, i Izrael oslobodi njihovo podru\u010dje iz ruke filistejske. I bio je mir izme\u0111u Izraela i Amorejaca.\n7:15 Samuel je bio sudac u Izraelu svega svoga vijeka.\n7:16 Svake je godine obilazio Betel, Gilgal i Mispu i u svim je tim mjestima sudio Izraelu.\n7:17 Zatim se vra\u0107ao u Ramu, jer je ondje imao svoju ku\u0107u i ondje je sudio Izraelu. Ondje je podigao i \u017ertvenik Jahvi.\n8:1 Kad je Samuel ostario, postavio je svoje sinove za suce u Izraelu.\n8:2 Njegov prvoro\u0111enac zvao se Joel, a drugi sin Abija; oni su bili suci u Beer \u0160ebi.\n8:3 Ali sinovi nisu i\u0161li stopama o\u010devim: gledali su na svoj dobitak, primali mito i izvrtali pravicu.\n8:4 Tada se skupi\u0161e sve starje\u0161ine izraelske i do\u0111o\u0161e k Samuelu u Ramu.\n8:5 I reko\u0161e mu: \"Eto, ti si ostario, a tvoji sinovi ne idu tvojim stopama. Postavi nam, dakle, kralja da nam vlada, kao \u0161to je to kod svih naroda.\"\n8:6 Ali Samuelu nije bilo drago \u0161to su rekli: \"Daj nam kralja da nam vlada!\" Zato se Samuel pomoli Jahvi.\n8:7 A Jahve re\u010de Samuelu: \"Poslu\u0161aj glas naroda u svemu \u0161to od tebe tra\u017ei, jer nisu odbacili tebe, nego su odbacili mene, ne \u017eele\u0107i da ja kraljujem nad njima.\n8:8 Sve \u0161to su \u010dinili meni od onoga dana kad sam ih izveo iz Egipta pa do dana\u0161njega dana - ostavili su mene i slu\u017eili tu\u0111im bogovima - tako oni \u010dine i tebi.\n8:9 Sada, dakle, poslu\u0161aj njihov zahtjev, ali ih sve\u010dano opomeni i pou\u010di o pravima kralja koji \u0107e vladati nad njima.\"\n8:10 Samuel ponovi sve Jahvine rije\u010di narodu koji je od njega tra\u017eio kralja.\n8:11 I re\u010de: \"Ovo \u0107e biti pravo kralja koji \u0107e kraljevati nad vama: uzimat \u0107e va\u0161e sinove da mu slu\u017ee kod bojnih kola i kod konja i oni \u0107e tr\u010dati pred njegovim bojnim kolima.\n8:12 Postavljat \u0107e ih za tisu\u0107nike i pedesetnike; orat \u0107e oni njegovu zemlju, \u017eeti njegovu \u017eetvu, izra\u0111ivati mu bojno oru\u017eje i opremu za njegova bojna kola.\n8:13 Uzimat \u0107e kralj va\u0161e k\u0107eri da mu prire\u0111uju mirisne pomasti, da mu kuhaju i peku.\n8:14 Uzimat \u0107e najbolja va\u0161a polja, va\u0161e vinograde i va\u0161e maslinike i poklanjat \u0107e ih svojim dvoranima.\n8:15 Uzimat \u0107e desetinu od va\u0161ih usjeva i va\u0161ih vinograda i davat \u0107e je svojim dvoranima i svojim slu\u017ebenicima.\n8:16 Uzimat \u0107e va\u0161e sluge i va\u0161e slu\u0161kinje, va\u0161e najljep\u0161e volove i magarce i upotrebljavat \u0107e ih za svoj posao.\n8:17 Uzimat \u0107e desetinu od va\u0161e sitne stoke, a vi sami postat \u0107ete mu robovi.\n8:18 I kad jednoga dana budete vapili za pomo\u0107 zbog kralja koga ste sami izabrali, Jahve vas ne\u0107e usli\u0161ati u onaj dan!\"\n8:19 Narod nije htio poslu\u0161ati Samuelova glasa nego re\u010de: \"Ne! Ho\u0107emo da kralj vlada nad nama!\n8:20 Tako \u0107emo i mi biti kao svi narodi: sudit \u0107e nam na\u0161 kralj, bit \u0107e nam vo\u0111a i vodit \u0107e na\u0161e ratove.\"\n8:21 Kad je Samuel \u010duo \u0161to narod govori, kaza sve Jahvi.\n8:22 A Jahve re\u010de Samuelu: \"Poslu\u0161aj njihovu \u017eelju i postavi im kralja!\" Tada Samuel re\u010de Izraelcima: \"Vratite se svaki u svoj grad!\"\n9:1 \u017divio u ono vrijeme jedan \u010dovjek u Benjaminovu plemenu po imenu Ki\u0161, sin Abiela, sina Serora, sina Bekorata, sina Afijahova; bio je iz plemena Benjaminova, \u010dovjek imu\u0107an.\n9:2 Imao je sina po imenu \u0160aula, koji je bio mlad i lijep. Me\u0111u sinovima Izraelovim nije bilo ljep\u0161ega \u010dovjeka od njega: za glavu bija\u0161e vi\u0161i od svega naroda.\n9:3 Uto se Ki\u0161u, \u0160aulovu ocu, izgubilo nekoliko magarica, pa Ki\u0161 re\u010de svome sinu \u0160aulu: \"Uzmi sa sobom jednoga momka pa ustani i idi tra\u017eiti magarice!\"\n9:4 I pro\u0111o\u0161e oni Efrajimovu goru i pro\u0111o\u0161e zemlju \u0160ali\u0161u, ali ne na\u0111o\u0161e ni\u0161ta; pro\u0111o\u0161e zemlju \u0160aalim, ali magarica ne bija\u0161e ondje; pro\u0111o\u0161e i zemlju Benjaminovu, ali ne na\u0111o\u0161e ni\u0161ta.\n9:5 Kad su do\u0161li u zemlju Suf, re\u010de \u0160aul momku koji ga je pratio: \"Hajde, vratimo se da se ne bi otac okanio magarica i zabrinuo se za nas!\"\n9:6 A on mu odgovori: \"Eno, u onom ondje gradu \u017eivi \u010dovjek Bo\u017eji; to je vrlo ugledan \u010dovjek: \u0161to god rekne, sve se zacijelo ispunja. Po\u0111imo, dakle, k njemu, mo\u017eda \u0107e nas uputiti u ono zbog \u010dega smo po\u0161li na put.\"\n9:7 A \u0160aul re\u010de svome momku: \"Ako zaista po\u0111emo onamo, \u0161to \u0107emo ponijeti \u010dovjeku? Kruha je nestalo u na\u0161im torbama, nemamo dara da ponesemo \u010dovjeku Bo\u017ejem. \u0160to mu mo\u017eemo dati?\"\n9:8 A momak opet progovori i re\u010de \u0160aulu: \"Gle, imam u ruci \u010detvrt \u0161ekela srebra: dat \u0107u ga Bo\u017ejem \u010dovjeku da nas uputi kamo bismo i\u0161li.\"\n9:10 \u0160aul odvrati svome momku: \"Dobro veli\u0161. Hajdemo!\" I krenu\u0161e u grad gdje je \u017eivio \u010dovjek Bo\u017eji.\n9:11 Kad su se penjali usponom prema gradu, sreto\u0161e djevojke koje su iza\u0161le da zahvate vode. I zapita\u0161e ih: \"Je li gore vidjelac?\" -\n9:9 Neko\u0107 se u Izraelu, kad bi i\u0161li pitati Boga za savjet, govorilo: \"Hajde, po\u0111imo k vidiocu!\" Jer koga danas zovu prorokom neko\u0107 se zvao vidjelac. -\n9:12 One im odgovore ovako: \"Jest, vidjelac je pred vama. Upravo je stigao u grad, jer danas narod ima \u017ertvu na uzvi\u0161ici.\n9:13 \u010cim u\u0111ete u grad, na\u0107i \u0107ete ga jo\u0161 prije nego \u0161to se popne na uzvi\u0161icu da sudjeluje na \u017ertvenoj gozbi. Narod ne\u0107e jesti dok on ne do\u0111e, jer on mora blagosloviti \u017ertvu, a onda \u0107e tek uzvanici jesti. Zato idite odmah gore, jer \u0107ete ga sada jo\u0161 na\u0107i.\"\n9:14 Oni oti\u0111o\u0161e gore u grad. Kad su ulazili na vrata, Samuel ih susrete polaze\u0107i na uzvi\u0161icu.\n9:15 A dan prije nego \u0161to je \u0160aul do\u0161ao bija\u0161e Jahve objavio Samuelu:\n9:16 \"Sutra u ovo doba poslat \u0107u k tebi \u010dovjeka iz Benjaminove zemlje. Ti \u0107e\u0161 ga pomazati za kneza nad mojim narodom Izraelom. On \u0107e izbaviti moj narod iz ruke filistejske. Vidio sam nevolju svoga naroda i njegov je vapaj dopro do mene.\"\n9:17 A kad je Samuel ugledao \u0160aula, Jahve mu progovori: \"Evo ti \u010dovjeka za koga ti rekoh: 'Taj \u0107e vladati nad mojim narodom.'\"\n9:18 \u0160aul pristupi Samuelu na vratima i re\u010de: \"Daj mi ka\u017ei gdje je vidio\u010deva ku\u0107a.\"\n9:19 A Samuel odgovori \u0160aulu: \"Ja sam vidjelac. Po\u0111i preda mnom na uzvi\u0161icu, danas \u0107ete sa mnom jesti. Sutra \u0107u te ujutro otpustiti i sve \u0107u ti kazati \u0161to ti je na srcu.\n9:20 A za magarice koje su ti se izgubile prije tri dana ne uznemiruj se jer su se na\u0161le. Uostalom, kome pripada sve \u0161to je najdragocjenije u Izraelu? Zar ne tebi i svemu domu tvoga oca?\"\n9:21 A \u0160aul odgovori ovako: \"Nisam li ja od Benjaminova plemena, najmanjega plemena Izraelova? A moj rod nije li najneznatniji izme\u0111u svih rodova Benjaminova plemena? Za\u0161to mi, dakle, govori\u0161 takve rije\u010di?\"\n9:22 Samuel uze \u0160aula i njegova momka, odvede ih u sobu i dade im mjesto u pro\u010delju me\u0111u uzvanicima, kojih je bilo tridesetak.\n9:23 Zatim Samuel re\u010de kuharu: \"Donesi dio koji ti dadoh i za koji ti rekoh da ga stavi\u0161 na stranu.\"\n9:24 Kuhar uze but, donese ga i stavi pred \u0160aula, a Samuel mu re\u010de: \"Evo, pred tobom je ono \u0161to je sa\u010duvano za tebe. Jedi, jer to ti je sa\u010duvano ba\u0161 za ovu zgodu.\" Tako je u onaj dan \u0160aul jeo sa Samuelom.\n9:25 Potom odande si\u0111o\u0161e u grad. Ondje prostrije\u0161e \u0160aulu na krovu.\n9:26 I on le\u017ee na po\u010dinak. \u010cim je svanula zora, Samuel zovnu \u0160aula (na krovu) govore\u0107i: \"Ustani da te otpustim!\" Kad je \u0160aul ustao, iza\u0111o\u0161e obojica, on i Samuel.\n9:27 Kad su do\u0161li na kraj grada, re\u010de Samuel \u0160aulu: \"Ka\u017ei momku neka po\u0111e naprijed pred nama! A ti stani sada da ti objavim rije\u010d Bo\u017eju.\"\n10:1 Tada Samuel uze uljanicu s uljem te je izli na glavu \u0160aulu; zatim ga poljubi i re\u010de: \"Ovim te Jahve pomazao za kneza nad svojim narodom Izraelom. Ti \u0107e\u0161 vladati nad narodom Jahvinim i izbavit \u0107e\u0161 ga iz ruke njegovih neprijatelja unaokolo. I evo ti znaka da te Jahve pomazao za kneza nad svojom ba\u0161tinom.\n10:2 Kad ode\u0161 sada od mene, na\u0107i \u0107e\u0161 dva \u010dovjeka kod Rahelina groba, na granici zemlje Benjaminove, u Selsahu. Oni \u0107e ti re\u0107i: 'Na\u0161le su se magarice koje si po\u0161ao tra\u017eiti; i gle, tvoj je otac zaboravio na magarice, a zabrinut je za vas i govori: \u0160to da u\u010dinim za svoga sina?'\n10:3 A kad ode\u0161 odande dalje i do\u0111e\u0161 do Taborskog Hrasta, srest \u0107e\u0161 ondje tri \u010dovjeka koja \u0107e i\u0107i gore k Bogu u Betel. Jedan \u0107e nositi tri jareta, drugi tri okrugla kruha, a tre\u0107i mijeh vina.\n10:4 Oni \u0107e te pozdraviti i dat \u0107e ti dva kruha, a ti ih primi iz njihove ruke.\n10:5 Poslije toga do\u0107i \u0107e\u0161 u Gibeu Bo\u017eju (gdje se nalazi filistejski stup). Kad u\u0111e\u0161 u grad, namjerit \u0107e\u0161 se na povorku proroka koji \u0107e silaziti s uzvi\u0161ice, a pred njima harfe, bubnjevi, frule i citre; oni \u0107e biti u proro\u010dkom zanosu.\n10:6 Tada \u0107e na te si\u0107i duh Jahvin te \u0107e\u0161 pasti u proro\u010dki zanos s njima i promijenit \u0107e\u0161 se u drugog \u010dovjeka.\n10:7 A kad ti se ispune ti znakovi, onda \u010dini kako ti se prilika pru\u017ei jer je Bog s tobom.\n10:8 Zatim \u0107e\u0161 si\u0107i preda mnom u Gilgal i ja \u0107u si\u0107i k tebi da prinesem \u017ertve paljenice i \u017ertve pri\u010desnice. Sedam dana \u010dekaj dok ne do\u0111em k tebi i ne pou\u010dim te \u0161to \u0107e\u0161 \u010diniti.\"\n10:9 \u010cim je \u0160aul okrenuo le\u0111a da ode od Samuela, Bog mu promijeni srce i svi se oni znakovi ispuni\u0161e u onaj dan.\n10:10 Kad su, naime, do\u0161li u Gibeu, gle, do\u0111e mu u susret povorka proroka i duh Bo\u017eji si\u0111e na njega te on pade u proro\u010dki zanos usred njih.\n10:11 I kad su ga svi koji ga poznavahu otprije vidjeli gdje prorokuje s prorocima, po\u010de\u0161e govoriti jedan drugome: \"\u0160to se to dogodilo sa sinom Ki\u0161evim? Zar je \u0160aul me\u0111u prorocima?\"\n10:12 A jedan od njih odvrati i re\u010de: \"A tko je njihov otac?\" Otuda je nastala poslovica: \"Zar je i \u0160aul me\u0111u prorocima?\"\n10:13 Kad je pro\u0161ao njegov zanos, \u0160aul se vrati ku\u0107i.\n10:14 A \u0160aulov stric upita njega i njegova momka: \"Kamo ste i\u0161li?\" A \u0160aul odgovori: \"Da tra\u017eimo magarice; a kad smo vidjeli da ih nema, oti\u0161li smo k Samuelu.\"\n10:15 A njegov ga stric zamoli: \"Pripovijedaj mi \u0161to vam je rekao Samuel.\"\n10:16 A \u0160aul odgovori svome stricu: \"Rekao nam je da su se na\u0161le magarice.\" Ali mu ni\u0161ta ne re\u010de o kraljevskoj \u010dasti koju mu je prorekao Samuel.\n10:17 Poslije toga Samuel sazva narod pred Jahvu u Mispu\n10:18 i re\u010de sinovima Izraelovim: \"Ovako govori Jahve: 'Ja sam izveo Izraela iz Egipta i izbavio sam vas iz egipatske ruke i iz ruke svih kraljevstava koja su vas tla\u010dila.\n10:19 A vi ste danas odbacili svoga Boga, onoga koji vas je izbavljao od svih va\u0161ih zala i svih va\u0161ih nevolja i rekli ste mu: 'Ne, nego postavi kralja nad nama!' Zato sada stanite pred Jahvom po svojim plemenima i rodovima.'\"\n10:20 Potom Samuel privede sva plemena Izraelova i \u017edrijeb pade na pleme Benjaminovo.\n10:21 Zatim privede pleme Benjaminovo po rodovima i \u017edrijeb pade na Matrijev rod; a kad privede Matrijev rod, \u010dovjeka po \u010dovjeka, \u017edrijeb pade na \u0160aula, sina Ki\u0161eva; ali kad ga potra\u017ei\u0161e, na na\u0111o\u0161e ga.\n10:22 Tada jo\u0161 jednom upita\u0161e Jahvu: \"Je li taj \u010dovjek do\u0161ao ovamo?\" A Jahve odgovori: \"Eno ga, sakrio se za tovarom.\"\n10:23 Otr\u010da\u0161e i dovedo\u0161e ga odande; a kad je stao usred naroda, bija\u0161e glavom i ramenima vi\u0161i od sviju.\n10:24 Tada Samuel re\u010de svemu narodu: \"Vidite li koga je izabrao Jahve? Nema mu ravna u svemu narodu.\" I sav narod uze klicati i vikati: \"\u017divio kralj!\"\n10:25 Nato Samuel objavi narodu kraljevsko pravo i zapisa ga u knjigu koju polo\u017ei pred Jahvu. Najposlije Samuel otpusti sav narod da ide svaki svojoj ku\u0107i.\n10:26 \u0160aul se tako\u0111er vrati ku\u0107i u Gibeu, a s njim po\u0111o\u0161e junaci kojima je Bog taknuo srce.\n10:27 Ali neke ni\u0161tarije reko\u0161e: \"Kako \u0107e nas taj spasiti?\" I prezre\u0161e ga i ne doneso\u0161e mu nikakva dara.\n11:1 Otprilike poslije mjesec dana do\u0111e Amonac Naha\u0161 i utabori se kod Jabe\u0161a Gileadskog. Svi Jabe\u0161ani poru\u010di\u0161e Naha\u0161u: \"Sklopi savez s nama pa \u0107emo ti se pokoriti.\"\n11:2 Ali im Amonac Naha\u0161 odgovori: \"Ovako \u0107u sklopiti savez s vama: svakome \u0107u od vas iskopati desno oko, i tako \u0107u u\u010diniti sramotu svemu Izraelu.\"\n11:3 A jabe\u0161ke mu starje\u0161ine reko\u0161e: \"Ostavi nam sedam dana da po\u0161aljemo glasnike u sve krajeve Izraelove, pa ako se ne na\u0111e nitko da nas izbavi, predat \u0107emo se tebi.\"\n11:4 I do\u0111o\u0161e poslanici u \u0160aulovu Gibeu te izlo\u017ei\u0161e sve narodu da \u010duje. Tada sav narod zaplaka iza glasa.\n11:5 A gle, \u0160aul je upravo i\u0161ao za govedima iz polja pa upita: \"\u0160to je ljudima te pla\u010du?\" I pripovjedi\u0161e mu \u0161to su rekli Jabe\u0161ani.\n11:6 Kad je \u0160aul \u010duo te rije\u010di, duh Jahvin si\u0111e na njega i silan gnjev uskipje u njemu.\n11:7 I uze on dva vola, isije\u010de ih i komade razasla po poslanicima u sve krajeve Izraelove i poru\u010di: \"Tko ne po\u0111e za \u0160aulom, ovako \u0107e biti s njegovim govedima.\" I strah Bo\u017eji obuze ljude te po\u0111o\u0161e kao jedan \u010dovjek.\n11:8 \u0160aul ih izbroji u Bezeku: i bija\u0161e sinova Izraelovih tri stotine tisu\u0107a, a Judinih ljudi trideset tisu\u0107a.\n11:9 Zatim re\u010de poslanicima koji bijahu do\u0161li: \"Ovako recite Jabe\u0161anima u Gileadu: sutra, kad sunce pripe\u010de, sti\u0107i \u0107e vam pomo\u0107.\" Kad su se poslanici vratili, javi\u0161e sve to Jabe\u0161anima i oni se obradova\u0161e.\n11:10 I poru\u010di\u0161e Naha\u0161u: \"Sutra \u0107emo iza\u0107i k vama, pa u\u010dinite s nama \u0161to vam bude drago.\"\n11:11 Sutradan \u0160aul razdijeli narod u tri \u010dete, koje provali\u0161e u tabor o jutarnjoj stra\u017ei i tuko\u0161e Amonce do najve\u0107e dnevne \u017eege; a \u0161to pre\u017eivje, raspr\u0161a se da ni dvojica ne osta\u0161e zajedno.\n11:12 Tada narod re\u010de Samuelu: \"Tko je onaj \u0161to je govorio: 'Zar \u0107e \u0160aul kraljevati nad nama?' Dajte te ljude da ih pogubimo!\"\n11:13 Ali \u0160aul odgovori: \"Neka se ne pogubi u ovaj dan nitko, jer je danas Jahve izvojevao pobjedu u Izraelu.\"\n11:14 Tada Samuel re\u010de narodu: \"Hajdemo u Gilgal da ondje potvrdimo kraljevstvo.\"\n11:15 I sav narod krenu u Gilgal i ondje postavi\u0161e \u0160aula za kralja pred Jahvom, u Gilgalu. Ondje \u017ertvova\u0161e pred Jahvom \u017ertve pri\u010desnice i ondje je \u0160aul sa svim Izraelcima slavio slavlje.\n12:1 Tada Samuel re\u010de svemu Izraelu: \"Evo, ispunio sam va\u0161u \u017eelju u svemu \u0161to ste od mene tra\u017eili i postavih kralja nad vama.\n12:2 I od sada \u0107e kralj i\u0107i pred vama. A ja sam ostario i osijedio i moji sinovi eto su me\u0111u vama. Ja sam i\u0161ao pred vama od svoje mladosti pa do dana\u0161njega dana.\n12:3 Evo me! Posvjedo\u010dite protiv mene pred Jahvom i pred njegovim pomazanikom: kome sam oteo vola i kome sam oteo magarca? Koga sam prevario? Koga sam tla\u010dio? Od koga sam primio mito da bih za\u017emirio na jedno oko? Ja \u0107u vam sve natrag vratiti.\"\n12:4 A oni odgovori\u0161e: \"Nisi nas prevario, nisi nas tla\u010dio, nisi ni od koga primio ni\u0161ta.\"\n12:5 Jo\u0161 im re\u010de: \"Svjedok je Jahve protiv vas i svjedok je njegov pomazanik u ovaj dan da niste na\u0161li ni\u0161ta u mojoj ruci.\" A oni odgovori\u0161e: \"Tako je!\"\n12:6 Tada Samuel re\u010de narodu: \"Jest, svjedok je Jahve koji je postavio Mojsija i Arona i koji je izveo va\u0161e oce iz Egipta.\n12:7 Stanite sada ovamo da probesjedim s vama pred Jahvom i da vas podsjetim na sva velika djela koja je u\u010dinio Jahve vama i va\u0161im ocima.\n12:8 Kad je Jakov do\u0161ao u Egipat, Egip\u0107ani su ih pritisnuli, a va\u0161i su oci vapili Jahvi za pomo\u0107. I Jahve posla Mojsija i Arona, koji izvedo\u0161e oce va\u0161e iz Egipta i naseli\u0161e ih na ovome mjestu.\n12:9 Ali oni zaboravi\u0161e Jahvu, Boga svoga, i on ih predade u ruke Siseri, vojvodi hasorske vojske, i u ruke Filistejaca, i u ruke moapskome kralju, koji su vojevali na njih.\n12:10 I opet su vapili Jahvi za pomo\u0107 govore\u0107i: 'Zgrije\u0161ili smo jer smo ostavili Jahvu i uzeli slu\u017eiti baalima i a\u0161tartama; izbavi nas sada iz ruku na\u0161ih neprijatelja pa \u0107emo ti slu\u017eiti!'\n12:11 I Jahve posla Jerubaala i Baraka, Jiftaha i Samuela te vas izbavi iz ruku va\u0161ih neprijatelja unaokolo, tako da ste mogli \u017eivjeti bez straha.\n12:12 Ali kad vidjeste Naha\u0161a, kralja amonskoga, kako ide na vas, rekoste mi: 'Ne, nego kralj neka vlada nad nama!' Pa ipak je va\u0161 kralj Jahve, va\u0161 Bog!\n12:13 I eto vam sada kralja koga ste izabrali! Eto, Jahve je postavio kralja nad vama.\n12:14 Ako se budete bojali Jahve i njemu budete slu\u017eili, ako budete slu\u0161ali njegov glas i ne budete se protivili njegovim zapovijedima, slijedit \u0107ete Jahvu, Boga svoga, vi i kralj koji kraljuje nad vama.\n12:15 Ako li ne budete slu\u0161ali Jahvina glasa, ako se budete protivili njegovim zapovijedima, tada \u0107e se ruka Jahvina spustiti na vas i na va\u0161ega kralja da vas uni\u0161ti.\n12:16 Sada jo\u0161 jednom pristupite i vidite veliki znak koji \u0107e Jahve u\u010diniti pred va\u0161im o\u010dima.\n12:17 Nije li sada p\u0161eni\u010dna \u017eetva? Ali ja \u0107u zazvati Jahvu i on \u0107e poslati gromove i ki\u0161u. I jasno \u0107ete razabrati kako je veliko zlo koje ste u\u010dinili pred Jahvom tra\u017ee\u0107i sebi kralja.\"\n12:18 Tada Samuel zazva Jahvu i Jahve posla gromove i ki\u0161u u onaj dan i sav se narod vrlo poboja Jahve i Samuela.\n12:19 I sav narod re\u010de Samuelu: \"Moli se Jahvi, svome Bogu, za svoje sluge da ne pomremo, jer smo svim svojim grijesima dodali zlo tra\u017ee\u0107i sebi kralja.\"\n12:20 Ali Samuel re\u010de narodu: \"Ne bojte se! Vi ste, dodu\u0161e, u\u010dinili sve ovo zlo, ali sada ne ostavljajte vi\u0161e Jahvu, nego slu\u017eite Jahvi svim svojim srcem.\n12:21 Ne priklanjajte se vi\u0161e ni\u0161tavim idolima koji vam ni\u0161ta ne koriste, ni\u0161ta vam ne poma\u017eu jer su samo ni\u0161tavila.\n12:22 A Jahve ne\u0107e odbaciti svoga naroda, radi velikog imena svoga, jer se Jahve udostojao da vas u\u010dini svojim narodom.\n12:23 A od mene neka je daleko da zgrije\u0161im Jahvi prestaju\u0107i moliti za vas i upu\u0107ivati vas na dobar i po\u0161ten put.\n12:24 Samo se bojte Jahve i njemu iskreno slu\u017eite svim svojim srcem; jer, pogledajte kako se velikim o\u010ditovao me\u0111u vama.\n12:25 Ako li budete \u010dinili zlo, propast \u0107ete vi i va\u0161 kralj.\"\n13:1 \u0160aulu je bilo ... godina kad je postao kralj, a kraljevao je ... i dvije godine nad Izraelom.\n13:2 \u0160aul izabra sebi tri tisu\u0107e Izraelaca: dvije tisu\u0107e od njih bijahu sa \u0160aulom u Mikmasu i u Betelskoj gori, a jedna tisu\u0107a bija\u0161e s Jonatanom u Benjaminovoj Gebi. Ostali je narod \u0160aul otpustio svakoga u njegov \u0161ator.\n13:3 Jonatan sru\u0161i filistejski stup koji je stajao u Gibei i Filistejci sazna\u0161e da su se Hebreji pobunili. \u0160aul zapovjedi te zatrubi\u0161e u rog po svoj zemlji\n13:4 i sav Izrael doznade novost: \"\u0160aul je sru\u0161io filistejski stup, Izrael se omrazio Filistejcima!\" I narod se po\u010de skupljati oko \u0160aula u Gilgalu.\n13:5 A Filistejci se skupi\u0161e da vojuju na Izraela: tri tisu\u0107e bojnih kola, \u0161est tisu\u0107a konja, a mno\u0161tvo naroda kao pijeska na morskoj obali. I utabori\u0161e se kod Mikmasa, isto\u010dno od Bet Avena.\n13:6 Kad su Izraelci vidjeli da su u nevolji i da je narod pritisnut od neprijatelja, posakriva\u0161e se u pe\u0107ine, jame, kamenjake, jarke i \u010datrnje.\n13:7 Neki su pre\u0161li i preko gazova Jordana u zemlju Gadovu i Gileadovu. \u0160aul je jo\u0161 bio u Gilgalu, a sav je narod oko njega drhtao od straha.\n13:8 On pri\u010deka sedam dana kako mu je odredio Samuel; ali kad Samuel nije do\u0161ao u Gilgal, narod se stade razilaziti od \u0160aula.\n13:9 Tada re\u010de \u0160aul: \"Donesite mi \u017ertvu paljenicu i \u017ertve pri\u010desnice!\" I prinese \u017ertvu paljenicu.\n13:10 I upravo je zavr\u0161avao \u017ertvu paljenicu, kad eto Samuela; \u0160aul mu izi\u0111e u susret da ga pozdravi.\n13:11 Samuel ga upita: \"\u0160to si u\u010dinio?\" A \u0160aul odgovori: \"Kad sam vidio da se narod razilazi od mene, a ti da ne dolazi\u0161 do odre\u0111enoga dana, a Filistejci se skupili u Mikmasu,\n13:12 pomislio sam: sad \u0107e udariti Filistejci na me u Gilgalu, a ja ne\u0107u sti\u0107i molitvom ubla\u017eiti Jahvu! Zato se odva\u017eih i prinesoh \u017ertvu paljenicu.\"\n13:13 Samuel tada re\u010de \u0160aulu: \"Ludo si radio! Da si odr\u017eao zapovijed koju ti je dao Jahve, tvoj Bog, Jahve bi u\u010dvrstio tvoje kraljevstvo nad Izraelom dovijeka.\n13:14 A sada se tvoje kraljevstvo ne\u0107e trajno odr\u017eati: Jahve je potra\u017eio sebi \u010dovjeka po svom srcu i odredio ga za kneza nad svojim narodom, jer ti nisi odr\u017eao \u0161to ti je Jahve zapovjedio.\"\n13:15 Nato Samuel ustade i ode iz Gilgala svojim putem. \u0160to je naroda ostalo, po\u0111e za \u0160aulom u susret ratnicima. Kad su do\u0161li iz Gilgala u Gebu Benjaminovu, \u0160aul pobroji narod koji je ostao uza nj i bija\u0161e ga oko \u0161est stotina ljudi.\n13:16 \u0160aul i sin mu Jonatan s ljudima \u0161to bijahu s njima zaposjeli su Benjaminovu Gebu, a Filistejci se utaborili u Mikmasu.\n13:17 Tada iz filistejskog tabora iza\u0111e \u010deta plja\u010dka\u0161a u tri odjela: jedan odio udari prema Ofri u zemlju \u0161ualsku;\n13:18 drugi odio krenu prema Bet Horonu, a tre\u0107i odio udari prema Gebi koja se uz Dolinu hijena di\u017ee nad pustinjom.\n13:19 A po svoj zemlji Izraelovoj nije bilo kova\u010da, jer su Filistejci rekli: \"Treba sve u\u010diniti da Hebreji ne bi pravili sebi ma\u010deva i kopalja.\"\n13:20 Zato su svi Izraelci i\u0161li k Filistejcima ako je tko htio da prekuje svoj raonik ili motiku, svoju sjekiru ili ostan za volove.\n13:21 A cijena je bila dvije tre\u0107ine \u0161ekela za raonike i motike, jedna tre\u0107ina za o\u0161trenje sjekire i za nasa\u0111ivanje ostana.\n13:22 Tako se dogodilo da na dan bitke kod Mikmasa nitko od svega naroda koji bija\u0161e sa \u0160aulom i Jonatanom nije imao ni ma\u010da ni koplja u ruci; samo ih imahu \u0160aul i njegov sin Jonatan.\n13:23 A dotle jedna stra\u017ea filistejska bija\u0161e izi\u0161la prema klancu kod Mikmasa.\n14:1 Jednoga dana \u0160aulov sin Jonatan re\u010de svome momku \u0161titono\u0161i: \"Hajde da prije\u0111emo do filistejske stra\u017ee koja je ondje prijeko.\" Svome ocu nije ni\u0161ta o tom javio.\n14:2 \u0160aul je sjedio na me\u0111i Gebe, pod \u0161ipkom koji je stajao kraj gumna; a bilo je s njim oko \u0161est stotina ljudi.\n14:3 A Ahija, sin Ahituba, brata Ikaboda, sina Pinhasa, sina Elija, sve\u0107enika Jahvina u \u0160ilu, nosio je u to vrijeme ople\u0107ak. Narod nije primijetio da je Jonatan oti\u0161ao.\n14:4 U sredini klanca kuda je Jonatan htio prije\u0107i da do\u0111e do filistejske stra\u017ee bila je litica s jedne strane i litica s druge strane. Jedna se zvala Boses, a druga Sene.\n14:5 Prva je litica stajala na sjeveru nasuprot Mikmasu, a druga na jugu nasuprot Gebi.\n14:6 Jonatan re\u010de svome \u0161titono\u0161i: \"Hajde da prije\u0111emo do stra\u017ee onih neobrezanika. Mo\u017eda \u0107e Jahve u\u010diniti ne\u0161to za nas, jer ni\u0161ta ne prije\u010di Jahvu da udijeli pobjedu - bilo mnogo ljudi ili malo.\"\n14:7 A \u0161titono\u0161a mu odgovori: \"\u010cini sve na \u0161to te srce tvoje poti\u010de. Ja \u0107u s tobom, moje je srce kao tvoje srce.\"\n14:8 Jonatan mu re\u010de: \"Evo, prije\u0107i \u0107emo k tim ljudima i pokazat \u0107emo im se.\n14:9 Ako nam reknu ovako: 'Ne mi\u010dite se dok ne do\u0111emo do vas', tada \u0107emo se ustaviti na mjestu i ne\u0107emo se uspinjati k njima.\n14:10 Ako li nam reknu ovako: 'Uspnite se k nama', tada \u0107emo se uspeti, jer ih je Jahve predao nama u ruke. To \u0107e nam biti znak.\"\n14:11 Kad su se obojica pokazala filistejskoj stra\u017ei, reko\u0161e Filistejci: \"Gle, Hebreji su po\u010deli izlaziti iz rupa u koje su se skrili.\"\n14:12 I stra\u017eari doviknu\u0161e Jonatanu i njegovu \u0161titono\u0161i: \"Uspnite se k nama da vas ne\u0161to nau\u010dimo!\" A Jonatan re\u010de svome \u0161titono\u0161i: \"Penji se za mnom, jer ih je Jahve predao u ruke Izraelove.\"\n14:13 Jonatan se po\u010de penjati poma\u017eu\u0107i se rukama i nogama, a za njim njegov \u0161titono\u0161a. Filistejci su padali pred Jonatanom, a njegov ih je \u0161titono\u0161a ubijao za njim.\n14:14 U tome prvom pokolju \u0161to ga u\u010dini\u0161e Jonatan i njegov \u0161titono\u0161a pade dvadesetak ljudi na otprilike pola jutra izoranog polja.\n14:15 Tada se pro\u0161iri strah po taboru i po polju, a i stra\u017eare i \u010detu plja\u010dka\u0161a obuze strava; i zemlja zadrhta i bija\u0161e to silan strah Bo\u017eji.\n14:16 A \u0160aulovi stra\u017eari u Benjaminovoj Gebi opazi\u0161e da se mno\u0161tvo u taboru uskome\u0161alo na sve strane.\n14:17 I \u0160aul re\u010de ljudima koji su bili s njim: \"Prozovite ljude i vidite tko je oti\u0161ao od nas.\" A kad prozva\u0161e, gle, ne bija\u0161e Jonatana i njegova \u0161titono\u0161e!\n14:18 Tada \u0160aul re\u010de Ahiji: \"Primakni ople\u0107ak! Posavjetuj se s Jahvom!\" On je, naime, tada nosio ople\u0107ak pred sinovima Izraelovim.\n14:19 Ali dok je \u0160aul govorio sa sve\u0107enikom, bivala je buka u filistejskom taboru sve ve\u0107a, pa \u0160aul re\u010de sve\u0107eniku: \"Povuci ruku!\"\n14:20 Nato \u0160aul i sav narod \u0161to je bio s njim krenu\u0161e zajedno na mjesto boja, i gle, ondje bijahu isukali ma\u010deve jedni na druge i velika pomutnja vlada\u0161e me\u0111u njima.\n14:21 A oni Hebreji koji su ve\u0107 poodavno bili u slu\u017ebi Filistejaca i sada po\u0161li s njima na vojsku, odmetnu\u0161e se od njih i pristado\u0161e uz Izraelce koji bijahu sa \u0160aulom i Jonatanom.\n14:22 I svi Izraelci koji se bijahu sakrili u Efrajimovoj gori, \u010duv\u0161i da Filistejci bje\u017ee, nagrnu\u0161e za njima u boj.\n14:23 Tako je Jahve udijelio pobjedu Izraelu u onaj dan, a boj se ra\u0161irio sve do preko Bet Horona.\n14:24 Izraelci su onog dana bili vrlo izmoreni, jer je \u0160aul izrekao nad narodom ovu zakletvu: \"Proklet bio \u010dovjek koji okusi hrane prije ve\u010deri, prije nego \u0161to se osvetim svojim neprijateljima!\" Tako sav narod ne okusi hrane toga dana.\n14:25 Ali je ondje bilo medenoga sa\u0107a na povr\u0161ini zemlje.\n14:26 Kad je narod do\u0161ao onamo, vidje gdje te\u010de med, ali nitko ne prinese ruke k ustima, jer se narod bojao zakletve.\n14:27 Samo Jonatan, koji nije \u010duo kad je njegov otac zakleo narod, prima\u010de vrh \u0161tapa koji mu bija\u0161e u ruci i zamo\u010di ga u medeno sa\u0107e, zatim prinese ruku k ustima; i odmah mu se zasvijetli\u0161e o\u010di.\n14:28 Tada jedan iz naroda progovori i re\u010de mu: \"Tvoj je otac zakleo narod govore\u0107i: 'Proklet bio onaj koji okusi hrane danas!'\"\n14:29 A Jonatan odgovori: \"Moj otac svaljuje nesre\u0107u na zemlju. Gledajte kako su mi se zasvijetlile o\u010di jer sam okusio malo toga meda.\n14:30 \u0160to bi tek bilo da je narod slobodno jeo od plijena koji je zadobio od neprijatelja? Ne bi li filistejski poraz bio jo\u0161 ve\u0107i?\"\n14:31 Onoga dana potuko\u0161e Filistejce od Mikmasa sve do Ajalona, a narod je bio na kraju svojih snaga.\n14:32 Tada se narod baci na plijen, nahvata sitne stoke, goveda i teladi i po\u010de ih klati na goloj zemlji i jesti meso s krvlju.\n14:33 I javi\u0161e to \u0160aulu govore\u0107i: \"Gle, narod grije\u0161i Jahvi jedu\u0107i meso s krvlju!\" A on re\u010de: \"Iznevjeriste se! Dovaljajte mi ovamo velik kamen!\"\n14:34 Zatim re\u010de: \"Za\u0111ite me\u0111u narod i recite svima neka svaki dovede k meni svoga vola ili ovcu; ovdje \u0107ete ih klati i jesti, a ne\u0107ete grije\u0161iti Jahvi jedu\u0107i meso s krvlju.\" Tako sav narod jo\u0161 iste no\u0107i dovede \u0161to je tko imao i to su ondje klali.\n14:35 A \u0160aul podi\u017ee \u017ertvenik Jahvi; bija\u0161e to prvi \u017ertvenik koji je podigao Jahvi.\n14:36 Nato re\u010de \u0160aul: \"Po\u0111imo jo\u0161 no\u0107as u potjeru za Filistejcima i plijenimo ih dok ne svane jutro! Ne\u0107emo im ostaviti nijednoga \u010dovjeka!\" A narod mu odgovori: \"\u010cini sve \u0161to misli\u0161 da je dobro!\" Ali sve\u0107enik re\u010de: \"Pristupimo ovdje k Bogu!\"\n14:37 I \u0160aul upita Boga: \"Moram li po\u0107i u potjeru za Filistejcima? Ho\u0107e\u0161 li ih predati u ruke Izraelu?\" Ali mu ne odgovori u onaj dan.\n14:38 Zato \u0160aul re\u010de: \"Pristupite ovamo, svi narodni glavari! Ispitajte i vidite u \u010demu je bio dana\u0161nji prestupak.\n14:39 Jer, \u017eivoga mi Jahve, koji daje pobjedu Izraelu, ako se na\u0111e krivnja ma i na mome sinu Jonatanu, mora umrijeti!\" Ali nitko se iz naroda ne usudi odgovoriti \u0160aulu.\n14:40 \u0160aul onda re\u010de svemu Izraelu: \"Vi stanite na jednu stranu, a ja i moj sin Jonatan stat \u0107emo na drugu stranu.\" A narod odgovori \u0160aulu: \"\u010cini ono \u0161to misli\u0161 da je dobro!\"\n14:41 Tada se \u0160aul pomoli: \"Jahve, Bo\u017ee Izraelov, za\u0161to nisi danas odgovorio svome sluzi? Ako je krivnja na meni ili na mome sinu Jonatanu, Jahve, Bo\u017ee Izraelov, daj Urim; ako li je krivnja na tvom narodu Izraelu, daj Tumim.\" I \u017edrijeb pade na \u0160aula i Jonatana, a narod iza\u0111e slobodan.\n14:42 \u0160aul nastavi: \"Bacite \u017edrijeb izme\u0111u mene i moga sina Jonatana!\" I \u017edrijeb pade na Jonatana.\n14:43 Tada \u0160aul re\u010de Jonatanu: \"Priznaj mi \u0161to si u\u010dinio!\" Jonatan odgovori: \"Ja sam samo okusio malo meda vr\u0161kom \u0161tapa koji mi bija\u0161e u ruci. Evo me, spreman sam umrijeti!\"\n14:44 \u0160aul odgovori: \"Tako mi Bog u\u010dinio zlo i dodao mi drugo ako doista ne umre\u0161, Jonatane!\"\n14:45 Ali narod re\u010de \u0160aulu: \"Zar da umre Jonatan, koji je izvojevao ovu veliku pobjedu u Izraelu? Ne smije to biti! \u017divoga nam Jahve, nijedna vlas ne\u0107e pasti s njegove glave na zemlju jer je on s Bogom izvr\u0161io ovo djelo danas!\" Tako ga narod izbavi te Jonatan ne pogibe.\n14:46 \u0160aul odusta od potjere za Filistejcima, a Filistejci se vrati\u0161e u svoj kraj.\n14:47 Kad je \u0160aul u\u010dvrstio svoju kraljevsku vlast nad Izraelom, okrenu ratovati protiv svih svojih neprijatelja unaokolo: protiv Moaba, protiv Amonaca, protiv Edoma, protiv Bet Rehoba, protiv kralja Sobe i protiv Filistejaca; kuda god bi se okrenuo, svuda bi pobje\u0111ivao.\n14:48 Dao je mnogo dokaza svoje hrabrosti, potukao je Amale\u010dane i izbavio Izraela iz ruku onih koji su ga plja\u010dkali.\n14:49 \u0160aulovi sinovi bijahu Jonatan, I\u0161jo i Malki-\u0160ua, a od njegovih dviju k\u0107eri starija se zvala Meraba, a mla\u0111a Mikala.\n14:50 \u0160aulova se \u017eena zvala Ahinoama, a bila je k\u0107i Ahimaasova. Vojvoda njegove vojske zvao se Abner, a bio je sin Nera, \u0160aulova strica.\n14:51 Jer Ki\u0161, \u0160aulov otac, i Ner, Abnerov otac, bijahu sinovi Abielovi.\n14:52 \u017destok se rat vodio protiv Filistejaca svega \u0160aulova vijeka. Koga bi god hrabra ili bojovna \u010dovjeka \u0160aul vidio, svakoga bi uzimao u svoju slu\u017ebu.\n15:1 Jednom Samuel re\u010de \u0160aulu: \"Mene je Jahve poslao da te poma\u017eem za kralja nad njegovim narodom Izraelom. Poslu\u0161aj, dakle, rije\u010di Jahvine.\n15:2 Ovako govori Jahve nad vojskama: 'Odlu\u010dio sam osvetiti ono \u0161to je Amalek u\u010dinio Izraelu zatvaraju\u0107i mu put kad je izlazio iz Egipta.\n15:3 Sada idi i udari na Amaleka, izvr\u0161i \"herem\", kleto uni\u0161tenje, na njemu i na svemu \u0161to posjeduje; ne \u0161tedi ga, pobij mu\u0161karce i \u017eene, djecu i dojen\u010dad, goveda i ovce, deve i magarce!'\"\n15:4 \u0160aul sazva narod te ih izbroji u Telamu: bija\u0161e ih dvije stotine tisu\u0107a pje\u0161aka (i deset tisu\u0107a Judejaca).\n15:5 \u0160aul do\u0111e do amale\u010dkoga grada i postavi zasjedu u dolini potoka.\n15:6 Potom \u0160aul poru\u010di Kenijcima: \"Oti\u0111ite i odvojite se od Amale\u010dana da vas ne bih istrijebio zajedno s njima, jer ste bili skloni svim Izraelcima kad su izlazili iz Egipta.\" I Kenijci se odvoji\u0161e od Amale\u010dana.\n15:7 \u0160aul potu\u010de Amale\u010dane od Havile pa sve do \u0160ura, koji le\u017ei pred Egiptom.\n15:8 I \u017eiva uhvati Agaga, amale\u010dkog kralja, a sav narod zatre o\u0161tricom ma\u010da, izvr\u0161uju\u0107i \"herem\", kleto uni\u0161tenje.\n15:9 Ali \u0160aul i narod po\u0161tedje\u0161e Agaga i najbolje ovce i najbolja goveda, ugojenu stoku i jaganjce i sve \u0161to je bilo dobro. Na svemu tome ne htjedo\u0161e izvr\u0161iti \"herem\"; nego \u0161to je god od stoke bilo bez cijene i vrijednosti, na tom izvr\u0161i\u0161e \"herem\".\n15:10 Zato do\u0111e rije\u010d Jahvina Samuelu ovako:\n15:11 \"Kajem se \u0161to sam \u0160aula postavio za kralja: okrenuo se od mene i nije izvr\u0161io mojih zapovijedi.\" Samuel se ra\u017ealosti i svu je no\u0107 vapio Jahvi.\n15:12 U rano jutro krenu Samuel da potra\u017ei \u0160aula. I javi\u0161e Samuelu ovako: \"\u0160aul je oti\u0161ao u Karmel, i gle, podigao je ondje sebi spomenik; zatim je oti\u0161ao dalje i si\u0161ao u Gilgal.\"\n15:13 Kad je Samuel do\u0161ao k \u0160aulu, re\u010de mu \u0160aul: \"Blagoslovljen da si od Jahve! Izvr\u0161io sam Jahvinu zapovijed.\"\n15:14 Ali Samuel upita: \"Kakvo je to ov\u010dje blejanje \u0161to dopire do mojih u\u0161iju i mukanje goveda koje \u010dujem?\"\n15:15 A \u0160aul odgovori: \"Dognali su ih od Amale\u010dana, jer je narod po\u0161tedio najbolje ovce i najbolja goveda da ih \u017ertvuje Jahvi, tvome Bogu. Na svemu drugome izvr\u0161ili smo 'herem'.\"\n15:16 A Samuel re\u010de \u0160aulu: \"Stani da ti ka\u017eem \u0161to mi je no\u0107as objavio Jahve.\" A on re\u010de: \"Govori!\"\n15:17 Tada \u0107e Samuel: \"Koliko god si malen sam u svojim o\u010dima, ipak si postao glavar Izraelovih plemena. Jahve te pomazao za kralja nad Izraelom.\n15:18 Jahve te poslao na vojni pohod i zapovjedio ti: 'Idi, izvr\u0161i 'herem' na tim gre\u0161nicima, na Amale\u010danima, vojuj na njih do istrebljenja.'\n15:19 Za\u0161to nisi poslu\u0161ao rije\u010di Jahvine? Za\u0161to si se bacio na plijen i u\u010dinio ono \u0161to je zlo u Jahvinim o\u010dima?\"\n15:20 \u0160aul odgovori Samuelu: \"Ja sam poslu\u0161ao rije\u010d Jahvinu: poduzeo sam pohod kamo me poslao, doveo sam Agaga, amale\u010dkoga kralja, i izvr\u0161io 'herem' na Amale\u010danima.\n15:21 Ali je narod od plijena uzeo ovaca i goveda, i to najbolje na \u010demu se imao izvr\u0161iti 'herem', da \u017ertvuje Jahvi, tvome Bogu, u Gilgalu.\"\n15:22 A Samuel odvrati: \"Jesu li Jahvi milije paljenice i klanice nego poslu\u0161nost njegovu glasu? Znaj, poslu\u0161nost je vrednija od najbolje \u017ertve, pokornost je bolja od ovnujske pretiline.\n15:23 Nepokornost je kao grijeh \u010daranja, samovolja je kao zlo\u010din s idolima. Ti si odbacio rije\u010d Jahvinu, zato je Jahve odbacio tebe da ne bude\u0161 vi\u0161e kralj!\"\n15:24 Tada \u0160aul odvrati Samuelu: \"Zgrije\u0161io sam \u0161to sam prekr\u0161io Jahvinu zapovijed i tvoje naredbe. Bojao sam se naroda i popustio njegovu zahtjevu.\n15:25 A sada mi oprosti moj grijeh i vrati se sa mnom da se poklonim Jahvi.\"\n15:26 Ali Samuel odgovori \u0160aulu: \"Ne\u0107u se vratiti s tobom: ti si odbacio Jahvinu rije\u010d, zato je Jahve odbacio tebe da ne bude\u0161 vi\u0161e kralj nad Izraelom.\"\n15:27 Kad se Samuel okrenuo da ode, \u0160aul \u010dvrsto uhvati skut njegova pla\u0161ta, ali se skut otkide.\n15:28 Tada mu re\u010de Samuel: \"Danas ti je Jahve otkinuo kraljevstvo nad Izraelom i dao ga tvome susjedu, koji je bolji od tebe.\" -\n15:29 Ipak, Slava Izraelova ne la\u017ee i ne kaje se, jer nije \u010dovjek da bi se kajao. -\n15:30 \u0160aul re\u010de: \"Sagrije\u0161io sam; ali mi sada u\u010dini \u010dast pred starje\u0161inama moga naroda i pred Izraelom i vrati se sa mnom da se poklonim Jahvi, tvome Bogu.\"\n15:31 I Samuel se vrati sa \u0160aulom i \u0160aul se pokloni Jahvi.\n15:32 Potom zapovjedi Samuel: \"Dovedite k meni Agaga, amale\u010dkoga kralja!\" I Agag do\u0111e k njemu opiru\u0107i se i re\u010de: \"Zaista, smrt je gorka!\"\n15:33 Samuel mu odvrati: \"Kao \u0161to je tvoj ma\u010d mnogim \u017eenama oteo djecu, tako \u0107e me\u0111u \u017eenama tvoja majka ostati bez djeteta!\" I Samuel posije\u010de Agaga pred Jahvom u Gilgalu.\n15:34 Potom Samuel ode u Ramu, a \u0160aul se vrati svojoj ku\u0107i u \u0160aulovu Gibeu.\n15:35 I Samuel nije vi\u0161e vidio \u0160aula do svoga smrtnog dana. Samuel je tugovao zbog \u0160aula, ali se Jahve pokajao \u0161to je \u0160aula postavio za kralja nad Izraelom.\n16:1 Jahve re\u010de Samuelu: \"Dokle \u0107e\u0161 tugovati zbog \u0160aula, kad sam ga ja odbacio da ne kraljuje vi\u0161e nad Izraelom? Napuni uljem svoj rog i po\u0111i na put! Ja te \u0161aljem Betlehemcu Ji\u0161aju, jer sam izme\u0111u njegovih sinova izabrao sebi kralja.\"\n16:2 A Samuel re\u010de: \"Kako bih mogao i\u0107i onamo? \u0160aul \u0107e to \u010duti i ubit \u0107e me!\" Ali mu Jahve odgovori: \"Uzmi sa sobom junicu pa reci: 'Do\u0161ao sam da \u017ertvujem Jahvi!'\n16:3 I pozovi Ji\u0161aja na \u017ertvu, a ja \u0107u te sam pou\u010diti \u0161to \u0107e\u0161 \u010diniti: pomazat \u0107e\u0161 onoga koga ti ka\u017eem.\"\n16:4 Samuel u\u010dini kako mu je zapovjedio Jahve. Kad je do\u0161ao u Betlehem, gradske mu starje\u0161ine dr\u0161\u0107u\u0107i do\u0111u u susret i zapitaju: \"Zna\u010di li tvoj dolazak dobro?\"\n16:5 Samuel odgovori: \"Da, dobro! Do\u0161ao sam da \u017ertvujem Jahvi. O\u010distite se i do\u0111ite sa mnom na \u017ertvu!\" Potom o\u010disti Ji\u0161aja i njegove sinove i pozva ih na \u017ertvu.\n16:6 Kad su do\u0161li i kad je Samuel vidio Eliaba, re\u010de u sebi: \"Jama\u010dno, evo pred Jahvom stoji njegov pomazanik!\"\n16:7 Ali Jahve re\u010de Samuelu: \"Ne gledaj na njegovu vanj\u0161tinu ni na njegov visoki stas, jer sam ga odbacio. Bog ne gleda kao \u0161to gleda \u010dovjek: \u010dovjek gleda na o\u010di, a Jahve gleda \u0161to je u srcu.\"\n16:8 Zatim Ji\u0161aj dozva Abinadaba i dovede ga pred Samuela. A on re\u010de: \"Ni ovoga Jahve nije izabrao.\"\n16:9 Tada Ji\u0161aj dovede \u0160amu, ali Samuel re\u010de: \"Ni ovoga Jahve nije izabrao.\"\n16:10 Tako Ji\u0161aj dovede sedam svojih sinova pred Samuela, ali Samuel re\u010de Ji\u0161aju: \"Jahve nije izabrao nijednoga od ovih.\"\n16:11 Potom zapita Ji\u0161aja: \"Jesu li to svi tvoji sinovi?\" A on odgovori: \"Ostao je jo\u0161 najmla\u0111i, on je na pa\u0161i, za stadom.\" Tada Samuel re\u010de Ji\u0161aju: \"Po\u0161alji po njega, jer ne\u0107emo sjedati za stol dok on ne do\u0111e.\"\n16:12 Ji\u0161aj posla po njega: bio je to rumen momak, lijepih o\u010diju i krasna stasa. I Jahve re\u010de Samuelu: \"Ustani, poma\u017ei ga: taj je!\"\n16:13 Samuel uze rog s uljem i pomaza ga usred njegove bra\u0107e. Duh Jahvin obuze Davida od onoga dana. A Samuel krenu na put i ode u Ramu.\n16:14 Duh Jahvin bija\u0161e odstupio od \u0160aula, a jedan zao duh, od Jahve, stao ga je salijetati.\n16:15 Tada reko\u0161e \u0160aulu sluge njegove: \"Evo, zao duh Bo\u017eji salije\u0107e te.\n16:16 Zato neka na\u0161 gospodar zapovjedi, pa \u0107e sluge tvoje potra\u017eiti \u010dovjeka koji zna udarati u harfu: kad te napadne zao duh Bo\u017eji, neka onaj udara u harfu pa \u0107e ti biti bolje.\"\n16:17 \u0160aul re\u010de svojim slugama: \"Na\u0111ite mi \u010dovjeka koji umije vje\u0161to udarati u harfu i dovedite ga k meni!\"\n16:18 Jedan od njegovih slugu odgovori i re\u010de: \"Ja sam vidio jednog sina Betlehemca Ji\u0161aja: on umije udarati u harfu, hrabar je junak i \u010dovjek ratnik, vje\u0161t je govornik, krasna je stasa i Jahve je s njim.\"\n16:19 Tada \u0160aul posla glasnike k Ji\u0161aju i poru\u010di mu: \"Po\u0161alji mi svoga sina Davida (koji je kod stada)!\"\n16:20 A Ji\u0161aj uze pet hljebova, mijeh vina i jedno jare i posla \u0160aulu po svome sinu Davidu.\n16:21 Tako David do\u0111e k \u0160aulu i stupi u njegovu slu\u017ebu. I \u0160aul ga veoma zavolje i David posta njegov \u0161titono\u0161a.\n16:22 Potom \u0160aul posla k Ji\u0161aju i poru\u010di mu: \"Neka David ostane kod mene u slu\u017ebi, jer je stekao moju naklonost.\"\n16:23 I kad god bi Bo\u017eji duh napao \u0160aula, David bi uzeo harfu i svirao; tada bi \u0160aulu odlanulo i bilo bi mu bolje, a zao bi duh odlazio od njega.\n17:1 Filistejci skupi\u0161e svoje \u010dete za rat i sasta\u0161e se kod Soka u Judeji. Tabor udari\u0161e izme\u0111u Soka i Azeke kod Efes Damima.\n17:2 A \u0160aul i Izraelci skupi\u0161e se i utabori\u0161e u Terebintskoj dolini, i svrsta\u0161e se za boj protiv Filistejaca.\n17:3 Filistejci su stajali na gori s jedne strane, Izraelci na gori s druge strane, a dolina bila me\u0111u njima.\n17:4 Iz filistejskih redova iza\u0111e jedan izaziva\u010d. Zvao se Golijat, a bio je iz Gata. Visok bija\u0161e \u0161est lakata i jedan pedalj.\n17:5 Na glavi je imao mjedenu kacigu, obu\u010den je bio u ljuskav oklop, a oklop mu te\u017eak pet tisu\u0107a mjedenih \u0161ekela.\n17:6 Na nogama je imao mjedene nogavice, a na ramenima mjedenu sulicu.\n17:7 Koplja\u010da njegova koplja bila je kao tkala\u010dko vratilo, a \u0161iljak koplja te\u017eak \u0161est stotina \u017eeljeznih \u0161ekela. Pred njim je stupao \u0161titono\u0161a.\n17:8 On se postavi pred izraelske bojne redove i dovikne im: \"\u0160to ste iza\u0161li da se svrstate za bitku? Nisam li ja Filistejac, a vi \u0160aulove sluge? Izaberite izme\u0111u sebe jednoga \u010dovjeka pa neka si\u0111e k meni!\n17:9 Ako pobijedi u borbi sa mnom i pogubi me, mi \u0107emo biti va\u0161e sluge. Ako li ja pobijedim njega i pogubim ga, onda \u0107ete vi biti na\u0161e sluge i nama \u0107ete robovati.\"\n17:10 Jo\u0161 je Filistejac rekao: \"Ja sam danas izazvao Izraelove bojne redove. Dajte mi \u010dovjeka da se ogledamo u dvoboju!\"\n17:11 Kad je \u0160aul i sav Izrael \u010duo \u0161to je rekao Filistejac, obuze ih strah i drhat.\n17:12 David je bio sin nekoga Efra\u0107anina iz Betlehema u Judeji; taj se zvao Ji\u0161aj, a imao je osam sinova. Taj je \u010dovjek u \u0160aulovo vrijeme bio star i odmakao u godinama.\n17:13 Tri najstarija Ji\u0161ajeva sina bijahu oti\u0161la u rat za \u0160aulom; a ta trojica njegovih sinova koji bijahu oti\u0161li u rat zvahu se: najstariji Eliab, drugi Abinadab, a tre\u0107i \u0160ama.\n17:14 David bija\u0161e najmla\u0111i. A tri najstarija bijahu oti\u0161la za \u0160aulom. -\n17:15 David je odlazio k \u0160aulu i vra\u0107ao se iz njegove slu\u017ebe da pase stada svoga oca u Betlehemu.\n17:16 A Filistejac izlazio svakoga jutra i ve\u010deri i postavljao se tako \u010detrdeset dana. -\n17:17 A Ji\u0161aj re\u010de svome sinu Davidu: \"Uzmi za svoju bra\u0107u ovu efu pr\u017eenoga \u017eita i ovih deset hljebova i odnesi br\u017ee svojoj bra\u0107i u tabor.\n17:18 A ovih deset sireva odnesi njihovu tisu\u0107niku. Propitaj se za zdravlje svoje bra\u0107e i donesi od njih znak da si izvr\u0161io nalog!\n17:19 Oni su sa \u0160aulom i svim Izraelom u Terebintskoj dolini: vojuju protiv Filistejaca.\"\n17:20 David ustade u rano jutro, ostavi stado jednom \u010duvaru, spremi se i ode kako mu bija\u0161e zapovjedio Ji\u0161aj. U tabor je stigao kad je vojska izlazila u bojni red i dizala bojni poklik.\n17:21 Izraelci i Filistejci svrsta\u0161e se u bojni red jedni prema drugima.\n17:22 David ostavi svoje stvari \u010duvaru opreme pa otr\u010da u bojni red. Do\u0161av\u0161i, zapita svoju bra\u0107u za zdravlje.\n17:23 Dok je s njima govorio, gle, onaj izaziva\u010d (zvao se Golijat, Filistejac iz Gata) izi\u0111e iz filistejskih bojnih redova i ponovi iste rije\u010di kao prije. I David ih je \u010duo.\n17:24 A \u010dim su Izraelci ugledali toga \u010dovjeka, pobjego\u0161e svi daleko od njega i strah ih uhvati.\n17:25 Neki Izraelac re\u010de: \"Jeste li vidjeli onoga \u010dovjeka \u0161to je izi\u0161ao? A izi\u0161ao je da izaziva Izraela. Tko njega pogubi, kralj \u0107e mu dati silno blago i dat \u0107e mu svoju k\u0107er i oslobodit \u0107e od poreza njegov o\u010dinski dom u Izraelu.\"\n17:26 Tada David zapita ljude koji stajahu oko njega: \"\u0160to \u0107e to dobiti \u010dovjek koji ubije toga Filistejca i skine sramotu s Izraela? I tko je taj neobrezani Filistejac da izaziva bojne redove \u017eivoga Boga?\"\n17:27 A narod mu odgovori istim rije\u010dima kao prije: \"Eto to \u0107e dobiti \u010dovjek koji ga pogubi.\"\n17:28 A kad je Eliab, njegov najstariji brat, \u010duo kako se razgovara s ljudima, usplamtje gnjevom na Davida pa mu re\u010de: \"A \u0161to si ti do\u0161ao ovamo? Kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Znam ja tvoju drskost i zlobu tvoga srca: do\u0161ao si da vidi\u0161 bitku!\"\n17:29 A David odgovori: \"A \u0161to sam u\u010dinio? Zar se ne smije ni rije\u010d re\u0107i?\"\n17:30 Tada se okrene od njega k drugome i zapita istim rije\u010dima kao prije. Narod mu odgovori isto kao prvi put.\n17:31 Kad su ljudi \u010duli \u0161to je govorio David, jave to \u0160aulu, a on ga pozva preda se.\n17:32 David re\u010de \u0160aulu: \"Neka nikome ne klone srce zbog onoga \u010dovjeka! Tvoj \u0107e sluga iza\u0107i i borit \u0107e se s tim Filistejcem.\"\n17:33 Ali \u0160aul odvrati Davidu: \"Ne mo\u017ee\u0161 ti iza\u0107i na toga Filistejca da se bori\u0161 s njim jer si ti jo\u0161 dijete, a on ratnik od svoje mladosti.\"\n17:34 Ali David odgovori \u0160aulu: \"Tvoj je sluga \u010duvao ovce svome ocu, pa kad bi do\u0161ao lav ili medvjed te uhvatio ovcu iz stada,\n17:35 ja bih potr\u010dao za njim, udario ga i istrgao mu ovcu iz ralja. A ako bi se on digao na me, uhvatio bih ga za grivu i udarao ga dok ga ne bih ubio.\n17:36 I lava je i medvjeda tvoj sluga ubio, pa \u0107e i taj neobrezani Filistejac pro\u0107i kao jedan od njih jer je izazvao bojne \u010dete Boga \u017eivoga.\"\n17:37 David jo\u0161 dometne: \"Jahve koji me izbavio iz lavlje pand\u017ee i medvje\u0111e \u0161ape izbavit \u0107e me i iz ruku toga Filistejca.\" Tada \u0160aul re\u010de Davidu: \"Idi i Jahve neka bude s tobom!\"\n17:38 \u0160aul obu\u010de Davida u svoju ratnu odoru, na glavu mu usta\u010de mjedenu kacigu i stavi mu oklop.\n17:39 Pripasa Davidu svoj ma\u010d preko odore, ali David uzalud poku\u0161a hodati, jer ne bija\u0161e navikao, pa re\u010de \u0160aulu: \"Ne mogu hodati u tome jer nisam navikao.\" Zato sve skinu sa sebe.\n17:40 David uze svoj \u0161tap u ruku, izabra u potoku pet glatkih kamenova i metnu ih u svoju pastirsku torbu, koja mu je slu\u017eila kao torba za pra\u0107ku, te s pra\u0107kom u ruci po\u0111e prema Filistejcu.\n17:41 A Filistejac se sve bli\u017ee primicao Davidu, dok je njegov \u0161titono\u0161a stupao pred njim.\n17:42 A kad Filistejac pogleda i vidje Davida, prezre ga s njegove mladosti - bija\u0161e David mladi\u0107, rumen, lijepa lica.\n17:43 Zato Filistejac re\u010de Davidu: \"Zar sam ja pseto te ide\u0161 na me sa \u0161tapovima?\" I uze proklinjati Davida svojim bogovima.\n17:44 Zatim Filistejac re\u010de Davidu: \"Do\u0111i k meni da dam tvoje meso pticama nebeskim i zvijerima zemaljskim!\"\n17:45 A David odgovori Filistejcu: \"Ti ide\u0161 na me ma\u010dem, kopljem i sulicom, a ja idem na te u ime Jahve Sebaota, Boga Izraelovih \u010deta koje si ti izazvao.\n17:46 Danas \u0107e te Jahve predati u moju ruku, ja \u0107u te ubiti, skinut \u0107u tvoju glavu i jo\u0161 \u0107u danas tvoje mrtvo tijelo i mrtva tjelesa filistejske vojske dati pticama nebeskim i zvijerima zemaljskim. Sva \u0107e zemlja znati da ima Bog u Izraelu.\n17:47 I sav \u0107e ovaj zbor znati da Jahve ne daje pobjedu ma\u010dem ni kopljem, jer je Jahve gospodar bitke i on vas predaje u na\u0161e ruke.\"\n17:48 Kad se Filistejac pribli\u017eio i po\u0161ao prema Davidu, iza\u0111e David iz bojnih redova i krenu pred Filistejca.\n17:49 David segnu rukom u torbu, izvadi iz nje kamen i hitnu ga iz pra\u0107ke. I pogodi Filistejca u \u010delo; kamen mu se zabi u \u010delo i on pade ni\u010dice na zemlju.\n17:50 Tako je David pra\u0107kom i kamenom nadja\u010dao Filistejca: udario je Filistejca i ubio ga, a nije imao ma\u010da u ruci.\n17:51 Zato David potr\u010da i stade na Filistejca, zgrabi njegov ma\u010d, izvu\u010de ga iz korica i pogubi Filistejca odsjekav\u0161i mu glavu. Kad Filistejci vidje\u0161e kako pogibe njihov junak, nagnu\u0161e u bijeg.\n17:52 Tada ustado\u0161e Izraelci i Judejci, digo\u0161e bojnu viku i potjera\u0161e Filistejce do opkopa oko Gata i do gradskih vrata Ekrona; filistejski mrtvaci pokri\u0161e put od \u0160aarajima sve do Gata i do Ekrona.\n17:53 Nato se Izraelci vrati\u0161e iz te \u017eestoke potjere za Filistejcima i oplja\u010dka\u0161e njihov tabor.\n17:54 A David uze Filistej\u010devu glavu i odnese je u Jeruzalem, a oru\u017eje njegovo polo\u017ei u svoj \u0161ator.\n17:55 Kad je \u0160aul vidio Davida gdje izlazi pred Filistejca, upitao je svoga vojvodu Abnera: \"\u010ciji je sin taj mladi\u0107, Abnere?\" A Abner je odgovorio: \"Tako mi tvoga \u017eivota, kralju, ne znam!\"\n17:56 A kralj mu re\u010de: \"Raspitaj se \u010diji je sin taj mladi\u0107!\"\n17:57 A kad se David vratio po\u0161to je pogubio Filistejca, uze ga Abner i dovede ga pred \u0160aula, a u ruci David jo\u0161 dr\u017ea\u0161e Filistej\u010devu glavu.\n17:58 \u0160aul ga upita: \"\u010ciji si ti sin, mom\u010de?\" A David odgovori: \"Sin sam tvoga sluge Betlehemca Ji\u0161aja.\"\n18:1 Kad je David zavr\u0161io razgovor sa \u0160aulom, Jonatanova se du\u0161a prikloni Davidovoj du\u0161i i Jonatan ga zavolje kao samoga sebe.\n18:2 \u0160aul zadr\u017ea Davida onoga istog dana kod sebe i nije mu dao da se vrati ku\u0107i svoga oca.\n18:3 I Jonatan sklopi savez s Davidom jer ga je ljubio kao samoga sebe.\n18:4 I skide Jonatan pla\u0161t koji je imao na sebi i dade ga Davidu; tako i svoju odoru, \u010dak i svoj ma\u010d, svoj luk i svoj pojas.\n18:5 Na svim svojim pohodima, kamo ga je god slao \u0160aul, David bija\u0161e sretne ruke i \u0160aul ga postavi na \u010delo svojim ratnicima; omilje on svemu narodu, pa i \u0160aulovim dvoranima.\n18:6 Za njihova povratka, kad se David vra\u0107ao ubiv\u0161i Filistejca, iza\u0111o\u0161e \u017eene iz svih gradova Izraelovih u susret kralju \u0160aulu veselo kli\u010du\u0107i, pjevaju\u0107i i ple\u0161u\u0107i uza zvuke bubnjeva i cimbala.\n18:7 \u017dene su ple\u0161u\u0107i pjevale: \"Pobi \u0160aul svoje tisu\u0107e, David na desetke tisu\u0107a.\"\n18:8 \u0160aul se vrlo ra\u017eestio, nije mu bila draga ta pjesma. Zato re\u010de: \"Davidu su dale desetke tisu\u0107a, a meni samo tisu\u0107e! Jo\u0161 mu samo treba kraljevstvo!\"\n18:9 I od toga dana \u0160aul poprijeko gleda\u0161e Davida.\n18:10 Sutradan zao duh Bo\u017eji napade \u0160aula, tako da je bjesnio po ku\u0107i. David je rukom udarao u harfu kao drugih dana, a \u0160aul je u ruci imao koplje.\n18:11 I \u0160aul baci koplje govore\u0107i u sebi: \"Sad \u0107u pribiti Davida uza zid!\" Ali mu se David izma\u010de dva puta.\n18:12 \u0160aul se po\u010de bojati Davida, jer je Jahve bio s njim a od \u0160aula je odstupio.\n18:13 Zato ga \u0160aul ukloni iz svoje blizine i postavi ga za tisu\u0107nika: on je izlazio i vra\u0107ao se na \u010delu naroda.\n18:14 David je imao uspjeha na svim svojim putovima jer Jahve bija\u0161e s njim.\n18:15 Kad je \u0160aul vidio da David ima mnogo uspjeha, obuze ga strah od njega.\n18:16 Ali svemu Izraelu i Judi omilje David jer ih je on vodio na svim njihovim putovima.\n18:17 \u0160aul re\u010de Davidu: \"Evo svoju najstariju k\u0107er Merabu dat \u0107u ti za \u017eenu, samo mi budi hrabar i vodi Jahvine bojeve!\" Mi\u0161lja\u0161e \u0160aul: \"Ne\u0107u da padne od moje ruke, nego filistejska ruka neka se digne na njega!\"\n18:18 A David odgovori: \"Tko sam ja i \u0161to zna\u010di moj \u017eivot, \u0161to li ku\u0107a oca mojega u Izraelu da budem kraljev zet?\"\n18:19 I kad do\u0111e vrijeme da \u0160aulova k\u0107i Meraba po\u0111e za Davida, dado\u0161e je za \u017eenu Adrielu iz Mehole.\n18:20 Ali je Davida ljubila \u0160aulova k\u0107i Mikala; kad su to javili \u0160aulu, bilo mu je pravo.\n18:21 Re\u010de on u sebi: \"Dat \u0107u mu je, ali \u0107e mu ona biti zamka i ruka filistejska di\u0107i \u0107e se na njega.\" (\u0160aul je po drugi put rekao Davidu: \"Danas \u0107e\u0161 mi biti zet.\")\n18:22 Tada \u0160aul zapovjedi svojim slugama ovako: \"Razgovarajte se s Davidom tajno i recite mu: 'Gle, omilio si kralju i svi te njegovi dvorani vole; zato budi kraljev zet.'\"\n18:23 I \u0160aulove sluge ponovi\u0161e te rije\u010di Davidu, ali im David odgovori: \"Zar je u va\u0161im o\u010dima malenkost postati kraljev zet? Ja sam samo siromah i mali \u010dovjek!\"\n18:24 \u0160aulove sluge dojavi\u0161e to \u0160aulu govore\u0107i: \"Evo rije\u010di \u0161to ih je rekao David.\"\n18:25 A \u0160aul odgovori: \"Ovako recite Davidu: 'Kralj ne tra\u017ei nikakva \u017eenidbenog dara nego samo sto filistejskih obrezaka da se osveti kraljevim neprijateljima.'\" \u0160aul mi\u0161lja\u0161e da \u0107e tako Davida gurnuti u ruke Filistejcima.\n18:26 \u0160aulove sluge dojavi\u0161e te rije\u010di Davidu, a njemu bija\u0161e po volji da postane kraljev zet. Jo\u0161 prije nego \u0161to je isteklo vrijeme,\n18:27 spremi se David i krenu sa svojim ljudima te ubi Filistejcima dvije stotine ljudi; i donese njihove obreske i predade ih kralju na broj da bi postao njegov zet. Tada mu \u0160aul dade svoju k\u0107er Mikalu za \u017eenu.\n18:28 \u0160aul je jasno vidio da je Jahve s Davidom i da ga ljubi sav dom Izraelov.\n18:29 I \u0160aul se jo\u0161 ve\u0107ma poboja Davida i posta neprijatelj Davidu zauvijek.\n18:30 A filistejski su knezovi izlazili u boj, ali koliko su god puta izlazili, David je imao vi\u0161e uspjeha nego svi \u0160aulovi dvorani; i tako ime njegovo posta vrlo slavno.\n19:1 \u0160aul razlo\u017ei svome sinu Jonatanu i svim svojim dvoranima svoju namjeru da ubije Davida. Ali Jonatan, \u0160aulov sin, vrlo je volio Davida.\n19:2 I Jonatan to javi Davidu ovako: \"Moj otac \u0160aul kani te ubiti. Budi, dakle, na oprezu sutra ujutro, ostani u skrovi\u0161tu i pritaji se.\n19:3 A ja \u0107u iza\u0107i i stajat \u0107u pokraj svoga oca u polju gdje ti bude\u0161 i govorit \u0107u za tebe sa svojim ocem. Kad saznam kako je, javit \u0107u ti.\"\n19:4 Jonatan pohvali Davida svome ocu \u0160aulu i re\u010de mu ovako: \"Neka se kralj ne ogrije\u0161i o svoga slugu Davida jer se on nije ni\u0161ta ogrije\u0161io o tebe; naprotiv, ono \u0161to je radio bilo je od velike koristi za tebe.\n19:5 On je stavio \u017eivot svoj na kocku, ubio je Filistejca i Jahve je pribavio veliku pobjedu svemu Izraelu: vidio si i radovao se. Za\u0161to bi se, dakle, ogrije\u0161io o nevinu krv ubijaju\u0107i Davida bez razloga?\"\n19:6 \u0160aul poslu\u0161a Jonatanove rije\u010di i zakle se: \"\u017divoga mi Jahve, David ne\u0107e umrijeti!\"\n19:7 Tada Jonatan dozva Davida i kaza mu sve te rije\u010di. Zatim Jonatan dovede Davida k \u0160aulu i David opet dobi slu\u017ebu koju je imao prije.\n19:8 Kad je rat i opet buknuo, izi\u0111e David na boji\u0161te da se bori s Filistejcima; i porazi ih tako da su pobjegli pred njim.\n19:9 Tada zao duh Jahvin obuze \u0160aula: kad je sjedio u svojoj ku\u0107i, s kopljem u ruci, a David rukom udarao u harfu,\n19:10 \u0160aul poku\u0161a da svojim kopljem pribode Davida uza zid, ali on izmakne \u0160aulovu udarcu te se koplje zabode u zid. David pobje\u017ee i spasi se.\n19:11 Iste no\u0107i \u0160aul posla glasnike da nadziru Davidovu ku\u0107u jer je htio da ubije Davida u rano jutro. Ali Davidova \u017eena Mikala javi to Davidu govore\u0107i: \"Ako no\u0107as ne umakne\u0161 na sigurno mjesto, sutra \u0107e\u0161 biti mrtav!\"\n19:12 Tada Mikala spusti Davida kroz prozor. On ode i spasi se bijegom.\n19:13 A Mikala uze idol, polo\u017ei ga u postelju, stavi mu oko glave kozju dlaku i pokri ga pokriva\u010dem.\n19:14 Kad je \u0160aul poslao glasnike da uhvate Davida, ona im re\u010de: \"Bolestan je.\"\n19:15 Ali \u0160aul vrati glasnike natrag da vide Davida i zapovjedi im: \"Donesite ga k meni u postelji da ga ubijem!\"\n19:16 A kad su glasnici u\u0161li, gle: u postelji bje\u0161e idol, s kozjom dlakom oko glave!\n19:17 Tada \u0160aul re\u010de Mikali: \"Za\u0161to si me tako prevarila i pustila moga neprijatelja da pobjegne i da se spasi?\" A Mikala odgovori \u0160aulu: \"On mi je rekao: 'Pusti me da odem, ili \u0107u te ubiti!'\"\n19:18 Tako je David pobjegao i spasio se. I ode on k Samuelu u Ramu i javi mu sve \u0161to mu je u\u010dinio \u0160aul. Potom odo\u0161e on i Samuel i nastani\u0161e se u Najotu.\n19:19 A \u0160aulu javi\u0161e ovako: \"Eno Davida u Najotu u Rami.\"\n19:20 Tada \u0160aul posla glasnike da uhvate Davida. Kad su oni vidjeli zbor proroka u proro\u010dkom zanosu, a Samuela im na \u010delu, obuze Bo\u017eji duh i \u0160aulove glasnike te i oni pado\u0161e u proro\u010dki zanos.\n19:21 Kad su to javili \u0160aulu, on posla druge glasnike, ali i oni pado\u0161e u proro\u010dki zanos. Potom \u0160aul posla i tre\u0107e glasnike, ali i oni pado\u0161e u proro\u010dki zanos.\n19:22 Tada \u0160aul krenu sam u Ramu i kad do\u0111e do velikog bunara kod Sekua, zapita: \"Gdje su Samuel i David?\" I odgovori\u0161e mu: \"Eno ih u Najotu u Rami.\"\n19:23 On odmah po\u0111e prema Najotu u Rami. Ali i njega obuze duh Bo\u017eji te je i\u0161ao u proro\u010dkom zanosu sve dok nije do\u0161ao u Najot u Rami.\n19:24 Tu i on svu\u010de svoje haljine jer i njega obuze zanos pred Samuelom; zatim je legao gol i ostao tako cio onaj dan i svu no\u0107. Tako je nastala uzre\u010dica: \"Zar je i \u0160aul me\u0111u prorocima?\"\n20:1 David pobje\u017ee iz Najota u Rami i do\u0111e k Jonatanu te mu re\u010de: \"\u0160to sam u\u010dinio? Kakva je bila moja krivica i \u0161to sam zgrije\u0161io tvome ocu da tra\u017ei moj \u017eivot?\"\n20:2 A on mu odgovori: \"Daleko od tebe ta misao! Ti ne\u0107e\u0161 poginuti. Eto, moj otac ne poduzima ni\u0161ta, bilo veliko ili ne bilo, a da to meni ne otkrije. Za\u0161to bi, dakle, moj otac krio od mene upravo to? Ne\u0107e to biti!\"\n20:3 Ali se David zakle i re\u010de: \"Tvoj otac dobro zna da sam ja stekao tvoju naklonost, pa misli: 'Ne treba da Jonatan i\u0161ta zna o tome, da ne bude \u017ealostan.' Ali \u017eivoga mi Jahve i \u017eivota mi tvoga, ima samo jedan korak izme\u0111u mene i smrti.\"\n20:4 Tada Jonatan upita Davida: \"\u0160to \u017eeli\u0161 da u\u010dinim za tebe?\"\n20:5 A David odgovori Jonatanu: \"Evo, sutra je mladi mjesec i ja bih morao jesti s kraljem za stolom; ali me ti pusti da odem, da se sakrijem u polju do ve\u010dera.\n20:6 Ako tvoj otac opazi da me nema, re\u0107i \u0107e\u0161 mu ovako: 'David me uporno molio da ga pustim da skokne u svoj grad Betlehem, jer se ondje slavi godi\u0161nja \u017ertva za svu njegovu obitelj.'\n20:7 Ako on rekne: 'Dobro!', tvoj je sluga spa\u0161en. Ako li plane gnjevom, znaj da je \u010dvrsto naumio da me pogubi.\n20:8 Iska\u017ei, dakle, milost svome sluzi kad si slugu svoga uveo sa sobom u savez Jahvin. Ali ako ima kakva krivica na meni, ubij me sam; za\u0161to bi me vodio k svome ocu?\"\n20:9 A Jonatan mu odgovori: \"Daleko od tebe ta misao! Kad bih ja pouzdano znao da je moj otac \u010dvrsto naumio da na tebe svali nesre\u0107u, zar ti ja ne bih dojavio?\"\n20:10 David upita Jonatana: \"A tko \u0107e mi javiti ako ti tvoj otac odgovori \u0161to zlo?\"\n20:11 Jonatan odgovori Davidu: \"Hodi, iza\u0111imo u polje!\" I iza\u0111u obojica u polje.\n20:12 Tada Jonatan re\u010de Davidu: \"Jahve, Bog Izraelov, neka mi bude svjedok! Ja \u0107u isku\u0161ati svoga oca sutra u ovo doba. Ako bude dobro po Davida, a ja ne po\u0161aljem k tebi da te obavijestim,\n20:13 neka Jahve u\u010dini to zlo Jonatanu i neka mu doda drugo zlo! Ako li mome ocu bude drago da ti u\u010dini zlo, javit \u0107u ti i pustit \u0107u te da ode\u0161 u miru; i Jahve neka bude s tobom kao \u0161to je bio s mojim ocem!\n20:14 Ako ja jo\u0161 budem \u017eiv, mo\u0107i \u0107e\u0161 mi iskazati milosr\u0111e Jahvino; ako li umrem,\n20:15 ne uskrati svoje dobrote mome domu dovijeka! Kad Jahve redom iskorijeni Davidove neprijatelje s lica zemlje,\n20:16 neka ime Jonatanovo ne i\u0161\u010dezne s domom \u0160aulovim, ina\u010de \u0107e Jahve tra\u017eiti o tome ra\u010dun od Davida.\"\n20:17 Tada se Jonatan jo\u0161 jednom zakune Davidu ljubavlju svojom, jer ga je ljubio svom ljubavlju du\u0161e svoje.\n20:18 Potom re\u010de Jonatan Davidu: \"Sutra je mladi mjesec i opazit \u0107e se da te nema, jer \u0107e tvoje mjesto biti prazno.\n20:19 Prekosutra \u0107e se jo\u0161 o\u010ditije vidjeti da te nema, a ti do\u0111i na mjesto gdje si se bio sakrio u dan onoga doga\u0111aja i sjedni kraj onoga humka \u0161to ga zna\u0161.\n20:20 A ja \u0107u prekosutra izmetati strijele na onu stranu kao da ga\u0111am onamo.\n20:21 A onda \u0107u poslati momka i re\u0107i mu: 'Idi! Na\u0111i strijelu!' Ako onda doviknem momku: 'Pazi, strijela je ovamo bli\u017ee od tebe, donesi je!' - ti onda do\u0111i, jer je za tebe dobro i nema nikakve opasnosti, tako mi Jahve \u017eivoga!\n20:22 Ako li doviknem momku: 'Pazi, strijela je onamo dalje od tebe!' - ti onda oti\u0111i, jer te Jahve \u0161alje odavde.\n20:23 A za ovaj dogovor \u0161to smo ga ugovorili ja i ti neka je Jahve svjedok izme\u0111u mene i tebe dovijeka!\"\n20:24 Potom se David sakri u polju. Kad je do\u0161ao mla\u0111ak, kralj je sjeo za stol da jede.\n20:25 Kralj sjede na svoje obi\u010dno mjesto, na mjesto uza zid, Jonatan se smjesti su\u010delice njemu, Abner sjede kraj \u0160aula, a Davidovo mjesto osta prazno.\n20:26 Ali \u0160aul ne re\u010de ni\u0161ta onaj dan jer mi\u0161lja\u0161e: \"Dogodilo mu se \u0161togod, bit \u0107e da nije \u010dist.\"\n20:27 Sutradan iza mladog mjeseca, drugi dan u mjesecu, opet Davidovo mjesto osta prazno, i \u0160aul upita svoga sina Jonatana: \"Za\u0161to Ji\u0161ajev sin nije do\u0161ao na objed ni ju\u010der ni danas?\"\n20:28 A Jonatan odgovori \u0160aulu: \"David me uporno molio da ga pustim da ide u Betlehem.\n20:29 Rekao mi je: 'Pusti me da idem jer slavimo obiteljsku \u017ertvu u mom gradu i moja su me bra\u0107a pozvala da do\u0111em. Ako sam, dakle, stekao tvoju naklonost, daj mi dopust da pohodim svoju bra\u0107u.' Eto, zato ga nema kod kraljeva stola.\"\n20:30 Tada \u0160aul planu gnjevom na Jonatana i re\u010de mu: \"Izrode i propalico! Misli\u0161 da ne znam da si u savezu s Ji\u0161ajevim sinom, na sramotu svoju i na sramotu maj\u010dinu krilu!\n20:31 Jer dokle god bude \u017eiv na zemlji Ji\u0161ajev sin, ne\u0107e\u0161 biti siguran ni ti ni tvoje kraljevstvo. Zato sad po\u0161alji po njega i dovedi ga k meni jer je osu\u0111en na smrt.\"\n20:32 A Jonatan odvrati svome ocu \u0160aulu i re\u010de mu: \"Za\u0161to on mora umrijeti? \u0160to je u\u010dinio?\"\n20:33 Tada \u0160aul izmetnu koplje na sina da ga probode. Jonatan vidje da je njegov otac odlu\u010dio da ubije Davida.\n20:34 Jonatan ustade od stola sav jarostan i nije jeo ni\u0161ta toga drugog dana u mjesecu jer se zabrinuo za Davida \u0161to ga je njegov otac pogrdio.\n20:35 Sutradan ujutro iza\u0111e Jonatan u polje prema dogovoru s Davidom; s njim je i\u0161ao mlad momak.\n20:36 I on re\u010de svome momku: \"Ti \u0107e\u0161 otr\u010dati i na\u0107i strijele koje \u0107u sada izmetnuti.\" I momak otr\u010da, a Jonatan odape strijelu tako da je preletjela preko njega.\n20:37 Kad je momak do\u0161ao do mjesta gdje je bila strijela koju je izbacio Jonatan, viknu Jonatan za momkom: \"Nije li strijela onamo dalje od tebe?\"\n20:38 Jo\u0161 Jonatan viknu za momkom: \"Br\u017ee! Po\u017euri se! Ne stoj!\" Jonatanov momak di\u017ee strijelu i donese je svome gospodaru.\n20:39 Momak nije ni\u0161ta opazio, samo su Jonatan i David znali o \u010demu se radi.\n20:40 Nato Jonatan preda oru\u017eje momku i re\u010de mu: \"Idi i odnesi to u grad!\"\n20:41 Kad je momak oti\u0161ao, David izi\u0111e iza humka, pade ni\u010dice na zemlju i pokloni se tri puta. Potom se izljubi\u0161e i plakahu zajedno dok se nisu isplakali.\n20:42 Zatim Jonatan re\u010de Davidu: \"Idi u miru! \u0160to smo se obojica zakleli Jahvinim imenom, neka Jahve bude svjedok izme\u0111u mene i tebe, izme\u0111u moga potomstva i tvoga potomstva dovijeka!\"\n21:1 Nato David usta i ode, a Jonatan se vrati u grad.\n21:2 David do\u0111e u Nob k sve\u0107eniku Ahimeleku. Ovaj dr\u0161\u0107u\u0107i po\u0111e u susret Davidu i upita ga: \"Za\u0161to si sam i nema nikoga s tobom?\"\n21:3 A David odgovori sve\u0107eniku Ahimeleku: \"Kralj mi je dao nalog i rekao mi: 'Nitko neka ni\u0161ta ne dozna za\u0161to te \u0161aljem i \u0161to sam ti zapovjedio!' A momke sam poslao da me do\u010dekaju na tom i tom mjestu.\n21:4 A sada, ako ima\u0161 pri ruci pet hljebova, daj mi ih, ili \u0161to god se na\u0111e!\"\n21:5 A sve\u0107enik odgovori Davidu: \"Nemam pri ruci obi\u010dnoga kruha nego samo svetoga kruha; ali samo ako su se tvoji momci uzdr\u017eali od \u017eena.\"\n21:6 David odgovori sve\u0107eniku ovako: \"Sasvim pouzdano! \u017dene su nam bile uskra\u0107ene, kao uvijek kad izlazimo na vojni pohod, i tijela su u momaka \u010dista. Iako je ovo obi\u010dan put, uistinu su danas \u010disti tijelom.\"\n21:7 Tada mu sve\u0107enik dade svetoga kruha, jer nije bilo drugoga kruha ondje osim \u017ertvenoga, onoga koji se uklanjao ispred Jahve da se zamijeni toplim kruhom u dan kad se uzima.\n21:8 Ondje je istoga dana bio jedan od \u0160aulovih slugu, zadr\u017eao se pred Jahvom; zvao se Doeg Edomac, a bio je nadglednik \u0160aulovih pastira.\n21:9 David upita Ahimeleka: \"A nema\u0161 li ovdje pri ruci kakvo koplje ili ma\u010d? Nisam uzeo sa sobom ni svoga ma\u010da ni svoga oru\u017eja, jer je kraljev nalog bio hitan.\"\n21:10 A sve\u0107enik mu odgovori: \"Ovdje je ma\u010d Filistejca Golijata, onoga koga si ubio u Terebintskoj dolini; zamotan je u pla\u0161t i polo\u017een iza ople\u0107ka; ako ga ho\u0107e\u0161 uzeti, uzmi ga samo, jer drugoga osim njega nema ovdje.\" A David odvrati: \"Takva vi\u0161e nema, daj mi ga!\"\n21:11 Potom David ustade i pobje\u017ee onaj dan daleko od \u0160aula i do\u0111e Aki\u0161u, kralju Gata.\n21:12 A dvorani Aki\u0161evi reko\u0161e svome kralju: \"Nije li to David, kralj zemlje? To je onaj o kome su ple\u0161u\u0107i pjevali: 'Pobi \u0160aul svoje tisu\u0107e, David na desetke tisu\u0107a.'\"\n21:13 David se zamisli o tim rije\u010dima i silno se upla\u0161i gatskoga kralja Aki\u0161a.\n21:14 Tada se David po\u010de pretvarati pred njima kao da je umobolan i vladati se kao lu\u0111ak u njihovim rukama: bubnjao je po vratima i pu\u0161tao da mu te\u010de slina niz bradu.\n21:15 Tada Aki\u0161 re\u010de svojim dvoranima: \"Vidite dobro da je \u010dovjek lud! Za\u0161to ga dovodite k meni?\n21:16 Zar nemam dosta budala te mi dovodite ovoga da mi dosa\u0111uje svojim ludilom? Zar \u0107e taj u\u0107i u moju ku\u0107u?\"\n22:1 David ode odande i skloni se u spilju Adulam. A kad su to \u010dula njegova bra\u0107a i sva njegova obitelj, do\u0111o\u0161e onamo da mu se priklju\u010de.\n22:2 Osim toga skupi\u0161e se oko njega svi koji bijahu u nevolji, svi zadu\u017eeni, svi nezadovoljni, i on im posta vo\u0111om. A bija\u0161e ih oko njega do \u010detiri stotine ljudi.\n22:3 Odande ode David u Mispu u zemlji moapskoj i re\u010de kralju moapskome: \"Dopusti da se moj otac i moja mati sklonu kod vas dok ne vidim \u0161to \u0107e Bog u\u010diniti sa mnom.\"\n22:4 I ostavi ih kod kralja moapskoga i oni ostado\u0161e kod njega sve dok David bija\u0161e u skrovi\u0161tu.\n22:5 Ali prorok Gad re\u010de Davidu: \"Nemoj ostati u svome skrovi\u0161tu, nego idi i za\u0111i u zemlju Judinu.\" I David ode i za\u0111e u Heretsku \u0161umu.\n22:6 \u0160aul doznade da se pojavio David s ljudima koji bijahu s njim. \u0160aul je upravo bio u Gibei; sjedio je pod tamariskom na uzvi\u0161ici, s kopljem u ruci, a oko njega stajali svi njegovi dvorani.\n22:7 I re\u010de \u0160aul svojim dvoranima koji stajahu oko njega: \"Poslu\u0161ajte me, sinovi Benjaminovi! Ho\u0107e li vam i Ji\u0161ajev sin svima darovati njive i vinograde? Ho\u0107e li vas sve postaviti za tisu\u0107nike i stotnike?\n22:8 A za\u0161to ste se onda svi urotili protiv mene? Nema nikoga da mi dojavi kad moj sin sklapa savez s Ji\u0161ajevim sinom, nema nikoga me\u0111u vama da me po\u017eali i da mi otkrije kako je moj sin podjario moga slugu na me, kao \u0161to se doga\u0111a danas.\"\n22:9 Tada progovori Doeg Edomac, koji je stajao me\u0111u \u0160aulovim dvoranima, i re\u010de: \"Ja sam vidio Ji\u0161ajeva sina kad je do\u0161ao u Nob k Ahimeleku, Ahitubovu sinu.\n22:10 Ovaj je zatra\u017eio za njega savjet od Jahve i dao mu hrane i predao mu ma\u010d Filistejca Golijata.\"\n22:11 \u0160aul nato zapovjedi da pozovu sve\u0107enika Ahimeleka, Ahitubova sina, i svu njegovu obitelj, sve\u0107enike u Nobu. I do\u0111o\u0161e svi pred kralja.\n22:12 Tada re\u010de \u0160aul: \"\u010cuj me, Ahitubov sine!\" A on odgovori: \"Evo me, gospodaru!\"\n22:13 A \u0160aul ga upita: \"Za\u0161to ste se urotili protiv mene, ti i Ji\u0161ajev sin? Ti si mu dao kruha i ma\u010d i tra\u017eio si za njega savjet od Boga da se digne protiv mene kao neprijatelj, kao \u0161to se danas doga\u0111a.\"\n22:14 Ahimelek odgovori kralju: \"A tko je me\u0111u svim tvojim slugama ravan Davidu, tako vjeran, uz to kraljev zet, glavar tvoje tjelesne stra\u017ee, \u010dovjek koji je po\u0161tovan u tvojoj ku\u0107i?\n22:15 Zar sam danas prvi put tra\u017eio za njega savjet od Boga? Daleko od mene svaka druga misao! Neka kralj ni\u0161ta ne okrivljuje svoga sluge i sve njegove obitelji, jer sluga njegov nije znao od svega toga ni\u0161ta!\"\n22:16 Ali kralj odvrati: \"Ti \u0107e\u0161 umrijeti, Ahimele\u010de, ti i sva tvoja obitelj!\"\n22:17 I kralj zapovjedi glasono\u0161ama koji stajahu oko njega: \"Pristupite i pogubite sve\u0107enike Jahvine jer su i oni pomogli Davidu: znali su da je na bijegu, a nisu mi to dojavili.\" Ali kraljevi stra\u017eari ne htjedo\u0161e di\u0107i ruke na Jahvine sve\u0107enike da ih smaknu.\n22:18 Tada kralj zapovjedi Doegu: \"Pristupi ti i smakni sve\u0107enike!\" Doeg Edomac pristupi i smaknu sve\u0107enike: on pogubi u onaj dan osamdeset i pet ljudi koji su nosili laneni ople\u0107ak.\n22:19 I Nob, sve\u0107eni\u010dki grad, pohara o\u0161tricom ma\u010da, pobiv\u0161i mu\u0161karce i \u017eene, djecu i dojen\u010dad, goveda, magarce i ovce.\n22:20 Izbavio se samo jedan sin Ahimeleka, Ahitubova sina, po imenu Ebjatar i pobjegao k Davidu.\n22:21 Ebjatar javi Davidu da je \u0160aul poklao Jahvine sve\u0107enike.\n22:22 A David odvrati Ebjataru: \"Ja sam ve\u0107 onoga dana kad ondje bija\u0161e Doeg Edomac znao da \u0107e on zacijelo javiti to \u0160aulu! Ja sam kriv za \u017eivote tvoga o\u010dinskog doma.\n22:23 Ostani kod mene, ne boj se: tko bude tra\u017eio tvoj \u017eivot, tra\u017eit \u0107e moj. Kod mene \u0107e\u0161 biti dobro \u010duvan.\"\n23:1 Javi\u0161e onda Davidu: \"Filistejci opsjedaju Keilu i plja\u010dkaju gumna.\"\n23:2 David tada upita Jahvu: \"Treba li da idem na Filistejce i ho\u0107u li ih potu\u0107i?\" A Jahve odgovori Davidu: \"Idi, potu\u0107i \u0107e\u0161 Filistejce i oslobodit \u0107e\u0161 Keilu.\"\n23:3 Ali reko\u0161e Davidu ljudi njegovi: \"Gle, mi smo ve\u0107 ovdje, u Judi, u neprestanom strahu; \u0161to \u0107e tek biti ako odemo u Keilu protiv filistejskih \u010deta!\"\n23:4 Zato David jo\u0161 jednom upita Jahvu, a Jahve mu odgovori ovako: \"Ustani i si\u0111i u Keilu jer \u0107u predati Filistejce u tvoje ruke!\"\n23:5 David onda krenu sa svojim ljudima u Keilu, udari na Filistejce, otjera njihovu stoku i zada im te\u017eak poraz. Tako je David oslobodio gra\u0111ane Keile. -\n23:6 Kad je ono Ebjatar, Ahimelekov sin, pobjegao k Davidu, on je do\u0161ao u Keilu nose\u0107i u ruci ople\u0107ak.\n23:7 Kad su \u0160aulu javili da je David u\u0161ao u Keilu, re\u010de \u0160aul: \"Bog ga je predao u moje ruke jer se sam uhvatio u zamku kad je u\u0161ao u grad s vratima i prijevornicama.\"\n23:8 I \u0160aul sazva sav narod na oru\u017eje da ide na Keilu i da opkoli Davida i njegove ljude.\n23:9 Kad je David doznao da mu \u0160aul snuje zlo, re\u010de sve\u0107eniku Ebjataru: \"Donesi ople\u0107ak!\"\n23:10 Nato se David pomoli: \"Jahve, Bo\u017ee Izraelov, tvoj je sluga \u010duo da \u0160aul sprema navalu na Keilu da razori grad zbog mene.\n23:11 Ho\u0107e li \u0160aul do\u0107i kao \u0161to je tvoj sluga \u010duo? Jahve, Bo\u017ee Izraelov, odgovori svome sluzi!\" A Jahve odgovori: \"Do\u0107i \u0107e!\"\n23:12 David opet upita: \"Ho\u0107e li me prvaci Keile predati, mene i moje ljude, u \u0160aulove ruke?\" A Jahve odgovori: \"Predat \u0107e vas!\"\n23:13 Tada David ustade sa svojim ljudima, bija\u0161e ih oko \u0161est stotina; izi\u0111o\u0161e iz Keile te lutahu kojekuda. A kad su \u0160aulu javili da je David utekao iz Keile, odusta od vojnog pohoda.\n23:14 David se skloni u pustinju u gorska skloni\u0161ta; nastani se na gori u pustinji Zifu. \u0160aul ga je neprestano tra\u017eio, ali ga Bog ne predade u njegove ruke.\n23:15 David se bojao \u0161to je \u0160aul izi\u0161ao na vojnu da napadne na njegov \u017eivot. Zato je David ostao u pustinji Zifu, u Hor\u0161i.\n23:16 Tada \u0160aulov sin Jonatan krenu na put i do\u0111e k Davidu u Hor\u0161u i ohrabri ga u ime Bo\u017eje.\n23:17 Re\u010de mu: \"Ne boj se, jer te ne\u0107e sti\u0107i ruka moga oca \u0160aula. Ti \u0107e\u0161 kraljevati nad Izraelom, a ja \u0107u biti drugi do tebe; i moj otac \u0160aul zna to dobro.\"\n23:18 I sklopi\u0161e njih dvojica savez pred Jahvom. David osta u Hor\u0161i, a Jonatan ode svojoj ku\u0107i.\n23:19 Jednoga dana do\u0111o\u0161e Zifejci k \u0160aulu u Gibeu i javi\u0161e mu: \"David se krije kod nas u gorskim skloni\u0161tima u Hor\u0161i, na brdu Hakili, \u0161to je ju\u017eno od Je\u0161imona.\n23:20 Sada, kralju, kad god za\u017eeli\u0161 si\u0107i, si\u0111i, a na\u0161e je da ga predamo u ruke kralju.\"\n23:21 A \u0160aul odgovori: \"Blagoslovio vas Jahve \u0161to ste me po\u017ealili!\n23:22 Idite, dakle, raspitajte se jo\u0161 i dobro razvidite mjesto kamo ga donesu njegovi hitri koraci; rekli su mi da je vrlo lukav.\n23:23 Zato pretra\u017eite sve rupe u koje se zavla\u010di, pa se vratite k meni kad budete pouzdano znali. Tada \u0107u ja po\u0107i s vama, pa ako bude gdje u zemlji, i\u0107i \u0107u za njegovim tragom po svim Judinim rodovima.\"\n23:24 Tada krenu\u0161e na put i odo\u0161e u Zif, pred \u0160aulom. David je sa svojim ljudima bio u pustinji Maonu u Arabi, ju\u017eno od Je\u0161imona.\n23:25 Potom i \u0160aul po\u0111e sa svojim ljudima da tra\u017ei Davida. Kad su to javili Davidu, si\u0111e on u klanac koji le\u017ei u pustinji Maonu. \u0160aul to doznade i krenu u potjeru za Davidom u pustinju Maon.\n23:26 \u0160aul je sa svojim ljudima i\u0161ao jednom stranom planine, a David sa svojim ljudima drugom stranom planine. David se silno \u017eurio da umakne \u0160aulu. Kad je \u0160aul sa svojim ljudima htio prije\u0107i na drugu stranu da opkoli Davida i njegove ljude i da ih pohvata,\n23:27 do\u0111e glasnik \u0160aulu s porukom: \"Do\u0111i br\u017ee, Filistejci provali\u0161e u zemlju!\"\n23:28 Tada \u0160aul odusta od potjere za Davidom i okrenu se protiv Filistejaca. Zato se prozvalo ono mjesto \"Klanac razlaza\".\n24:1 David se odande uspe i nastani u engadskim gorskim skloni\u0161tima.\n24:2 Kad se \u0160aul vratio iz potjere za Filistejcima, javi\u0161e mu ovo: \"David je u Engadskoj pustinji!\"\n24:3 Tada \u0160aul uze tri tisu\u0107e odabranih ljudi iz svega Izraela i po\u0111e da tra\u017ei Davida i njegove ljude na istok od Litica divokoza.\n24:4 Idu\u0107i do\u0111e k ov\u010djim torovima pokraj puta; ondje bija\u0161e pe\u0107ina i \u0160aul u\u0111e da \u010du\u010dne; a David je sa svojim ljudima sjedio u dnu pe\u0107ine.\n24:5 I reko\u0161e Davidu ljudi njegovi: \"Evo dana za koji ti je rekao Jahve: 'Ja \u0107u predati tvoga neprijatelja u tvoje ruke, postupaj s njim kako ti se mili!'\" A David ustade i neprimjetno odsije\u010de skut od \u0160aulova pla\u0161ta.\n24:6 Ali poslije zape\u010de Davida savjest \u0161to je odsjekao skut od \u0160aulova pla\u0161ta,\n24:7 pa re\u010de svojim ljudima: \"O\u010duvao me Jahve da takvo \u0161to u\u010dinim svome gospodaru, da dignem ruku na njega, jer je pomazanik Jahvin.\"\n24:8 I David o\u0161trim rije\u010dima ukori svoje ljude i ne dopusti im da ustanu na \u0160aula. A \u0160aul iza\u0111e iz pe\u0107ine i po\u0111e svojim putem.\n24:9 Zatim ustade David, izi\u0111e iz pe\u0107ine i vikne za \u0160aulom: \"Gospodaru kralju!\" A kad se \u0160aul obazre, David se baci ni\u010dice na zemlju i pokloni mu se.\n24:10 Tada David re\u010de \u0160aulu: \"Za\u0161to slu\u0161a\u0161 ljude koji ti govore da David snuje tebi propast?\n24:11 Gle, upravo u ovaj dan tvoje su o\u010di mogle vidjeti da te Jahve predao danas u moje ruke u ovoj pe\u0107ini. Reko\u0161e mi da te ubijem, ali te po\u0161tedjeh i rekoh: 'Ne\u0107u di\u0107i svoje ruke na svoga gospodara, jer je Jahvin pomazanik.'\n24:12 O, moj o\u010de, pogledaj i vidi skut od svoga pla\u0161ta u mojoj ruci: odsjekao sam skut od tvoga pla\u0161ta, a tebe nisam ubio; spoznaj i vidi da u mojoj ruci nema ni zlobe ni opa\u010dine. Ja nisam zgrije\u0161io protiv tebe, a ti vreba\u0161 na moj \u017eivot da mi ga uzme\u0161!\n24:13 Jahve neka sudi izme\u0111u mene i tebe, Jahve neka me osveti na tebi, ali se moja ruka ne\u0107e di\u0107i na tebe.\n24:14 Kako ka\u017ee stara poslovica: od nepravednika dolazi nepravda, i zato se moja ruka ne\u0107e di\u0107i protiv tebe.\n24:15 Za kim je izi\u0161ao izraelski kralj? Za kim ide\u0161 u potjeru? Za mrtvim psom, za obi\u010dnom buhom!\n24:16 Jahve neka bude sudac, on neka sudi izme\u0111u mene i tebe, neka ispita i brani moju stvar i neka mi pribavi pravdu: neka me izbavi iz tvoje ruke!\"\n24:17 Kad je David izgovorio te rije\u010di \u0160aulu, odvrati \u0160aul: \"Je li to tvoj glas, sine Davide?\" I \u0160aul glasno zaplaka.\n24:18 Zatim re\u010de Davidu: \"Pravedniji si od mene jer ti si meni u\u010dinio dobro, a ja sam tebi u\u010dinio zlo.\n24:19 A danas si okrunio svoju dobrotu prema meni, jer me Jahve predao u tvoje ruke, a ti me nisi ubio.\n24:20 Kad se \u010dovjek namjeri na svoga neprijatelja, pu\u0161ta li ga da ide mirno svojim putem? Neka ti Jahve naplati za ono dobro \u0161to si mi danas u\u010dinio!\n24:21 Sada pouzdano znam da \u0107e\u0161 zacijelo biti kralj i da \u0107e se kraljevstvo nad Izraelom trajno odr\u017eati u tvojoj ruci.\n24:22 Zato mi se sada zakuni Jahvom da ne\u0107e\u0161 zatrti moga potomstva poslije mene i da ne\u0107e\u0161 izbrisati moga imena iz moga o\u010dinskoga doma!\"\n24:23 David se zakle \u0160aulu, \u0160aul ode svojoj ku\u0107i, a David se sa svojim ljudima vrati u gorska skloni\u0161ta.\n25:1 Uto umrije Samuel. Sav se Izrael skupi i oplaka ga nari\u010du\u0107i za njim; i pokopa\u0161e ga u njegovu zavi\u010daju u Rami. A David usta i si\u0111e u pustinju Paran.\n25:2 U Maonu \u017eivio \u010dovjek koji je imao svoje gospodarstvo u Karmelu; bio je to vrlo bogat \u010dovjek, imao je tri tisu\u0107e ovaca i tisu\u0107u koza. Upravo je tada strigao svoje ovce u Karmelu.\n25:3 Taj se \u010dovjek zvao Nabal, a njegova \u017eena Abigajila. \u017dena je bila mudra i vrlo lijepa, a \u010dovjek surov i opak: bio je Kalebovac.\n25:4 David je u pustinji \u010duo da Nabal stri\u017ee svoje ovce.\n25:5 Stoga posla deset momaka nalo\u017eiv\u0161i im: \"Idite gore u Karmel, oti\u0111ite k Nabalu i pozdravite ga u moje ime.\n25:6 I recite ovako mome bratu: 'Mir tebi, mir tvome domu, mir svemu \u0161to ima\u0161!\n25:7 Sada, \u010dujem, stri\u017ee\u0161 ovce. A tvoji su pastiri bili kod nas, nismo ih dirali, ni\u0161ta im nije nestalo dokle god su bili u Karmelu.\n25:8 Pitaj svoje sluge i kazat \u0107e ti. Zato neka ovi momci na\u0111u milost pred tobom, jer smo do\u0161li u sve\u010dan dan. Podaj svojim slugama i svome sinu Davidu \u0161to ti se na\u0111e pri ruci.'\"\n25:9 Do\u0111o\u0161e momci Davidovi i ponovi\u0161e Nabalu u Davidovo ime sve ove rije\u010di, a onda pri\u010deka\u0161e.\n25:10 Ali Nabal odgovori Davidovim slugama ovako: \"Tko je David, tko je Ji\u0161ajev sin? Danas ima mnogo slugu koji su pobjegli od svojih gospodara.\n25:11 Zar da uzmem svoj kruh, svoju vodu, svoju stoku koju sam poklao za svoje striga\u010de pa da to poklonim ljudima o kojima ne znam ni odakle su?\"\n25:12 Davidovi se momci okrenu\u0161e i vrati\u0161e se svojim putem. Kad su se vratili, javi\u0161e sve ove rije\u010di Davidu.\n25:13 A David re\u010de svojim ljudima: \"Pripa\u0161ite svaki svoj ma\u010d!\" I pripasa\u0161e svaki svoj ma\u010d, i David pripasa svoj, i oko \u010detiri stotine ljudi krenu za Davidom, dok ih dvije stotine osta kod tovara.\n25:14 A \u017eeni Nabalovoj, Abigajili, javio jedan od Nabalovih slugu ovo: \"Eto, David je poslao iz pustinje glasnike da pozdrave na\u0161ega gospodara, a on ih potjerao.\n25:15 A ti su ljudi bili vrlo dobri prema nama: nisu nas dirali, ni\u0161ta nismo izgubili dokle god smo bili u njihovoj blizini kad smo bili u polju.\n25:16 No\u0107u i danju bili su nam kao bedem u sve vrijeme dok smo bili s njima pasu\u0107i stada.\n25:17 Razmisli sada i vidi \u0161to \u0107e\u0161 u\u010diniti, jer je gotova pogibija na\u0161em gospodaru i svemu njegovu domu; a on je opak \u010dovjek komu se ne mo\u017ee ni\u0161ta kazati.\"\n25:18 Abigajila brzo uze dvije stotine hljebova, dva mijeha vina, pet zgotovljenih ovaca, pet mjera pr\u017eena \u017eita, sto grozdova suhoga gro\u017e\u0111a, dvije stotine smokovih kola\u010da i sve to natovari na magarce.\n25:19 I zapovjedi svojim slugama: \"Idite preda mnom, a ja \u0107u za vama.\" Svome mu\u017eu Nabalu nije kazala ni\u0161ta.\n25:20 Dok je, ja\u0161u\u0107i na magarcu, silazila iza gorskog zavoja, David je sa svojim ljudima silazio nasuprot njoj, tako da se ona susrela s njima.\n25:21 A David je upravo mislio: \"Uzalud sam, dakle, za\u0161ti\u0107ivao u pustinji sve \u0161to je taj \u010dovjek imao i ni\u0161ta mu nije nestalo od svega \u0161to je posjedovao! Sada mi vra\u0107a zlo za dobro!\n25:22 Neka Bog u\u010dini Davidu ovo zlo i neka mu doda drugo ako Nabalu do zore od svega \u0161to ima ostavim i ono \u0161to mokri uza zid!\"\n25:23 Kad je Abigajila ugledala Davida, brzo sjaha s magarca i pade pred Davida ni\u010dice, pokloniv\u0161i se do zemlje.\n25:24 Baciv\u0161i mu se tako pred noge, re\u010de: \"Gospodaru, neka na mene padne krivica! Dopusti da slu\u017ebenica tvoja progovori tvojim u\u0161ima i udostoj se poslu\u0161ati rije\u010di slu\u017ebenice svoje!\n25:25 Neka moj gospodar ne gleda na toga opakog \u010dovjeka, na Nabala, jer on s pravom nosi svoje ime: zove se Luda i ludost je s njim. A ja, slu\u017ebenica tvoja, nisam vidjela momaka koje je poslao moj gospodar.\n25:26 Zato sada, gospodaru, \u017eivoga mi Jahve, i tako \u017eiv bio ti, i tako ti Jahve koji te o\u010duvao da ne svali\u0161 na se krvnu krivicu i da ne pribavi\u0161 sebi pravdu svojom rukom: neka pro\u0111u kao Nabal tvoji neprijatelji i oni koji snuju zlo mome gospodaru!\n25:27 A ovaj dar, \u0161to ga evo tvoja slu\u017ebenica nosi svome gospodaru, neka se dade momcima koji idu za mojim gospodarom na njegovim putovima.\n25:28 Oprosti slu\u017ebenici svojoj njezinu krivnju! Zacijelo \u0107e Jahve osnovati trajan dom mome gospodaru, jer moj gospodar bije Jahvine bojeve i za svega tvoga \u017eivota ne\u0107e se na\u0107i zlo na tebi.\n25:29 Ako se tko digne da te progoni i da ti radi o glavi, neka \u017eivot moga gospodara bude pohranjen u \u0161krinji \u017eivota kod Jahve, tvoga Boga, a \u017eivot tvojih neprijatelja neka on baci kao iz pra\u0107ke.\n25:30 I kad Jahve u\u010dini mome gospodaru svako dobro koje ti je obe\u0107ao i kad te odredi da bude\u0161 knezom nad Izraelom,\n25:31 onda neka ne bude na smutnju ni na gri\u017enju savjesti mome gospodaru da je ni za \u0161to prolio krv i da je sebi pribavio pravdu svojoj rukom. I kad Jahve u\u010dini dobro mome gospodaru, sjeti se tada slu\u017ebenice svoje!\"\n25:32 David odgovori Abigajili: \"Neka je blagoslovljen Jahve, Bog Izraelov, koji te danas poslao meni u susret!\n25:33 Neka je blagoslovljena tvoja mudrost i blagoslovljena bila ti \u0161to si me danas zadr\u017eala da ne svalim na se krvnu krivicu i da ne pribavim sebi pravdu svojom rukom.\n25:34 Ali, tako mi \u017eivog Jahve, Boga Izraelova, koji nije dopustio da ti u\u010dinim zlo: da mi nisi tako brzo izi\u0161la u susret, zaista ne bi Nabalu do jutra ostalo ni ono \u0161to uza zid mokri!\"\n25:35 Nato David primi iz njezine ruke \u0161to mu bija\u0161e donijela i re\u010de joj: \"Vrati se s mirom svojoj ku\u0107i. Gle, usli\u0161ao sam tvoj glas i obazreo se na tebe.\"\n25:36 Kad se Abigajila vratila k Nabalu, on je upravo imao gozbu u ku\u0107i, pravu kraljevsku gozbu: Nabal bija\u0161e veseo i sasvim pijan; zato mu ona ne re\u010de ni\u0161ta dok nije svanulo jutro.\n25:37 A ujutro, kad se Nabal otrijeznio, pripovjedi mu njegova \u017eena sve \u0161to se dogodilo, a njemu obamrije srce u grudima i on osta kao da se skamenio.\n25:38 A desetak dana poslije toga Jahve udari Nabala te umrije.\n25:39 Kad David \u010du da je umro Nabal, re\u010de: \"Neka je blagoslovljen Jahve, koji mi je ispravio nepravdu \u0161to mi je u\u010dini Nabal; i Jahve je o\u010duvao svoga slugu da ne u\u010dini zla, a svalio je Nabalovu zlo\u0107u na njegovu glavu!\" Potom David posla poruku Abigajili da \u0107e je uzeti za \u017eenu.\n25:40 Davidove sluge do\u0111o\u0161e k Abigajili u Karmel i reko\u0161e joj: \"David nas je poslao k tebi da te uzme sebi za \u017eenu.\"\n25:41 A ona ustade, pokloni se do zemlje i re\u010de: \"Evo slu\u017ebenice tvoje koja je spremna da bude robinja i da pere noge slugama svoga gospodara!\"\n25:42 Potom Abigajila brzo ustade i zajaha na magarca, a za njom po\u0111e pet njezinih dvorkinja. Tako je oti\u0161la za Davidovim poslanicima i postala njegovom \u017eenom.\n25:43 I Ahinoamom iz Jizreela bija\u0161e se o\u017eenio David i obje mu bjehu \u017eene.\n25:44 Jer \u0160aul bija\u0161e svoju k\u0107er Mikalu, Davidovu \u017eenu, dao Paltiju, sinu Laji\u0161a iz Galima.\n26:1 Ljudi iz Zifa do\u0111o\u0161e \u0160aulu i javi\u0161e mu: \"David se krije na Hakilskom brdu, nasuprot Je\u0161imonu.\"\n26:2 \u0160aul tada krenu na put i si\u0111e u pustinju Zif, a s njim tri tisu\u0107e izabranih Izraelaca, da tra\u017ei Davida u pustinji Zifu.\n26:3 \u0160aul se utabori podno Hakilskog brda, koje je nasuprot Je\u0161imonu, kraj puta. David, koji je boravio u pustinji, opazi da je \u0160aul do\u0161ao onamo da ga progoni.\n26:4 Zato David posla uhode i sazna da je \u0160aul zaista do\u0161ao.\n26:5 David se podi\u017ee i do\u0111e do mjesta gdje se \u0160aul bio utaborio. Tu David ugleda mjesto gdje su spavali \u0160aul i Abner, sin Nerov, njegov vojvoda: \u0160aul je spavao usred tabora, a vojska le\u017eala u krugu oko njega.\n26:6 David se obrati Hetitu Ahimeleku i Abi\u0161aju, sinu Sarvijinu a bratu Joabovu, i re\u010de im: \"Tko \u0107e sa mnom u tabor sve do \u0160aula?\" A Abi\u0161aj odgovori: \"Ja \u0107u s tobom.\"\n26:7 I tako David i Abi\u0161aj doprije\u0161e no\u0107u do vojske: i gle, \u0160aul le\u017ea\u0161e i spava\u0161e u taboru, a koplje mu kod uzglavlja zabodeno u zemlju. Abner i vojnici le\u017eahu oko njega.\n26:8 Tada Abi\u0161aj re\u010de Davidu: \"Danas ti je Bog predao tvoga neprijatelja u tvoje ruke; zato sada dopusti da ga njegovim vlastitim kopljem pribodem za zemlju, jednim jedinim udarcem, drugoga mi ne\u0107e trebati.\"\n26:9 Ali David odgovori Abi\u0161aju: \"Nemoj ga ubijati! Jer tko \u0107e dignuti ruku svoju na Jahvina pomazanika i ostati neka\u017enjen?\"\n26:10 Jo\u0161 nastavi David: \"\u017divoga mi Jahve, i udarit \u0107e ga Jahve, bilo da \u0107e mu do\u0107i njegov dan da umre, bilo da \u0107e oti\u0107i u boj i poginuti.\n26:11 Ne dao mi Jahve da dignem ruku na pomazanika Jahvina! Nego uzmi sada koplje \u0161to mu je kod uzglavlja i vr\u010d za vodu, pa hajdemo!\"\n26:12 I uze David koplje i vr\u010d za vodu \u0161to su bili kod \u0160aulova uzglavlja i oni odo\u0161e: nitko nije ni\u0161ta vidio ni opazio, nitko se nije probudio, nego su svi spavali jer bija\u0161e na njih pao dubok san od Jahve.\n26:13 David prije\u0111e na drugu stranu i stade na vrh gore u nekoj daljini, tako da je me\u0111u njima bio velik prostor.\n26:14 Tada viknu vojsci i Abneru, Nerovu sinu, ovako: \"Zar se ne\u0107e\u0161 odazvati, Abnere?\" A Abner se odazva i upita: \"Tko si ti \u0161to uznemiruje\u0161 kralja?\"\n26:15 A David odgovori Abneru: \"Nisi li ti junak? I tko ti je ravan u Izraelu? Pa za\u0161to onda nisi \u010duvao kralja, svoga gospodara? Jedan je od ratnika si\u0161ao do vas da ubije kralja, tvoga gospodara.\n26:16 Nije lijepo to \u0161to si u\u010dinio. Tako mi \u017eivog Jahve, zaslu\u017eili ste smrt \u0161to niste \u010duvali svoga gospodara, pomazanika Jahvina. Pogledaj sada gdje je kraljevo koplje i gdje je vr\u010d za vodu \u0161to mu bija\u0161e do uzglavlja!\"\n26:17 Tada \u0160aul poznade Davidov glas i upita: \"Je li to tvoj glas, sine Davide?\" A David odgovori: \"Jest, kralju gospodaru!\"\n26:18 I nastavi: \"Za\u0161to moj gospodar progoni svoga slugu? \u0160to sam u\u010dinio? Kakva je krivica u mojoj ruci?\n26:19 Zato neka se sada moj gospodar i kralj udostoji poslu\u0161ati rije\u010di svoga sluge: ako te Jahve di\u017ee protiv mene, neka se prinosnicom ubla\u017ei; ako li to \u010dine sinovi ljudski, neka su prokleti pred Jahvom jer su me izagnali, tako da ne mogu imati udjela u ba\u0161tini Jahvinoj, kao da su mi govorili: 'Idi, slu\u017ei tu\u0111im bogovima!'\n26:20 Zato neka ne padne moja krv na zemlju daleko od Jahvina lica. Jer kralj je Izraelov izi\u0161ao u lov na moj \u017eivot, kao kad tko goni jarebicu po planini.\"\n26:21 Tada \u0160aul re\u010de: \"Zgrije\u0161io sam! Vrati mi se, sine Davide, ne\u0107u ti vi\u0161e \u010diniti zla, kad je danas moj \u017eivot u o\u010dima tvojim bio tako drag. Jest, ludo sam radio i te\u0161ko sam pogrije\u0161io!\"\n26:22 A David odgovori: \"Evo kraljeva koplja, neka do\u0111e jedan od momaka i neka ga uzme!\n26:23 A Jahve \u0107e vratiti svakome po njegovoj pravdi i po njegovoj vjernosti: danas te Jahve bija\u0161e predao u moje ruke, ali nisam htio di\u0107i ruke svoje na pomazanika Jahvina.\n26:24 I gle, kako je danas tvoj \u017eivot bio drag u mojim o\u010dima, tako neka moj \u017eivot bude drag u Jahvinim o\u010dima! I neka me Jahve izbavi iz svake nevolje!\"\n26:25 A \u0160aul doviknu Davidu: \"Budi mi blagoslovljen, sine Davide! Zacijelo \u0107e\u0161 izvr\u0161iti svoje djelo i uspjet \u0107e\u0161!\" Potom David ode svojim putem, a \u0160aul se vrati svojoj ku\u0107i.\n27:1 David re\u010de u sebi: \"Ipak \u0107u jednoga dana poginuti od \u0160aulove ruke. Zato nema ni\u0161ta bolje za me nego da se spasim u zemlju Filistejaca. Tada \u0107e \u0160aul odustati da me dalje tra\u017ei po svim krajevima Izraelovim i izbavit \u0107u se iz njegove ruke.\"\n27:2 David se dakle podi\u017ee i prije\u0111e, sa \u0161est stotina ljudi koje je imao, k Aki\u0161u, sinu Maokovu, kralju Gata.\n27:3 David se nastani kod Aki\u0161a u Gatu, on i njegovi ljudi, svaki sa svojom obitelji, a David sa svoje dvije \u017eene, Ahinoamom Jizreelkom i Abigajilom, Nabalovom \u017eenom iz Karmela.\n27:4 Kad je \u0160aul doznao da je David pobjegao u Gat, nije ga vi\u0161e progonio.\n27:5 David re\u010de Aki\u0161u: \"Ako sam na\u0161ao milost u tvojim o\u010dima, neka mi dadu mjesto u jednom gradu u zemlji da se nastanim u njemu. Za\u0161to da tvoj sluga stanuje kod tebe u kraljevskom gradu?\"\n27:6 Aki\u0161 mu jo\u0161 istoga dana dade Siklag. Stoga Siklag pripada do dana\u0161njega dana kraljevima Jude.\n27:7 I osta David u filistejskoj zemlji godinu dana i \u010detiri mjeseca.\n27:8 David je sa svojim ljudima izlazio da plja\u010dka Ge\u0161urce, Girzijce i Amale\u010dane, jer su to bili stanovnici zemlje od Telama preko \u0160ura sve do egipatske zemlje.\n27:9 David je pusto\u0161io zemlju ne ostavljaju\u0107i na \u017eivotu ni \u010dovjeka ni \u017eene, otimao je ovce i goveda, magarce, deve i haljine i vra\u0107ao se da sve to donese Aki\u0161u.\n27:10 Aki\u0161 bi ga pitao: \"Gdje ste danas plja\u010dkali?\" A David bi odgovorio da su plja\u010dkali u Negebu Judinu ili u Negebu Jerahmeelskom ili u Negebu Kenijskom.\n27:11 David nije ostavljao na \u017eivotu ni \u010dovjeka ni \u017eene da ih dovede u Gat jer mi\u0161lja\u0161e: \"Mogli bi nas optu\u017eiti i re\u0107i: 'Tako je David radio.'\" Takav je imao obi\u010daj za sve vrijeme dok je boravio u filistejskoj zemlji.\n27:12 Aki\u0161 je vjerovao Davidu i govorio u sebi: \"Ba\u0161 se omrazio svome narodu, Izraelu! Zato \u0107e mi biti sluga dovijeka!\"\n28:1 U ono vrijeme Filistejci skupi\u0161e svoje \u010dete za rat protiv Izraela. I Aki\u0161 re\u010de Davidu: \"Znaj da \u0107e\u0161 i\u0107i sa mnom na vojsku, ti i tvoji ljudi!\"\n28:2 A David odgovori Aki\u0161u: \"Dobro! Sad \u0107e\u0161 vidjeti \u0161to \u0107e u\u010diniti tvoj sluga!\" A Aki\u0161 odvrati Davidu: \"Dobro! Zato \u0107u te postaviti da bude\u0161 mojim \u010duvarom zauvijek.\"\n28:3 Samuel bija\u0161e umro, a sav ga Izrael bija\u0161e oplakao nari\u010du\u0107i za njim. Ukopali su ga u njegovu gradu Rami. A \u0160aul bija\u0161e istjerao iz zemlje sve zaziva\u010de duhova i vra\u010deve.\n28:4 Dok su se Filistejci skupljali te do\u0161li i utaborili se kod \u0160unema, \u0160aul skupi sve Izraelce te se utabori na Gilboi.\n28:5 Kad \u0160aul ugleda filistejski tabor, upla\u0161i se i srce mu sna\u017eno zadrhta.\n28:6 \u0160aul upita za savjet Jahvu, ali mu Jahve ne dade odgovora - ni u snima, ni po Urimu, ni preko proroka.\n28:7 Zato \u0160aul re\u010de svojim slugama: \"Potra\u017eite mi \u017eenu koja zaziva duhove da odem k njoj i upitam je.\" A sluge mu odgovori\u0161e: \"Evo, u En Doru ima \u017eena koja zaziva duhove.\"\n28:8 Tada se \u0160aul preru\u0161i, obu\u010de druge haljine i otputi se sa dva \u010dovjeka. I do\u0111e no\u0107u k onoj \u017eeni i re\u010de joj: \"Daj mi vra\u010daj pomo\u0107u duha i dozovi mi onoga koga ti reknem.\"\n28:9 A \u017eena mu odgovori: \"Ta ti zna\u0161 \u0161to je u\u010dinio \u0160aul i kako je istrijebio iz zemlje zaziva\u010de duhova i vra\u010deve. Za\u0161to postavlja\u0161 zamke mome \u017eivotu da me pogubi\u0161?\"\n28:10 A \u0160aul joj se zakle Jahvom govore\u0107i: \"Tako mi \u017eivog Jahve, ne\u0107e\u0161 biti ni\u0161ta kriva za ovo!\"\n28:11 Tada \u017eena zapita: \"Koga da ti dozovem?\" A on odgovori: \"Dozovi mi Samuela!\"\n28:12 Kad \u017eena ugleda Samuela, povika iza glasa, a onda re\u010de \u0160aulu: \"Za\u0161to si me prevario? Ta ti si \u0160aul!\"\n28:13 A kralj joj odvrati: \"Ne boj se! Nego \u0161to vidi\u0161?\" A \u017eena odgovori \u0160aulu: \"Vidim ne\u0161to bo\u017eansko \u0161to se di\u017ee iz zemlje.\"\n28:14 \u0160aul je upita: \"Kakva je obli\u010dja?\" A ona odgovori: \"Izlazi starac, ogrnut pla\u0161tem.\" Tada \u0160aul spozna da je to Samuel, pa pade licem do zemlje i pokloni se.\n28:15 Samuel upita \u0160aula: \"Za\u0161to si pomutio moj mir dozivaju\u0107i me gore?\" A \u0160aul odgovori: \"U velikoj sam nevolji jer su Filistejci zavoj\u0161tili na me, a Bog se okrenuo od mene i ne odgovara mi vi\u0161e ni preko proroka ni u snima. Zato sam dozvao tebe da me pou\u010di\u0161 \u0161to da \u010dinim.\"\n28:16 A Samuel odvrati: \"Za\u0161to mene pita\u0161 kad se Jahve odvratio od tebe i postao ti neprijateljem?\n28:17 Jahve ti je u\u010dinio kako ti je kazao preko mene: istrgao je kraljevstvo iz tvoje ruke i dao ga tvome suparniku, Davidu,\n28:18 jer nisi poslu\u0161ao rije\u010di Jahvinih i jer nisi izvr\u0161io njegova \u017eestokog gnjeva na Amaleku: stoga ti je Jahve danas ovako u\u010dinio.\n28:19 Jahve \u0107e predati, zajedno s tobom, i Izraela u filistejske ruke. Sutra \u0107e\u0161 sa svojim sinovima biti sa mnom, a i tabor izraelski Jahve \u0107e predati u filistejske ruke.\"\n28:20 \u0160aul se u\u017easnu i pade na zemlju kako je dug. Spopade ga silan strah od Samuelovih rije\u010di. I ponestade mu snage, jer nije ni\u0161ta jeo cijeli dan i cijelu no\u0107.\n28:21 Kad ona \u017eena do\u0111e k \u0160aulu i opazi kako je sav zapla\u0161en, re\u010de mu: \"Gle, tvoja je slu\u017ebenica poslu\u0161ala tvoju rije\u010d, stavila sam svoj \u017eivot na kocku i poslu\u0161ala tvoje zapovijedi koje si mi nalo\u017eio.\n28:22 Zato sada poslu\u0161aj i ti rije\u010di slu\u017ebenice svoje: dopusti da ti pru\u017eim zalogaj kruha; jedi da ti se vrati snaga te uzmogne\u0161 po\u0107i svojim putem.\"\n28:23 Ali on ne htjede nego re\u010de: \"Ne\u0107u jesti!\" Ali kad ga zaokupi\u0161e njegove sluge, zajedno sa \u017eenom, poslu\u0161a ih, ustade sa zemlje i sjede na postelju.\n28:24 \u017dena je imala kod ku\u0107e tele u tovu. Brzo ga zakla, zatim uze bra\u0161na, umijesi ga i nape\u010de beskvasnoga kruha.\n28:25 Potom stavi sve pred \u0160aula i njegove ljude. Po\u0161to su jeli, ustado\u0161e i jo\u0161 iste no\u0107i krenu\u0161e natrag.\n29:1 Filistejci skupi\u0161e sve svoje \u010dete u Afeku, a Izraelci se utabori\u0161e kod izvora u Jizreelu.\n29:2 Filistejski su knezovi prolazili sa svojim stotinama i tisu\u0107ama, a David i njegovi ljudi i\u0161li su sasvim na kraju s Aki\u0161em.\n29:3 Filistejski knezovi zapita\u0161e: \"\u0160to ho\u0107e ti Hebreji ovdje?\" A Aki\u0161 odgovori filistejskim knezovima: \"Pa ovo je David, sluga izraelskoga kralja \u0160aula! Ve\u0107 je godinu-dvije kod mene, ali nisam na\u0161ao na njemu ni\u0161ta sumnjivo od onoga dana kad je prebjegao k meni pa do dana\u0161njega dana.\"\n29:4 Ali filistejski knezovi planu\u0161e na njega i reko\u0161e mu: \"Po\u0161alji toga \u010dovjeka natrag, neka se vrati na mjesto koje si mu ozna\u010dio. Neka ne ide s nama u boj, da se ne okrene protiv nas u boju! \u010cime bi se on opet umilio svome gospodaru ako ne glavama ovih na\u0161ih ljudi?\n29:5 To je onaj isti David o kome se pjevalo igraju\u0107i: 'Pobi \u0160aul svoje tisu\u0107e, David na desetke tisu\u0107a!'\"\n29:6 Tada Aki\u0161 dozva Davida i re\u010de mu: \"\u017divoga mi Jahve, ti si po\u0161ten i meni bi drago bilo da me prati\u0161 u pokretima moje vojske, jer nisam na\u0161ao nikakva zla na tebi od onoga dana kad si do\u0161ao k meni pa do dana\u0161njega dana. Ali nisi drag u o\u010dima knezova.\n29:7 Zato se sada vrati i oti\u0111i s mirom ku\u0107i da ne ozlovolji\u0161 filistejske knezove!\"\n29:8 David odvrati Aki\u0161u: \"Ta \u0161to sam u\u010dinio i \u0161to si zamjerio svome sluzi od onoga dana kad sam stupio u tvoju slu\u017ebu pa do dana\u0161njega dana da ne mogu i\u0107i da se bijem s neprijateljima svoga gospodara kralja?\"\n29:9 A Aki\u0161 odgovori Davidu: \"Ti zna\u0161 da si mi drag kao Bo\u017eji an\u0111eo, ali su filistejski knezovi rekli: 'Neka ne ide s nama u boj!'\n29:10 Zato ustanite rano ujutro, ti i sluge tvoga gospodara koji su do\u0161li s tobom, i oti\u0111ite na mjesto koje sam vam ozna\u010dio. I nemoj gajiti u svom srcu nikakve mr\u017enje jer si mi mio. Ustat \u0107ete, dakle, u rano jutro, \u010dim svane, i oti\u0107i \u0107ete!\"\n29:11 Tako David sa svojim ljudima ustade rano i krenu odmah ujutro i vrati se u filistejsku zemlju, a Filistejci odo\u0161e u Jizreel.\n30:1 Kad je David sa svojim ljudima tre\u0107i dan stigao u Siklag, a to Amale\u010dani bijahu navalili na Negeb i na Siklag; oplja\u010dkali su Siklag i ognjem ga spalili.\n30:2 Zarobili su \u017eene i sve koji su bili ondje, malo i veliko. Nisu ubili nikoga, nego su samo odveli roblje i oti\u0161li svojim putem.\n30:3 Kad je, dakle, David sa svojim ljudima do\u0161ao u grad, vidje\u0161e da je grad spaljen, a njihove \u017eene, njihovi sinovi i njihove k\u0107eri odvedeni u ropstvo.\n30:4 Tada David i ljudi koji bijahu s njim podigo\u0161e glas i plakahu dok im nije ponestalo snage za pla\u010d.\n30:5 I obje Davidove \u017eene bijahu odvedene u ropstvo - Ahinoama Jizreelka i Abigajila, Nabalova \u017eena iz Karmela.\n30:6 David se na\u0161ao u velikoj nevolji jer su ljudi po\u010deli govoriti da \u0107e ga kamenovati, budu\u0107i da su svi bili ogor\u010deni, svaki zbog svojih sinova i zbog svojih k\u0107eri. Ali se David ohrabri u Jahvi, svome Bogu.\n30:7 David re\u010de sve\u0107eniku Ebjataru, Ahimelekovu sinu: \"Donesi mi ovamo ople\u0107ak!\" I Ebjatar donese Davidu ople\u0107ak.\n30:8 Tada David upita Jahvu za savjet govore\u0107i: \"Ho\u0107u li u potjeru za onim razbojnicima i ho\u0107u li ih sti\u0107i?\" A on mu odgovori: \"Idi u potjeru jer \u0107e\u0161 ih zacijelo sti\u0107i i zarobljenike \u0107e\u0161 izbaviti.\"\n30:9 I po\u0111e David sa \u0161est stotina ljudi koji bijahu s njim i do\u0111o\u0161e do potoka Besora.\n30:10 Odavde David sa \u010detiri stotine ljudi nastavi potjeru, a ostado\u0161e dvije stotine ljudi \u0161to bijahu tako umorni da nisu mogli prije\u0107i preko potoka Besora.\n30:11 U polju nai\u0111o\u0161e na nekog Egip\u0107anina. Dovedo\u0161e ga k Davidu, dado\u0161e mu kruha da jede i vode da pije.\n30:12 Dado\u0161e mu grudu smokava i dva grozda suhoga gro\u017e\u0111a. Kad je to pojeo, vratio mu se \u017eivot, jer tri dana i tri no\u0107i ne bija\u0161e ni\u0161ta jeo i ni\u0161ta pio.\n30:13 Tada ga David upita: \"\u010ciji si ti i odakle si?\" A on odgovori: \"Ja sam Egip\u0107anin, sluga jednog Amale\u010danina. Moj me gospodar ostavio jer sam se razbolio prije tri dana.\n30:14 Bili smo provalili u Negeb Keretski i Negeb Judejski, i u Negeb Kalebov, a Siklag smo zapalili ognjem.\"\n30:15 David ga upita: \"Ho\u0107e\u0161 li me odvesti k toj razbojni\u010dkoj dru\u017ebi?\" A on odgovori: \"Zakuni mi se Bogom da me ne\u0107e\u0161 pogubiti i da me ne\u0107e\u0161 predati u ruke mome gospodaru, pa \u0107u te odvesti k njima!\"\n30:16 On ga, dakle, odvede, i gle, oni se bijahu razasuli po svem onom kraju, jedu\u0107i, piju\u0107i i slave\u0107i slavlje zbog svega velikog plijena \u0161to su ga oteli iz zemlje filistejske i iz zemlje Judine.\n30:17 I David ih po\u010de biti i tukao ih je od zore do mraka, izvr\u0161uju\u0107i na njima \"herem\", kleto uni\u0161tenje. Nitko od njih nije izmakao, osim \u010detiri stotine momaka, koji zajaha\u0161e na deve i pobjego\u0161e.\n30:18 Tako je David izbavio sve \u0161to su bili oteli Amale\u010dani; i obje svoje \u017eene izbavi David.\n30:19 I ni\u0161ta im nije nestalo, od najmanjih stvari do najve\u0107ih, od plijena sve do sinova i k\u0107eri, sve \u0161to im bija\u0161e oteto: sve je vratio David.\n30:20 Tada uze\u0161e sve ovce i goveda, dotjera\u0161e ih pred njega vi\u010du\u0107i: \"Ovo je plijen Davidov!\"\n30:21 Kad je David do\u0161ao k onim dvjema stotinama ljudi koji bijahu sustali te ne mogahu i\u0107i za Davidom i koje on bija\u0161e ostavio kod potoka Besora, izi\u0111o\u0161e oni u susret Davidu i \u010deti njegovoj: pribli\u017eiv\u0161i se Davidu i \u010deti, pozdravi\u0161e ih.\n30:22 Tada progovori\u0161e svi zlobnici i ni\u0161tarije izme\u0111u ljudi koji su i\u0161li s Davidom i reko\u0161e: \"Budu\u0107i da nisu i\u0161li s nama, ne dajmo im ni\u0161ta od plijena koji smo izbavili, nego samo svakome njegovu \u017eenu i njegovu djecu, neka ih povedu sa sobom i neka idu!\"\n30:23 Ali David re\u010de: \"Ne \u010dinite tako, bra\u0107o moja, poslije onoga \u0161to nam je dao Jahve: on nas je \u010duvao i predao nam u ruke razbojni\u010dku dru\u017ebu koja bija\u0161e izi\u0161la protiv nas.\n30:24 Ta tko \u0107e vas poslu\u0161ati u tome? Jer kakav je dio onome koji ide u boj, takav je dio onome koji ostaje kod tovara. Jednak dio neka imaju svi.\"\n30:25 Tako ostade od onoga dana unapredak. David to u\u010dini uredbom i zakonom u Izraelu sve do dana\u0161njeg dana.\n30:26 Kad je David do\u0161ao u Siklag, posla dio plijena starje\u0161inama Jude, po pojedinim njihovim gradovima, s porukom: \"Evo za vas dar od plijena Jahvinih neprijatelja!\"\n30:27 Onima u Betulu, onima u Rami u Negebu i onima u Jatiru;\n30:28 onima u Aroeru, onima u Sifmotu i onima u E\u0161temoi;\n30:29 onima u Karmelu, onima u jerahmeelskim gradovima i onima u kenijskim gradovima;\n30:30 onima u Hormi, onima u Bor A\u0161anu i onima u Eteru;\n30:31 onima u Hebronu i u svim onima mjestima u koja je dolazio David sa svojim ljudima.\n31:1 Filistejci su zavoj\u0161tili na Izraelce, a Izraelci su pobjegli pred njima i padali pobijeni po gori Gilboi.\n31:2 Filistejci stisnu\u0161e \u0160aula i njegove sinove i pogubi\u0161e \u0160aulove sinove Jonatana, Abinadaba i Malki-\u0160uu.\n31:3 Boj je postao \u017ee\u0161\u0107i oko \u0160aula. Iznenadi\u0161e ga strijelci s lukovima i on pade te\u0161ko ranjen od strijelaca.\n31:4 \u0160aul tada re\u010de svome \u0161titono\u0161i: \"Izvuci svoj ma\u010d i probodi me da ne do\u0111u ti neobrezanici i ne narugaju mi se.\" Ali se njegov \u0161titono\u0161a prestravi i ne htjede toga u\u010diniti. Zato \u0160aul uze ma\u010d i baci se na nj.\n31:5 Kad je \u0161titono\u0161a vidio da je \u0160aul umro, baci se i on na svoj ma\u010d i umrije s njim.\n31:6 Tako onoga dana pogibo\u0161e zajedno \u0160aul, njegova tri sina, njegov \u0161titono\u0161a i svi njegovi ljudi.\n31:7 Kad Izraelci koji bijahu na drugoj strani doline i na drugoj strani Jordana vidje\u0161e da su sinovi Izraelovi pobjegli i da je poginuo \u0160aul sa sinovima, ostavi\u0161e svoje gradove te se razbje\u017ea\u0161e. Filistejci do\u0111o\u0161e i nastani\u0161e se u njima.\n31:8 Kad su sutradan do\u0161li Filistejci da oplijene pobije\u0111ene, na\u0111o\u0161e \u0160aula i njegova tri sina gdje le\u017ee na gori Gilboi.\n31:9 Oni mu odsjeko\u0161e glavu i skido\u0161e s njega oru\u017eje, koje posla\u0161e po svoj filistejskoj zemlji naokolo, javljaju\u0107i veselu vijest svojim idolima i narodu.\n31:10 Potom oru\u017eje metnu\u0161e u A\u0161tartin hram, a \u0160aulovo mrtvo tijelo pribi\u0161e na zid grada Bet \u0160ana.\n31:11 Ali kad oni u Jabe\u0161u Gileadskom \u010du\u0161e \u0161to su Filistejci u\u010dinili od \u0160aula,\n31:12 ustado\u0161e svi hrabri ljudi i, po\u0161to su hodili svu no\u0107, uze\u0161e \u0160aulovo mrtvo tijelo i tjelesa njegovih sinova sa zida grada Bet \u0160ana pa ih doneso\u0161e u Jabe\u0161 i ondje spali\u0161e.\n31:13 Potom uze\u0161e njihove kosti i ukopa\u0161e ih pod tamarisom u Jabe\u0161u i posti\u0161e sedam dana.","title":"Croatian Bible: 1 Samuel","type":"page"}