{"collection":"Bible & Christianity","html_url":"https://unchartedknowledge.5gfusion.net/browse/bib/wb/cro/zac.htm","path":"bib/wb/cro/zac.htm","source_url":"https://sacred-texts.com/bib/wb/cro/zac.htm","text":"1:1 Osmoga mjeseca druge godine Darijeve do\u0111e rije\u010d Jahvina proroku Zahariji, sinu Berekjinu, sinu Idonovu.\n1:2 \"Jahve se te\u0161ko razgnjevio na oce va\u0161e!\n1:3 Zatim im reci: 'Ovako govori Jahve nad Vojskama: Vratite se meni, i ja \u0107u se vratiti vama' - rije\u010d je Jahve nad Vojskama.\n1:4 'Ne budite poput svojih otaca koje su pozivali negda\u0161nji proroci.' Ovako govori Jahve nad Vojskama: 'Vratite se sa zlih putova svojih i od zlih djela. Ali oni nisu slu\u0161ali ni pazili na mene' - govori Jahve.\n1:5 Gdje su sad oci va\u0161i? Zar \u0107e dovijeka \u017eivjeti proroci?\n1:6 Ali moje rije\u010di i odredbe, koje sam nalo\u017eio slugama svojim prorocima, nisu li stigle va\u0161e oce? Oni se obrati\u0161e i prizna\u0161e: 'Jahve nad Vojskama u\u010dinio je s nama kako bija\u0161e namislio u\u010diniti prema na\u0161im putovima i na\u0161im djelima.'\"\n1:7 Dvadeset i \u010detvrtog dana, jedanaestoga mjeseca, a to je mjesec \u0160ebat, druge godine Darijeve, do\u0111e rije\u010d Jahvina proroku Zahariji, sinu Berekjinu, sinu Idonovu.\n1:8 Imao sam no\u0107u vi\u0111enje. Gle, na ri\u0111anu \u010dovjek ja\u0161e me\u0111u mirtama koje imaju duboko korijenje, a iza njega konji ri\u0111i, sme\u0111i i bijeli.\n1:9 Upitah: \"Koji su ovi, gospodaru?\" An\u0111eo koji je sa mnom govorio re\u010de mi: \"Ja \u0107u ti pokazati koji su.\"\n1:10 \u010covjek koji staja\u0161e me\u0111u mirtama odgovori: \"Ovo su oni koje je poslao Jahve da obilaze zemlju.\"\n1:11 Oni se obrati\u0161e an\u0111elu Jahvinu, koji staja\u0161e me\u0111u mirtama, i kaza\u0161e: \"Obi\u0161li smo zemlju, i gle: sva zemlja po\u010diva i miruje.\"\n1:12 Tada progovori an\u0111eo Jahvin i re\u010de: \"Jahve nad Vojskama, kada \u0107e\u0161 se ve\u0107 jednom smilovati Jeruzalemu i gradovima judejskim na koje se ve\u0107 sedamdeset godina ljuto srdi\u0161?\"\n1:13 A Jahve an\u0111elu koji je govorio sa mnom odgovori utje\u0161nim rije\u010dima.\n1:14 I an\u0111eo koji je govorio sa mnom re\u010de mi: \"Objavi ovo: 'Ovako govori Jahve nad Vojskama: Ljubavlju ljubomornom gorim za Jeruzalem i za Sion,\n1:15 a velikim gnjevom plamtim na ohole narode, jer kad se ono malo rasrdih, oni prije\u0111o\u0161e mjeru.'\n1:16 Zato ovako govori Jahve: 'Vra\u0107am se Jeruzalemu s milosr\u0111em; opet \u0107e u njemu sagraditi Dom moj' - rije\u010d je Jahve nad Vojskama - 'i opet \u0107e se u Jeruzalemu protezati u\u017ee mjera\u010dko.'\n1:17 I ovo poru\u010di: 'Ovako govori Jahve nad Vojskama: Moji \u0107e se gradovi opet prelijevati obiljem, i Jahve \u0107e utje\u0161iti Sion, izabrati Jeruzalem.'\"\n2:1 Podigoh o\u010di i vidjeh. I gle: \u010detiri roga.\n2:2 Upitah an\u0111ela koji je govorio sa mnom: \"\u0160to je ovo?\" On mi odgovori: \"To su rogovi koji su raznijeli Judu, Izraela i Jeruzalem.\"\n2:3 Onda mi Jahve pokaza \u010detiri kova\u010da.\n2:4 A ja upitah: \"\u0160to su do\u0161li ovi raditi?\" On mi odgovori: \"Ono su rogovi koji su raznijeli Judu te se nitko vi\u0161e ne usu\u0111uje di\u0107i glavu; a ovi su do\u0161li da ih zastra\u0161e i da slome rogove narodima koji podizahu rog na zemlju Judinu kako bi je raznijeli.\"\n2:5 Podigoh o\u010di i vidjeh. I gle: \u010dovjek, a u ruci mu mjera\u010dko u\u017ee.\n2:6 Upitah ga: \"Kamo ide\u0161?\" Odgovori mi: \"Da izmjerim Jeruzalem i da vidim koliko je \u0161irok a koliko dug.\"\n2:7 I gle, an\u0111eo koji je govorio sa mnom staja\u0161e nepomi\u010dno, a drugi mu izi\u0111e u susret\n2:8 i re\u010de mu: \"Tr\u010di, reci onome mladi\u0107u ovako: Jeruzalem \u0107e biti kao otvoren grad radi mno\u0161tva ljudi i stoke koji \u0107e biti u njemu.\n2:9 A ja \u0107u mu - rije\u010d je Jahvina - biti ognjen zid unaokolo i Slava njegova sred njega.\"\n2:10 \"Hej! Hej! Bje\u017eite iz zemlje sjeverne\" - rije\u010d je Jahvina - \"jer u sva \u010detiri vjetra nebeska razasuo sam vas\" - rije\u010d je Jahvina!\n2:11 \"Hej, Sione, koji \u017eivi\u0161 kod k\u0107eri babilonske, spasi se!\"\n2:12 Ovako govori Jahve nad Vojskama, \u010dija me Slava izaslala k narodima koji su vas oplja\u010dkali: \"Tko vas dira, dira mi zjenicu oka.\n2:13 Gle, ruku di\u017eem na njih da plijenom budu svojim robovima.\" Znat \u0107ete tako da me posla Jahve nad Vojskama!\n2:14 \"Kli\u010di i raduj se, k\u0107eri sionska, jer evo, dolazim usred tebe prebivat' - rije\u010d je Jahvina.\n2:15 U onaj dan mnogi \u0107e narodi uz Jahvu prionuti i bit \u0107e narod moj, a ja \u0107u prebivati usred tebe.\" Znat \u0107e\u0161 tako da me tebi posla Jahve nad Vojskama.\n2:16 I Judeja \u0107e biti ba\u0161tina Jahvina, njegov dio u Svetoj zemlji, i on \u0107e opet izabrati Jeruzalem.\n2:17 Tiho, ljudi svi, pred Jahvom, jer, evo, on ustaje iz svetoga Prebivali\u0161ta svojega!\n3:1 Potom mi pokaza Jo\u0161uu, velikog sve\u0107enika, koji staja\u0161e pred an\u0111elom Jahvinim, i Satana, koji mu staja\u0161e zdesna da ga tu\u017ei.\n3:2 An\u0111eo Jahvin re\u010de Satanu: \"Suzbio te Jahve, Satane! Suzbio te Jahve koji izabra Jeruzalem! Nije li on glavnja iz ognja izvu\u010dena?\"\n3:3 A Jo\u0161ua bija\u0161e obu\u010den u prljave haljine dok staja\u0161e pred an\u0111elom Jahvinim.\n3:4 An\u0111eo se obrati onima koji pred njim stajahu i re\u010de im: \"Skinite s njega te prljave haljine!\" I re\u010de mu: \"Evo, skidam s tebe tvoju krivicu i odijevam te u dragocjenu haljinu!\"\n3:5 I nastavi: \"Stavite mu \u010dist povez oko glave!\" Oni mu stavi\u0161e \u010dist povez oko glave i odjenu\u0161e ga u dragocjene haljine u nazo\u010dnosti an\u0111elovoj.\n3:6 I an\u0111eo Jahvin upozori Jo\u0161uu:\n3:7 \"Ovako govori Jahve nad Vojskama: 'Ako bude\u0161 mojim putovima hodio i mojih se pridr\u017eavao naredaba, ti \u0107e\u0161 biti upravitelj u Domu mojemu, \u010duvat \u0107e\u0161 moja predvorja i dat \u0107u ti pristup me\u0111u one koji ondje stoje.\n3:8 Poslu\u0161aj, dakle, Jo\u0161ua, veliki sve\u0107eni\u010de, ti i drugovi tvoji koji su oko tebe, jer vi ste ljudi znamenja! Evo, ja \u0107u dovesti Izdanak, Slugu svojega, i uklonit \u0107u opa\u010dinu ove zemlje u jedan dan.\n3:9 Jer evo kamena koji stavljam pred Jo\u0161uu: na tom je kamenu sedam o\u010diju i u nj \u0107u urezati natpis' - rije\u010d je Jahve nad Vojskama.\n3:10 'U dan onaj' - rije\u010d je Jahve nad Vojskama - 'pozivat \u0107ete jedan drugoga pod lozu i pod smokvu.'\"\n4:1 An\u0111eo koji je govorio sa mnom vrati se tad i probudi me kao \u010dovjeka koji se oda sna budi.\n4:2 \"\u0160to vidi\u0161?\" - upita. Ja odgovorih: \"Vidim, evo, svije\u0107njak, sav od zlata, s posudom za ulje vrh njega; i sedam je \u017ei\u017eaka na svije\u0107njaku, sa sedam lijevaka za sedam \u017ei\u017eaka \u0161to su na njemu.\n4:3 Dvije su masline kraj njega, jedna njemu zdesna, druga slijeva.\"\n4:4 Obratih se an\u0111elu koji je govorio sa mnom i upitah ga: \"\u0160to je to, gospodaru?\"\n4:5 An\u0111eo koji je govorio sa mnom odgovori mi: \"Zar ne zna\u0161 \u0161to je to?\" Ja rekoh: \"Ne, gospodaru.\"\n4:6 [6a] On mi tad odgovori ovako: [6b]Evo rije\u010di Jahvine Zerubabelu: \"Ne silom niti snagom, ve\u0107 duhom mojim!\" - rije\u010d je Jahve nad Vojskama.\n4:7 \u0160to si ti, goro velika? Pred Zreubabelom postaje\u0161 ravnica! On \u0107e izvu\u0107i kruni\u0161ni kamen uz poklike: \"Hvala! Hvala za njega!\"\n4:8 Do\u0111e mi potom rije\u010d Jahvina:\n4:9 Zerubabelove su ruke ovaj Dom utemeljile, njegove \u0107e ga ruke zavr\u0161iti. I vi \u0107ete znati da me k vama poslao Jahve nad Vojskama.\n4:10 [10a] Jer, tko je prezreo dan skromnih po\u010detaka? Radovat \u0107e se kad vide olovni visak u ruci Zerubabelovoj. [10b] \"Ovih sedam o\u010di su Jahvine \u0161to strijeljaju po svoj zemlji.\"\n4:11 Tad progovorih i zapitah ga: \"\u0160to su one dvije masline desno i lijevo od svije\u0107njaka?\"\n4:12 Progovorih opet i upitah ga: \"\u0160to su one dvije maslinove gran\u010dice koje kroz dvije zlatne cijevi dolijevaju ulje?\"\n4:13 On mi odgovori: \"Zar ne zna\u0161 \u0161to je to?\" Odvratih: \"Ne, gospodaru!\"\n4:14 On re\u010de: \"To su dva Pomazanika koji stoje pred Gospodarem sve zemlje.\"\n5:1 Podigoh opet o\u010di i vidjeh: leti svitak knjige.\n5:2 An\u0111eo me upita: \"\u0160to vidi\u0161?\" Odgovorih: \"Vidim svitak knjige gdje leti: du\u017eina joj je dvadeset lakata, a \u0161irina deset.\"\n5:3 On mi tad re\u010de: \"To je prokletstvo koje \u0107e zahvatiti svu zemlju; odsad, svaki koji krade bit \u0107e po njem izgnan odavde i svaki koji krivo prise\u017ee bit \u0107e po njem odavde protjeran.\n5:4 Ja \u0107u ga izvesti - rije\u010d je Jahve nad Vojskama - da u\u0111e u ku\u0107u lupe\u017eu i u ku\u0107u onome koji se krivo kune mojim imenom te da boravi usred njegove ku\u0107e i uni\u0161ti je skupa s njenim drvljem i kamenjem.\"\n5:5 An\u0111eo koji je govorio sa mnom izi\u0111e i re\u010de mi: \"Podigni o\u010di i pogledaj \u0161to se to pojavljuje.\"\n5:6 Ja ga upitah: \"\u0160to je to?\" On re\u010de: \"To se pojavljuje efa.\" I nastavi: \"To je op\u0107a pokvarenost na zemlji.\"\n5:7 I gle, podi\u017ee se olovan poklopac i jedna \u017eena sjedi usred efe.\n5:8 On re\u010de: \"To je zlo\u0107a.\" I gurnu je u efu i baci joj na otvor olovni poklopac.\n5:9 Podigav\u0161i o\u010di, vidjeh: dvije \u017eene izlaze s vjetrom u krilima, a krila im bijahu kao krila rode; one podigo\u0161e efu izme\u0111u zemlje i neba.\n5:10 Upitah tad an\u0111ela koji je govorio sa mnom: \"Kamo odnose efu?\"\n5:11 On mi odgovori: \"Da joj sagrade hram u zemlji \u0161inearskoj i da joj pripreme postolje na koje \u0107e je postaviti.\"\n6:1 I podigoh o\u010di i vidjeh: gle, \u010detvera bojna kola izlaze izme\u0111u dviju gora; a gore bijahu od mjedi.\n6:2 U prvim kolima bijahu ri\u0111i konji; u drugim kolima crni konji;\n6:3 u tre\u0107im kolima bijeli konji, a u \u010detvrtim kolima konji \u0161areni.\n6:4 Obratih se an\u0111elu koji je govorio sa mnom i upitah ga: \"\u0160to je to, gospodaru?\"\n6:5 An\u0111eo mi odgovori ovako: \"Ti kre\u0107u u \u010detiri vjetra nebeska po\u0161to su stajali pred Gospodarem sve zemlje.\n6:6 Ri\u0111ani kre\u0107u u zemlju isto\u010dnu; vranci u zemlju sjevernu; bijelci kre\u0107u u zemlju zapadnu, a \u0161arci kre\u0107u u zemlju ju\u017enu.\"\n6:7 Krepko oni stupaju, nestrpljivi da obi\u0111u zemlju. On im re\u010de: \"Idite, obi\u0111ite zemlju!\" I oni krenu\u0161e obilaziti zemljom.\n6:8 On me zovnu i re\u010de mi: \"Vidi, oni koji su krenuli u sjevernu zemlju umirit \u0107e gnjev moj u zemlji sjevernoj.\"\n6:9 I do\u0111e mi rije\u010d Jahvina:\n6:10 \"Uzmi prinose od izgnanika - od Heldaja, Tobije i Jedaje - i po\u0111i danas i u\u0111i u dom Jo\u0161ije, sina Sefanijina, koji je do\u0161ao iz Babilona.\n6:11 Uzmi srebra i zlata, na\u010dini krunu i stavi na glavu Jo\u0161ui, sinu Josadakovu, velikom sve\u0107eniku.\n6:12 I reci mu: 'Ovako govori Jahve nad Vojskama: Evo \u010dovjeka komu je ime Izdanak; ispod njega \u0107e proklijati i on \u0107e sazdati Sveti\u0161te Jahvino.\n6:13 On \u0107e sazdati Sveti\u0161te Jahvino i proslaviti se. On \u0107e sjediti i vladati na prijestolju. A do njega \u0107e na prijestolju biti sve\u0107enik. Sklad savr\u0161en bit \u0107e me\u0111u njima.\n6:14 A kruna neka ostane u Jahvinu Sveti\u0161tu za spomen Heldaju, Tobiji, Jedaji i Jo\u0161iji, sinu Sefanijinu.\n6:15 I oni koji su daleko do\u0107i \u0107e i sazdat \u0107e Sveti\u0161te Jahvino. Znat \u0107ete tako da me Jahve nad Vojskama k vama poslao.' To \u0107e se zbiti ako zaista poslu\u0161ate glas Jahve, Boga svojega.\"\n7:1 \u010cetvrte godine kralja Darija, \u010detvrtoga dana devetoga mjeseca, Kisleva, do\u0111e rije\u010d Jahvina Zahariji.\n7:2 Betel je naime poslao Sar-Esera i Regem-Meleka s njihovim ljudima da mole lice Jahvino\n7:3 i da pitaju sve\u0107enike u Domu Jahve nad Vojskama i proroke: \"Ho\u0107emo li plakati petoga mjeseca i postiti, kao \u0161to \u010dinimo ve\u0107 tolike godine?\"\n7:4 Tada mi do\u0111e rije\u010d Jahve nad Vojskama: \"Reci svemu puku zemlje i sve\u0107enicima:\n7:5 'Kad postite i nari\u010dete petoga i sedmoga mjeseca ve\u0107 sedamdeset godina, zar meni postite?\n7:6 A kad jedete i pijete, zar sebi ne jedete i pijete?\n7:7 Nisu li to propisi koje je Jahve objavio preko negda\u0161njih proroka kada Jeruzalem bija\u0161e naseljen i miran kao i gradovi oko njega i kada bija\u0161e napu\u010den Negeb i \u0160efela?'\"\n7:8 Rije\u010d Jahvina do\u0111e Zahariji:\n7:9 \"Ovako govori Jahve nad Vojskama: 'Sudite istinito i budite dobrostivi i milosrdni jedni drugima.\n7:10 Ne tla\u010dite udovu ni sirotu, ni do\u0161ljaka ni uboga, i ne snujte u srcu pakosti jedan prema drugom.'\n7:11 Ali oni ne htjedo\u0161e poslu\u0161ati, ve\u0107 prkosno okrenu\u0161e le\u0111a; zatisnu\u0161e u\u0161i da ne bi \u010duli;\n7:12 otvrdnu\u0161e srcem kao kremen, da ne bi \u010duli Zakon i rije\u010di koje im je slao Jahve nad Vojskama, svojim duhom, preko drevnih proroka. I Jahve nad Vojskama silno se tad razgnjevi.\n7:13 I zato, kao \u0161to je on zvao a oni ga ne slu\u0161a\u0161e, tako su sad oni zvali a ja ih nisam slu\u0161ao - rije\u010d je Jahve nad Vojskama.\n7:14 I razmeo sam ih me\u0111u sve narode kojih ne poznavahu, a zemlja iza njih bi opusto\u0161ena, te nitko nije njome prolazio niti se vra\u0107ao. Tako su zemlju blagostanja obratili u pusto\u0161!\"\n8:1 I do\u0111e mi rije\u010d Jahvina:\n8:2 \"Ovako govori Jahve nad Vojskama: 'Ljubavlju ljubomornom za Sion izgaram i gnjevom velikim plamtim za nj! Vra\u0107am se u Sion, prebivati ho\u0107u sred Jeruzalema.'\n8:3 Ovako govori Jahve nad Vojskama: 'Jeruzalem \u0107e se zvati Gradom vjernosti i Gorom Jahve nad Vojskama, Gorom svetosti.'\n8:4 Ovako govori Jahve nad Vojskama: 'Starci i starice opet \u0107e posjedati po trgovima jeruzalemskim, svatko sa \u0161tapom u ruci zbog starosti prevelike.\n8:5 A gradski \u0107e se trgovi ispuniti dje\u010dacima i djevoj\u010dicama koji \u0107e se igrati na njegovim trgovima.'\n8:6 Ovako govori Jahve nad Vojskama: 'Ako to bude \u010dudo u o\u010dima Ostatka u dane one, zar \u0107e to biti \u010dudo i u mojim o\u010dima' - rije\u010d je Jahve nad Vojskama.\n8:7 Ovako govori Jahve nad Vojskama: 'Evo spasit \u0107u svoj narod iz zemlje isto\u010dne i iz zemlje sun\u010danog zapada.\n8:8 Ja \u0107u ih dovesti da se nastane usred Jeruzalema. I bit \u0107e mi narod a ja \u0107u im biti Bog u vjernosti i pravdi.'\n8:9 Ovako Govori Jahve nad Vojskama: 'Neka oja\u010daju ruke vama koji ovih dana slu\u0161ate rije\u010di ove iz usta proroka koji prorokuje od dana kada bjehu polo\u017eeni temelji Domu Jahve nad Vojskama da bi se opet sagradilo Sveti\u0161te.\n8:10 Jer, prije ovih dana ne bija\u0161e nadnice za \u010dovjeka niti nadnice za \u017eivin\u010de; niti bija\u0161e mira od neprijatelja onome koji je izlazio ni onome koji je dolazio; pu\u0161tao sam ljude jedne protiv drugih.\n8:11 Ali sada, ne\u0107u biti prema Ostatku ovog naroda kao minulih dana - rije\u010d je Jahve nad Vojskama -\n8:12 nego \u0107u posijati mir: loza \u0107e roditi gro\u017e\u0111em, zemlja \u0107e davati usjeve, a nebo \u0107e davati rosu svoju. Sve \u0107u to dati Ostatku ovoga naroda.\n8:13 I kao \u0161to bijaste prokletstvo me\u0111u narodima, dome Judin i dome Izraelov, tako \u0107u vas spasiti da budete blagoslovom! Ne bojte se, nek' vam jake budu ruke!'\n8:14 Jer ovako govori Jahve nad Vojskama: 'Kao \u0161to bijah namislio unesre\u0107iti vas kada su me razgnjevili oci va\u0161i - govori Jahve nad Vojskama - i nisam se pokajao,\n8:15 tako, promijeniv\u0161i naum, u ove dane mislim usre\u0107iti Jeruzalem i dom Judin. Ne bojte se!\n8:16 A ovo vam je \u010diniti: Govorite istinu jedan drugom; sudite istinito i miroljubivo na vratima gradskim!\n8:17 Ne snujte jedan drugome zlo u srcu; ne ljubite la\u017enu kletvu. Jer sve to ja mrzim' - rije\u010d je Jahvina!\"\n8:18 Do\u0111e mi rije\u010d Jahve nad Vojskama:\n8:19 \"Ovako govori Jahve nad Vojskama: Post \u010detvrtoga, post petoga, post sedmoga i post desetoga mjeseca postat \u0107e za Dom Jahvin radost, veselje i veseli blagdani. Ali ljubite istinu i mir!\"\n8:20 \"Ovako govori Jahve nad Vojskama: Jo\u0161 \u0107e dolaziti narodi i stanovnici mnogih gradova.\n8:21 Stanovnici jednoga grada i\u0107i \u0107e u drugi govore\u0107i: 'Hajde da idemo moliti lice Jahvino i tra\u017eiti Jahvu nad Vojskama!' I\u0107i \u0107u i ja!\n8:22 I do\u0107i \u0107e mnogi puk i mo\u0107ni \u0107e narodi tra\u017eiti Jahvu nad Vojskama u Jeruzalemu i moliti lice Jahvino.\n8:23 Ovako govori Jahve nad Vojskama! U one \u0107e dane deset ljudi od naroda svih jezika hvatati jednog \u017didova za skut govore\u0107i: 'Idemo s vama, jer \u010dusmo da je s vama Bog.'\"\n9:1 Proro\u0161tvo. Rije\u010d Jahvina. Jahve prolazi zemljom Hadraka, Damask mu je po\u010divali\u0161te; jer Jahvini su gradovi Arama i sva plemena Izraela.\n9:2 Hamat tako\u0111er, koji s njim grani\u010di,\n9:3 i Tir i Sidon, tako mudar. Tir podi\u017ee tvrde bedeme, zgrnu srebra kao pra\u0161ine i zlata kao blata s ulica.\n9:4 Al' evo, Gospod \u0107e ga osvojiti, survati u more mo\u0107 njegovu, a njega \u0107e progutati oganj.\n9:5 Vidjet \u0107e to A\u0161kelon i prestra\u0161iti se, a Gaza sva \u0107e uzdrhtati, i Ekron, jer ga nada prevari: nestat \u0107e kralja iz Gaze, A\u0161kelon \u0107e pust ostati,\n9:6 u A\u0161dodu stanovat \u0107e kopilad! Zatrt \u0107u ponos Filistejaca,\n9:7 uklonit \u0107u im krv iz usta i gnusobu iz zuba. I oni \u0107e pripasti Bogu na\u0161em i bit \u0107e kao jedna obitelj u Judeji, a Ekron \u0107e biti kao Jebusejac.\n9:8 Uz Dom svoj utaborit \u0107u se kao stra\u017ea, protiv onih koji odlaze i dolaze; tla\u010ditelj ne\u0107e vi\u0161e ovud prolaziti, jer njegovu sam uvidio bijedu.\n9:9 Klikni iz sveg grla, K\u0107eri sionska! Vi\u010di od radosti, K\u0107eri jeruzalemska! Tvoj kralj se evo tebi vra\u0107a: pravi\u010dan je i pobjedonosan, ponizan ja\u0161e na magarcu, na magaretu, mladetu magari\u010dinu.\n9:10 On \u0107e istrijebit' kola iz Efrajima i konje iz Jeruzalema; on \u0107e istrijebit' luk ubojni. On \u0107e navijestit' mir narodima; vlast \u0107e mu se pro\u0161irit' od mora do mora i od Rijeke do rubova zemlje.\n9:11 A i tebi, zbog krvi tvoga Saveza, vratit \u0107u su\u017enje tvoje iz jama bezvodnih.\n9:12 Vratite se u Tvr\u0111avu, izgnanici puni nade, jo\u0161 danas - ja navje\u0161\u0107ujem - dvostruko \u0107u ti uzvratiti.\n9:13 Jer, Judu sam kao luk napeo, a Efrajimom luk naoru\u017eao: tvoje \u0107u, o Sione, zavitlat' sinove - protiv sinova tvojih, o Javane - i u\u010dinit \u0107u te kao ma\u010d junaka.\n9:14 Nad njima tad \u0107e se pojaviti Jahve i kao munja letjet \u0107e mu strijela. Jahve Gospod u rog \u0107e zatrubit', hodit \u0107e na ju\u017enim vihorima.\n9:15 Jahve nad Vojskama zakrilit \u0107e ih i oni \u0107e gaziti nogama kamenje pra\u0107aka, pit \u0107e krv kao da je vino, napojit' se kao \u0161kropilo, kao uglovi na \u017ertveniku.\n9:16 Jahve Bog njihov spasit \u0107e ih u dan onaj; kao stado on \u0107e pasti narod svoj; kao drago kamenje krune oni \u0107e blistat' u zemlji njegovoj.\n9:17 Ah, kako li \u0107e sretan, kako lijep biti! Od \u017eita \u0107e rasti mladi\u0107i, a od slatkog vina djevice.\n10:1 Tra\u017eite od Jahve da\u017eda u vrijeme proljetno! Jahve stvara munje i daje ki\u0161u; \u010dovjeku kruh daje, a stoci travu.\n10:2 La\u017eno bajaju kumiri, prijevaru vide gatari, obmanu govore snovi, varljivu utjehu daju, zato kao stado blude ljudi, lutaju jer nemaju pastira.\n10:3 Moj je gnjev planuo na pastire, i ja \u0107u kaznom pohodit jarce. Da, Jahve nad Vojskama pohodit \u0107e stado svoje, dom Judin. I u\u010dinit \u0107e da budu k'o gizdav konj u boju:\n10:4 od njega \u0107e pote\u0107i kamen zaglavni, klin \u0161atorski, od njega ubojit luk, od njega sve vo\u0111e.\n10:5 Bit \u0107e zajedno kao junaci \u0161to u boju gaze kao po blatu uli\u010dnom; vojevat \u0107e, jer Jahve je s njima, i osramotit \u0107e one koji konje ja\u0161u.\n10:6 \"Oja\u010dat \u0107u dom Judin, spasiti dom Josipov. Opet \u0107u ih naseliti, \u017eao mi ih, i bit \u0107e kao da ih nisam odbacio, jer ja sam Jahve, Bog njihov - usli\u0161at \u0107u ih.\"\n10:7 Efrajimci bit \u0107e kao junaci i radostit \u0107e im se srce kao od vina: vidjet \u0107e sinove svoje i veseliti se, u Jahvi \u0107e klicati srce njihovo.\n10:8 \"Zazvi\u017edat \u0107u im i sabrati ih, jer ja sam ih izbavio, bit \u0107e opet brojni kao \u0161to bjehu.\n10:9 Rasijao sam ih me\u0111u narode, ali \u0107e se oni u zemljama dalekim spomenuti mene, pou\u010dit \u0107e svoje sinove, i oni \u0107e se vratiti.\n10:10 Vratit \u0107u ih iz zemlje egipatske, sabrat \u0107u ih iz Asirije i dovest ih u zemlju gileadsku i na Libanon, i ne\u0107e biti dosta mjesta za njih.\"\n10:11 Prije\u0107i \u0107e more egipatsko, jer on \u0107e udariti valove morske, sve dubine Nila presahnut \u0107e. Bit \u0107e oboren ponos Asirije, oduzeto \u017eezlo Egiptu.\n10:12 U Jahvi \u0107e biti snaga njihova, njegovim \u0107e se oni proslavit imenom - rije\u010d je Jahvina.\n11:1 Otvori vrata, Libanone, nek' ti oganj sa\u017ee\u017ee cedrove!\n11:2 Kukaj, \u010dempresu, jer pade cedar, jer su mogu\u0107nici upropa\u0161teni! Kukajte, hrastovi ba\u0161anski, jer posje\u010dena je \u0161uma najgu\u0161\u0107a.\n11:3 \u010cuj jauk pastira, opusto\u0161en je sjaj njihov! \u010cuj riku lavi\u0107a, opusto\u0161en je ponos jordanski!\n11:4 Ovako mi re\u010de Jahve:\n11:5 \"Pasi ovce klanice! Kupci ih njihovi kolju neka\u017enjeno, a koji ih prodaju, govore: 'Blagoslovljen bio Jahve, obogatio sam se!' i pastiri ih njihovi ne \u0161tede.\n11:6 Ni ja vi\u0161e ne\u0107u \u0161tedjeti \u017eitelja zemlje - rije\u010d je Jahve nad Vojskama - nego: predajem, evo, svakoga u ruke njegova bli\u017enjega i u ruke kralja njegova; i oni \u0107e pusto\u0161iti zemlju, a ja ne\u0107u izbavljati iz ruku njihovih.\"\n11:7 Stadoh pasti ovce klanice za trgovce ovcama te uzeh dva \u0161tapa: jedan nazvah Naklonost, drugi Sveza. Tako sam pasao stado.\n11:8 I u jednom mjesecu odbacih tri pastira. Ali mi i ovce dojadi\u0161e, omrznuh im.\n11:9 Tad rekoh: \"Ne\u0107u vas vi\u0161e pasti! Koja mora uginuti, nek' ugine! Koja mora nestati, nek' nestane! A koje ostanu, neka jedna drugoj meso pro\u017ederu!\"\n11:10 Tad uzeh svoj \u0161tap Naklonost i slomih ga da raskinem Savez svoj \u0161to ga bijah sklopio sa svim narodima.\n11:11 I on se raskinu onog dana, i trgovci ovcama koji su to gledali dozna\u0161e da je to bila rije\u010d Jahvina.\n11:12 Rekoh im tad: \"Ako vam je to dobro, dajte mi pla\u0107u; ako nije, nemojte.\" Oni mi odmjeri\u0161e pla\u0107u: trideset srebrnika.\n11:13 A Jahve mi re\u010de: \"Baci u riznicu tu lijepu cijenu kojom su me procijenili!\" Ja uzeh trideset srebrnika i bacih u riznicu u Domu Jahvinu.\n11:14 Onda slomih i svoj drugi \u0161tap, Svezu - da raskinem bratstvo izme\u0111u Jude i Izraela.\n11:15 I re\u010de mi Jahve: \"Uzmi jo\u0161 opremu bezumna pastira,\n11:16 jer, evo, podi\u0107i \u0107u jednoga bezumnog pastira u ovoj zemlji: za izgubljene on se ne\u0107e brinuti, zalutale ne\u0107e tra\u017eiti, ranjene ne\u0107e vidati, iscrpljene ne\u0107e nositi, nego \u0107e jesti meso od pretilih i papke im otkidati.\n11:17 Te\u0161ko pastiru opakom koji stado ostavlja! Neka mu ma\u010d stigne ruku i desno oko! Nek' mu desnica sasvim usahne, oko desno sasvim potamni!\"\n12:1 Proro\u0161tvo. Besjeda Jahvina o Izraelu. Govori Jahve koji razape nebesa, utemelji zemlju i stvori dah \u010dovjeku u grudima:\n12:2 \"Evo, u\u010dinit \u0107u Jeruzalem \u010da\u0161om opojnom svim narodima uokolo - za opsade Jeruzalema.\n12:3 U onaj dan u\u010dinit \u0107u Jeruzalem te\u0161kim kamenom svim narodima: svi koji ga budu dizali te\u0161ko \u0107e se izraniti, a skupit \u0107e se na nj svi narodi zemlje.\n12:4 U onaj dan - rije\u010d je Jahvina - udarit \u0107u sve konje strahom, a njine jaha\u010de mahnito\u0161\u0107u. Ali nad domom Judinim otvorit \u0107u o\u010di, a sljepilom \u0107u udariti sve konje narod\u00c4a.\n12:5 Tada \u0107e u srcu re\u0107i plemena Judina: 'Snaga je Jeruzalemaca u Jahvi nad Vojskama, Bogu njihovu!'\n12:6 U onaj dan u\u010dinit \u0107u da plemena Judina budu kao \u017eeravnica u\u017earena na drvlju, kao baklja upaljena na snoplju: i pro\u017edirat \u0107e zdesna i slijeva sve narode uokolo. A Jeruzalem \u0107e i dalje stajati na svome mjestu.\"\n12:7 Jahve \u0107e najprije spasiti Judine \u0161atore da se ponos doma Davidova i ponos Jeruzalemaca ne izdigne iznad Jude.\n12:8 U onaj dan Jahve \u0107e zakriliti Jeruzalemce: najsustaliji me\u0111u njima bit \u0107e u onaj dan kao David, a dom Davidov bit \u0107e kao bo\u017eanstvo, kao An\u0111eo Jahvin pred njima.\n12:9 \"U onaj dan pregnut \u0107u da uni\u0161tim sve narode koji do\u0111u na Jeruzalem.\n12:10 A na dom Davidov i na Jeruzalemce izlit \u0107u duh milosni i molitveni. I gledat \u0107e na onoga koga su proboli; naricat \u0107e nad njim kao nad jedincem, gorko ga oplakivati kao prvenca.\n12:11 U onaj dan pla\u010d velik \u0107e nastati u Jeruzalemu, poput pla\u010da hadad-rimonskog u ravnici megidonskoj.\n12:12 I plakat \u0107e zemlja, svaka porodica napose, i \u017eene njihove napose; porodica doma Davidova napose, i \u017eene njihove napose; porodica doma Natanova napose, i \u017eene njihove napose;\n12:13 porodica doma Levijeva napose, i \u017eene njihove napose; porodica \u0160imejeva napose, i \u017eene njihove napose;\n12:14 i sve ostale porodice, svaka porodica za sebe, i \u017eene njihove napose.\n13:1 U onaj dan otvorit \u0107e se izvor domu Davidovu i Jeruzalemcima da se operu od grijeha i ne\u010disto\u0107e.\n13:2 U onaj dan - rije\u010d je Jahve nad Vojskama - iskorijenit \u0107u iz zemlje imena kumir\u00c4a da se vi\u0161e ne spominju; uklonit \u0107u iz zemlje i proroke i duh ne\u010disto\u0107e.\n13:3 Ako netko jo\u0161 bude prorokovao, otac i mati koji su ga rodili re\u0107i \u0107e mu: 'Ne\u0107e\u0161 vi\u0161e \u017eivjeti, jer la\u017e govori\u0161 u ime Jahvino!' Otac i mati koji su ga rodili probost \u0107e ga kada bude prorokovao.\n13:4 U onaj dan svaki \u0107e se prorok stidjeti svoga vi\u0111enja; ne\u0107e se vi\u0161e ogrtati pla\u0161tem od kostrijeti da bi lagali,\n13:5 nego \u0107e govoriti: 'Nisam ja prorok; ja sam ratar, zemlja je moje dobro od mladosti!'\n13:6 Ako li ga tko upita: 'Kakve su ti to rane po tijelu?' on \u0107e odgovoriti: 'Izranjen sam kod prijatelj\u00c4a.'\n13:7 Probudi se, ma\u010du, protiv mog pastira, protiv \u010dovjeka, moga srodnika - rije\u010d je Jahve nad Vojskama. Udari pastira, i ovce \u0107e se razbje\u0107i! Okrenut \u0107u ruku protiv slabi\u0107a,\n13:8 i u svoj \u0107e zemlji - rije\u010d je Jahvina - dvije tre\u0107ine biti istrijebljene, a tre\u0107ina ostavljena.\n13:9 Tu \u0107u tre\u0107inu kroz oganj provesti, pro\u010distit \u0107u ih kao \u0161to se pro\u010di\u0161\u0107uje srebro, isku\u0161at' ih kao \u0161to se srebro isku\u0161ava. I on \u0107e zazivati ime moje, a ja \u0107u mu se odazvati; i re\u0107i \u0107u: 'Moj je to narod!' a on \u0107e re\u0107i: 'Jahve je Bog moj!'\"\n14:1 Gle, dolazi dan Jahvin kada \u0107e se podijeliti plijen usred tebe.\n14:2 I sabrat \u0107u sve narode u Jeruzalem u borbu. I zaposjest \u0107e grad, oplja\u010dkati ku\u0107e i silovati \u017eene. Polovina \u0107e grada oti\u0107i u izgnanstvo, ali Ostatak ne\u0107e biti istrijebljen iz grada.\n14:3 Tada \u0107e Jahve iza\u0107i i boriti se protiv tih naroda kako on zna ratovati u dan ratni.\n14:4 Noge \u0107e mu, u dan onaj, stajati na Gori maslinskoj koja je nasuprot Jeruzalemu na istoku. I raskolit \u0107e se Gora maslinska po srijedi, izme\u0111u istoka i zapada, u golemu dolinu: jedna \u0107e se polovina pomaknuti na sjever, druga na jug.\n14:5 Dolina Gore moje bit \u0107e ispunjena od Goe pa do Jasola i bit \u0107e zakr\u010dena kao \u0161to je bila zakr\u010dena poslije potresa u dane Uzije, kralja judejskog. Tada \u0107e do\u0107i Jahve, Bog tvoj, i svi sveci s njim.\n14:6 U dan onaj ne\u0107e vi\u0161e biti ni studeni ni leda.\n14:7 Bit \u0107e to dan \u010dudesan - znade ga Jahve - ni dan ni no\u0107; i u vrijeme ve\u010deribit \u0107e svjetlo.\n14:8 U onaj dan \u017eive \u0107e vode pote\u0107i iz Jeruzalema, pola k moru isto\u010dnom, pola kmoru zapadnom. Bit \u0107e tako ljeti i zimi.\n14:9 I Jahve \u0107e biti kralj nad svom zemljom.\n14:10 Sva \u0107e se zemlja pretvoriti u ravnicu, od Gebe do Rimona negepskog. A Jeruzalem \u0107e se uzvisiti na svom mjestu; i bit \u0107e nastanjen - od Vrata Benjaminovih do Prvih vrata, to jest do Vrata ugaonih, i od Kule Hananeelove do Kraljeva tijeska.\n14:11 Opet \u0107e se stanovati u njemu, i vi\u0161e ne\u0107e biti prokletstva; Jeruzalem \u0107e \u017eivjeti u miru.\n14:12 A evo kojom \u0107e ranom Jahve udariti sve narode koji budu zavoj\u0161tili na Jeruzalem: meso \u0107e im se raspadati dok budu na nogama; o\u010di \u0107e im trunuti u dupljama, jezik gnjiti u ustima.\n14:13 U dan onaj nastat \u0107e me\u0111u njima silan mete\u017e od Jahve: jedan \u0107e drugoga za ruku hvatati, i ruka \u0107e se jednoga dizati na drugoga.\n14:14 I Juda \u0107e se boriti u Jeruzalemu. Tu \u0107e se sakupiti bogatstva svih okolnih naroda: zlato, srebro, odje\u0107a u velikoj mno\u017eini.\n14:15 A sli\u010dna \u0107e rana pasti na konje, mazge, deve i magarce, i na svu stoku koja se na\u0111e u tome taboru.\n14:16 Tko pre\u017eivi od svih naroda koji do\u0111u na Jeruzalem, uzlazit \u0107e godimice da se pokloni pred Kraljem, Jahvom nad Vojskama, i da slave Blagdan sjenica.\n14:17 Ako koje pleme zemlje ne uza\u0111e u Jeruzalem da se pokloni pred Kraljem, Jahvom nad Vojskama, ne\u0107e biti ki\u0161e za njega.\n14:18 Ako li pleme egipatsko ne uza\u0111e i ne do\u0111e, sti\u0107i \u0107e ga isti udarac kojim \u0107e Jahve udariti narode koji ne bi uza\u0161li svetkovati Blagdan sjenica.\n14:19 Takva \u0107e biti kazna Egiptu i svim narodima koji ne budu uza\u0161li da svetkuju Blagdan sjenica.\n14:20 U onaj dan stajat \u0107e na konjskim praporcima 'Jahvi posve\u0107en'; a u Domu Jahvinu bit \u0107e lonci kao \u017ertvene \u010da\u0161e pred \u017ertvenikom;\n14:21 i svaki \u0107e lonac u Jeruzalemu i u Judeji biti posve\u0107en Jahvi nad Vojskama - svi koji budu htjeli \u017ertvovati uzimat \u0107e ih i kuhati u njima. I u dan onaj ne\u0107e vi\u0161e biti trgovaca u Domu Jahve nad Vojskama.","title":"Croatian Bible: Zechariah","type":"page"}